„Duh malih stvari“
Jedna zanimljiva izložba privukla mi je pažnju po svemu što je izloženo i što je prati. Crteži neobičnog autora i još neobičnijeg selektora i organizatora, na neobičnom mestu, neobičnom tehnološkom prezentacijom uz neobičnu pomoć i inspiraciju kustosa, gastroheritologa, vrsnih poslastičara i mnogo posetilaca. Zapravo sve je neobično jer smo utamničili neobičnu običnost, tu razodenutu, iskrenu, a nasušnu potrebu za dobrim duhom običnih stvari. Da nije tako tekst bih počela na drugačiji način.
Ovako! U nekadašnjoj srednjovekovnoj prestonici, nadomak kneževe zadužbine izgrađene u 14-om veku, u "Kući Simića" današnjem legatu - Narodnog muzeja u Kruševcu-, u jednoj maloj zemlji Srbiji, sa veličanstvenim umetničko-arheološko-istorijskim kulturnim blagom, upriličena je izložba crteža, obogaćena ličnim upotrebnim predmetima, kneginje Jelisavete Karađorđević, poslednjeg i jedinog ženskog deteta rođenog na Belom dvoru, u sumrak Kraljevine Jugoslavije. Time bi izložba dobila glamurozan ekskluzivitet, te za otvaranje bi uz dvorsku toaletu morali da imate raskošne šešire.
Zahvaljujući originalnom autorskom konceptu istoričarke umetnosti Msr.Tamare Ognjević, Artis Centru i Narodnom muzeju Kruševca, kao i Tamarinom višedecenijskom prijateljstvu sa kneginjom Jelisavetom Karađorđević, dobili smo jedan izvanredan, savremenim tehikama prezentacije potkrepljen, kreativno narativan, muzeološki glamur.
Izložba je dostupna u 3-D zapisu, opremljena katalogom, maštovitom i zanimljivom pričom potkrepljena, mirisom i ukusom začinjena.
Ideja za postavljanje izložbe se rodila dok je Tamara, poslednjih nekoliko godina radeći na velikom legatu kneginje Jelisavete, došla do vrednih radova koje je veštim odabirom zaokružila. Naslov "Duh malih stvari", sasvim opravdano simbolizuje umetnička bekstva od nametnutog, po nekad strogo ustrojenog ili isplaniranog, a nekad vrtoglavo neočekivanog u životu, koja su čuvari duše i lepote.
Vest o postavljenoj izložbi, pročitala sam dan pre manifestacije Evropske noći muzeja. Pošto se u to vreme najviše piše o predstojećim otvorenim vratima muzeja, pažnju mi je privukla ova izložba. Autor muzejske postavke istoričar umetnosti Msr. Tamara Ognjević, na moj predlog da me prošeta kroz eksponate već je imala i video zapis, kustoski vodič kopirajt Artis Centra, realizovan u saradnji sa VR Photo Team-om, partnerima na ovom projektu.
Iz Tamarine video prezentacije saznajem da je u "Kući Simića" u Kruševcu postavljena dvodelna izložba koja sadrži 27 crteža, kombinovanom umetničkom multimedijalnom tehnikom rađenih; i budoar, inscenaciju prostora u kome kneginja stvara, opremljen ličnim predmetima, fotografijama predaka i potomaka umetnice Jelisavete.
Slike su kompoziciono postavljene kao dramski činovi proživljene objektivne stvarnosti kroz emocionalni kaleidoskop umetničkog oka zabeleženi. Početak je naravno zadata društvena okolnost koja je rođenjem svakom data. Zatim neobičan sklop ili obrt istorijskih i društveno političkih okolnosti, koji zna da pretumba život, a na posletku i pravo na izbor i posvećenost u životu.
