Miroslav Ivanović, brat nekadašnjeg lidera građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera, koji je ubijen 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici ispred prostorija svoje stranke, kaže da je njegov brat trpeo mnogo pritisaka, „uglavnom sa jedne iste strane, a to je Beograd, politika Beograda i eksponenti te politike na severu Mitrovice, zajedno sa kriminalnim grupama“.
„Moto koji je istovremeno alibi za takvu politiku Beograda je da je cilj bio objedinjavanje svih Srba na jednoj listi. Oliver nije bio čovek koji se svrstavao, da mu se to svrstavanje nameće“, istakao je za N1 Miroslav Ivanović, dodajući da je poruke da se svrsta na jednu listu Oliver dobijao i od sadanjeg predsednika Aleksandra Vučića, i od tadašnjeg predsednika Kancelarije za KiM Marka Đurića, kao i od, kako kaže u retkim kontaktima, čelnika Srpske liste, prevashodno Gorana Rakića, prenosi portal N1.
Potreseno navodi da su za pretnje Oliveru znali i Vučić i Đurić, podsetivši na slučaj kada mu je zapaljen automobil.
„Oliver je čak imao ispisana tri imena na cedulji, nosio je svim centrima moći na tom prostoru, i to je predstavljao kao izvršioce paljenja njegovog automobila. Nisam imena dobio do danas, predata (ceduljica) je i Euleksu, i Kosovskoj policiji, i kosovskoj policiji na severu Kosova, i BIA u Beogradu“, navodi Miroslav Ivanović.
Dodaje i da sumnja da je njegov brat ikada izgovorio „treba mi pomoć“, ali je pričao da postoji ozbiljna ugroženost njega i njegove porodice, i na to niko nije odreagovao.
Ocenjuje da se u vezi sa ubistvom njegovog brata zamagljuju mnoge činjenice, pitajući se kako je moguće da ni šest godina posle ubistva Olivera nema nikakvog pomaka.
Sudski postupak vodi se u Prištini, za pomaganje u ubistvu optužuje se šest osoba. Postupak u Srbiji i dalje je u fazi predistrage. Kaže i da ima informacije da je predistražni postupak u Beogradu završen, ali da predmet i dalje stoji otvoren.
Pominje i predsednika države koji brani nevinost kontroverznog kosovskog biznismena Milana Radoičića i pita se zašto to radi.
Navodi da ga nije poznavao sve do Oliverovih kandidatura za gradonačelnika Mitrovice.
„Tada se pojavljuje to ime i grupa momaka koji na neki način sabotiraju Oliverovu kandidaturu, i tada nam je bilo jasno da pripadaju nekoj kriminalnoj sferi“, kaže Miroslav Ivanović i dodaje da je Radoičić zavodio teror nad ljudima, sve do fizičke sile.
„Zaveden je strah i teror – ljudi su se bojali da im neko ne zapali automobil, da im ne baci bombu ako ne poslušaju to što je taj centar moći odlučio“, poručuje.
Dodaje da ga okružuje „grupa nekih njegovih zaštitnika, nabildovani, istetovirani momci u crnim džipovima, zatamnjenih stakala – to je predstava o njemu“.
Kaže da su u to vreme čelnici svih institucija dolazili kod Radoičića da mu referišu šta rade, kako rade, „da ne govorim o konkretnim rešenjima – da li će neko biti zaposlen ili neće“.
Primećuje i da Radoičić kao subjekt u politici počinje da se eksponira odmah nakon Oliverovog ubistva.
Podseća i na ceduljicu koja je pronađena u Oliverovom novčaniku sa zapisanim brojem registarske tablice, dodajući da je ona predmet sudskog postupka u Prištini, i da je dobio od tadašnje nevenčane supruge Olivera, Milene Popović.
„Istog momenta sam je predao grupi istražitelja koja je iz Prištine formirana da vodi istražni deo“, kaže i navodi da se radi o automobilu „santa fe“, „hjundai“ džipu crne boje zatamnjenih stakala, koji je pripadao Radoičiću, a vozilo ga je lice koje je na optužnici u Prištini.
Dodaje i da ne zna odakle Oliveru ta ceduljica.
„Rukopis na ceduljici nije Oliverov, očigledno ju je dobio od nekoga, logično – da ga je neko upozoravao na to vozilo“, smatra.
Na pitanje da li ga je kontaktiralo srspko Tužilaštvo za organizovani kriminal, kaže da je sa njima imao jedan razgovor – kada je davao izjavu u tom tužilaštvu, ubrzo posle Oliverovog ubistva, od kada je, kako navodi, „prošlo sigurno pet godina“.
Takođe, nema nikakve informacije dokle se stiglo u slučaju.
„Imate nekoga ko želi da stvori neku maglu, da predstavi stvari drugačije nego što jesu… Prikrivaju se neke stvari, nešto što javnost zanima stavlja se pod veo poslovne tajne“, ocenjuje.
Podseća i na činjenicu da je kamera sa obližnje kuće snimila Oliverovo telo na ulici gde je ubijen, te da je pripadnike srpskih nadležnih organa pitao kako ako kamere nisu radile, dodajući da je tu fotografiju na naslovnoj strani objavio Srpski telegraf.
„Ćutali su svi redom, uz reči da će se time pozabaviti, a umesto toga, dva dana posle na jednoj od televizija, glavni i odgovorni urednik Srpskog telegrafa je objasnio da je to snimak koji su našli, ispao je iz kombija na autoputu. Zasmetao mi je podrugljiv odnos prem svemu“, kaže.
Pominje i spot na Pinku u vreme predizborne kampanje u kojem je na najbrutalniji način targetiran njegov brat, i podseća takođe da je vlasnik te televizije Željko Mitrović obećao da će otkriti ko je naručilac.
„To bi trebalo da bude predmet interesovanja nekih službi, i zar ne mislite da je čudno da i danas, pored tolikog interesovanja javnosti i porodice, niko još nema da da zvanično odgovor, da kaže ko je naručilac spota“, pita Miroslav Ivanović i dodaje da „svi redom znaju od koga je naručen spot – od Srpske liste, ali ne vidim razloga zašto to ne bi mogla da bude činjenica koja će biti potvrđena“.
„Oliverovo ime je izvan okvira provincijalnog političara koji je doživeo tu sudbinu“, ocenjuje i dodaje da to što se Oliver, uprkos pritiscima i pretnjama, nije povukao, ne daje nekome pravo da ga pogodi sa šest hitaca u leđa.
