Nezavisne Novine

KOSOVO I METOHIJA

BUJANOVAC

Cetiri granate ispaljene na polozaje MUP-a Srbije

Naoruzani Albanci ispalili su juce iz minobacaca cetiri granate na polozaje MUP-a Srbije izmedju Bujanovca i Vranja, potvrdio je danas novinarima pukovnik MUP-a Srbije i sef policije Pcinjskog okruga Novica Zdravkovic.
Napad se dogodio juce 16.15 sati na putu Gornji Vrtogos - DJordjevac kod mesta Usi na teritorijalnoj granici Bujanovca i Vranja. Zdravkovic je precizirao da na minobacacku vatru policija nije odgovorala i da nije bilo povredjenih pripadnika MUP-a.
Ovo je prvi incident koji su naoruzani Albanci izazvali na teritoriji izmedju opstina Bujanovac i Vranje.
Tri autobusa sa oko 150 Albanaca iz Gnjilana jutros je preko Konculja i Lucana stiglo u Bujanovac, potvrdili su Beti izvori u MUP-u Vranje.
Albansko stanovnistvo se vratilo svojim domovima nakon sto su 21. novembra iz straha za svoju bezbednost napustili Bujanovac i otisli kod rodbine u Gnjilane.
Pripadnici formacija koje sebe nazivaju Oslobodilackom vojskom Preseva, Bujanovca i Medvedje, 21. novembra izvrsili su napad na postaje MUP-a Srbije u tampon zoni od pet kilometara uz administrativnu granicu Srbije i Kosova.
U tim incidentima tri policajca su poginula a petoro je povredjeno.
U Bujanovcu je danas situacija mirna a primetno je pojacano prisustvo vojnih i policijskih snaga koje patroliraju ulicama Bujanovca i putnim pravcima koji vode prema selima Lucani i Veliki Trnovac.

NEOPHODNO JE PRISUSTVO VLASTI SRBIJE U POKRAJINI

Vlada SRJ osniva komitet za saradnju sa misijama UN

Jugoslovenska vlada bi na sednici u utorak trebalo da formira komitet za saradnju sa civilnom i vojnom misijom UN na Kosovu, saznajemo u izvorima bliskim Demokratskoj opoziciji Srbije.
Na istoj sednici trebalo bi da bude imenovan i sef tog komiteta. Osim saradnje sa misijama UN, cilj novoformiranog tela bio bi da osigura kontinuitet prisustva vlasti Srbije i SRJ u pokrajini, da ucestvuje u obezbedjivanju uslova za koegzistenciju zitelja pokrajine, kao i da omoguci povratak raseljenih i prognanih.
Bivse vlasti formirale su prosle godine Komitet za saradnju sa misijama UN na cijem je celu Stanimir Vukicevic.
Nedavno su nepoznati napadaci izvrsili bombaski napad na sediste jugoslovenskog Komiteta u Pristini, kada je poginuo jedan sluzbenik Komiteta.

SRBIJA - KOSOVO

Izaslanici UNHCR u Bujanovcu i Presevu

Portparol UNHCR-a Maki Sinohara izjavila je u nedelju, nakon razgovora sa lokalnim vlastima u Bujanovcu da je ova organizacija u svom budzetu za narednu godinu predvidela 45 miliona dolara pomoci izbeglicama i raseljenim licima u SRJ.
Specijalni izaslanik UNHCR-a za probleme izbeglica na Kosovu Erik Moris razgovaro je u Bujanovcu i Presevu sa predstavnicima lokalnih vlasti o pruzanju humanitarne pomoci izbeglom stanovnistvu na tom podrucju.
Dopisnik Bete prenosi da su prioritet razgovora izaslanika UNHCR-a sa vlastima u dve opstine na jugu Srbije bila lica koja su napustila sela Lucane i Veliki Trnovac, usled oruzanog upada grupa Albanaca iz "tampon zone" na teritoriju juga Srbije.
Razgovori predstavnika UNHCR-a sa predsednikom Izvrsnog odbora SO Bujanovca Blagojem Tabasem, odnose se na potrebu hitnog pruzanja humanitarne pomoci Albancima koji su napustili ova dva sela i za oko 150 Srba iz opstine Strpce, na jugu Kosova, koji su u Bujanovcu ostali blokirani zbog nebezbednosti kretanja regionalnim saobracajnicama prema pokrajini.
Predstavnici UNHCRa-a su najavili, jos jednu posetu kriznom regionu Bujanovca, zbog potunijeg upoznavanja sa stanjem na terenu.