Prvi izloženi crtež postavljen na ulazu u centralnu prostoriju muzeja, naziva se "Zatočenost", i oslikava plemićko rođenje, nepromenljivu okolnost. Unutrašnji svet i dramski životni zaplet dolazi komozicijom "Oslobađanje", u tri slike: koja prikazuje simbolični proces o odbacivanju određenih stega. Četiri crteža sa naslovom "Duh malih stvari", su slike koje opisuju naizgled obične, a neophodne sitnice koje oplemenjuju život. Treptaj tanane duše u svarovski kristalu, apliciranom na slici "Duh malih stvari 1", simbol je opredeljenih interesovanja i strast prema fotografiji, a zatim kristalisan umetnički izraz i zapis na crtežima.
Specifična interesovanja svakog od nas, šire i krug istomišljenika te crtež "Sagovornici", prikazuje ljude slične nama. Kako Tamara ističe: "Onog trenutka kada počnemo da otkrivamo novu dimenziju svoje ličnosti, magnetski privlačimo osobe sličnih interesovanja".
U svakom, pogotovu prinčevskom životu postoje stalni "Posmatrači", oni koji nas promatraju, procenjuju i ocenjuju. U stilizovanoj steni okamenjeni lik simbolizuje sve one koji su neminovno prisutni, ali na odstojanju. Što je viši društveni status, javni društveni angažman, javljaju se oni koji gledaju i sude.
Crtež "Saglasje", je slika potreba za ravnotežom, ujedno i peripetija narativne dramske kompozicije izložbe. U crtežu stilizovane kore drveta vidimo stabilnost, unutrašnju harmoniju koja je neobično važna za istrajanje ka utvrđenim ciljevima.
Da ništa nije savršeno i neprekidno uzlazno, ma koliko smo zaklonjeni i zaštićeni, govori sledeća slika. Na umetničkom crtežu pod nazivom "Tačka pucanja", vidimo trenutak u kom se dostiže kompoziciono kulminacija, testiranjem ljudske izdržljivosti i sposobnosti snalaženja i preživljavanja. U ovom slučaju simbolično i vizuelno to je slika kičme.
Slika "Unutrašnji glasovi", prikazuje stanje svesti, u kojima nakon gotovo svakog velikog i malog poduhvata, svako od nas spoznaje sopstvenu snagu koja pokreće i reciprocitet zainteresovanosti i pomoći okoline. Ovom slikom - radosti životu, lepoti, prirodi, maštovitoj umetničkoj kreaciji, trajanju na zadatku koji smo prepoznali i odabrali prateći sopstvene unutrašnje glasove, završava se kompozicija osnovne postavke koju čini 12 crteža.
Vizuelni identitet izložbe "Duh malih stvari" Jelisavete Karađorđević, je crtež "Pre poljupca", koji nosi veoma važnu poruku, da je pre svega ljubav ta koja kneginju pokreće.
Drugi deo izložbe je soba dekorisana malim stvarima koje govore o princezinom poreklu, sa akcentom na njenim umetničkim genima, važnim u prezentovanju i razumevanju umetnika i njegovog dela. To je replika jednog kreativnog kutka koji je u isto vreme intimna ispovest, reminiscencija i digresija, kulturno nasleđe, nacionalni ponos, plemićko i građansko pamćenje.
Kneginja Jelisaveta Karađorđević diplomirala je umetnost u Francuskoj, a na njen umetnički ukus svakako je uticao otac, regent knez Pavle, veliki kolekcionar i poznavalac umetnosti. Prvi muzej savremene umetnosti knez Pavle Karađorđević osniva u Beogradu, u današnjem "Konaku kneginje Ljubice".
Žene nose i čuvaju pra zapise porekla, te je fotografija čuvene kneginjine prababe sa majčine strane Marije Pavlove Romanovne od Rusije, tik uz fotografije majke i oca, brata, dece i unuka. Dekor vremenske kapsule kojom kneginja putuje kroz umetnost. Za pamćenje su potrebne priče, a one se najlakše piju uz čaj. Na sredini budoara, između dve fotelje, nalazi se postavljen sto. Na stolu je servis za čaj iz kolekcije čuvene porodice Demidof, koja ukazuje na poreklo sa očeve strane, načinjen od paperjastog porculana rukom iscrtanih pozlaćenih ornamenata, sa krunom i monogramom porodice. Srebrni čajnik, posuda za šećer i cediljka deo su iste kolekcije koju je izradila Faberžeova fabrika u Petersburgu. Fotografija načinjena u Belom dvoru, devojčica Jelisaveta u krilu svog oca Pavla Karađorđevića. Na zidu i na podu pirotski ćilimi, na policama otvorene knjige, pudrijere, parfemi, nakit.
