"Radi se o staroj politici Bugarske prema Makedonskom pitanju još od vremena Todora Živkova u vreme socijalizma, a da se ništa nije promenilo u imperijalnom odnosu.
Možemo elaborirati nadugačko i naširoko šta sve sadrže dokumenti o kojima se radi i zašto su skandalozni, ali, ukratko, radi se o uceni koja dolazi iz Sofije, a kojoj je sada legitimitet dao Brisel, odnosno 27 država članica, rekla je Vankovska za portal PCNEN.
Dodala je da je EU apsolutno potrebno da dokaže da da nije zaboravila Zapadni Balkan sada kada je preko noći i usred rata dala kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, ali "Makedonija ovim ne dobija aposlutno ništa, jer pravi početak pregovora bi počeo eventualno nakon izbora i to u (neverovatnom) scenariju da sadašnja koalicija dođe do dvotrećinske većine potrebne za promenu Ustava da bi se zadovoljili Bugari".
"Do tada će unutrašnje tenzije samo rasti, a od evropeizacije neće biti ništa. Nažalost, proces proširenja je odavno postao farsa – dovoljno je videti 'napredak' Crne Gore ili Srbije (o Turskoj i ne govorimo više). Makedoniji se ne otvaraju vrata Evrope, nego je gurnuta na neki sporedni kolosek dok se unutrašnji intramakedonski konflikt ne reši", rekla je profesorka Filotozskog fakulteta u Skoplju.
Dodala je da "postoje mišljenja, da je to i očekivanje nekih snaga, da se mala i slaba država stavi pod takav pritisak koji neće moći izdržati i onda će se raspasti po osi Tirana-Sofija za nekoliko godina".
"U međuvremenu, EU ima veće brige u ekonomiji, energetici, bezbednosti, itd, a novca i kapitala sve manje. Prosto je neverovatno da neko još ima obraza da govori o evropskim perspektivama i o 'ruskom uticaju' na Makedonce, koji neće tiho u noć da nestanu", rekla je Vankovska.
Prem njenim rečima, evropski moto o jedinstvu u različitostima "pada u vodu kada je makedonski supstrat taj koji se pokazao neprihvatljivim, pa se Makedonci moraju odreći sebe da bi postali Evropljani (ako do toga uopšte ikada dođe)".
"Dakle, po prvi put otkako je počeo proces proširenja, od zemlje kandidata se traži da prihvati bilateralni identitetski problem kao kriterijum u dugačkom procesu pregovaranja (kako to sporo i mučno ide zna dobro i sama Crna Gora).
Na ovaj presedan su ukazivali ne samo svi poznavaoci evrointegracijskih procesa u zemlji, nego i iz EU. Ovaj presedan uskoro može postati pravilo za ostale zemlje kandidata", kaže Vankovska.
Kako je ocenila, "do sada nikada nije bilo tako jedinstveno mišljenje da je ovo loše ne samo za makedonski narod, nego i za čitav proces proširenja".
"Takozvani francuski predlog koji je odobren od samo nešto više od polovine poslanika u Sobranju, od kojih je većina nemakedonskog porekla, znači da je makedonska strana prihvatila da se povinuje ne objektivnim zahtevima u kontekstu Kopenhaških kriterijuma i evropskog akija (acqui), nego i svim bugarskim identitetskim ucenama", rekla je Vankovska.
To se, precizirala je, najpre odnosi na bugarsko insistiranje da makedonski jezik ne postoji, odnosno da je dijalekt bugarskog i da ga je izmislio Tito (kao i makedonsku naciju), a da će se progres u pregovorima meriti i kroz godišnje izveštaje koje će makedonske vlasti davati bugarskim, a koji se odnose na oblasti istorije i obrazovanja.
"Da to kažem plastičnije, to znači da je makedonski obrazovni sistem u rukama bugarskih vlasti, koje će davati odobrenje za sve metodološke i druge pedagoške sadržaje", rekla je Vankovska.
Napomenula je da će "bugarska država, preko ministarstva spoljnih poslova, imati pravo da traži krivični progon za sve ono što ona smatra ‘govorom mržnje’, a tu spada čak i recimo tvrdnja da su braća Miladinovci ili Goce Delčev – Makedonci".
"Svaki put kada Sofija ne bude zadovoljna, moći će da podigne veto na svakom poglavlju, bez obzira na šta se ono odnosi", rekla je Vankovska i istakla da je "ipak najveći kuriozitet 'početak pregovora'".
"Možda se sećate da je Makedonija dobila kandidatski status daleke 2005, ali tek sada treba navodno da počne pregovore. Umesto kao kod ostalih država članica (uostalom to će se sada desiti i sa Albanijom) da se organizuje jedna konferencija, u makedonskom slučaju će se to odvijati u dve faze", rekla je ona.
Prva konferencija će, navela je, biti spektakl ili, bolje, prazni politički cirkus, a da bi zaista počeli pregovori Makedonija se obavezala da promeni Ustav da bi uvrstila 3.200 građana bugarske nacionalnosti u njega, koliko ih je po popisu iz prošle godine.
"U stranim medijima je problem spinovan čak do te mere da se tvrdi da Bugarska ima problema zato što se njenoj manjini krše ljudska prava u Makedoniji, i da bi se to sredilo Bugari moraju postati konstitutivni narod", rekla je Vankovska.
