EU treba da dozvoli balkanskim zemaljama da učestvuju u aktivnostima u okviru Konferencije o budućnosti Evrope (CoFoE) na konsultativnoj bazi i time ponovo pokaže da je ozbiljna po pitanju evropske perspektive regiona, ocenile su dve ekspertkinje za evrointegracije Zapadnog Balkana.
Korina Stratulat iz briselskog Centra za evropske politike (EPC) i Milena Lazarević iz beogradskog Centra za evropske politike (CEP) smatraju da bi učešće političkih lidera i građana balkanskih zemalja u aktivnostima i razgovorima u okviru CoFoE bilo od koristi i za EU i za region.
Konferencija je zamišljena kao forum za povezivanje evropskih građana, civilnog društva i evropskih institucija s ciljem da Evropljani kažu kakvu Uniju žele i kako njome upravljati.
"Ako EU ne uključi balkanske zemlje među zainteresovane strane koje bi trebalo da učestvuju na predstojećoj Konferenciji, onda se moramo zapitati da li je Unija još uvek ozbiljna po pitanju evropske perspektive regiona", napisale su Lazarević i Stratulat u autorskom tekstu.
Kako su ocenile, EU nema šta da izgubi, već može samo da dobije produbljivanjem odnosa sa balkanskim zemljama i omogućavanjem regionu da se oseća uključenim u planove za budućnost EU.
Pored ostalog, razmatranje zajedničkih odgovora na specifične probleme tokom Konferencije pomoglo bi balkanskim zemljama da nastave da stiču iskustvo i znanje koje će im znatno pomoći u pripremi za eventualno članstvo u EU, dodale su Stratulat i Lazarević.
"Dozvola da Balkan bude svedok te inicijative i da doprinese svojim idejama podstakla bi osećaj zajedništva i partnerstva koji nedostaju u dugom, formalnom procesu pridruživanja. Više a ne manje saradnje EU i Balkana izgradiće poverenje i lojalnost", istakle su autorke.
Stratulat i Lazarević smatraju da bi, čak i bez zvaničnog poziva da budu deo CoFoE procesa, balkanske zemlje trebalo da se organizuju na političkom i društvenom nivou kako bi pratile proces i pokrenu inicijative koje preslikavaju aktivnosti predložene na Konferenciji.
Kako su navele u autorskom tekstu "Konferencija o budućnosti Evrope: Da li je EU još uvek ozbiljna u vezi Balkana?", Regionalni savet za saradnju (RČ) mogao bi da pomogne u organizaciji i koordinaciji mreže balkanskih političara zaduženih za praćenje Konferencije.
Istovremeno, organizacije civilnog društva u regionu treba da unaprede saradnju i traže sredstva da organizuju "Balkanske građanske konsultacije" koje bi mogle da prate proces CoFoE.
"Takva široka mobilizacija dokazala bi snažnu volju balkanskih zemalja da se približe EU i određenu dozu političke zrelosti", zaključile su Lazarević i Stratulat.
Za organizaciju Konferencije o budućnosti EU zadužena je potpredsednica Evropske komisije za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica.
Konferencija je trebalo da počne u Dubrovniku 9. maja, na Dan Evrope, i da traje dve godine. Početak je međutim odložen zbog epidemije korona virusa.
Šuica je prošlog meseca, nakon govora o stanju Unije šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, rekla da očekuje da Konferencija o budućnosti Evrope počne u narednih mesec ili dva.
Posle ovonedeljnog sastanka Saveta za opšte poslove saopšteno je da se radi na postizanju sporazuma o zajedničkoj deklaraciji koja će otvoriti put za pokretanje Konferencije.