Lutka, avatar, koja je postavljena u Kući Simića, kostimirana je i nosi odevnu kombinaciju kneginje Jelisavete. Tamara, čime ste se rukovodili pri kreiranju ove modne instalacije?
"Haljina je izabrana upravo zato što je u pitanju kneginjin dizajn, nešto što je ona sama osmislila, a realizovala jedna krojačka radnja u Njujorku u kojoj je kneginja šila godinama dok je tamo živela. Praktično do 2000. godine. Šešir je engleski i pribavljen je za jedan od prijema u Bakingamskoj palati, a cipele, odnosno sandale, italijanske. Ceo komplet (a razmatrale smo nekoliko odevnih kombinacija) je izabran upravo zbog tog ličnog pečata. Istovremeno je elegantan, ali ne i pretenciozan. Na taj način avatar govori da je u pitanju javna ličnost s pedigreom, ali i elegantna svetska žena, koja u suštini ne mari mnogo za brendove.
Kneginja je zaista takva. Kupiće haljinu u konfekciji ako joj se dopadne, obojiće običan slamni šešir da ga dotera po svom ukusu, nabaviti ogrlicu u Maroku kod nekog starog majstora ili na bazaru, jer joj se dopala. Jako malo mari na trendove, koliko joj je važno da joj se nešto dopada i da je u skladu s njenim stilom. Ima nekoliko haljina Ane Šekularac u svojoj garderobi, srpske modne kreatorke koja živi i radi u Londonu, ali isključivo zato što voli Anin rad, a ne zato što je u pitanju prestižni modni brend."
Na izložbi 
dok slušate kustosa Tamaru Ognjević, prisustvo princeze možete i da omirišete uz pomoć nenog parfema "Jelisaveta", a na posletku i da se zasladite. Čime?
"Kada smo krenuli da kreiramo Artisov senzorijum u okviru izložbe Jelisavete Karađorđević "Duh malih stvari" dileme oko kolača nije bilo. Naime, u "Velikom srpskom kuvaru" Zorke J. Babić iz 1912. godine, otkrili smo tortu "Jelisaveta", koju je kneginji prvi put, u proleće ove godine, u svom Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu poslužila koleginica, istoričarka umetnosti Marina Cvetić.
Kneginja, koja inače nije veliki ljubitelj slatkiša, bila je oduševljena ovom laganom poslasticom sa ukusom vanile, limuna i badema. Jedino što nas je mučilo jeste kako oblikovati kolač u formi posluženja za brojne posetioce na njegovoj premijernoj degustaciji u Evropskoj noći muzeja 19. maja ove godine, jer torte nisu zgodne za takvu vrstu prezentacije u muzejskom prostoru. Tu je uskočila naša najslađa kruševačka saradnica, majstor za fine kolače i ketering, Dragana Vasić. Dragana se latila teškog zadatka da tortu pretvori u kolač i da taj novi proizvod personalizuje. Tako je nastao fantastičan minjon sa dekorativnom pločicom od bele čokolade na kojoj je kaligrafisano, pozlaćeno, ćirilično slovo J."
Tamara, vakav projekat je zahtevao timski rad?
"Naravno. Nemoguće je ovako složene projekte realizovati bez pune podrške dobrog, profesionalnog tima koji razume vašu osnovnu ideju i u kontinuiranoj razmeni je kvalitetno nadograđuje. Imam sreću da sa kolegama iz Narodnog muzeja Kruševac već neko vreme zaista lepo sarađujem. U tom smislu su direktor kruševačkog muzeja, istoričar Goran Vasić, i kustos "Kuće Simića", Zorana Drašković Kovačević, zaista bili savršeni partneri u jednoj pažljivo elaboriranoj kreativnoj koreografiji. Kada su se celoj priči priključili Vuk Nenezić iz VR Photo Team-a, naš IT genije, i dizajner Vuk Milosavljević, čovek koji je u stanju da sve moje zamisli oblikuje na neverovatan način, dobili smo zaista reprezentativnu izložbu.
