To je ključna nerešiva stavka u rusko-ukrajinskim pregovorima o prekidu sukoba, ukazuju mediji u Evropskoj uniji, jer to što traži Kijev, "mora biti usmereno protiv Rusije, a niko to ne želi da prihvati" - primećuje nemački list "Frankfurter algemajne cajtung".
Mediji i analitičari predočavaju da inostrani jemci za Ukrajinsku bezbednost, u sklopu mirovnog sporazuma, treba da budu SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Turska - ključne članice NATO-a, te bi to bilo ravno garantijama da će NATO pokrenuti Član 5. svoje Povelje, o kolektivnoj odbrani.
Italijanski dnevnik "Korijere dela sera" naglašava da bi takav sporazum, ako bi ga Moskva uopšte prihvatila, bio uslovljen referendumom i dopunama ustava Ukrajine, a da nije izvesno da bi to Ukrajinci izglasali jer bi to znači lo i teritorijalne ustupke i prihvatanje ratnih žrtava i razaranja.
Finski dnevnik "Turun Sanomat" predočava da je "mir još daleko, budući da najvažnije stvari tek moraju biti rešene", dok je "ruskom predsedniku Vladimiru Putinu potreban častan mir koji može predstaviti kao pobedu".
"Najvažnija za Rusiju je", kaže finski list, "sudbina istočne Ukrajine i Krima, pa ako Rusija taj cilj postigne, to bi značilo promenu granica jedne suverene države vojnom akcijom, a to bi bilo odbojno za Zapad".
Nemački privredni dnevnik "Handelsblat" smatra da "sve navodi na zaključak da je Putin krenuo u pregrupisavanje svojih snaga, promenu planova... Putin je bio previše uveren u pobedu, potcenio otpor Ukrajinaca, urušio ugled Rusije, naneo veliku ekonomsku štetu svojoj zemlji i sve to za minimalan dobitak".
"Ne", piše "Handelsblat", "mnogo je verovatnije reći: 'Pregovarali smo, Ukrajina nije dovoljno popustila, vreme je za pravi veliki rat, s masovnim udarima iz vazduha kao uvodom' ".
NATO je preneo svoja saznanja da je Rusija pokrenula pregrupisavanje svojih snaga, okretanje drugačijoj taktici i zato treba očekivati nove ofanzive, naročito u istočnoj Ukrajini.
Američki stručnjak za geopolitiku, Džordž Fridman, smatra da je "tragedija što rešenje o kojem se pregovara u Istanbulu izgleda potvrdjuje ono što je i na početku bio predmet spora".
"Rusi", navodi Fridman, "sada ponavljaju da je njihova jedina ratna namera bila da se obezbedi istočna oblast Donbasa, a ne da okupiraju Ukrajinu".
"A ići u rat povrh toga bi izgledalo besmisleno", kaže on, "pošto je veći deo Donbasa bio pod prilično delotvornom ruskom kontrolom još od dogadjaja 2014. godine ...tako da je vrlo verovatno da su ruski zahtevi bilo postavljeni mnogo šire, a to je da se dobije nadzor nad teritorijom od Donbasa do Krima i u stvari zauzme istočna Ukrajini".
"Otud nije jasno šta bi neutralnost Ukrajine bila u tom sklopu", zaključuje američki analitičar.
