Zelenski želi raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini do ulaska zemlje u NATO

Njegova izjava na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderom nemačke opozicije Fridrihom Mercom najnoviji je signal sve veće otvorenosti Kijeva za mirovne pregovore uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću 20. januara.

Novoizabrani predsednik, koji želi da brzo okonča sada već gotovo trogodišnji rat Ukrajine i Rusije, juče je u Parizu, posle sastanka sa Zelenskim i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, pozvao na hitnu obustavu vatre i početak pregovora kako bi se okončalo „bezumlje“.

„Ukrajina želi okončanje ovog rata više od bilo koga. Nema sumnje da bi diplomatsko rešenje sačuvalo više života. Mi tragamo za njim, svakako“, rekao je Zelenski novinarima u Kijevu, prenosi Beta.

On je rekao da je u razgovoru sa Trampom i Makronom razmatrao „zamrzavanje“ sadašnjih linija fronta.

Rusija kontroliše gotovo petinu ukrajinske teritorije otkako je 24. februara 2022. godine pokrenula invaziju koja se pretvorila u najveći ratni sukob na teritoriji Evrope od okončanja Drugog svetskog rata.

Zelenski je preneo novinarima da je dvojici lidera rekao da on zapravo ne veruje da Putin želi okončanje rata, i da bi ruskog lidera valjalo privoleti na to.

„Snagu možete pokazati samo ako je Ukrajina jaka. Jaka Ukrajina pre svake diplomatije znači jaku Ukrajinu na bojnom polju“, rekao je Zelenski, implicirajući da je Kijevu potrebna pomoć da postane snažniji.

Merc, favorit u nemačkom javnom mnjenju za budućeg kancelara, pružio je Zelenskom retoričku podršku, pa je trenutnu politiku Berlina opisao kao teranje Ukrajine da se bori sa Rusijom dok joj je jedna ruka vezana na leđima.

Zelenski se vratio na jednu ideju koju je Makron pominjao u februaru, a oko koje nije bilo saglasnosti među liderima zemalja Evropske unije – da evropske zemlje pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.

„Možemo razmišljati i raditi na Emanuelovom stavu“, rekao je Zelenski, ocenivši da bi prisustvo trupa iz neke evropske zemlje moglo Ukrajini garantovati bezbednost dok ona ne uđe u NATO, ali „uz jasno razumevanje u pogledu toga kada će Ukrajina biti u Evropskoj uniji i kada će biti u NATO“.

Kijev se snažno zalaže za to da dobije pozivnicu za pristupanje NATO i tokom čitavog rata insistura na tome da su njegovoj zemlji potrebne bezbednosne garancije kako bi se sprečila neka buduća ruska invazija nakon što sadašnja neprijateljstva prestanu.

Rusija neće da čuje za ukrajinsko članstvo u NATO i traži da Kijev odustane od tih ambicija jer ih smatra neprihvatljivom bezbednosnom pretnjom po sebe.

Zelenski je rekao da se nada da će se narednih dana čuti sa odlazećim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom u vezi sa članstvom u NATO.

„Nameravam da u naredno vreme nazovem predsednika Bajdena i potegnem pitanje poziva za članstvo u NATO. On je trenutno predsednik, a mnogi se drže njegovog mišljenja. A nema nikakve poente razgovarati sa predsednikom Trampom o nečemu što nije do njega u ovom trenutku – dok on još nije ušao u Belu kuću“, kazao je Zelenski.

.N.T.
Novine Toronto, broj 
1963
Toronto 
10. Decembar 2024.