"Moj posao je da razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju da naprave glavninu posla, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da, u razgovorima sa predstavnicima vlasti, komuniciram očekivanja i analiziram ono što se po nekoj opštoj proceni mora napraviti", rekao je Picula za agenciju Hina.
On je dodao da pretpostavlja da će taj process biti složen, ali da je na njegovoj strani političko "evropsko i nacionalno" iskustvo.
"U svakom ću slučaju nastupati informisano, ali i principijelno", naglasio je Picula u razgovoru za Hinu pošto je u utorak u Strazburu imenovan za stalnog izvestioca EP za Srbiju, na mandat od pet godina.
Upitan o ocenama dela medija u Srbiji bliskih vlasti koji ga nazivaju "srbomrscem", Picula je rekao da zahvaljujući prethodnom iskustvu ima "jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno".
Picula je naglasio da je Evropski parlament od sve tri institucije EU uvek bio najdosledniji zagovaralac politike proširenja i to na osnovu ispunjavanja kriterijuma.
Upitan o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi Srbija "sutra postala članica EU" kada bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusije, što je odbacio kao neprihvatljivo, Picula je odgovorio da to ne bi bilo dovoljno.
"Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene susede. Ali naravno da pored toga postoji ceo niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora ispuniti", objasnio je Picula.
On je podsetio da postoje kopenhaški kriterijumi koji su "putokaz kojim su prošle sve druge zemlje, pa će morati i Srbija".
To su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava, ekonomskih i pravnih, do usklađivanja sa ciljevima Unije.
Na pitanje o Vučićevom sastancima i sporazumima s nizom evropskih lidera, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, kao i o dolasku predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen koja u petak stiže u Beograd, Picula je naglasio da je važno otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali da je jednako tako važno i da li ste nekome potrebni.
"To je u politici realnost, očito da postoji lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih", rekao je Picula.
On je dodao da vlade država članica imaju svoje kriterijume. "One bi htele da je institucija Evropskog parlamenta manje kritična i da naprosto ne prepoznaje ono što je nama sporno. I tu se ništa neće menjati, pretpostavljam, i u ovom mandatu".
"Evropski parlament u svemu tome igra autonomnu ulogu, ali je naravno uvek pitanje kako će druge dve institucije kalibrirati svoj odnos prema politici proširenja, a onda u okviru te politike odnos prema pojedinim državama", dodao je Picula.
On je naglasio da ulazak u EU nije nimalo jednostavan proces i da Evropski parlament mora da ima "opštu sliku pred očima". "EU jeste veliki trgovački i finansijski partner Srbije, ali ne ulaze u EU samo banke i velike korporacije, nego ulazi cela država", naveo je Picula.
Novi stalni izvestilac je naglasio da je na EP da proceni do koje mere je srpsko društvo napredovalo, demokratizovano, poštuje temeljna ljudska prava i koliko je obezbedilo slobodu štampe i nezavisnost pravosuđa.
"Dobre bilateralne odnose Srbije sa nekom državom članicom EU treba notirati, ali oni na našu ocenu iz Evropskog parlamenta malo utiču", istakao je Picula.
On je naglasio da će sliku o Srbiji stvarati i kroz kontakte s predstavnicima opozicije, civilnog sektora, akademske zajednice i poslovne zajednice, što će mu pomoći da stvori celovitiju sliku.
