Kreativni centar, izdavačka kuća iz Beograda, osnovan je 1989. godine. Prateći svoje osnovne ciljeve - razvijanje dečje kreativnosti, podsticanje druženja dece i odraslih, unapređivanje stvaralačkih metoda u obrazovanju, negovanje boljih odnosa među ljudima i prema prirodi - Kreativni centar je postao vodeći izdavač knjiga za decu u Srbiji. Do danas je u ovoj kući objavljeno preko 1200 naslova za decu svih uzrasta, kao i za odrasle koji rade s decom - roditelje, vaspitače, učitelje. Jedna od važnih delatnosti ove kuće jeste i izdavanje predškolskih i osnovnoškolskih udžbenika.
Nedavno je humanitarna organizacija Mali svet Kanada (MSK), koja za cilj ima obrazovanje talentovane dece, započela saradnju sa izdavačkom kućom Kreativni centar u okviru akcije “Zmaj beli knjige deli”. Reč je o poklon-paketima knjiga namenjenim srednjoškolcima, a paketi će biti dodeljeni onima kojima su najpotrebniji - domovima za nezbrinutu decu i srednjoškolskim ustanovama čije su biblioteke godinama zapostavljane i vape za novim sadržajima.
MSK je, zahvaljujući donatorima i u skladu sa svojom primarnom misijom pružanja pomoći u obrazovanju ugrožene i talentovane dece, odlučio da ove godine pokloni sedam paketa sa po 83 knjige. Knjige je pažljivo odabrao urednički tim Kreativnog centra kako bi se zadovoljile specifične potrebe srednjoškolaca i istovremeno ih je ponudio po ceni izrade, a obezbedio je i pomoć u distribuciji paketa i promociji ove humanitarne akcije na svim meridijanima.
Tim povodom naš sagovornik je Ljiljana Marinković, direktorka izdavačke kuće Kreativni centar, koja već trideset godina objavljuje knjige za decu, a petnaest godina i udžbenike - za njih je Kreativni centar dosad dobio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.
Kreativni centar je danas poznata i svuda prisutna izdavačka kuća. Vaše knjige su edukativne, zabavne, s bogatim ilustracijama i zanimljivim sadržajem. Kakvi su bili početak i nastanak vaše firme s obzirom na to da se vezuju za ekonomski i politički turbulentne devedesete godine?
“Bilo je, s jedne strane, veoma teško raditi u uslovima visoke inflacije i opšte političke i ekonomske nesigurnosti. S druge strane, takva situacija, u kojoj nismo imali mnogo šta da izgubimo, olakšala nam je odluku da napustimo poslove koje smo dotad radili i otisnemo se u nepoznato osnivajući svoju izdavačku kuću. Mi smo porodično preduzeće - moja sestra Slavica i ja pošle smo od ideje našeg oca Simeona, s nama rade i naši muževi, kao i brojni poznanici i prijatelji koji su nam se tokom godina pridružili. Sigurno je to poznato okruženje pomoglo da se posao razvija kroz sve promene kroz koje je naša zemlja prolazila. Kako su naša deca rasla, tako su se i širile teme kojima smo se bavili.
Počeli smo sa slikovnicama za najmlađe, a onda išli ka sve starijim uzrastima, istovremeno pružajući snažnu podršku roditeljima i profesionalcima koji rade s decom. Očigledno je da su čitaoci dobro prihvatili naše ideje i da nam veruju, a svaka naredna godina rada sve je veći izazov da se to poverenje zadrži. Sigurno smo najnagrađivaniji izdavač za decu u zemlji, što govori o tome da su i stručnjaci visoko ocenili naša izdanja, čime se ponosimo”.
Knjige koje objavljujete namenjene su deci svih uzrasta. Među njima, pored književnih dela, ima i izdanja za školu, vannastavne aktivnosti, ali i dosta naslova posvećenih istraživanju naše baštine i popularnoj nauci. Kako uspevate da zadržite kvalitet i pored tolikog broja izdanja?
“Kriterijum za prihvatanje rukopisa ili za izbor strane knjige uvek je isti: Da li bismo mi voleli da takvu knjigu poklonimo svojoj deci ili svojim prijateljima? Ovakav selektivan pristup traži mnogo istraživanja jer nije lako u moru knjiga naći one najbolje. Kad ne uspemo da nađemo knjigu koja obrađuje neku važnu temu, često je i poručujemo od autora.
Tako je, recimo, bilo s našim bestselerima, koji su to postali i u mnogo drugih zemalja sveta - sa edicijom “Šta sve Ana zna” Simeona Marinkovića i Dušana Pavlića, priručnikom “Seks za početnike” Jasminke Petrović i Boba Živkovića i “Knjigom za svaku devojčicu” Violete Babić i Ane Grigorjev. S piscima takođe dosta radimo, trudimo se da pomognemo da njihovo delo zablista. Ponekog autora i razočaramo kad mu odbijemo delo za koje mislimo da nije na visini onoga što je do tada pisao.
