Džozef, predavač Instituta za spoljnu politiku na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins, rekao je za televiziju N1 da bi fokus brige Beogarda, Vašingtona, Brisela i Berlina trebalo da bude na obezbeđivanju statusa kosovskih Srba, odnosno na onome što je dobro za njih.
"To bi trebalo da bude fokus, ali umesto toga smo fokusirani na to šta Beograd želi od ovih pregovora, a ne šta treba kosovskim Srbima. Što to duže bude trajalo, gore će da bude za kosovske Srbe. Sve dok imate neprijateljski nastrojenu Srbiju, koja se protivi nezavisnosti, ne možete da imate konačno rešenje statusa kosovskih Srba u zemlji", kazao je Džozef.
Ono što Kosovo treba da uradi jeste da se u kontekstu konačnog sporazuma dogovori i sa kosovskim Srbima o Zajednici srpskih opština, dodao je Džozef.
On je rekao da nerešeno kosovsko pitanje sprečava napredak celog regiona i za to okrivio i članice Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, navodeći da se na taj način Srbiji daje premoć nad Kosovom.
"Političko pitanje je ono što je nerazrešeno, to sprečava progres u celom regionu. Mi smo identifikovali ključnu stvar, a to je pitanje Kosova. Razlog zašto je to Kosovo, nije zato što je Srbija veća zemlja, i čak nije zbog Rusije, već zato što Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka ne žele da priznaju nezavisnost Kosova.
Srbija time ima premoć nad Kosovom i zbog te premoći nju ne kritikuju i može da nastavi da nazaduje i da nastavi da manipuliše Zapad. To je suština problema", naveo je Džozef.
On je napravio i paralelu između nekadašnjeg lidera Srbije Slobodana Miloševića i aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića po pitanju njihovog odnosa prema "Srbima koji žive izvan Srbije".
"Ovde se radi o nezavršenom raspadu Jugovslavije. Tu je uvek centralno pitanje bilo postavljeno vrlo direktno, šta će se desiti sa Srbima koji žive van Srbije. Milošević je imao odgovor na to, sada vidimo da, nažalost, Vučić ima obnovljeni odgovor", kazao je Džozef.
Džozef je rekao da "u Beogradu, nažalost, srspki narativ, narativ Vučića i drugih, uzima kao da je istorija sa Kosovom počela 1999. godine, kada je NATO bombardovao Srbiju, i kako je to bilo nepravedno".
"Nedavna istorija Kosova počela je zapravo 10 godina pre toga, 1989. godine, pre raspada Jugoslavije, pre pada Berlinskog zida, kada je još postojao komunizam i SSSR, kada je Srbija jednostrano oduzela autonomiju Kosovu. To je činjenica koja je široko prihvaćena. Milošević je tu odluku progurao unutar Prištine i to je bila prekretnica, to je zapravo trenutak kada je istorija za Kosovo počela", dodao je.
