Cela Istočna Srbija je pod istražnim pravom za eksploataciju ruda što će pored direktnih rudarskih uticaja imati i nesagledive negativne posledice u geografsko-demografskom smislu, urušavanju identiteta i kulturnog nasleđa ljudi koji generacijama žive u tom delu zemlje, a pre svega njihovog zdravlja, izjavila je profesorka Univerziteta "Nikola Tesla" Milijanka Ratković.
Ratkovićeva je agenciji Beta kazala da nuđenjem minimalne cene otkupa zemlje, i odlaganjem donošenja Prostornog plana, država jasno pokazuje nebrigu za živote ljudi u Istočnoj Srbiji, istovremeno dajući podršku kompaniji "Ziđin".
"Iako se u prvi mah strateško partnerstvo s Kinom učinilo primamljivom i unosnom ponudom u smislu finansijskih injekcija koje su već dugi niz godina bile neophodne da rudarsku privredu u Srbiji dignu na noge, posle tri godine eksploatacije rudnog bogatstva Istočne Srbije od strane kineske kompanije "Ziđin Copper doo Bor", u rudnicima Veliki Krivelj, Bor i Majdanpek je jasno da je ta kompanija društveno neodgovorna, te da ne poštuje ekološke standarde poslovanja i da je u sukobu s relevantnim zakonima u oblasti istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva", kazala je profesorka, koja je 20 godina živela u Velikom Krivelju.
Po njenim rečima, tri godine prisustva kompanije "Ziđin" u ovom delu Srbije pokazuju, ne samo nebrigu o zdravlju stanovnika, već i tendenciju ugrožavanja osnovnih prava uslova života koja su Ustavom Republike Srbije garantovana.
Navela je da je ne tako davno Institut za javno zdravlje Batut saopštio da je Bor crna tačka Balkana, jer su njihova istraživanja pokazala da je u ovom gradu i okolini zabeležen veći stepen oboljevanja od svih vrsta maligniteta u odnosu na ostatak cele Srbije.
"I bez obzira na bunt tamošnje javnosti zbog štetnosti dima iz topionice po zdravlje stanovnika jer se u njemu nalazi velika koncentracija arsena, sumpor-dioksida, kadmijuma, olova i drugih teških metala, kao i svakodnevnu prašinu s kojom se suočavaju pre svega meštani Velikog Krivelja, ovakvo bahato ponašanje kompanije "Ziđin" je i dalje aktuelno", kazala je ona.
Direktan udar na uslove života stanovnika, dodala je Ratkovićeva, nije očigledan samo kroz uticaj teških metala preko vazduha i voda, već i kroz činjenicu da se zbog svakodnevnog miniranja, smanjuje izdašnost izvorišta, zatim u pokušajima preusmeravanja kapaciteta vodotokova za potrebe procesa proizvodnje kompanije "Ziđin", kao i kroz očigledne planove proširenja flotacije u Velikom Krivelju koji su doveli do približavanja mesta eksploatacije na 100 metara od ovog naselja.
"Ulaskom na privatna imanja domaćinstava iz okoline Bora, a s namerom snimanja terena, mnogobrojne porodice su doživele velike neprijatnosti, kao i zbog korišćenja lokalnih puteva za potrebe rudnika, čime kompanija direktno ugrožava fizičku bezbednost učesnika u saobraćaju, uključujući i bezbednost školske dece koja pohađaju osnovnu školu u Velikom Krivelju", kazala je profesorka.
Višedecenijski pokušaji da se stanovništvo Krivelja preseli na novu lokaciju, navela je Ratković, gde bi se izbegli direktni i indirektni uticaji rudarenja na teritoriji Grada Bora, poslednjih meseci dostigli su kulminaciju, saznanjem da su svi interesantni prostori zauzeti putem istražnih prava na niz od osam godina, koliko vremenski traje zauzeće prostora, bez mogućnosti da se štetni Ugovori raskinu.
"Za stanovnike Istočne Srbije ovo je borba za sopstveni život i za živote potomaka, a od te veće nema", zaključila je profesorka Milijanka Ratković.