Uvek sam u problemu kad me neko pita da mu preporučim neku od naših knjiga, jer onda počnem da nabrajam i vidim da bih tako mogla da nastavim u beskraj. Ukratko, svakoj knjizi koju objavimo veoma se radujemo".
Ilustratori s kojima radite su prepoznatljivi, a vi ste s njima ostvarili dugogodišnju saradnju. Na koji način?
Kada smo pre trideset godina krenuli s radom, ilustratorska scena je bila veoma mala - Bob Živković, tada na početku karijere, godinama je bio jedini ilustrator Kreativnog centra. Postepeno su za njim dolazili i drugi, a verujem da su knjige Kreativnog centra doprinele tome da studenti Akademije primenjenih umetnosti počnu da razmišljaju o ilustraciji za decu kao mogućem pozivu.
Ilustracija nam je uvek bila veoma bitna jer smatramo da knjiga mora da bude privlačna, moderna, da ima duh i toplinu. Trudili smo se da i mi pomognemo ilustratorima, organizovali smo za njih radionice, pružali šansu mladima, putovali s njima na sajmove knjiga, sarađivali s njihovim profesorima, radovali se njihovim nagradama. A naše knjige zaista su dobile mnoštvo nagrada za ilustraciju, najviše nagrada Neven u ovoj kategoriji.
Kada smo proslavljali dvadeset godina od prve knjige, organizovali smo veliku izložbu u Muzeju primenjene umetnosti na temu ilustracije i tu smo predstavili sve ilustratore s kojima smo sarađivali. Prethodna godina bila je u znaku izložbe “Stilske igre” Dušana Pavlića, koja je putovala po Srbiji, a sledeće godine (2019), u oktobru, Bob Živković će imati veliku retrospektivnu izložbu u Muzeju primenjene umetnosti. Za nas je on do sada uradio više od stotinu knjiga"!
Udžbenici koji se štampaju pod imenom Kreativnog centra interaktivni su, a sadrže i brojne podsticajne materijale uz koje deca lakše uče. Da li imate posebne timove i standarde kojima se rukovodite pri njihovom nastajanju? Da li pratite kurikulume propisane od Ministarstva prosvete?
“Kao izdavač udžbenika u obavezi smo da pratimo zvanične planove i programe, a kod nas je pravilo da svaki udžbenik mora biti zvanično odobren od Ministarstva prosvete. Imamo veliki tim saradnika koji radi na udžbenicima zato što su takve knjige veoma zahtevne za izradu i traže multidisciplinarni pristup. Ako bih ipak pokušala da svedem to po čemu se naše knjige izdvajaju, rekla bih da one promovišu učenje sa smislom i kritičko mišljenje, što su veštine neophodne za DžDžI vek. Njihov kvalitet potvrđuje čak sedam evropskih nagrada za najbolji udžbenik koje smo dobili tokom godina.
Važno nam je i da idemo u korak s novim tehnologijama, pa odnedavno izdajemo i digitalne udžbenike za osnovce. Započeli smo sa udžbenicima za prvi i peti razred. Nije lako biti uvek nov i drugačiji od ostalih, ali se trudimo da to postignemo”.
Publika kojoj se obraćate su deca. Koliko je teško ili lako ponuditi pravu i zanimljivu knjigu tinejdžeru?
“Nije lako pridobiti tinejdžere jer knjiga danas konkuriše brojnim drugim medijima, ali je naše iskustvo da decu zanimaju knjige u kojima mogu da prepoznaju svoj život i vreme u kom žive. Zato pri izboru naslova vodimo računa o tome, bavimo se i osetljivim temama u želji da pokrijemo što veći spektar problema koji muče mlade. Odrastanje uopšte nije lako - prate ga brojne sumnje i zapitanosti. Vodimo se time da uvek treba da budemo na strani dece.
Veoma vodimo računa i o tome kako biramo knjige za mlađe uzraste. Kao kuća s definisanim profilom, koji smo istakli već na samom početku rada, pazimo na to da se svaka knjiga koja ulazi u naš katalog po duhu slaže sa onim prethodnim. Trudimo se da biramo neobične knjige, one koje pomeraju granice, da razvijamo dečju radoznalost time što ćemo im ponuditi podsticajne naslove.
Naše knjige pozivaju na istraživanje, dijalog, otvaraju pitanja, vode vas sigurnom rukom kroz odrastanje, obrazovanje ili roditeljstvo. I zato na svakom sajmu knjiga srećemo brojne čitaoce koji nam govore kako su u našim knjigama uživali i kako su im mnogo značile. To se odnosi na sve vrste knjiga - od slikovnica za najmlađe, preko odabranih dela domaćih ali i stranih pisaca, knjiga u kojima se upoznaju različite kulture, pa do onih koje se odnose na istraživanja naše kulturne baštine, istorije i nauke. Pustolovine, jedna od naših najpopularnijih edicija, upravo spaja baštinu s novim likovnim izrazom i modernim pristupom klasicima književnosti i upravo smo za tu ediciju dosad dobili najviše nagrada”.
