Ekonomske reperkusije pandemije korona virusa ne smeju biti shvaćene kao običan problem koji makroekonomija može da reši ili ublaži, ocenio je ekonomista Branko Milanović ističući da je istinska opasnost pandemije društveni kolaps.
U tekstu za časopis Forin afers Milanović je ukazao da je "svet suočen sa izgledom dubokih promena: povratkom na prirodnu odnosno samodovoljnu ekonomiju koja je sušta suprotnost globalizaciji", preneo je Glas Amerike (VoA).
Milanović je u tekstu naveo da takav prelaz nije neizbežan, ako bi nacionalne vlade mogle da kontrolišu ili prevaziđu tekuću krizu u roku od narednih šest meseci ili godinu dana, što bi ponovo vratilo svet na put globalizacije.
Ukazuje, međutim, da ako bi se kriza kriza nastavila globalizacija bi mogla da se raspadne.
"Što duže kriza traje i što su duže prepreke slobodnom protoku ljudi, dobara i kapitala to će više takvo stanje stvari izgledati normalno. Formiraće se specijalni interesi sa ciljem održanja tog trenda dok bi dalji strah od još jedne epidemije mogao da motiviše apele za ostvarenje nacionalne samodovoljnosti", naveo je Milanović.
Po rečima uglednog ekonomiste, čak i mali zahtevi da putnici pored pasoša i vize pokažu i zdravstveni sertifikat mogli bi da predstavljaju prepreku povratku starom globalizovanom načinu života, uzevši u obzir koliko miliona ljudi putuje.
On je takođe ukazao da u tekućoj krizi, ljudi koji nisu u potpunosti specijalizovani uživaju prednost i da ako ste u stanju da proizvedete sopstvenu hranu i ne zavisite od javne dostave struje i vode ne samo da ste bezbedni kad su u pitanju poremećaji u lancu dostave hrane, struje ili vode, već ste bezbedniji od mogućnosti da budete inficirani.
Milanović je u tekstu naveo i da bi standardne ekonomske mere trebalo da obezbede zaštitu ljudi koji izgube posao i nemaju na šta da se oslone, a često nemaju ni zdravstveno osiguranje, jer tada ne bi mogli da plate račune što bi kreiralo kaskadne šokove, od prinudnih iseljenja do bankovne krize.
"Cena ove bolesti u ljudskim životima će biti najvažnija i ona koja bi mogla da dovede do društvenog raspada. Oni koji ostanu bez nade, posla i bez sredstava bi lako mogli da se okrenu protiv onih koji su bolje stojeći, jer već nekih 30 odsto Amerikanaca imaju nultu ili negativnu imovinu. Ako oni budu u očajničkoj situaciji ili budu gnevni, scene poput nedavnog bega zatvorenika iz zatvora u Italiji ili pljački posle uragana Katrina u Nju Orleansu 2005. bi mogle da postanu uobičajene. Ako bi vlade morale da pribegnu upotrebi paravojnih ili vojnih snaga da uguše na primer nemire ili napade na vlasništvo, društva bi mogla da počnu da se raspadaju", napisao je.
Stoga bi, naglasio je Milanović, glavni ili možda jedini cilj ekonomske politike danas trebalo da bude sprečavanje društvenog raspada.
"Napredna društva ne smeju da dozvole da ih ekonomija, posebno bogatstvo finansijskih tržišta, ostave slepim prema činjenici da je najvažnija uloga koju ekonomska politika može sada da igra održanje društvenih veza jakim pod ovim izuzetnim pritiskom", naveo je ugledni ekonomista u tekstu pod naslovom "Istinska opasnost pandemije je društveni kolaps".
Branko Milanović je viši naučnik u Stone Centru za društveno ekonomske nejednakosti u post-diplomskom centru CUNY (Univerziteta grada Njujorka) i profesor u Londonskoj školi ekonomije.
