Ona je u intervjuu za agenciju Beta, povodom medjunarodnog Dana vidljivosti transrodnih osoba istakla da, iako postoje odredjeni pomaci u pravnom smislu, trans osobe ipak žive život u pravnom vakumu uz konstantnu diskriminaciju i brojne nesigurnosti.
Naglasila je da je od 2019. godine na snazi Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola, kojim je predvidjeno da osoba mora imati medicinsku dokumentaciju koja podrazumeva nalaz psihijatra nakon praćenja od godinu dana, kao i nalaz endokrinologa nakon sprovedene hormonske terapije.
"Ono što medjutim ostaje problem jeste činjenica da ovakvo rešenje i dalje patologizuje i diskriminiše veliki broj osoba trans identiteta koje ne žele ili nisu u mogućnosti da se podvrgnu hormonskoj terapiji iz različitih razloga, uključujući i rizike od negativnog uticaja na njihovo zdravstveno stanje i slično", rekla je Todorović.
Prema njenim rečima, tim potezom se životi onih trans osoba koje su pristale na ta dva koraka i dalje stavljaju "na čekanje", dok se ne završe potrebne procedure i dodala da te osobe u tom periodu neće imati odgovarajuća lična dokumenta, kao i da neće moći neometano da se školuju, traže posao, studiraju i putuju van granica zemlje.
Koordinatorka Getena je navela i da je u Srbiji na snazi više od 10 zakona koji eksplicitno pominju zabranu diskriminacije LGBT, a neki i posebno transrodnih osoba, ali da zakonska regulativa "nije zasnovana na principu samoodredjenja, niti principu depsihopatologizacije".
Objasnila je da genitalne operacije više nisu neophodan uslov za promenu ličnih dokumenata, ali da ceo proces odlazaka kod psihijatra i endokrinologa koji traje najmanje dve godine "i dalje patologizuje i diskriminiše veliki broj osoba trans identiteta koje se ne odluče na hormonsku terapiju".
"Najveći problemi su i dalje neujednačene prakse u opštinama prilikom dobijanja odgovarajućih dokumenta, centralizovana trans-specifična zdravstvena nega (svi doktori su u Beogradu), nestašica i visoke cene hormona", istakla je Todorović.
Kada je u pitanju razumevanje društva u Srbiji, Todorović je rekla da je diskriminacija sveprisutna i da ona često ne bude prijavljena, a da se, iz njihovog iskustva, najčešće javlja prilikom dobijanja novih dokumenata, traženja posla i zakupa stana.
"Tu su i drugi aspekti, od kojih su neki pomenuti na početku, kao i pretnje smrću, gubitak posla, uskraćivanje nasledstva, lišavanje vredne imovine posebno stanova, prisilno lečenje u ustanovama za metalne poremećaje i prisilne tretmane van nje, i slično", navela je ona.
Todorović je za agenciju Beta rekla da je Getenovo istraživanje "Stepen društvene integrisanosti LGBTI populacije u Srbiji" sprovedeno 2021. godine pokazalo je da je 79 odsto LGBTI osoba u mladosti bilo izloženo diskriminaciji i nasilju, dok je u odraslom dobu bilo izloženo 70 odsto ispitanih.
"Ovo istraživanje je sa druge strane, pokazalo tendenciju smanjenja socijalne distance, jer je konstatovana znatna spremnost opšte populacije da udje u razne poslovno-privatne odnose sa LGBTI osobama. Prema nekim podacima, 76,6 procenata je saglasno da sa LGBTI osobama udje poslovno/profesionalni ortakluk, 85,4 posto je spremno da zaposli radnika/radnicu LGBTI osobu, ili da se zaposli kod LGBTI poslodavca 87,3 odsto", kazala je ona.
Istakla je da većina ispitanika nema ništa protiv da LGBTI osobe zauzimaju bliske privatne, pa i liderske društvene uloge, da budu nastavnici u školama, treneri, bebisiterke i gerontodomaćice sopstvenoj deci i starijim roditeljima.
"Značajno je istaći većinsko neslaganje ispitanih lica sa negativnim stavovima koji postoje u javnosti o LGBTI populaciji, i medijskom i političkom diskursu. Više od 90 posto ispitanih se nije složilo sa tvrdnjom da LGBTI osobama u Srbiji 'ništa ne fali', čak 91,6 odsto se ne slaže da je LGBTI pripadnost zarazna, dok 70,6 procenata ispitanih ne misli da LGBTI osobe snižavaju natalitet", naglasila je koordinatorka Getena.
Dodala je i da u korist te pozitivne tendencije ide u prilog i činjenica da više od 80 odsto ispitanika smatra da LGBTI osobama treba omogućiti registrovano partnerstvo kao oblik zasnivanje porodičnih zajednica.
Todorović je rekla i da se Geten, od osnivanja 2001. godine, zalaže za dijalog, razumevanje i prihvatanje i da to čine putem medija i video priloga koje redovno objavljuju na društvenim mrežama.
"Profesorka dr Ivana Krstić sa pravnog fakulteta poziva kordinatorke Getena da gostuju na pravnoj klinici i razmene stavove sa studentima završnih godina što je od neprocenjive važnosti za dobro društvo. Mediji su nam najdragoceniji saveznici na tom putu", kazala je Todorović.
Dodala je da će , povodom Dana vidljivosti trans osoba, zajedno sa Beograd prajdom organizovati tradicionalno protestno stajanje u Knez Mihailovoj ulici u 17 časova, dok će nakon toga u Prajd info centru u 18 časova pustiti dokumentarni film "Trans - imam život" u saradnji sa Merlinka festivalom.
Kada je Geten u pitanju, Todorivić je kazala da je za ovu godinu planiran intenzivniji rad sa matičarima radi standardizacije prakse izdavanja novih dokumenata trans osobama.
"U fokusu nam je, kao i prethodnih godina, aktivno zagovaranje za otvaranje diskusije o zakonu o rodnom identitetu i pravima interseks osoba. Geten se zalaže za adekvatno regulisanje pravnog priznanja roda koje je zasnovano na samoodredjenju i depsihopatologizaciji trans identiteta", istakla je ona.
