Zlostavljanje i ponižavanje migranata i izbeglica na hrvatsko-bosanskoj granici dobilo je nove, još mračnije oblike, a Evropska unija nije adekvatno reagovala, omogućavajući time da ti slučajevi prolaze nekažnjeno.
U autorskom tekstu za EU Obzerver, direktorka evropske kancelarije Amnesti internešenel Iv Gedi, Birt Hald iz danskog Saveta za izbeglice i direktorka organizacije Spasimo decu za EU Anita Bej Bundegard pozvale su Brisel da istraži i osudi takvo ponašanje i zahteva od članica EU da kazne odgovorne.
Ljudi koji rade sa izbeglicama i migrantima u Bosni i Hercegovini, blizu granice s Hrvatskom, navikli su na potresne scene. Migrante često nasilno vraćaju preko granice, tuku ih, pljačkaju, spaljuju im dokumenta ili na njih puštaju pse.
Iscrtavanje krstova na njihovim glavama narandžastim sprejom, brutalno prebijanje palicama i drvenim štapovima i zamazivanje hranom postali su novi načini maltretiranja i ponižavanja migranata, navode autorke teksta.
Incidente, koje su dokumentovale lokalne nevladine organizacije i međunarodna organizacija Amnesti internešenel, o kojima su nedavno izveštavali Gardijan i EU Obzerver, potvrdile su i druge humanitarne organizacije koje pružaju podršku migrantima i izbeglicama u kampovima u Unsko-Sanskom kantonu blizu hrvatske granice.
"Nekažnjivost je nova norma na granici. Izveštaji o nasilju hrvatske policije ostaju neispitani", piše u autorskom tesktu.
Najnoviji incidenti simptom su šireg trenda nasilnog vraćanja i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava koji se dešavaju na spoljnim granicama EU, a koji su pored Hrvatske registrovani i u Bugarskoj, Mađarskoj i Grčkoj.
"Neuspeh institucija EU da kritikuje svoje pojedine članice zbog njihovog nezakonitog ponašanja, omogućilo je širenje te prakse i ohrabrilo neke zemlje da nastave da koriste nasilne taktike zastrašivanja", navode autorke.
Uprkos zatvaranju granica širom Evrope zbog pandemije korona viusa, vraćanje migranata iz Hrvatske u BiH nastavljeno je početkom godine. Nevladine organizacije su samo u aprilu registrovale više od 1.600 takvih slučajeva.
Muškarci, žene, deca i cele porodice bili su žrtve napada, fizičkog zlostavljanja, neosnovanog pritvaranja i uništavanja ličnih stvari.
Izbeglice i migranti su prijavljivali da im je policija oduzimala odeću i obuću i terala ih da se peške vraćaju na granicu sa BiH, prelazeći kilometre po lošem vremenu.
"To nisu izolovani događaji. Veliki broj slučajeva i konzistentost navoda ukazuju na sistematsku i namernu politku dela hrvatskih vlasti", navodi se u tekstu.
Istovremeno je bilo slučajeva govora mržnje i netolerancije prema izbeglicama i migrantima širom regiona, kao što su pokušaji da se prikažu kao glavni prenosioci korona virusa i pretnja po javno zdravlje.
Nekoliko zemalja je uvelo obavezne karantine u izbegličkim kampovima, a da ljudima u njima nisu obezbeđena osnovna sredstva da se zaštite od zaraze.
U evropskm sporazumima i zakonima ističe se poštovanje osnovnih prava, uključujući pravo na azil i poštovanje principa nevraćanja osoba u zemlju u kojoj su im životi ili slobode ugroženi, podseća se u tekstu.
Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas i evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson su više puta iskazivali svoju posvećenost osnovnim pravima, pravu na traženje azila i borbi protiv ekstremizma i ksenofobije.
U Šengenskom sporazumu izričito se kaže da se granične kontrole moraju sprovoditi uz potpuno poštovanje ljudskog dostojanstva.
"Ipak, ćutanje Komisije o uznemirujućim događajima na granicama Hrvatske je zaglušujuće", pišu autorke.
One ukazuju da nije bilo javne osude, da hrvatska vlada nije pozvana da istraži dokaze, niti je bilo ozbiljnog pokušaja uključivanja u nezavisni nadžor.
Ponovljeni pozivi Evropskog parlamenta da se istraže ti slučajevi, naišli su na "mlak odgovor, slabo ukazivanje na poteškoće u dokazivanju tih tvrdnji" i negiranje hrvatskih vlasti.
"Verodostojni izveštaji o stotinama incidenata koji dokumentuju nezakonite prakse i nasilje na spoljnim granicama EU treba da izazovu efikasni nezavisni nadžor, transparente istrage i pozivanje na odgovornost za flagrantno kršenje zakona EU", piše u tekstu.
Autorke su pozvale Evropsku komisiju da s reči ređe na dela i odlučno osudi nelegalna vraćanja i nasilje na granicama i da zahteva da se počinioci kazne.
"Kako reagujemo na ova kršenja ljudskih prava određuje ko smo i kakvi postajemo, kao Evropljani. Ponižavajuće postupanje prema izbeglicama i migrantima podriva zakone i sliku Evrope. Sa novim politikama o migraciji i azilu koje EK treba da objavi i koje predstavljaju 'novi početak' u pregovorima, nekažnjivost na evropskim granicama mora da prestane", poručile su autorke.
