Na desetine svetskih lidera i bezbednosnih stratega sastaju se od 14. do 16. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kako bi razgovarali o pretnjama svetskom miru i globalnim pomeranjima u svetskim odnosima moći.
Najavljeno je učešće više od 35 šefova država ili vlada i stotinak ministara inostranih poslova i odbrane, a po prvi put na Minhenskoj konferenciji učestvovaće francuski predsednik Emanuel Makron i kanadski premijer Džastin Trudo, navodi se na sajtu skupa.
Konferenciju će otvoriti predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, u delegaciji SAD biće i državni sekretar Majk Pompeo, i ministar odbrane Mark Esper a Rusiju će predstavljati šef diplomatije Sergej Lavrov.
Na skupu će učestvovati i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, šefovi diplomatija Kine, Japana, Indije, Irana, predstavnici EU, UN, OEBS i brojnih međunarodnih organizacija, a na preliminarnom spisku učesnika nalazi se i predsednik Kosova Hašim Tači.
Kako prenosi Dojče vele (Deutsće Njelle - DNj), glavna tema ovogodišnje konferencije u hotelu Bajerišer hof biće "Zapadnjaštvo" kao "fenomen" koji se menja odnosno pitanje "da li svet postaje manje zapadnjački".
Program ovogodišnjeg skupa koji služi kao predložak za diskusije, kako navodi DNj, obiluje igrama reči. Podnaslov izveštaja glasi "Nezapadnjaštvo" (Njestlesness), a kao teme za raspravu u pojedinim zemljama ili regionima navode se, na primer, i " Ostajemo podeljeni" za SAD, "Putemkinova država" za Rusiju, "Naša noćna mora" za Mediteran... U izveštaju se navodi da Zapad nikada nije bio monolitan koncept, već više mešavina različitih tradicija koja se menjala tokom vremena, te da je reč pre svega o sistemu koji se zavetovao liberalnoj demokratiji i ljudskim pravima, tržišnoj ekonomiji i međunarodnoj saradnji u međunarodnim institucijama.
Kao deset svetskih konflikata koje valja pažljivo pratiti navode se Avganistan, Jemen, Etiopiija, Burkina Faso, Libija, SAD-Iran-Izrael-Persijski zaliv, SAD-Severna Koreja, Kašmir, Venecuela i Ukrajina.
Na trodnevnom skupu u hotelu Bajerišer hofu pored šefova država i ministara odbrane zapadnih zemalja, učestvuju i najviši predstavnici organizacija kao što su Američki savet u Nemačkoj, Nemački Maršalov fond, Evropski savet za spoljne odnose, Trilateralna komisija, fondacija Otvoreno društvo, Fondacija Bila i Melinde Gejts, Fond braće Rokfeler, Goldman Zaks, Rotšild.
Posebnu ulogu i ove godine na skupu imaju predstavnici industrije oružja, među kojima su neki koncerni i vodeći sponzori konferencije, navodi DNj.
Među sponzorima su Kraus Mafaj Vegman i koncerni kao BMNj, Alijanc, Dojče telekom, Erbas, Hipo ferajnsbank, Šel, Majkrosoft, Huavej ili Merk, Dojče bank, MBDA raketni sistemi i mnogi drugi, ali su, kako navodi DNj, najveći sponzor skupa nemački poreski obveznici.
Osnivači Minhenske konferencije su Evald fon Klajst (izdavač) i Edvard Teler (naučnik) koji su 1962. došli na ideju da se jednom godišnje sastaju u društvu gostiju iz više zemalja i diskutuju o problemima odbrane.
Prvo godišnje Zasedanje o odbrani održano je 1963, a po završetku Hladnog rata preimenovano je u Minhenska konferencija o bezbednosti.
Reč je o privatnoj manifestaciji koja je u međuvremenu poprimila velike razmere i ima veliki odjek u medijima iako nema državni karakter, kao ni diskusije koje se tamo vode, navodi DNj .Konferenciju obično prate i protesti protivnika trgovine oružjem i politike NATO.
Za vreme održavanja konferencije drastično su pojačane mere bezbednosti u Minhenu, posebno oko hotela Bajerišer hof u kome se sve dešava, a do kraja manifestacije važi i zabrana letenja iznad Minhena u pojasu širine pet kilometara – iznad ovog objekta.