Rado ste se odazvali našoj humanitarnoj organizaciji Mali svet Kanada sa kojom cete saradjivati. Prvi paket knjiga je uručen deci u Dečjem domu u Kruševcu. Kakve utiske nosite s tog događaja?
Bilo je veoma uzbudljivo. Želeli smo da početku ove akcije damo svečan ton jer ona to svakako zaslužuje. Sve su nas oduševile iskrenost i radost s kojima su deca primila knjige - naročito su bila zainteresovana za razne popularnopsihološke naslove jer u njima mogu da prepoznaju razvojne situacije s kojima se susreću i da nađu odgovore na tipična pitanja koja muče tinejdžere. Mislim da je ovaj paket značajan i za stručni tim koji radi s decom jer će im biti oslonac u svakodnevnom radu.
U izboru naslova koje objavljujemo uvek se rukovodimo stvarnim potrebama dece i drago nam je kad vidimo da smo dobro izabrali. Kreativni centar se i inače često uključuje u humanitarne akcije, a posebno je lepo kad neka organizacija, poput Malog sveta, ima pogled u budućnost i ulaže u obrazovanje”.
Ivana Đorđević
NAGRADE:
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2002 - Nagrada za najbolju knjigu za decu pripala je zbirci narodne poezije za decu U marami jabuka
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2003 - Nagrada za dečju knjigu godine pripala je biblioteci Pustolovine
Nagrada Neven za 2004 - Dobrosavu Bobu Živkoviću za ilustraciju knjige Ljutito meče Brane Crnčevića i Jasminki Petrović i Ani Pešikan za popularnu nauku za knjigu Kako postati i ostati glup
Četvrti Božićni salon knjiga 2005- Nagrada za dečju književnost za inovatorsku, maštovitu i modernu uređivačku politiku u oblasti dečje knjige
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2005 - Nagrada za najbolju dečju knjigu pripala je knjizi Narodne pesme i igre
Nagrada Neven za 2005 - Tihomiru Čelanoviću za ilustraciju knjige Basne Radomira Putnikovića
Prvi Prolećni međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu 2006 - Zlatna povelja izdavaču godine Kreativnom centru iz Beograda
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2006 - Nagrada Sajma za najbolju dečju knjigu u 2006. godini pripala je knjizi Daj mi krila jedan krug Vladimira Andrića
Nagrada Zmajevih dečjih igara - Rade Obrenović - za najbolji roman za decu objavljen u 2006. godini dodeljena je Jasminki Petrović za knjigu Ovo je najstrašniji dan u mom životu
Nagrada Biblioteke grada Beograda - Gligorije Vozarović - za najboljeg izdavača u 2006. godini
Nagrada Neven za 2006 - Milanu Pavloviću, Ivici Stevanoviću i Kosti Milovanoviću za ilustraciju knjige Daj mi krila jedan krug Vladimira Andrića
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2007 - Nagrada za najbolju knjigu pripala je ediciji Pustolovine
Nagrada Neven za 2007 - Tomislavu Senćanskom za knjigu Čudesa elektriciteta u kategoriji najbolje knjige namenjene deci iz oblasti popularna nauka
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2008 - Nagrada za najbolju dečju knjigu pripala je ediciji Ovako se živelo, a dodeljene su i nagrade za najbolju sajamsku prezentaciju, kao i nagrada ULUPUDS-a za doprinos srpskoj ilustraciji
Međunarodni sajam knjiga u Herceg Novom 2009 - Knjiga za svaku devojčicu Violete Babić proglašena je za Dečiju knjigu godine
Nagrada dečje kritike - Dositejevo pero za 2008- Dejanu Aleksiću za zbirku pričaMuzika traži uši za najbolju knjigu za decu
Sajam knjiga u Banja Luci 2009 - Knjiga za svaku devojčicu Violete Babić dobila je nagradu Gomionica za najbolju knjigu za decu
Nagrada Neven za 2008 - Miroljubu Milutinoviću Bradi za ilustraciju knjigeOdbrana i vojevanje
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2009 - nagrada za izdavača godine
Nagrada Neven za 2009 - Nedeljku Todoroviću za knjigu Meteorologija u kategoriji najbolje knjige namenjene deci iz oblasti popularna nauka
Sajam knjiga u Banja Luci 2010 - Priča o dobroj metli Dejana Aleksića dobila je nagradu Gomionica za najbolju knjigu za decu
Sajam knjiga u Banja Luci 2011 - Vrlo retka pripovetka Brane Cvetkovića dobila je nagradu Gomionica za najbolju knjigu za decu
Nagrada Neven za 2010 - Dušanu Petričiću za ilustraciju knjige Kućni duhovi u izdanju Kreativnog centra
Beogradski međunarodni sajam knjiga 2011 - nagrada ULUPUDS-a Dušanu Pavliću za ilustracije u knjizi Vrlo retka pripovetka Brane Cvetkovića
