Nekako sam prošlog leta u finalu Evropskog prvenstva u košarci priželjkivao finale Srbija-Slovenija i ta želja mi se ostvarila. I ne zato što je Slovenija jedna od bivših republika niti zato što je simpatična zemlja od svega dva miliona stanovnika već zato što je pola reprezentacije vezano za Srbiju, što poreklom, što direktnim vezama. Uzevši u obzir da i predsednika košarkaškog saveza gospodina Nesterovića znam dugi niz godina kao i trenera reprezentacije gospodina Kokoškova onda je poraz naše čete od ‘zmajčeka’ mogao lakše da se svari. Još jedna olakšavajuća činjenica porazu od Slovenije je i Goran Dragić, najbolji igrač Majami Hita i Evropskog šampionata, takođe naše gore list i još jedan odličan sagovornik. Prilikom posete Torontu prvi deo našeg razgovora je naravno, bio vezan za jedan od najvećih uspeha slovenačkog sporta.
“Kad pogledam na prošlo leto sve je delovalo kao san. Nismo ni pomišljali da bi mogli da odemo toliko daleko da osvojimo Evropsko prvenstvo jer smo bili daleko od kuće u Helsinkiju i nije bilo podrške naših najvijača koji su nam uvek bili šesti igrač. Kad smo stigli u Istambul za to finale kao da smo bili u nekoj magli i opijeni jer možda nismo ni bili svesni da igramo finale i da je jako dobra reprezentacija Srbije na drugoj strani. Imali smo konačno podršku i navijača koji su došli u velikom broju. Trener je jako dobro znao kako da se spremimo protiv Srbije i odigrali smo jako hrabro.”
Taj trener je Igor Stefan Kokoškov, čovek o kojem smo pisali u prethodnim brojevima i trener koji je odavno zaslužio šansu da se nađe na kormilu naše reprezentacije. Zašto se to nije desilo ne znamo ali Igor se nije previše mislio oko Srbije već prihvatio poziv iz Ljubljane. Uradio je to na najbolji mogući način osvojivši prvo zlato u istoriji slovenačke košarke.
“Igora znam dugi niz godina jer mi je bio i trener u Finiksu tako da sam bio presrećan kada sam saznao da je pristao da bude trener naše reprezentacije. Jako je dobar strateg i zna da prepozna sve prednosti i mane timova protiv kojih smo igrali. To mu je i sadašnji posao u Juti tako da smo se za svaku reprezentaciju posebno spremali, bili jako dobro uigrani što je dovelo do najboljeg resultata u istoriji Slovenije. Moram da spomenem da Rašo Nesterović ima velike zasluge za to zlato, ne samo kao predsednik košarkaškog saveza, već zato što je doveo Igora na čelo tima. Mislim da je Igor bio ta karika koja je nedostajala dugi niz godina.”
Nisam mogao a da ne “pecnem” mog sagovornika na temu o “srpskoj Sloveniji” tj. broju igrača koji su poreklom iz Srbije dodavši tu i Radoslava Nesterovića koji vuče korene iz Srbije i Republike Srpske, Igora Kokoškova koji je iz Beograda. Goran je na sve to imao još bolji odgovor.
“Ako bolje pogledaš ima malo Slovenaca u reprezentaciji (smeh), ali šalu na stranu stvarno smo igrali svim srcem za zemlju i narod koji je uživao. Moji rođaci iz Republike Srpske su mi predlagali mi da odlično odigram i budem najbolji na utakmici ali da Srbija pobedi (smeh).”
Čini se da je nakon završetka prošlogodišnjeg šampionata i zlata Goran odlučio da se pozdravi sa zelenim dresom iako se svi nadaju u suprotno.
“Definitivno sam završio sa reprezentacijom jer ni telo ne može više da prati ono što bih ja hteo da ispunim a to je još par godina u NBA ligi. To sam bio rekao i pre turnira i sad pri tome stojim mada me Rašo (predsednik košarkaškog saveza Slovenije prim.aut) i navijači ubeđuju da nastavim. Isto tako je totalno bezvezna situacija nastala između Fibe i NBA lige te nakon tih promena, ni mi sami kao evropski prvaci, ne znamo da li ćemo se kvalifikovati na sledeće svetsko prvenstvo. Naših sedam najbitnijih igrača neće biti u timu tako da ne znam kako će se sve to odraziti na nas. Ali zar nije lepo da se kao šampion oprostiš od nacionalnog tima?”
Najbolji igrač Slovenije i Majami Hita već dugo godina nije dobio priznanje koje mu je nedostajalo u karijeri a to je poziv za All-Star meč i društvo među najboljim košarkašima NBA lige. Ove godine to priznanje je došlo mada možda i ne kako dolikuje za jednog od najboljih bekova iz Evrope svih vremena. Goran je pozvan kao zamena i pored toga što je glavni razlog što se Majami našao u plejofu koji mu mnogi nisu predviđali. Sa nešto više od 17 poena, 4.8 asistencija i malo više od 4 skoka po meču Goran je imao i bolje sezone ali ove godine je pokazao lidersko umeće. On je uspeo da predvodi jednu osrednju ekipu do društva najboljih osam ekipa u istočnoj konferenciji. Ipak priznanju da bude nazvan All-Star igrač se ne gleda u zube.
“Mislim da se sve nekako lepo nadomestilo jer je leto bilo baš uspešno za mene. Osvojio sam zlato sa reprezentacijom, igrao odličnu sezonu i onda je poziv na All-Star bio kruna, mada moram reći i da smo ulaskom u plejof ispunili cilj koji smo zacrtali na početku sezone. Puno je značilo i mojoj familiji i Sloveniji to što sam prvi Slovenac koji je zaigrao na NBA All-Star meču. Imao sam ranije i bolje sezone ali opet nisam bio biran među All-Stars tako da je ovo definitivno jedno od najboljih priznanja. Isto tako ovo je i velika čast.”
