Profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević rekao je da se više zemalja zadužilo po povoljnijim kamatama kod institucija EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nego Srbija prodajom evroobveznica na međunarodnom tržištu kapitala po kamati od 3,3 odsto.
On je, reagujući na izjavu ministra finansija Siniše Malog da je cena pozajmice kod MMF-a veća od cene na tržištu kapitala od 3,3 odsto, rekao da EU i MMF nude sredstva po kamatnoj stopi od oko jedan odsto.
Srbija je pre dva dana prodala državne obveznice u vrednosti dve milijarde evra, po kamatnoj stopi od 3,375 odsto sa rokom dospeća od sedam godina kako bi pomogla privredi da sanira posledice pandemije virusa COVID-19.
"Bosna i Hercegovina i Makedonija su od EU i međunarodnih institucija dobile pozajmicu po kamatnoj stopi od 1,05 odsto", rekao je Radosavljević.
Dodao je da je "krajem prošlog meseca predsednik (Aleksandar Vučić) rekao da Srbiji ne trebaju sredstva, a već u prve dve nedelje maja Srbija se zadužila skoro 2,5 milijarde evra".
On je rekao da nije tačna tvrdnja vlasti da se od MMF-a ne mogu pozajmiti sredstva za budžet jer je juče Egipat od te institucije uzeo zajam od 2,8 milijardi dolara, uglavnom za budžet i saniranje posledica pandemije.
Radosavljević je rekao da je sada nepovoljan trenutak za zaduženje na tržištu.
"U prethodnom perodu Rumunija se zadužila po kamatnoj stopi od 2,04 odsto, Crna Gora po 2,55, a Hrvatska po 1,3 odsto", rekao je Radosavljević.
On je rekao da će se "na kraju videti šta je pravi razlog odbijanja Srbije da se zaduži kod međunarodnih finansijskih institucija (MFI), čija su sredstva najpovoljnija na svetu i ne daju se po tržišnim uslovima".
Upitao je "zašto makar polovinu tih sredstva Srbija nije uzela po povoljnijim stopama, već svega 200 miliona evra od Razvojne banke Sveta Evrope", koji su odobreni juče.
Ekonomisti su različito ocenili troškove zaduživanja Srbije zbog pomoći privredi prodajom državnih obveznica za dve milijarde evra na međunarodnom tržištu kapitala po stopi prinosa od 3,375 odsto, a sa rokom dospeća 2027. godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da su obveznice najisplativiji i najefikasniji vid zaduživanja jer se unapred znaju uslovi i za kupca i za prodavca.
"Kod kredita nije tako jer uz kamatu idu i drugi uslovi. Možda je Srbija sada mogla da se zaduži i jeftinije uz neke ekonomske i političke uslove," rekao je Savić za Betu.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je rekla povodom te aukcijske prodaje da je "važno to što je Srbija prva zemlja iz Evrope koja je uspela da ostvari takav uspeh da tražnja bude velika i da interesovanje za kupovinu pokaže 300 investitora iz sveta iako se Srbija nalazi među zemljama čije se hartije ne mogu založiti kao sredstvo obezbeđenja, niti su predmet kupovine Evropske centralne banke".
Savić je rekao da u ekonomiji ne postoji jeftin novac i poklon već samo "ekonomske relacije".
"Srbija se u vreme prethodne ekonomske krize zadužila emitovanjem jedne milijarde evroobveznica po kamatnoj stopi od 7,24 odsto, što je skuplje od ovog zaduživanja", rekao je Savić.
Zaduživanje preko kredita banaka može, prema njegovim rečima, biti skuplje jer cena pozajmice može biti promenljiva i podrazumevati i druge uslove, pa je tako kod kredita za infrastrukturu uslov raspisivanje međunarodnog tendera na kome se za izvođače radova traže međunarodne reference i promet od nekoliko stotina miliona evra ili dolara što domaće kompanije ne mogu da ispune.
"Kina sada daje jeftine kredite, a uslov je da u realizaciji projekta učestvuju njeni radnici i da se koristi njihov repromaterijal, a učešće domaće građevinske operativne je nisko i to je verovatno cena korišćenja jeftinog kredita", ocenio je Savić.
Dodao je da veliko interesovanje investitora za kupovinu evroobveznica Srbije nije bilo podstaknuto samo tvrdnjom vlasti da je Srbija na dobrom putu, već i činjenicom da je država najsolidniji poverilac i uglavnom izvršava svoje obaveze, inače bankrotira.
Što je država, kako je rekao, bogatija, efikasnija i uređenija stopa prinosa, odnosno zaduživanja je niža.
Goran Radosavljević je dodao da se Srbija sada izuzetno skupo zadužila prodajom evroobveznica.
"Crna Gora je dobila pola milijarde evra na deset godina po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, Hrvatska 1,5 milijardi evra po stopi od 1,32 odsto, a Rumunija će platiti kamatu od 2,04 odsto za 1,5 milijardi evra na 12 godina" , rekao je Radosavljević.
Dodao je da je Srbija mogla da dobije jeftiniju pozajmicu od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Radosavljević je rekao da, iako se pozajmljena sredstva od MMF-a koriste za podršku platnom bilansu i kursu novčane valute, da se pregovorima moglo izdejstvovati da se upotrebe i za pomoć privredi i da je i sam učestvovao u sličnim pregovorima.
"Tačno je da novac koji se dobije od MMF i EU kao pozajmica nije bez uslova, ali se moglo pregovarati o tome. Problem je što se novac mora trošiti transparentno, a vlast hoće da ga koristi i za izbore", ocenio jep Radosavljević.
Ekonomista Drgovan Milićević rekao je da će Srbiju ta pozajmica koštati u proseku godišnje oko 59 miliona evra narednih sedam godina.
"Cena zaduživanja nije visoka, ali Srbija pada u dužničko ropstvo", rekao je Milićević.
