Dr Andrej Fajgelj je rođen 1978. godine u Novom Sadu. Tu je na Filozofskom fakultetu diplomirao francuski jezik i književnost, a magistarske i doktorske studije završio je na Univerzitetu Pol Valeri III u Monpeljeu, Francuska. Doktorsku tezu "Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle" odbranio je s najvišim pohvalama. Docent je za francuski jezik na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Osnivač je Centra za savremenu edukaciju, koji je sprovodio projekat "Radna etika u Srbiji" i Međunarodne inicijative za praćenje antisrbizma, koja je izdejstvovala prvo izvinjenje jednog svetskog medija srpskom narodu.
Osmislio je i proizveo ćiriličnu tastaturu, napravio onlajn bazu guslarskih pesama, drugu nakon one na Harvardu, i sproveo pionirski projekat ubrojčavanja (digitalizacije).
Bio je osnivač i visoki funkcioner političkih stranaka koje su se pozivale na nove ljude, direktor Kulturnog centra Novog Sada i predsednik Organizacionog odbora za prijavu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.
Povratnik u Srbiju. Poliglota (govori tečno 4 jezika). Otac četvoro dece.
Autor je više naučnih radova, bloger i kolumnista, "Posle Vučića" je njegova prva knjiga.
Umesto svega navedenog, sada bi se moglo napisati samo: disident.
U ovom trenutku, preti mu pet godina zatvora zbog objave na Fejsbuku: "Nadam se da će nakon ovog dna, puzanja i klečanja doći ustanak", kaže Andrej.
Dobar dan
Dobro došli u Torornto.
Kada sam se spremala za razgovor sa Vama i kada sam rekla da sam Vas kontaktirala, upozoravali su me da razmislim da li je to pametno jer mogu da imam probleme. Zar ste Vi zaista toliko opasni?
"Ivana hvala, drago mi je i čast mi je da razgovaramo. Nadam se da nećete imati problema, što nije isključeno. U našoj zemlji mene niko ništa ne pita od medija, samo pišu ono što oni žele da pišu.
Oguglao sam na te stvari ali me boli to što su se sve to reflektuje i na ljude koji su mi bliski i na one koji su se usudili da eto pričaju samnom i prenesu neku moju reč. Čak je jedan moj prijatelj otpušten. Ta duga ruka srpske represije je svuda. Sličnu bojazan zaticao sam i u Republici Srpskoj, pa me ne bi čudilo da i Vi ovde u Kanadi imate neki problem.
Nisam ja toliko strašan kao što se govori".
Došli ste u Toronto da promovišete svoju prvu knjigu "Posle Vučića" i da se predstavite našim ljudima na ovim prostorima. Da napomenem da je knjiga publikovana zahvaljujući građanima koji su, na Vaš apel, odreagovali, skupili novac i našli štampariju koja je pristala da je štampa. Šta je to što je toliko "uzbudilo" pojedine strukture društva?
" Ako bih u jednoj rečenici trebao da opišem moju knjigu ona bi glasila ovako - Knjiga iznosi hipotezu o tome da, ukoliko se sitem ne promeni, Posle Vučića dolazi Vučić. Ta hipoteza je plod mog razmišljanja, kao i svaka knjiga kada se piše, ali je pre svega plod mog ličnog političkog iskustva .
U međuvremenu su počeli predsednički izbori, tako da će biti reči i o njima, jer sam doneo odluku da se kandidujem za Predsednika.
Da li sam u pravu pokazaće vreme, međutim tačno je da sam zbog hapšenja se našao na nekoj prekretnici i zato sam se obratio, pomalo i u očajanju, narodu da mi pomogne. Zanimljivo, narod, nepoznati ljudi, su mi pomogli. Među tih 150 priložnika, koji su obezbedili štampanje knjige, bilo je i ljudi iz Toronta, koji su me pozvali i organizovali gostovanje, tako da sam zahvaljujući njima u vašem gradu, zbog čega sam im neizmerno zahvalan.