KOSOVSKI ALBANCI BI MORALI DA SHVATE REALNU SITUACIJU

Ivanovic zadovoljan konferencijom u Atini

Predsednik Izvrsnog odbora Srpskog nacionalnog veca (SNV) severnog Kosova Oliver Ivanovic kazao je juce da je zadovoljan radom konferencije pod nazivom "Albanci kao vecina i manjina" odrzane u Atini.
On je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici kazao da je skup u Atini odrzan "na najvisem novou" i da to, sto joj je prisustvovao veliki broj ambasadora i ministara spoljnih poslova, delegacija OEBS-a i "jaka delegacija SAD", znaci da je "interesovanje za situaciju na Balkanu veliko".
"Insistiranje pojedinih delegacija, prevashodno delegacije Albanaca sa Kosova za nezavisnoscu, jer jedino tako vide buducnost pokrajine, nije naislo na odobravanje cak ni delegacije iz Albanije", rekao je Ivanovic.
On je kazao da bi kosovski Albanci "morali da shvate realnu situaciju" i da pronadju najbolje resenje u "ovim uslovima" mada im to, kako je kazao, nece biti lako jer su sve do sada "stekli na ideji o nezavisnom Kosovu".
Predsednik kosovomitrovickog SNV-a je rekao i da ce Albanci sa Kosova takvu ideju "morati da revidiraju", ukoliko zele da sa medjunarodnom zajednicom ostvare blizi kontakt i dodao da "Srbi najbolje znaju" kako izgleda kada te saradnje nema, jer je u proteklih desetak godina "vodjena politika koja nas je suprotstavljala medjunarodnoj zajednici".
On je jos rekao da su ekonomski razvoj i zastita manjina bile teme kada se na konferenciji govorilo o Kosovu, Makedoniji, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i medjunarodnoj zajednici.
Skup u Atini, odrzan od 30. novembra do 2. decembra, bio je zatvoren za javnost, a organizator je americki "Projekat za medjuetnicke odnose" (PER).

RADA TRAJKOVIC:

Skup u Atini je bio naporan

Potpredsednik Demohriscanske stranke Srbije Rada Trajkovic ocenila je da su razgovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca proteklog vikenda u Atini bili "naporni".
Trajkoviceva je u subotu i nedelju ucestvovala na medjunarodnoj konferenciji "O Albancima kao vecini ili manjini", u organizaciji americke organizacije Projekat o etnickim odnosima.
Skupu su prisustvovali predstavnici kosovskih i makedonskih Albanaca Ibrahim Rugova, Hasim Taci i Arben Dzaferi, kosovskih Srba Momcilo Trajkovic, Oliver Ivanovic i vladika Aretmije, kao i predstavnici vlada zemalja regiona.
Trajkoviceva je ocenila da se sef UNMIK-a Bernar Kusner na skupu pojavio "gotovo kao mentor" i pokrovitelj Rugovine odluke da odbije razgovor sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom.
Prema njenim recima, Rugova je odbijanje obrazlozio time da "nije legitiman" predstavnik kosovskih Albanaca pre regionalnih izbora, dok je Taci imao "beskompromisan stav".
Ona je kazala da su Tacijeve izjave delovale kao da su "preteci uperene prema Rugovi".
Trajkoviceva je navela da su predstavnici albanske vlade izrazili "radost zbog otopljavanja odnosa" sa SRJ i najave uspostavljanja diplomatskih odnosa, dok su o statusu Kosova "izbegavali da govore", sto je, prema njenoj oceni, "zabrinulo" predstavnike kosovskih Albanaca.

