"Ima li Ukrajina svoje mesto u NATO? Ako ima, ruski predsednik Vladimir Putin će izgubiti geopolitičku bitku. Rusija će morati da prihvati da Evropa ima granice, da postoje nezavisne države koje imaju pravo da izaberu svoju budućnost", rekao je Zelenski u uvodnom govoru na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa, prenela je agencija Hina.
Na sastanku na vrhu u Dubrovniku okupili su se visoki funkcioneri zemalja regiona, među kojima i predsednik Srbije Alekandar Vučić, da bi dali podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije.
Zelenski je u svom govoru rekao da do kraja godine postoje stvarni izgledi za približavanje miru i da tu priliku daje situacija na bojištu.
"Moramo da donesemo hrabre odluke. Računamo na vodstvo predsednika SAD Džozefa Bidena, računamo na snažne i mudre korake Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, da bismo doneli sigurnost i mir u Evropu”, istakao je Zelenski.
Premijer Hrvatske, koji je sa Zelenskim domaćin sastanka, rekao je da samit predstavlja koristan i iskren format za političku podršku Ukrajini.
"Vrlo smo zadovoljni što samit se događa u Dubrovniku, gradu koji je kolevka hrvatske diplomatije i svetionik slobode. To je grad koji je u nedavnoj istoriji doživeo rat, razaranja, ali danas uživa mir, blagostanje i napredak. To je upravo budućnost koju želimo Ukrajini", istakao je Plenković u uvodnom govoru.
On je naveo da je Ukrajina bila jedna od prvih zemalja koja je priznala Hrvatsku 1991. istakavši da Hrvatska danas stoji uz tu zemlju.
Plenković je ocenio da podrška ukrajinskoj borbi protiv ruske agresije nije samo stvar solidarnosti s narodom koji se bori za opstanak, već I ključni geopolitički i sigurnosni interes.
"Rusija nije samo napala Ukrajinu već je također potkopala temelje evropske bezbednosti, kršeći glavna načela međunarodnog prava i međunarodnog poretka", rekao je hrvatski premijer.
Na kraju samita najavljeno je usvajanje zajedničke deklaracije koja bi trebalo da uključi osudu ruske agresije na Ukrajinu, podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu, podršku ukrajinskom mirovnom planu, zahtev za procesuiranjem ratnih zločina u Ukrajini, podršku evroatlantskim integracijama Kijeva, kao i podršku energetskoj sigurnosti i obnovi Ukrajine po okončanju rata, navodi Hina.
Samit u Dubrovniku treći je sastanak na vrhu u ovom formatu, prethodni su održani u Atini i Tirani.
Na skupu su predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, grčki premijer Kiriakos Micotakis, bugarski premijer Dimitar Glavčev, albanski premijer Edi Rama, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski.
U Dubrovniku su i ministru spoljnih poslova Moldavije, Turske i Rumunije.