Privukla mi je pažnju jedna vaša izjava koju ste u razgovoru pomenuli: "Veliki inovator, koga svi znamo je rekao, dajte mi tačku oslonca i promeniću svet a ja kažem dajte mi tačku gledišta i promeniću svet". Šta pod tim podrazumevate?
"Vrlo jednostavno, naša tačka gledišta uopšte nije naša, ona je nametnuta jednom mašinerijom kontrole uma i ispiranja mozga, koja kreće od medija preko kulture, politike...pa sve do nekih dubljih energetsko ljudskih faktora. Zapravo ljudi su se kao ljudi promenili. Dokaz za to je da postoje potponu zabranjene teme o kojima ne smete govoriti i pisati, kao što je sloboda, ljudskost, kao što su problemi okupacije, krađe beba, kemtreils... Milion tema, o kojima prosto ne smeš da govoriš, iako bi to po zdravom razumu trebalo da bude nešto normalno. Misliti svojom glavom je danas nepopularno, zabranjeno. Zato je neka moja glavna poruka i motivacija kako opet povratiti taj osnovni nivo slobode mišljenja i izjašnjavanja, da počnemo da razmišljamo svojom glavom i postavljamo prava pitanja koja su jednostavno upitna”.
Tamo izgleda nešto nije u redu. Narod je na rubu egzistencije i bez ikakve motivacije. Čuju se samo iste priče i obećanja. Ponekad neko od javnih ličnosti dobije priliku da prokomentariše ponešto od toga što ih muči, ali tama se i dalje ne diže. Iz te tame izlazite Vi i krećete da govorite o nečemu o čemu mnogi nesmeju da govore. Preporučujete "Terapiju smislom" , koja je od davnina poznata. Zašto mislite da je to rešenje za nas?
"Da, ova terapija je trenutno jedino rešenje da se pokrenu građani naše zemlje. Hamlet je rekao 'Ima nešto trulo u državi Danskoj', to je zapravo njegova legendarna dijagnoza. Ima dosta takvih citata iz naše tradicionalne kulture. Uvek su se ljudi žalili da ništa ne valja, da je režim nepravedan, međutim ti džangrizavci su ponekad bili u pravu. U ovom našem slučaju mislim da živimo u apsolutnom ostvarenju tog scenarija u kome su disident potpuno u pravu. Ono što najviše nedostaje našem sistemu je smisao.
Na kraju krajeva pozivam sve koji me slušaju, da kažu imali sve ovo smisla što radimo? Ubismo se ponižavajući se... to je nečija strategija po kojoj ako kopamo duboke rupe izbićemo na vrh?! Da li je to smisleno, da ćemo što se više ponižavamo, ukidamo iz postojanja, samoubijamo se i prodajemo zemlju biti življi?
Ne to nema smisla i potrebno je da se vratimo najelementarnijem vrednostima življenja - da se vratimo smislu. Ako hoćemo da budemo živi, moramo da vodimo normalan život, da razvijemo životne energije. Ako želimo da budemo bogatiji, moramo da stičemo za sebe. Nećemo biti bogatiji ako damo subvencije investitorima i ako otimamo od trudnica, to je nerazumno, to nema smisla. Međutim to kad neko javno kaže on je zatvaram i hapšen. Ja sam ipak došao do tog stadijuma da ipak govorim.
Da li se plašite obzirom da imate porodicu?
"Ne , prestao sam da se plašim. Ali problem je što sam ja sada socijalni slučaj i pitanje je kada će moja porodica završiti na ulici, jer sam borac za svoju zemlju i prava građana. Moja supruga je takođe profesor kao i ja, međutim kada sam krenuo u ovu borbu bilo je mnogo ljutnje i nerazumevanja. Međutim, nakon nekoliko meseci nekako smo se konsolidovali i prosto shvatili ko smo mi ... to je jako važno pitanje: KO SI TI?.
