Problem je u nedovoljnoj dostupnosti Đokovićevih stvari, do kojih je teško stići u maloprodajnim objektima francuske kompanije.
"Imao sam poslednjih nekoliko godina nezadovoljstvo i frustracije da mnogo ljudi koji traže moje stvari nemaju mogućnost da ih nađu u radnjama mojih sponzora. Neke stvari se sada menjaju na bolje, ali nisam zadovoljan jer to može bolje. Nadam se da će sponzori podići ne samo taj nivo prozivodnje i količine, već i pristupačnosti da ljudi imaju mogučnost da ih nađu. Tenis je na ovom nivou gde se ja nalazim vrlo popularan širom sveta. Naravno, može da se kupi onlajn, ali je drugačije kada ljudi odu u radnju", jasan je Novak.
Priča se okrenula ka Novakovom muzeju u Beogradu, o kom je ranije govorio njegov otac Srđan.
"Što se tiče muzeja, to jeste i dalje ideja. Za Knez Mihajlovu iskreno od oca što sam razgovarao, sad se ne radi da se tamo nađe prostor. Postoji ideja da se uradi muzej koji bi izložio pehare i stvari koje sam nosio na nekim važnim mečevima", rekao je Đoković i dodao:
"Ne samo to, ja se nadam da ćemo mi moći da imamo sportskii muzej, ne mi kao porodica, nego Srbija, Sportski savez Olimpijski komitet, ne bih sada da uperim prste u bilo koga, nego prosto kolektivno smatram da Srbija je toliko uspeha u sportu imala i da je sport stvarno zadužio Srbiju.
Meni je prosto nerazumljivo kako mi i dalje nemamo sportski muzej da svaki turista ili stranac koji uđe u Beograd ili Srbiju da je to jedna od Top 10 destinacija koje mora da poseti. Nadam se da će i država nešto da učini jer stvarno sport to zaslužuje. Videćemo šta će sa tim biti."
Dušan Đukanović