Moram da dodam da je ovo jedan od retkih projekata, a uradila sam preko 20 umetničkih izložbi, koji je od prvog do poslednjeg trenutka tekao bez stresa i napora. Za to, pre svega, moram da zahvalim samoj kneginji, njenom razumevanju, energiji, otvorenosti da razmotri sve ideje. Kneginja Jelisaveta je dobri duh ove izložbe u najboljem smislu te reči."
Da li će izložba još negde biti izložena nakon zatvaranja 30. juna?
"Ne, izložba u ovom formatu ne ide dalje. Ona je bila deo našeg eksperimenta za mnogo veću priču koja treba da bude realizovana 2020. godine, kada završimo obradu i sistematizaciju kneginjinog legata. Hteli smo da testiramo projekat, da to uradimo izvan Beograda, u partnerstvu s izuzetno profesionalnim kolegama koje su razumele celu zamisao.
Izložba se završava 30. juna radionicom koju će upravo voditi sama kneginja, a gde će publika na osnovu njenih fotografija slikati ono što oni vide na tim snimcima. Ti radovi će biti izloženi u okviru postavke 24 sata, a kneginja će najbolji rad nagraditi jednom od svojih slika. Ona na taj način želi da stimuliše ljude da budu kreativni i da im pokaže da umetnost ima i tu terapeutsku dimenziju. Ne morate biti Rembrant, važno je da uživate u tome što radite."
Violeta Dimitrijević
Foto: Artis Centar,VR Photo Team
- - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Tamara Ognjević, istoričar umetnosti i književnik, direktorka Artis centra, potpredsednica Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja (ICOM), master je istorije umetnosti i doktorand Fakulteta dramskih umetnosti na katedri za Menadžment kulture i medija. Specijalizovala je PR i marketing na Londonskoj školi i član je Odbora za muzejski PR i marketing Međunarodnog saveta muzeja (ICOM MPR) sa sedištem u Parizu.
Autor je više naučno-popularnih i stručnih knjiga iz oblasti kulturne i istorije umetnosti. Autor je i kustos više umetničkih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i pratećih tekstova u katalozima i monografijama o savremenim srpskim, bugarskim, rumunskim, meksičkim i italijanskim umetnicima. Bila je selektor međunarodnih kolonija keramike u Zlakusi (2007) i slikarstva u Rodopima (2010), kao i umetnički direktor Belgrade Open Art (BOA) manifestacije (2013) i medijski savetnik manifestacije Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10 (2015).
Utemeljivač nove naučne discipline gastronomske heritologije koja sintetizuje metodologiju istorije, istorije umetnosti, antropologije, etnologije, gastronomije i drugih naučnih grana sa ciljem sveobuhvatnog istraživanja odnosa čoveka i hrane kroz istoriju civilizacije.
Član je ULUPUDS-a, Udruženja književnika Srbije, Udruženja novinara Srbije, Međunarodnog saveta muzeja (ICOM) i Svetska asocijacija istoričara umetnosti (Art Historian Association) sa sedištem u Londonu.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Kneginjin deda, otac njene majke, grčki princ Nikola, bio je izuzetan slikar. Najveći umetnik među Karađorđevićima je, ipak, knez Božidar, brat od strica kralja Petra I, kneginjin deda-stric. On je, nažalost, nedovoljno poznat u Srbiji. Bio je slikar, zlatar, ilustrator, multitalentovan stvaralac. Istražujući legat, Tamara i kneginja su ustanovile da je upravo otac knez Pavle, nabavio jedno delo kneza Božidara, ulje na platnu "Venecijanski kanali", koje se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Reprodukcija te slike se može videti u predratnom "Umetničkom pregledu" u poglavlju o Muzeju kneza Pavla. Ta knjiga je izložena u okviru inscenacije kneginjinog budoara u Kući Simića u Kruševcu."
- - - - - - - - - - - - - - - - - - -
