PRAVNA PITANJA / SRBIJA - KANADA

IMIGRACIJA

nasledSTVA - Šta se može naslediti, na koji način i pod kojim uslovima

Pitanje: Šta se može naslediti, na koji način i pod kojim uslovima ? Kanadski sam državljanin od 2000 godine. Imam 40 godina, nisam oženjen. Moje roditelje sam sponzorisao i oni sada žive sa mnom u Torontu već dve godine. Pre dolaska u Kanadu, živeli su u Beogradu u domaćinstvu sa mojom sestrom i njenom porodicom. Moja sestra i zet su zahtevali od roditelja da sačine Ugovor o doživotnom izdržavanju. Međutim moji roditelji su to odbili jer im izdržavanje nije bilo potrebno. Nakon toga, sestra i zet su vršili pritisak na roditelje da sačine testamente i na kraju ih naterali da to urade. Svojim zavešanjima oni su dobar deo imovine u Srbiji ostavili mojoj sestri i njenoj deci. S obzirom da su svoja zaveštanja nisu sačinili dobrovoljno, sada bi želeli da ista ponište. Da li je to moguce ? Pre no što dam odgovor na vaše pitanje, upoznaću vas sa relevantnim zakonskim odredbama i tumačenjima. Saglasno srpskom Zakonu o nasleđivanju (čl.2) – naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanje/testamenta/. Sta se nasleđuje ? Nasleđivanje je prelaz imovine(hereditas) umrlog lica, ostavioca (dekujus) na njegove naslednike. Smrću tog lica prestaje njegov pravni subjektivitet, prestaje biti nosilac prava i obaveza i prestaje mu pravna sposobnost. Međutim,odnosi tog lica sa drugim licima u vezi sa njegovom imovinom ne prestaju. Čovek kao subjekt prava, nosilac je ličnih i imovinskih prava. Prva se smrću gase a druga se prenose na naslednike. Ko su naslednici? Naslednici ostavioca mogu biti univerzalni ili singularni sukcesori, kada dobijaju celu zaostavštinu ili njen deo. Oni odgovaraju za dugove ostaviočeve srazmerno veličini nasleđene imovine a stupaju u nasledna prava i obaveze ostavioca neposredno u momentu njegove smrti i za sticanje svojine nad imovinom nemoraju da imaju njenu državinu. Univerzalni sukcesori se određuju po osnovu zakona a singularni po osnovu testamenta/zaveštanja/. Singularni sukcesori dobijaju samo korist iz zaostavštine i po pravilu ne odgovaraju za dugove ostavioca. Ukoliko je pak zaostavština prezadužena, tako da nema dovoljno imovine za namirenje ostaviočevih poverilaca od univerzalnih sukcesora, poverioci mogu da traže namirenje svojih potraživanja i iz imovine singularnih sukcesora. Pravo singularnih sukcesora je obligacione prirode, jer on stupa u svoja prava momentum njihovog realizovanja a ne u momentu smrti ostavioca. Singularni sukcesori mogu biti i legatari ili korisnici naloga. Predmet nasleđivanja Saglasno Članu 1. Zakona o nasleđivanju Nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica. Zaostavštinu ne čine dobra za koje su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu. Sposobnost za nasleđivanje Član 3. Zakona o nasleđivanju kaže: Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo. Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno. Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja. Nedostojnost za nasleđivanje Član 4. Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je): 1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušao, 2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio; 3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao; 4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć; Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. *Ako vaši roditelji ne opozovu zaveštanja koja su sačinili pod prinudom vaše sestre i zeta, oni/vaša sestra i zet/ ne mogu ništa naslediti ni po zakonu ni po testamentu/saglasno citiranom članu 4(stav 2) Zakona o nasleđivanju jer će se smatrati nedostojnim za nasleđivanje. Međutim deca vaše sestre i zeta mogu biti naslednici, kako je to određeno članom 6. Zakona o nasleđivanju Položaj potomaka nedostojnog Član 6. Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca. * Vasi roditelji imaju pravo i da opozovu testamente (zaveštanja) i da sačine nova, saglasno članovima 176 i 177 Zakona o nasleđivanju. OPOZIV ZAVEŠTANjA Pojam opoziva Član 176. Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje. Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja Član 177. Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg. Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo.