Kupci vrednih umetničkih dela, mahom su iz sveta muzike, sporta, biznisa. Neko to radi iz materijalnih pobuda, neko iz ljubavi. U poslednjih 20 godina se sve više primećuje da naši ljudi u rasejanju imaju tendenciju da kupuju vredne slike.
Olivera i Zoran Sretenović iz Toronta se već dugi niz godina, pored mnogih drugih poslova, bave i kolekcionarstvom. Razgovaramo sa g. Zoranom Sretenovićem.
Već dugo negujete svoju ljubav prema umetnosti. Često neki "usputni" događaji i ljudi u prolazu mogu da nam promene ili utiču na naš život. Kako je to bilo u Vašem slučaju?
"Ranih osamdesetih godina, odmah po završetku fakulteta i dobijanju prvog posla, Olivera i ja kupili smo dve slike od studenta likovne akademije koje i sada imamo i mogu vam reći da su nam i dalje jako drage. Student se kasnije nije proslavio, tako da slike nisu dobile na materijalnoj vrednosti, što i nije bio naš motiv u trenutku kupovine.
Neposredno pre toga dobili smo od bliskih prijatelja kao svadbeni poklon 4-5 slika. To je bila naša prva mala kolekcija, koja je krasila zidove našeg stana. Kako smo poslovno napredovali, tako smo se i slikarski obrazovali, a naša kolekcija je rasla iz godine u godinu.
Došavši u Kanadu 1995. godine, za razlliku od većine našeg sveta, koji je tih godina stizao u talasima tražeći siguran posao, Olivera i ja smo kao entrepreneurs - privatni preduzetnici, odmah ušli u privatni biznis i otvorili galeriju u Jorkvilu, iskoristivši za tu svrhu našu već značajnu kolekciju. Ako bi prethodni period nazvali kolekcionarstvom, od tog trenutka to je za nas postao i biznis".
Kažu da umetnost ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha i da ona daje osećaj slobode. Šta je za Vas umetnost?
"Udaljio bih se za trenutak od klasične definicije umetnosti, koju Vi citirate, i zbirom pojedinačnih reči izneo moju definiciju umetnosti: opuštanje, lepota, mašta, sloboda, kreativnost, ljubav, strast, energija, putovanje, komunikacija, rad, posao…
S obzirom da se kod mene prepliću posao prodavca umetničkih dela (art dealer) i kolekcionarska pasija, verovatno je moja definicija nijansno duža nego kod 'čistih' kolekcionara".
Koje su to premise koje moraju biti ispunjene da bi Vaš lični ukus, ukus kolekcionara, bio zadovoljen kad se radi o slici koju želite da imate u svojoj privatnoj kolekciji?
"Za stvaranje svoje kolekcije odredio sam jedan vrlo širok period srpskog slikarstva, period od kraja devetnaestog veka zaključno sa osamdesetim godinama prošlog veka. Odlučio sam se, dakle, za slikare čija je materijalna i kulturološka vrednost već dokazana i potvrđena. Ako bi to još malo izbanalizovali, opredelio sam se za najznačajnije umetnike koji su radili u tom vremenskom periodu, za njihova značajna dela, tipična za pojedine faze njihovog rada, ulje kao slikarsku tehniku i dobru provenijenciju".
Na osnovu čega procenjujete tj. odlučujete da kupite sliku sa namerom da je preprodate?
"Na ovo pitanje odgovor ne daje 'ja' kolekcionar, za ovo pitanje odgovor dolazi od mene kao art dilera. Kao art diler pokrivam potpuno drugu oblast i vremenski period. Tu sam poslednjih petnaestak godina opredeljen za parisku školu posle drugog svetskog rata: Šapoval, Survage, Dumitresco, Istrati, Gauthier, Germain, Papart, Macris, Perahim, Venard i, naravno, Dado, Ljuba, Bata Mihajlović, Veličković, Omčikus…
U odgovoru bih naveo sve kolekcionarske kriterijume pojačane cenom, raciom, osećajem za dobar posao".
Da li je bilo nekih trenutaka kada Vam je bilo teško što prodajete sliku jer ste se na neki način vezali za nju, a došao je trenutak za prodaju?
"Iako sam po zanimanju ekonomista, trgovac u biti, trgovinu slikama bih izdvoji na posebnu stranu. Prodati tekstil, papir, hemikalije ili nekretnine, stvari koje kod mene ne stvaraju emotivnu zavisnost, iskreno mi ne predstavlja nikakav problem. Ja se za te stvari ne vezujem i ja ih jednostavno posmatram kao trgovačku robu.
Sa slikama sve to ide malo drugačije, malo teže. Slike su dopadljiva roba i čovek se lako za njih veže. Dobar komad se teško otuđuje, bilo da si kolekcionar ili diler, za dobru sliku čovek se veže i neretko dobra slika generacijski prelazi na sledeće koleno. Iako si je dobro prodao, dođe momenat da se zapitaš da li si baš trebao ili morao!?"
Kažu da je umetnost bolji pokazatelj onoga što se u svetu dešava od berze ili rasprava u političkim krugovima? Da li u ovome ima istine?
