Kada se pojavi prvi studijski album nekog autora, teško se saznaje za njega, a još teže je opisati ga, ako je multidisciplinarni autor u pitanju.
Album kompozitorke Ivane Popović, koji nosi naslov Bushes&Bombshelters, reminiscenca je baš onih kreativnih mesta u koja smo se svi zavlačili, kako bi čuli neki novi akord. Bombshelters - asociraju na prenamenjena socrelistička atomska skloništa, za vreme perioda "ništa nas ne sme iznenaditi", pretvarana u underground klubove, svirke i radionice koje se pamte. Kanadske šume pomenute u prvom delu naslova albuma, danas su dovoljno prostrane da Ivani nagomilane emocije selidbe i sve prateće životne igre, iskristališu, prepakuju i sjedine u ličnu ispovest, prijemčivu svakom uhu. E taj zvuk šume, nije zvuk njenih stanovnika, nego sklonište i žbun uha, u koji se zavukla Ivanina violina.
Sve je stalo u deset kompozicija na kojima Ivana piše notni tekst, a zatim i interpretira na dve violine, dok u ponekoj čak čujemo i njen glas. Ivana Popović, violinistkinja, zvukom koji pokreće emocije, deli svoje emotivno biće preciznim prstoredima na vratu violine. U trup violine je smestila tugu, melanholiju, radost, strast, bol, nostalgiju, i gudalom jednu po jednu emociju izvlači.
Ako pogledamu kroz istoriju žene kompozitori su retke, ali se ova slika danas u mnogome menja. Ivana, tvoj kompozicijski album prvenac nastao je u Kanadi?
"Moj usvojeni dom, Kanada, je, zahvaljujući svojoj emigracionoj politici, zemlja puna zanimljivih biografija, inspirativnih sudbina i nezabeleženih emocija. Shvatila sam da svi emigranti, bez obzira na životne okolnosti i razloge emigracije, prolaze kroz iste emotivne talase u procesu prilagođavanja novom načinu života, i da moja emigrantska priča zapravo pripada svima sa kojima delim slično iskustvo.
Inspiraciju za ovaj album sam pronašla u svakodnevnom životu, posmatrajući i slušajući ljude oko sebe i njihove životne priče. Album Bushes and Bombshelters je nastao iz tog podeljenog miljea, ili dvojstva u nama."
Inspiracija ipak nije bila dovoljna za nastanak ovog albuma. Realizacija albima ostvarena je uz finansijsku pomoć gradskog fonda Toronta, a album će izdati, promovisati i postaviti na digitalne platforme, srpska muzička kuća LongPlay?
"Sredstva za snimanje ovog albuma sam dobila od Toronto Arts Council organizacije na gradskom nivou, koja velikodušno podržava umetnike grada Toronta. Toj organizaciji sam predala projekat, predstavila svoju ideju u 5 eseja, priložila budžetni plan i demo snimke nekoliko kompozicija. Oni su odlučili da je moj projekat vredan njihove stipendije i to je bio prvi korak u realizaciji ovog albuma.
Album je sporadično sniman od februara do juna 2018. godine. Veliki deo albuma je sniman u CBC studiju 211, a ja sam na raspolaganju imala pravo malo muzičko bogatsvo u obliku klavira Steinnjay, vredan $130.000. Mislim da je taj klavir svojim zvukom izuzetno doprineo melanholičnoj boji ovog albuma. Na snimanju sam koristila 2 violine. Momo je moja akustična violina, deo plodnog rada i fantastičnog zanatstva meksičko - kanadske umetnice Itzel Ávila. Moja električna violina sa pet žica ( kombinacija violine i viole) je omogućila interesantnu manipulaciju zvuka u pojedinim kompozicijama. Na ovom albumu sam sarađivala sa kolegama koje cenim i sa kojima sam ranije radila. Producent John MacLean je bio podrška i izvor nepresušnih informacija i saveta."
Tematski Ivanine kompozicije se nalaze na kotama iste geografske širine, ali na dva kontinenta. Specifičnosti i razlike umetničkog izraza odraz su iskustva koje je stekla obrazovanjem, interakcijom kroz pedagoški rad, u susretu sa raznim muzičkim specifičnostima u kanadskoj sredini, ali i preplitanjem ostalih talenata koje ona ispoljava u pozorištu, pri pisanju i slikanju. Milozvučno zavode u svakoj kompoziciji. Kako bi najavljeni album, pre najvljenog koncerta, dočarala svojim sugestivnim poetskim slikama?
