Jutro posle, na telefonskoj smo vezi sa Ivaniševićem, koji je finale gledao kod kuće.
„Neverovatno, bilo je zapisano, prva titula ove godine da bude na Igrama! Posle ovoga može da bude i poslednji ove godine. Scenario je ispao najbolji i najlepši. Povreda, operacija, loše finale Vimbldona, ali videlo se šta znače volja i želja. Kada igra kako može, najbolji je teniser na svetu, ne može mu niko ništa“, počinje Ivanišević za Sport klub.
Bili su zajedno blizu u Tokiju, Novak je u polufinalu imao set i brejk prednosti protiv Zvereva, ali… San je sada dosanjan, a Ivanišević je posebno impresioniran
„Oduvek sam mu to želeo, pričali smo mnogo puta, toliko je želeo to zlato. Bilo je emotivno, drago mi je zbog njega jer znam koliko je to želeo“, priča Zec i dodaje:
„Odigrati onako, to je meni fascinantno. Od Vimbldona je prošlo dve nedelje, tako se prešaltati u glavi, to je neverovatno. Volja, želja, snaga, to je čudo – 16 godina mlađeg momka, koji jače udara i koji je brži od tebe, a Novak napravi da ne izgleda mlađe i da ne udara jače i da nije brže“.
Kao i često tokom njegove karijere, mnogi su sumnjali da Đoković opet može da igra onako kako je odigrao u nedelju.
„Samo lud čovek je mogao da kaže da Novak nema taj nivo igre u sebi. Kada želi, onda nema veze ko je preko puta, niko ga ne može pobediti. Igrao je pametno. Bio je agresivan, verovao je u svaki udarac koji je udarao. Alkaraz udara jako, a Novak još jače, time ga je iznenadio i unervozio, pa je Karlos počinjao da greši. Dobro je Nole i servirao.
Ključ je unervoziti Alkaraza i naterati ga na lake greške. To se desilo u taj brejku, ali to je zato što ga je Novak unervozio, što je Alkaraz znao da će biti kažnjen ako odigra kraće. To nije lako izvesti, ali Novak je tako mnogo želeo“, kaže Ivanišević i nastavlja u dahu:
„Nije se pojavio na terenu na finalu Vimbldona, ali ovde se videlo… Da su ostali još pet sati na terenu, ishod bi bio isti. Novak je leteo, lebdeo. Ljudi zaboravljaju da je ovo prvi put da igra finale OI. Osetio je da je to – to, i da to ne sme da propusti. Mada, koliko je lud, ne bih se čudio da igra i u Los Anđelesu“.
Imao je Đoković komunikaciju sa Viktorom Troickim i ostalima u svojoj loži, nešto što je Ivaniševiću i te kako poznati.
„Ha-ha, traži od njih da mu kažu nešto što on mnogo bolje vidi i oseća na terenu. Mora on uvek nešto iz sebe da izbaci, ali ostao je koncentrisan, znao je da ne sme da napravi niti jedan pogrešan korak protiv Alkaraza. Perfektno je kontrolisao i pravio ravnotežu emocija i svega. Izbacivao jeste malo frustraciju, to je Nole, neće se on nikada promeniti“.
Goran je Novaku poslao poruku pre finala.
„Sada znam da ima mnogo ovih koji čestitaju, pričaćemo, polako“.
Ivanišević ima još želja za Novaka.
„Ako mi je išta drago, drago mi je da je ovo osvojio. Još mu želim da uzme 25. slem, pa može u penziju, mada taj nikada neće u penziju. Može da nađe motivaciju. Nedostaje mu taj jedan slem da bude apsolutni rekorder (da prestigne Margaret Kort).
Ovo će ga dignuti, osvojio je to što mu je oduvek nedostajalo. Ovakvom igrom, favorit je na US openu. Vimbldon ne računam, to je čudo što je i došao u finale, čudo što je uopšte i igrao, ali ono u Australiji protiv Sinera, da li će se tako nešto desiti, da se ne pojavi na terenu – nemamo kristalnu kuglu, ali ako ovako bude motivisan, favorit je“.
Prešao je igricu zvanu tenis Novak, pa je pitanje – šta dalje?
„Još ćemo ga gledati dugo, ne mogu da ga se reše. Po mom mišljenju, jedan je od najvećih sportista svih vremena. Da li je u top pet, u tri ili dva, ali u pet najvećih sportista, lagano. Na koje će mesto ko da ga stavi, to je pitanje“, zaključuje Ivanišević za Sport klub.
Saša Ozmo/SK
