PRAVNA PITANJA / SRBIJA - KANADA

IMIGRACIJA

Nužni naslednici

Pitanje: Zivim sa suprugom i dvoje dece u Vankuveru već 10 godina. Sa nama u zajednici su i moji roditelji. Ja sam ih sponzorisala i oni su dobili kanadske useljeničke vize pre dve godine. U Srbiji imam dva brata i oni žive sa svojim porodicama na roditeljskom porodičnom imanju u Vojvodini. U našoj porodici su oduvek vladali harmonični odnosi, pa u nameri da takve odnose zadrže I dalje kod svoje dece, moji roditelji bi želeli da regulišu pitanje nasleđivanja na takav način da niko od nas budućih naslednika ne bude oštećen. Pitanje: Da li mi možete objasniti šta je to Nužno nasleđivanje i ko su Nužni naslednici ? Odgovor: Zakon o nasleđivanju RS je uredio institut NUŽNOG NASLEĐIVANjA na sledeći način: Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela Ko su nužni naslednici Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život. Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe. Nužni deo Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela. Povreda nužnog dela Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Priroda prava na nužni deo Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela. Ko su dužnici nužnog naslednika Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja na sledi što drugo. Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona. Pogodovani isporukoprimac Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo. Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. Nužni deo s teretom i pravo izbora Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta. Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta. Izračunavanje nužnog dela Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim. Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona ko-je je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo. Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici. U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni. Šta se smatra poklonom Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje. Određivanje vrednosti poklona Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Ako se poklon sastoji u osiguranju Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. Pravila ako je nužni deo stvarno pravo Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri. Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja Pogodovana isporuka Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo. Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni. Redosled vraćanja poklona Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni. Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno. Položaj poklonoprimca koji vraća poklon Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona. Zastarelost prava Ako je nužni deo obligaciono pravo Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve. Ako je nužni deo stvarno pravo Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti. Razbaštinjenje nužnih naslednika a) Isključenje nužnih naslednika Uzroci isključenja Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). Isključenje može biti potpuno ili delimično. Uslovi punovažnosti isključenja Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Posledice isključenja Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen. Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca. b) Lišenje nužnih naslednika Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.