Finansijska podrška Medjunarodnog monetarnog fonda Srbiji (MMF) od oko 760 miliona evra može biti značajna pomoć, ali nije u toj meri, kako se predstavlja u javnosti dodeljena zbog dobre ekonomske politike, jer su je dobile sve zemlje za otklanjanje posledica pandemije i ona će, verovatno biti vezana za odredjene uslove, ocenili su ekonomisti za Betu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za Betu da ta vrsta finansijske rezerve daje mogućnost Srbiji da se, ako bude potrebno, više zaduži kod MMF nego što je to do sada bilo moguće.
MMF je dodelio juče Srbiji 627,6 miliona Specijalnih prava vučenja (SDR), što je ekvivalentno iznosu od oko 890,22 miliona dolara ili 759,71 milion evra, s obzirom na to da je kvota Srbije u MMF-u 0,14 odsto.
Odbor direktora Fonda odobrio je da se distribuira 95,8 odsto od ukupne sume od 650 milijardi dolara SDR za podršku likvidnosti i borbi država članica protiv posledica korona krize.
Arsić je rekao da alokacije SDR-a, za zemlju kojoj je dodeljena, predstavlja neku vrsta rezerve, a da se takva rezerva uglavnom koristi za očuvanje spoljne likvidnosti zemlje, odnosno kada nastanu problemi u platnom bilansu.
"U periodu velikih kriza, kao što je bila kriza 2008-2009. godine ili kao što je aktuelna kriza, MMF dozvoljava da se njegovi krediti koriste i za finansiranje nekih rashoda države", rekao je Arsić.
Dodao je da MMF razmatra da se ta sredstva u budućnosti, u nekim slučajevima, mogu korstiti i za druge namene, ali za sada još uvek nisu donete odluke o tome.
Arsić je ocenio da su male šanse da se taj novac koristi za otplatu skupih kredita, kako zbog politike MMF, tako i zbog toga što poverioci kojima Srbija duguje skupe kredite ne pristaju da ih prevremeno otplati, osim u slučaju ako takva mogućnost nije nedvosmisleno predvidjena u ugovoru o kreditu.Profesor na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je da će biti dobro ako tim novcem budu mogli da se otplate skupi krediti, a da će dobrodoći i za finansiranje budžetskog deficita koji će iznositi nekoliko milijardi evra, ukoliko takva mogućnost bude postojala.
"Krediti MMF-a i drugih medjunarodnih organizacija, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih uvek imaju upola manje kamate nego na tržištu, a nekad znaju da budu i blizu nuli, što je Srbija jednom iskoristila", rekao je Radosavljević.
Ti krediti MMF-a su, medjutim, uvek kako je rekao, uslovljeni i ograničavaju način korišćenja pa zato domaća vlast uglavnom pribegava kreditima preko bilateralnih državnih sporazuma, u poslednje vreme najčešće sa Kinom, koji su skuplji, ali bez ograničenja kako će da se koriste.
Ograničavajući faktor, prema rečima Radosavljevića, može biti i podela novca iz budžeta pred predstojeće izbore po principu Dragana Markovića Palme u Jagodini "3.000 dinara za gospodju".
Takav način raspolaganja novcem iz budžeta, prema rečima Radosavljevića bio je jedini razlog što Srbija prošle godine jedina u regionu nije koristila pomoć EU i MMF za otklanjanje posledica pandemije.
"Vlada Srbije se tada pravdala da joj i ne treba taj novac jer ga ima u budžetu, a posle nekoliko dana se zadužila na medjunarodnom tržištu po daleko skupim kamatama", rekao je Radosavljević.
Istakao je da ne očekuje "tako vruću jesen zbog pandemije jer je privreda već nekako našla način funkcionisanja, ali da bi sredstva umesto u populističke mere trebalo da se usmere u privredu".
Trenutak je, kako je rekao Radosavljević, da se krediti, umesto za likvidnost, usmeravaju u investicije u privredi.
"U prethodnom periodu su kratkorocni krediti za likvidnost i obrtna sredstva mnogo brže rasli nego investicioni krediti, verovatno zbog kovida, ali vreme je da se to promeni", rekao je Radosavljević.
Istakao je da istovremeno, keš i potrosački krediti stanovništvu rastu pet puta brze nego stambeni krediti, što je "zabrinjavajuće".
