Mala škola srpske istorije i književnosti je mesto na internetu namenjeno upoznavanju sa srpskom istorijom, jezikom i književnošću. Kako ste došle na ideju da je pokrenete?
Vera: Poslednjih nekoliko godina se bavim idejom o stvaranju jedne posebne školice, koja bi se bavila učenjem iz zadovoljstva i igre, a ne zato što se mora, dakle iz obaveze.
Mi želimo da napravimo nešto što bi svim ljubiteljima istorije i književnosti pružilo nova saznanja na moderan i zanimljiv način.
Svedoci smo da ceo svet muči muku sa tim kako zainteresovati decu za bilo koji sadržaj u školi. Škole su mesta gde su deca uglavnom pasivna i naravno da im je dosadno...
Kako da promenimo klimu učenja? Kako da deci pružimo ono što im odgovara? Mislim da su nove generacije ispred svojih škola. Vole slike, kretanje, filmove, vole da su angažovani. U tom pravcu i mi razmišljamo.
Jugoslava: Mislim da naša deca koja žive u inostranstvu treba da budu deo svog naroda, tako što će ga upoznati. Znam da je teško boriti se sa uticajima koje donosi život van Srbije i koji u krajnjoj liniji dovode do postepene asimilacije. Zahvaljujući mogućnostima koje nam pruža digitalna tehnologija deca i mladi koji odrastaju u dijaspori mogu da neguju vezu sa maticom i da uče o istoriji, jeziku, običajima i kulturi svog naroda.
Kako je došlodosaradnje, budući da živite i radite na geografski udaljenim mestima - jedna na severu Srbije, u Vojvodini, druga na zapadu, na padinama Zlatibora?
Jugoslava: Nas dve se poznajemo već sedam godina. Bile smo zajedno na seminaru o holokaustu koji je održan u Izraelu, a narednih godina smo se viđale na različitim skupovima, seminarima, projektima. U Srbiji postoji jedna zajednica nastavnika koja je vrlo aktivna u internet prostoru. Mi se većinom poznajemo preko blogova, sajtova, projekata koje radimo, seminara na internetu i dodela nagrada.
Vera: Jugoslava je jedna od pionira u tom internet svetu, koja je godinama osvajala različite nagrade za kreativne časove, kod nas i u svetu, kreirala različite portale i radila na edukaciji nastavnika u tom pravcu. Tako da nas dve sarađujemo na "više frontova".
Kome je vaša škola namenjena?
Vera: Naša škola je namenjena deci koja žive u inostranstvu. Mislim da je dobro što postoje škole za našu decu u inostranstvu, a naša škola bi bila dobra dopuna. Kada je uzrast dece u pitanju, mislim da možemo da radimo sa svim uzrastima, samo naravno u različitim terminima i grupama. Ja radim u osnovnoj školi, a moja koleginica Jugoslava radi sa srednjoškolcima.
Jugoslava: Ova škola je i za nas nešto što da sada nismo radile, pa predstavlja svojevrsan izazov. Cilj ovakvog rada je da na nov način, po principima savremenih trendova u obrazovanju, koje nas dve pomno pratimo, približimo deci srpsku istoriju i književnost. Imamo bogato iskustvo u korišćenju savremene tehnologije u nastavi sa našim učenicima. Ipak, ova Školica bi bila nešto sasvim drugačije.
Vera: Mi im ne bismo držali klasične časove. Lekcije su zamišljene kao kratki filmovi (dužine oko 10-tak minuta), uz koje bi učenici jednom nedeljno dobijali različite vežbe (u vidu kvizova, ukrštenica, asocijacija, različitih igrica). Pored toga bi sami učenici dobijali različite tipove domaćih zadataka, koje bi predstavljali na virutelnim sastancima u nekom terminu vikendom. Na tim sastancima bi smo takođe kroz kratke kvizove različitog tipa pokušali da provežbamo naučeno gradivo. Zadaci bi bili da kreiraju neke sadržaje (prezentacije, kratke filmove sa dramatizacijom, mape uma, rubrike "Jeste li znali...?", rečnik nepoznatih reči i slično) prema temi koju obrađujemo.
Koje sve mogućnosti deci i mladima iz dijaspore pruža učenje o srpskoj istoriji, jeziku i književnosti preko interenta?
Vera: Polaznici naše škole imaju mogućnost da uče o različitim periodima srpske istorije koji bi bili praćeni i odgovarajućim sadržajima iz srpske književnosti.
Imamo tri oblasti kojima planiramo da se bavimo:
-To je Srbija u srednjem veku, u vreme vitezova i princeza, Svetog Save i kneza Lazara
- Vreme pod Turcima i Srbija za vreme ustanaka, Obrenovića i Karađorđevića
- I na kraju tu su godine 20-tog veka i vremena Prvog svetskog rata, čiju stogodišnjicu upravo obeležavamo ovih godina.