"Kreativnost osećam u svakom aspektu umetnosti: kroz muziku, literaturu, pozorište, slikarstvo. Umetnost interpretacije i stvaralaštva je deo mog bića, duboko usađen i neophodan u mom svakodnevnom životu. Mislim da ja zapravo nisam imala izbora da budem bilo šta drugo sem umetnik. Sve kompozicije na ovom albumu su intimni portreti određenih emocija, imidža i slika iz mog života, zasnovane na ličnom doživljaju sveta i događanja oko mene.
Sa druge strane, na moju muzičku ekspresiju su uticale i ostale umetničke aktivnosti kojima se bavim. Moje učešće u predstavama avangardne trupe Theatre ARTaud je dodalo malo humora i igre mom umetničkom razmišljanju. Absurdni teatar njihovih predstava Grab 'Em by the Pussy and Rage Against Inferno (Jerusalem) je sasvim sigurno pomogao da se oslobodim forme i konzervatizma u svojoj muzici. Sa druge strane, redovni koncerti sa ansamblom Viva Medžico Mariachi je dodalo zabavni i folklorni aspekt mojim kompozicijama.
Iako je većina kompozicija na ovom albumu instrumentalna, osetila sam potrebu da određenim kompozicijama dodelim i narativnu priču pa sam se upustila u, do ovog trenutka nesitražene vode vokalnog performansa, i na svoje iznenađenje, jako uživala u tome.
Evo kratkog opisa kompozicija sa albuma:
Bushes and Bombshelters opisuje doživljaje grupe ljudi koji su doneli odluku da napuste svoj dom i upuste se u dugi i nepredvidljiv put u potrazi za boljim životom. Početak kompozicije opisuje noć pred put - uzbuđenje i radost su pomešani sa lamentima a suze teku u istoj meri kao i emocije i količina pića. Posle celonoćnih priprema i diskusija, grupa tovari sve što poseduje u karavan i avantura počinje.
Ta avantura je nepredvidljiva i uzbudljiva - neko se izgubi uz put, neko plače sve vreme, drugi se raduju novom domu i gledaju samo napred, ali svi žele da stignu što pre. Poslednji segment kompozicije opisuje radost i slavlje koji slede dolazak u novi dom.
Sketches from Serbia kompozicija, je omaž mom rodnom gradu Kraljevu, njegovim ulicama, mirisima, zvucima, ljudima.
This Moment opisuje trenutak u životu koju su mnogi iskusili, trenutak kada shvatiš da je nešto završeno i da mora ostati iza tebe.
Linden Tree je priča o drvetu lipe koje je raslo izpred zgrade moje bake i pod kojim sam provela mnogo vremena igrajući se. Ujedno je i omaž mojoj baki.
Donald in the Woods opisuje imaginarni svet između života i smrti. Simbolično, takođe opisuje period prilagođavanja novoj zemlji i novim običajima. Ova kompozicija je posvećena pokojnom prijatelju koga već desetak godina nema.
45th Parallel je priča o magičnom mestu na Inland Trail u šumama poluostrva Brus. Delom uspavanka, delom oda prirodi. Na ovom divnom mestu može se ostvariti sve što se poželi, ako znamo da komuniciramo sa prirodom oko sebe i posmatramo je kao deo nas samih.
Blue opisuje osećaj kada ne pripadas nigde. Čezneš za domovinom, ali nisi više deo nje. Voliš svoj novi dom ali se razlikuješ, akcenat te uvek izdaje. Ne postoji zlatna sredina i jedini način da se izboriš sa svojim osećanjima jeste da ih prihvatiš i pronađeš lepotu u njima. Deo ove kompozicije je originalno napisan za pozorišnu predstavu Maratonke trče počasni krug.
Gypsy Me govori o ljubavi koja je magična, inspirativna, zanosna, maštovita. Ovu kompoziciju sam napisala zajedno sa svojim mužem Perry Maher(om), koji je i odsvirao klavirsku deonicu na njoj.
Going Home razmatra pitanja o tome šta je dom. Da li možemo voleti dve zemlje podjednako? Da li je čežnja koju osećamo bazirana na izgubljenom osećaju ličnog identiteta ili na osećaju da smo izgubili zemlju u kojoj smo rođeni? Šta znači pronaći svoj dom?
Memory istražuje priordu memorije i njenu nestabilnost, pogotovo u kontekstu promena, bez obzira da li su željene ili nametnute. Kao i život, memorija je fluidna i stalno se menja, tako da nikada ne možemo biti potpuno sigurni koji aspekti memorije pripadaju našoj imaginaciji”.
Violeta Dimitrijević
KONCERT
Nedelja 10. februar u 14č.
Gallery 345, Toronto.