BIVSI VODJA OVK - Haradinaj:

Ne vidim Kosovo u sastavu Jugoslavije

Predsednik Alijanse za buducnost Kosova (ABK) Ramus Haradinaj izjavio je juce da ta koalicija "ne vidi Kosovo kao deo Jugoslavije". On je u telefonskoj izjavi za Radio "Slobodna Evropa" rekao da se ABK zalaze za "ostvarivanje cilja albanskog naroda, a to je nezavisnost".
"Verujemo da nasa buducnost nije da budemo deo Jugoslavije, vec je to Kosovo kao suverena drzava", rekao je Haradinaj, nekadasnji komandant Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) za region Metohije.
Jugoslovenske vlasti su optuzile Haradinaja da je direktno odgovoran za ubistvo 40 civila, uglavnom Srba, u selu Glodjani kod Decana, kao i za bombaski napad na kafic "Panda" u Peci, u decembru 1998. godine, kada je ubijeno sestoro srednjoskolaca srpske nacionalnosti.
Haradinaj je, do pocetka ove godine, bio jedan od najvisih predstavnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK), kada je napustio tu formaciju formiranu od clanova zvanicno demilitarizovane OVK, da bi se angazovao politicki i potom formirao stranku.
On je u izjavi radio Slobodna Evropa rekao da je "pozitivno" to sto je u Atini odrzan skup "Albanci kao manjina i vecina u regionu", na kome su ucestvovali predstavnici zemalja iz regiona.
Haradinaj je rekao da na Kosovu moraju biti zagarantovana prava Srba, Crnogoraca, Roma, Turaka i Muslimana, jer "nas na to primorava medjunarodna zajednica".
Za probleme na jugu Srbije, u zoni kopnene bezbednosti uz administrativnu granicu Kosova sa centralnom Srbijom, Haradinaj je rekao da se "za te probleme resenje moze naci u dijalogu" i izrazio nadu da ce se "medjusobno razumeti lokalno albansko stanovnistvo i jugoslovenske vlasti".
U toj zoni su pre dve sedmice poginula trojica policajaca u napadu naoruzanih Albanaca, koji su, kako su saopstile vlasti u Beogradu, dosli sa teritorije Kosova. Ta akcija naoruzanih Albanaca, koji se predstavljaju kao pripadnici Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM), naisla je na ostre osude u medjunarodnoj zajednici, a francuski predsednik Zak Sirak je prvi tu akciju nazvao terorizmom. Ostro upozorenje stiglo je i iz Vasingtona.
"Sve te poruke ozbiljno smo razmotrili. Zaista se angazujemo da mir dodje na prostor Kosova i da se smanji nasilje. Nadamo se da ce Stejt department razumeti nase napore i da ce ubuduce saradnja biti jos bolja", kazao je Haradinaj.

ALBANCI I SRBIJA - RUGOVA:

Prerano za dijalog sa Srbima o statusu Kosova

Lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahim Rugova ocenio je da je "preuranjen" poziv predsednika SRJ Vojislava Kostunice na direktan dijalog sa vlastima u Beogradu oko buduceg statusa Kosova.
"Treba malo sacekati. Mi smo oprezni. Bivsa Jugoslavija je zavrsena prica", izjavio je Rugova agenciji AFP i svajcarskom radiju, podsecajuci da je vecina clanica bivse SFRJ "sada nezavisna i okrenuta Evropi".
Predsednik SRJ pozvao je prosle nedelje Ibrahima Rugovu, kao predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) koji je na nedavno odrzanim lokalnim izborima osvojo veliku vecinu glasova.
"Treba oni sami (Srbi) da se promene, da imaju nove ideje. Treba malo da sacekamo, poverenje ce se izgraditi ukoliko oni to budu hteli", dodao je Rugova, povodom odrzavanja dvodnevnog zatvorenog sastanka na temu "Albanci kao vecina i kao manjina" odrzanog nedaleko od Atine.
Ta debata zavrsena je potpunim neslaganjem. Osnova polarizacije je bila izmedju "horskog bloka", kako je za Betu izjavio jedan ucesnik, kosovskih Albanaca "uz sekundiranje" sefa Misije UN na Kosovu Bernara Kusnera, i, s druge strane, govornika iz redova kosovskih Srba i iz Beograda.
Jedan od koministara unutrasnjih poslova SRJ, Zoran Zivkovic, koji je ucestvovao na sastanku ministara unutrasnjih poslova vecine zemalja Balkana u Solunu, na konferenciji za stampu je izrazio zaljenje sto na ovaj poziv Vojislava Kostunice "nije odgovoreno".
"Bilo bi mudro da se otpocnu pregovori" oko buducnosti Kosova, rekao je Zivkovic, zauzimajuci se za "hitno resenje".

