|
Za međunarodnu zajednicu je Dejtonski sporazum na kraju bio jedino
rešenje, ali se rat u Bosni mogao izbeći da je primenjen, a na pritisak
Amerikanaca od bošnjačkog vođstva odbačen, prethodno potpisani "Karington-Kutiljero
sporazum" Evropske unije o uređenju te zemlje, ocenio je donedavni šef
švedske diplomatije i bivši izaslanik EU za Bosnu Karl Bilt.
U napisu za Evropski savet za međunarodne odnose povodom 20. godišnjice
ovog sporazuma, on je podsetio da su ključni delovi od Alije
Izetbegovića naknadno odbačenog sporazuma EU o uređenju Bosne i
Hercegovine koji su već bili potpisali vođi Bošnjaka, Hrvata i Srba,
potom i ugrađeni u nagodbu u Dejtonu.
Dejtonski sporazum
Bilt, aktivni učesnik pregovora u Dejtonu, upozorio je da se i sad "Evropa
oglušuje o Balkan i opasnosti koje tamo vrebaju, a njeni političari
moraju biti preduzimljivi i sprečiti ponavljanje istorije, naročito zbog
škripca u kojem se sad taj region našao zbog izbegličke krize".
"Kritičari su napadali Dejtonski sporazum da uvrežuje nacionalne i
etničke podele u ustav Bosne, ali to je bilo jedino ostvarljivo rešenje
da se spreči raspad te zemlje", ocenio je nekadašnji izaslanik EU za
BiH.
On je ukazao na činjenicu da je "Evropa ocenila da je kucnuo njen čas"
za rešavanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji i upravo da bi se sprečio rat u
Bosni, u proleće 1992. britanski lord Karington i portugalski diplomata
Žoze Kutiljero izradili su plan za državno uređenje BiH koji su
potpisali vođi tri strane.
Bivši izaslanik EU za Bosnu Karl Bilt
"Temeljno ustrojstvo plana Karington-Kutiljero bilo je", kako je naveo,
"veoma slično nagodbi u Dejtonu, utanačenoj par godina kasnije, pošto su
dva miliona lica u Bosni pobegla iz svojih domova, a preko sto hiljada
njih izgubilo živote".
"Ako biste pitali prvog pregovarača EU, lorda Karingtona, on bi vam
ubedljivo rekao da su SAD bile te koje su podstakle bosanskog
muslimanskog vođu, predsednika Aliju Izetbegovića, da se povuče iz tog
dogovora", ističe Bilt.
Žoze
Kutiljero jedan od tvoraca mirovnog plana koju je Alija Izetbegović
odbio
Žoze Kutiljero je pre nekoliko godina na jednom okruglom stolu u Briselu
to potvrdio i rekao da se "zna koji je visoki američki zvaničnik
zatražio od predsednika Izetbegovića da povuče potpis sa plana EU za
BiH".
Bilt, od 1999. do 2001. specijalni izaslanik za Balkan generalnog
sekretara UN, napominje da "pošto je rat potom izbio i proširio se
Bosnom, UN i EU su pokrenule mirovne napore u leto 1992." i u Ženevi su
bivši američki državni sekretar Sajrus Vens i raniji šef britanske
diplomatije Dejvid Oven pregovarali s vođstvom tri strane i konačno
1993. godine ponudili mirovni plan.
"Ali su se vetrovi promenili u Vašingtonu, i Džordža Buša (Starijeg)
zamenila je vlada Bila Klintona", ukazuje očevidac i učesnik ovih
istorijskih događaja u ovom izuzetnom svedočanstvu, i dodaje da su "i
dalje predmet oprečnih tumačenja priče kako je propao i ovaj 'Vens-Oven
mirovni plan', mada Dejvid Oven ne krije svoje uverenje da je nova
administracija u Vašingtonu podsekla noge tom planu i napustila sve
napore".
Bil Klinton i Alija Izetbegović
Bivši izaslanik EU i UN za Bosnu kaže da Oven u svojoj knjizi "Balkanska
odiseja" piše: "Da je predsednik Buš pobedio na novembarskim izborima
1992. godine, došlo bi do raspleta u Bosni i Hercegovini 1993. godine".
Oven dodaje da "od proleća 1993. do leta 1995. učinak politike SAD,
uprkos što se nazivao 'zauzdavanjem', bio da se produži rat bosanskih
Srba u Bosni i Hercegovini".
Bilt kaže da su to "jake reči, kao i napisi Sajrusa Vensa, koji je
naravno osetio da je odbačen od Vašingtona i potom ostao gurnut u stranu
godinama".
Potom je formirana Kontakt grupa SAD, Velike Britanije, Francuske,
Nemačke i Rusije s ciljem da u Bosni pokrene stvari, ali pošto nije bilo
nikakvog napretka, 1995. je sazvana konferencija u Dejtonu.
Tamo je konačno potpisan sporazum "koji suštinski sve u sebi vraća na
plan Karington-Kutiljero pre izbijanja rata, samo što je Bosna
sastavljena iz dva, a ne tri entiteta", primećuje Bilt.
Lord Karington i Alija Izetbegović
On kaže da je "jedan od potom stvorenih mitova bio to da su Srbi došli
za pregovarački sto zbog snažnog američkog bombardovanja… a
bombardovanje koje je imalo sumnjivu vojnu vrednost je Ričardu Holbruku
omogućilo da predsednika Izetbegovića ubedi da prihvati Republiku Srpsku,
što je on dotad odbijao".
Bilt kaže da su se u Dejtonu utvrđivanju unutrašnjih granica snažno
bavili Amerikanci i tri strane u BiH, dok su izaslanici EU "više bili
posvećeni ustavnom ustrojstvu koje bi Bosnu vratilo nazad na zajednički
temelj… i ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov je u tome bio
konstruktivna i važna snaga".
On dodaje da je to ustrojstvo konačno ispalo složenije nego što se
mislilo i dodaje da je "Federacija BiH skovana u Vašingtonu u početku
1993. da bi se obustavili sukobi između Muslimana i Hrvata".
Bilt odbacuje kritike da je takva struktura uvrežila etničke podele, a
ne prava pojedinaca i naglašava "da bi u teoriji jedinstvena država bila
bolja i demokratskija, ali u praksi o takvim rešenjima je lakše pričati
nego ih ostvariti".
"Onima koji dovode u pitanje Dejton zato što je utemeljio nacionalne i
etničke identitete može se savetovati da pokušaju da ubede Škotlanđane
da prihvate potpunu integraciju s Engleskom, ili Katalonce i Baskijce sa
Španijom… a mogu to pokušati i s Bavarskom".
Bilt ukazuje na to da "političari u takvim zemljama teže da se oslone na
nacionalne identitete, a ishodi na izborima u Bosni su to decenijama
posle Dejtona nažalost potvrdili".
On kaže da je nada bila da će posleratna Bosna, uz podršku procesa
evropske integracije, konačno dovesti do "Bosne dalje od Kipra, a bliže
Belgiji".
Uz opasku da se to dosad nije dogodilo, Bilt izražava nadu da će BiH "postepeno
doći i do novog ustavnog rešenja" i podvlači da, uprkos svim spoljnim
pritiscima, "jedino razni činioci u Bosni mogu načiniti nagodbe da bi
zemlja krenula napred".
Bilt naglašava da je proces približavanja EU ipak doveo do napretka u
BiH i zaključuje da su "previše dugo snage dezintegracije preovlađivale
u celom regionu i EU i međunarodni činioci su tek posle previše dugog
razdoblja pažnju usredsredili na podsticanje snaga udruživanja".
N.T.
|