Od mnogobrojnih igrača NBA lige sam čuo da je igranje za Majami Hit drugačije nego u većini drugih ekipa. Igračima koji igraju u Majamiju se čini da organizacija sistema crpi maksimum iz igrača u smislu višednevnih treninga i teške adaptacije na atipični način rada za NBA ligu. Ipak nakon par godina u Majaimiju svi se slažu da igrači samo pozitivno napreduju kroz takav sistem. Dragić deli slično mišljenje.
“Majami Hit su posebna organizacija i mogu reći i najbolja u odnosu na one u kojima sam imao prilike da igram (Hjuston i Finiks prim.aut). Sve je na vrhunskom nivou i nema dana odmora jer se radi naporno. Svakih nedelju dana se meri telesna težina, procenat masti i moram sa mojih trideset i dve da baš pazim šta jedem jer sve se odražava na telo i formu. Za to je najviše zaslužan Pet Rajli, koji je uveo svu tu disciplinu i zbog toga su i osvojili tri šampionske titule. A kako i ne bi kada Rajli svakih nedelju dana dobija izveštaje o tome koliko je se ko ugojio ili smršao (smeh).”
Ako živi više hiljada kilometara daleko od Slovenije to ne znači da ne jede kuvanu domaću hranu koja sigurno pomaže u održavanju dobre forme.
“Žena je sa mnom u Majamiju i ona kuva tako da imam domaću hranu ali često jedem i po restoranima. Stvarno pazim na svaki detalj (spavanje, slobodno vreme) jer to je ono što Rajli i zahteva. Ceo njegov sistem traži od igrača da budu disciplinovani a to opet na drugu stranu se vraća igračima koji su manje povređeni i bolji igrači.”
Negde pred All-Star vikend timu sa juga Floride nije su baš cvetale ruže i plejof se činio daleko. Onda je usledio trejd između Majamija i Klivlenda koji je doveo nekada najboljeg igrača Hita Dvejn Vejda nazad na Floridu, što se kasnije ispostavilo kao odličan potez.
“Mislim da je povratak D-Vejda bio jako bitan kako bi se u Februaru se malo razdrmali jer smo pre njegovog povratka imali pet poraza. Čim je došao uneo je novu hemiju u tim i uspeli smo da u Martu preokrenemo stvari i izborimo plejof. Igrao sam sa njim i ranije, tj. moje prve dve sezone u Majamiju.”
Još jedan Slovenac srpskog porekla kuca na vrata NBA lige i možda jednog dana i All-Star društva. Njegovo ime je Luka Dončić i ako ste o njemu tek sada saznali onda sigurno ne pratite dešavanja u evropskoj košarci, jer je ovaj devetnaestogodišnjak već par sezona u žiži interesovanja evropske i svetske javnosti. Luka, čiji otac je takođe bio poznati košarkaš (Saša Dončić prim.aut), je sigurno jedan od najvećih evropskih talenata koji će zaigrati u NBA ligi a koji trenutno brani boje Real Madrida.
“Luka je neverovatan talenat i mislim da će tek pokazati šta može. Već sa ovoliko godina predvodi velikana košarke kao što je Real Madrid i jedan je od ključnih igrača reprezentacije što samo govori koliko je sjajna budućnost pred njim.”
Goran je kao igrač odičan, kao sagovornik otvoren i raspoločen, a među našim igračima uvek rado viđen gost ili domaćin kada se utekmice igraju u Majamiju.
”Svaki put kada igramo protiv timova u kojima ima srpskih igrača obavezno se vidimo i izađemo na večeru ali od svih se najviše viđam sa Bogdanom (Bogdanovićem prim.aut). Naravno i Bobijem, Milošem. Sa Nemanjom Bjelicom sam zajedno igrao u Tau Keramici dok je bio lokaut tako da ga znam odatle pa se vidimo kad god igramo jedni protiv drugih. Volim da ih uvek vidim kad god ugrabimo priliku.”
Gledao sam pre par dana dokumentarni film ‘250 koraka’ o putu ka svetskom zlatu juniorske reprezentacije Jugoslavije u Bormiju 1987. Tada su još kao neafirmisani klinci Divac, Kukoč , Rađa, Đorđević i ostali pod trenerskom palicom Svetislava Pešića pokorili svet. Jako emotivno sam doživeo taj film jer sam se vratio u srećno detinjstvo kada sam sa ćaletom i bratom gledao momke sa Balkana kako deru sve pred sobom. Goran nije čuo za taj film ali je istakao jednog iz te generacije kao idola dok je tek učio igru između obruča.
“Predrag Danilović mi je bio najveći idol dok sam odrastao igrajući košarku. Taj njegov liderski mentalitet, harizma i hrabrost da preuzme stvari u svoje ruke u poslednjim minutama su ga uvek odvajali od ostalih. Voleo sam da gledam i ostale košarkaše bivše Jugoslavije, Kukoča, Rađu, Đorđevića ali Peđa je uvek bio neko poseban za mene. U Finiksu je trener bio Den Majerle koji se dosta družio sa Danilovićem pa mi je pričao dosta o njemu i tom periodu dok su obojica igrali u Majamiju.”
Nakon svega što je Goran imao da kaže, ne mogu a da ne kažem da je naš. Naš Slovenac.
Marko Pavlović