"Ne bih se vraćao na neka teška vremena, ali su slike sigurno spasile mnoge živote, što novac u tim trenucima nije uspevao da uradi. Danas ni umetnost nije imuna na promene privredih tokova, berzanske krize, ali je svakako mnogo elastičnija. Slike se fizički poseduju, one imaju svoju originalnost i u njima vlasnik uživa, duhovno se uzdiže, sa tim zadovoljstvom otvara mogućnost prolongiranja otuđenja. Danas banke i aukcijske kuće omogućuju kreditna zaduženja na bazi zaloga slike. Promet umetninama u svetu meri se milijardama dolara, u toj oblasti uposleno je više miliona ljudi. Na sve to, svaka slika ima svoju priču".
Novi moderniji stil gradnje svakako utiče i na slikarstvo u smislu da ono prati trendove u arhitekturi. Koja su Vaša iskustva i koliko ste se, kao kolekcionar i prodavac umetnina, morali prilagoditi?
"S obzirom na to da smo i ja i supruga svako na svoj način u poslu sa nekretninama, imali smo mogućnost da na vreme osetimo novi trend koji je stigao sa kondominijumskim bumom. Smanjenje površine prostora za stanovanje, minimalistički stil opremanja enterijera, ravne linije, izbacile su u prvi plan modernu sliku, print, lake ramove.
Realistične slike iz devetnaestog veka u teškom ramu, masivni stilski nameštaj moraju sačekati neka bolja vremena ili se prodati po značajno nižim cenama. Pošto u umetnosti, kao i u modi, sve ide u ciklusima, ovde je važno strpljenje i sačekati novi ciklus, ili što pre izaći iz toga. Mi smo procenili da bi trebalo što pre izaći iz slikarstva devetnaestog veka i nismo pogrešili".
Po Vašem ukusu (i iskustvu), koje slikare bi trebalo da ima svaki kolekcionar koji ima i umetnički odnos pa rema slikarstvu, ne samo materijalni?
"Nisam istoričar umetnosti, tako da ću se ograditi i izneti isključivo mišljenje zasnovano na ličnim preferencijama. Ne želeći da izazivam bilo koji oblik polemike, moja lista 10 'must have' slikara, koja pretpostavlja nemanje ograničenja u budžetu i vremenskog ograničenje nabavke, izgledala bi ovako: Uroš Predić, Paja Jovanović, Sava Šumanović, Jovan Bijelić, Milo Milunović, Marko Čelebonović, Petar Dobrović, Milena Pavlović Barili, Petar Lubarda, Dado Đurić.
Kao neko ko učestvuje na svetskim aukcijama, recite nam šta se najviše prodaje od umetničkih dela u Srbiji, a šta u svetu?
"Došlo je vreme da i Srbija otvori vrata aukcijskim kućama. Za sada su to dve beogradske aukcijske kuće: Arte Media i Madl'Art, koje uglavnom na prodaju iznose slike i antikvitete sa prostora bivše Jugoslavije. Značajnijih svetskih aukcijskih kuća na srpskom tržistu nema, što zbog zakonske regulative, restriktivne politike iznošenja umetnina iz zemlje, uobičajene za mala tržišta, što zbog niskog životnog standarda.
Mi sarađujemo sa obe pomenute kuće u Srbiji, kao i sa skoro svim značajnijim svetskim aukcijskim kućama. Pomenuo bih samo neke od njih: Sotheby's, Christie's, Dorotheum, Bonhams, Artcurial, Ader, Millon... One su nam i glavni izvor za Parisku školu, lirsku apstrakciju, a neretko i značajne slike srpskih autora".
Da li je za kolekcionarstvo potrebno posedovati i talenat? Da li je, da bi ste došli do slike koju želite (bez obzira na motive), potreban, pored iskustva, određeni senzibilitet?
"Bez obzira na osnovne sakupljačke kriterijume koje je kolekcionar sebi postavio, kolekcionar treba da poseduje sledeće tri stvari : osećaj za lepo, novac i strpljenje".
I na kraju, recite nam šta biste preporučili nekome ko želi da počne da se bavi kolekcionarstvom, na šta najviše da obrati pažnju?
"Ovim intervjuom, kao i narednim tekstovima koje ću napisati za Vaš list “NOVINE Toronto”, želeo bih da afirmišem likovnu umetnost kao značajnu oblast kulturnog nasleđa srpskog naroda i podstaknem ljubitelje umetnosti na formiranje ličnih zbirki u okvirima svojih materijalnih mogućnosti i okvirima ličnih kriterijuma i ukusa.
Opredelite se za originalne radove odabranog umetnika, potpisane i datirane radove, po mogućnosti već izlagane i katalogizirane. Opredelite se za najkvalitetnije i najtipičnije radove autora, probajte da spoznate poreklo i trag slike od nastanka do poslednjeg vlasnika tj.prodavca slike od kojeg delo i kupujete.
I, na kraju, ne ustežite se da postavljate pitanja vezana za sliku, bilo da je u pitanju nabavka slike od galerije, aukcijske kuće, art dilera ili privatna kupovina".
U narenim izdanjima Novina možete pratiti rubriku
“ Kolekcionarstvo i umetnost”
- autor: Zoran Sretenović