- Tu su i godine Kraljivine Jugoslavije, zanimljivih ličnosti tog perioda...
U Školici nema politike, ni mržnje, nego jedino razvijanje ljubavi prema svome narodu i razvijanje ljubavi prema učenju nečeg novog.
Veoma nam je bitna i saradnja sa roditeljima, jer nam je potrebna povratna informacija o nivou znanja od kojeg treba da počnemo, koliko su sadržaji koje im dajemo zahtevni, ili interesantni.
Koje su prednosti onlajn učenja?
Vera: Ja na savremenu tehnologiju i ono što nam ona pruža u obrazovanju gledam kao na jednu veliku avanturu. A može da nam pomogne da učenje pretvorimo u igru. Postoje tako zanimljivi veb alati koji su namenjeni učenju, da je prava šteta ne koristiti ih u svrhu učenja. I Jugoslava i ja ih koristimo u nastavi. U ovoj Školici je samo mašta ono što nas ograničava. U školama u kojima radimo moramo ispuniti razne zahteve: da realizujemo planove koje imamo, da ocenimo sve učenike, da se bavimo i dosadnim delom posla (koju zovemo papirologija), pa nekada i nismo u mogućnosti da sve što bi smo realizovale na drugačiji način to uradimo. Ova škola je sasvim drugačija. Ako nam je neka tema zanimljiva, bavićemo se njom više, proučavaćemo je kroz igru i bez ocena.
Šta se sve može naći na portalu?
Vera: Naš portal SrpskaŠkolica se tek formira. Dakle, još uvek radimo na postavljanju različitih sadržaja. Tu će se naći naše kratke video lekcije, vežbanja, zanimljivosti. Ono što mislim da je bitno, je da učenici budu što aktivniji u našoj školi. Da preko zadataka koje će dobijati da rade treba da pokažu svoju kreativnost. Zadaci koje će dobijati bi bili naravno u skladu sa njihovim uzrastom i bili bi raznovrsni: za mlađe bi to bili crteži, stripovi, pisanje svog imena i poruka drugu glagoljicom i slično... Za starije bi zadaci bili nešto zahtevniji.
Pored portala Srpska školica, učenici će raditi u sigurnom okruženju Gugl učionice u koju imaju pristup samo oni koji znaju kod tog mesta. Tu će učesnici postavljati svoje radove.
Kako je portal dobio ime?
Vera: Prvi naziv koji mi se vrteo u glavi pre nego što mi se Jugoslava pridružila je bio Mala škola srpske istorije. Ali je naziv bio predugačak i nije obuhvatao sve što smo planirale da radimo. Jugoslava je bila kuma kraćem nazivu Srpska školica.
Naziv Srpska školica personifikuje patriotska osećanja.
Možete li nam navesti najvažnije dobrobiti od pohađanja jedne ovakve škole?
Vera: Najveću dobit treba da imaju naši polaznici/ učenici. Ukoliko kroz druženje, pozitivnu atmosferu, budemo uspeli da kod njih probudimo želju da upoznaju svoju domovinu, mislim da će to biti za nas veliki uspeh. Pored toga, naša deca u inostranstvu treba da bogate svoj rečnik, što u kućnom okruženju nije uvek moguće. Naime, veliki deo novih reči deca u stvari stiču u školi
Ovaj naš projekat zahteva mnogo rada, ali nadamo se da ćemo uspeti da ga realizujemo
Da li imate, na kraju ovog razgovora, neku poruku za sve nas koji živimo daleko od domovine?
Jugoslava: Ovo je zaniljiv projekat koji mi ne možemo da realizujemo bez podrške ljudi u dijaspori. Moja poruka roditeljima bi bila: Dajte šansu mladima da upoznaju svoju domovinu kroz igru, bez klasičnih časova, ali pod budnim okom stručnih osoba, koje imaju veliko iskustvo u radu sa decom.
Školica počinje sa radom u februaru. Planirale smo da februar i mart mesec bude promotivan period, besplatan za sve prijavljene.
Vera: Ja verujem da je svaka godina mog rada u školi drugačija. Ova škola je jedno novo iskustvo. Želim da mojim đacima učenje bude avantura i igra, a ne muka i obaveza. Ova školica je mogućnost za to. Pridružite nam se! Hajde da se igramo i učimo zajedno!
Ivana Đorđević
O autorkama projekta
Vera je nastavnica istorije u osnovnoj školi u Arilju, dok Jugoslava predaje srpski jezik i književnost u srednjoj školi u Bačkoj Palanci. Obe su pobornice celoživotnog učenja, posvećene stvaranju škole primerene XXI veku, realizatorke više projekata koji se ističu primenom savremenih nastavnih metoda i inovativnom upotrebom digitalne tehnologije.