REAGOVANjE

O pozivu Kostunice Rugovi...

Kosovski publicista i novinar Skeljzen Malici ocenio je Kostunicin poziv Rugovi kao " lukavu poruku, upucenu vise radi medjunarodne javnosti, nego zbog ciljeva za koje se (Kostunica) izjasnjava" u izdanju pristinskog dnevnika na albanskom jeziku "Koha ditore".

"Sadrzaj u pismu Ibrahimu Rugovi, nakon izrazavanja saucesca za ubistvo njegovog savetnika Dzemailja Mustafe, nije nimalo iskren a ne sadrzi ni demokratiju, vec je nastavak razmisljanja o Kosovu, na manje grublji naacin, nego sto je pre Kostunice to cinio njegov prethodnik (Milosevic), sa potpuno neprihvatljivim pretpostavkama...", navodi Malici.
On veruje da "Kosovari ipak, nece biti obmanuti retorikom Kostunice", koji, naglasio je Malici, "nastoji da ignorise realnost na Kosovu nastalu nadzorom medjunarodne zajednice".
Malici podseca na stav jugoslovenskog predsednika da na Kosovu "sami mozemo da resimo nase probleme, bez stranaca".

DSS O STATUSU KOSOVA - SAMI:

Odbijanje dijaloga nije mudar stav

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Sami ocenio je da stav predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ibrahima Rugove, da je rano za razgovore izmedju vlasti SR Jugoslavije i DSK oko buduceg statusa Kosova, "nije preterano mudar".
"Ne zelim da komentarisem stav godspodina Rugove, ali bih rekao sa on nije preterano mudar", rekao je on na konferenciji za novinare.
Potpredsednik DSS-a je istakao da su razgovori oko resenja statusa Kosova "jedini nacin" da taj problem bude resen i da ce Rugova "morati brzo da promeni stav" i da problemi pocnu da se resavaju "onako kako se to radi svuda u svetu".
Sami je rekao i da "sudeci po stavu svetske javnosti nikome ne odgovara rat na Balkanu" i dodao da je i na proslonedeljnoj konferenciji u Atini, Albancima "stavljeno do znanja" da se pitanje statusa Kosova mora resavati razgovorima.
On je dodao da je "odsustvo bilo kakve politike" bivse vlasti SRJ prema Kosovu "islo na ruku" kosovskim Albancima i da su oni sada "zateceni razvojem dogadjaja" oko situacije na Kosovu.
Komentarisuci proslonedeljna desavanja na jugu Srbije, Sami je rekao da je nakon izbora na Kosovu "koje je Hasim Taci izgubio" i ponude Vojislava Kostunice za razgovore, usledio "pokusaj radikalizacije situacije".
"To ukazuje koliko je politika (bivseg predsednika SRJ) Slobodana Milosevica, politika siledzijstva i nerazgovora, bila pogresna, sto je i dovelo do ovakve situacije na Kosovu", kazao je on.
On je ocenio da promena politike i vladajuce strukture u Srbiji i novi odnos medjunarodne zajednice prema Srbiji "nikako ne prijaju albanskim separatistima", ali i da strategija da se Albanci "opet prikazu kao zrtve", nece proci kao ranije, sto je "jasno iz reakcija sveta".
Sami je izrazio nadu da ce stanje na jugu Srbije biti normalizovano i da ce se oni koji misle da ce snagom oruzja resiti problem brzo uveriti "da od toga nema nista".
Kako je kazao, vreme je da se na Kosovu pocnu stvarati uslovi za povratak izbeglih Srba i drugog nealbanskog stanovnistva kao i da u toj pokrajini pocne da se normalizuje zivot.