Pitam se da li je sve na prodaju? Da li ćeš ti pod određenim pritiscima i za dovoljnu platu postati neko drugi, zaokrenuti se naopačke i početi da govoriš da je zlo dobro a dobro zlo, da je istina laž a laž istina, da je ružno lepo a lepo ružno
Naš odgovor je NE! Nećemo. Mi smo to što jesmo i ako postoje zlikovci koji će nas zbog toga ubiti, možemo da budemo tužni, a možemo i da budemo srećni. Mučenički venac je veliki dar, ali mi u svakom slučaju nećemo prelaziti na njihovu stranu.
Meni je život lep, ja sam sada slobodan, ja živim sa osmehom, u sred tih pritisaka i stradanja i mislim da je sloboda veliki dan i da to ne smemo da zaboravimo".
Kada bi ste postali Predsednik, šta je to zašta bi ste se zalagali?
"Zalagao bih se najprostiju realnost. Dakle ako narod ima neku svoju teritoriju i neku svoju državu onda narod na toj teritoriji treba da ostvaruje svoj suverenitet i da živi svoj život i da misli smojoj glavom. Da formira svoju kulturu, kao što puž luči svoju kućicu. Sve ovo ostalo je utopija. Trenutno vlada utopija. Složio bih se sa vama da smo mi borci te utopije nekako nerealni utoliko što za sebe nemamo nikog sem ove istine. A oni iza sebe imaju zaista veliku moć, novac, medije, politiku, vojsku... .
Kako njihovu utopiju srušiti našom stvarnošću jeste izazov i ja bih zato svima preporučio da se bore na neki način a najbitnije je da mislimo svojom glavom.
Upravo je to Ustanak - misliti svojom glavom
Gde vidite ulogu Dijaspore u svemu tome? Da li smatrate, obzirom da nas ima oko 5 milona van zemlje, da bi ako nam omogućili elektronsko glasanje, mogli bitno da utičemo na izbore?
"Procene dijspore, njene demografske i finansisjke moći su ogoromne. Dijaspora bi mogla demografski da predstavlja pola srpskih građana ili glasača a finansijski predstavlja najveći moto pokretač srpskog sistema. Najviše se budžet puni iz deviznih doznaka koje privatnim ili javnim putevima stižu u Srbiju.
Upoznat sam sa sistemom glasanja u Kanadi gde se to odvija samo u Konzulatu i Ambasadi ličnim prisustvom. Jasno je da upravo zbog ovakvih stvari je nemoguće glasati. i zato potencijalno od desetina hiljada ljudi glasa par stotina. Svakako kada bi se dijaspori realno dalo pravo glasanja, dijaspora bi mogla da sruši realni tiranski sistem u Srbiji koji nas drži u strahu.
Primer: Izađe Krkobabić i kaže: 'Ako ne glasate za Vučića nećete dobiti penzije '. I onda su ljudi uplašeni. A vi ovdeu dijaspori kažete baš nas briga i za Vučića, za penzije i za sve, mi ne živimo od vaših penzija i ucena. Mislim da bi dijaspora mogla da bude jedna velika snaga slobode i istine kada bi se organizovala.
Moram još da kažem nešto što je istina a mnogi mogu da mi i zamera ali volim uvek istinu da govorim. Srpska dijaspora je jedina dijsapora na planeti koja kaže kako je JAKO RAZOČARANA U SRBIJU. Upoznao sam ljude iz Afrike, Vijetnamce, Indije, Meksika, Kine, Jermene, Jevreje... niko od njih ne pominje taj argument RAZOČARANOSTI i ako su hiljadu puta bili razočarani u svoju zemlju. Oni stalno ulažu u svoj narod i zemlju i ništa ih ne može sprečiti da to i dalje rade. Ja bih zato pozvao ljude u dijsapori da pomognu svom narodu, jer je to na neki način njihov dug jer imaju slobodu i ipak normalan život a i zbog toga što bez Dijaspore ne znam dokle ćemo dogurati.
Foto: Vladimir Čičarević
