Nezavisne Novine

SVET

GRCKA STAMPA

Stanje u SRJ - minsko polje!

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je u intervjuu objavljenom u najtiraznijem grckom listu "Ta Nea" stanje u SRJ uporedio sa "minskim poljem sa veoma mnogo mina".
U razgovoru vodjenom u petak u Beogradu on je kao mine "zaostale iz proslosti" naveo kosovski problem i privredno i socijalno stanje, a "odnose sa Crnom Gorom" kao "novu minu".
Kostunica je rekao da "smatra da je u stanju da nadje pravu stazu i bezbedno prodje kroz to minsko polje", a ona vodi kroz postovanje unutrasnjeg i medjunarodnog prava i volje naroda pri resavanju problema koje je naveo.
Na pitanje o parlamentarnim izborima 23. decembra u Srbiji, Kostunica je rekao da je njihov znacaj "ogroman" jer "promene izvedene izborom savezne vlasti jos nisu zadovoljavajuce".
On je rekao da posle izbora u Srbiji treba "uspostaviti pravnu drzavu u kojoj ce vaziti zakoni, a ne volja i prohtevi pojedinaca".
Upitan o uticaju "velikoalbanske ideje" na region, Kostunica je rekao da smatra da je "medjunarodna zajednica odlucila da Balkan uplovi u luku mira... sto znaci da ce se boriti i zalagati za postovanje nepovredivosti postojecih granica" jer bi njihova "bilo kakva promena odvela u nove sukobe i ratove".
Predsednik SRJ je ocenio da trajni mir i stabilnost na Balkanu, privredni razvoj i povratak izbeglica nisu utopija, "mada ce se nesto od toga postici lakse, a nesto teze, ...ali nema sumnje da mir vec sada postoji" u regionu.
Kostunica je naveo da bi saradnja Grcke i SRJ mogla biti "uzor ... doprinosa ucvrscenju mira i stabilnosti na Balkanu", visoko ocenio bilateralne odnose i pozvao grcke investitore u SRJ o cemu ce, kako je rekao, razgovarati tokom svoje zvanicne posete Atini, polovinom ovog meseca.
Kostunica je potvrdio da je Grcka imala vaznu ulogu i pre i posle septembarskih izbora u SRJ i ukazao da Atina moze da pomogne ukljucivanju SRJ u evropsku integraciju i medjunarodne organizacije.

KOSOVO-ATINA

Pitanje Kosova sustinski nedodirnuto

Pristinska stampa na albanskom jeziku danas prenosi da je raspravom na medjunarodnom skupu u Grckoj, o Albancima na Balkanu, pitanje statusa Kosova sustinski ostalo netaknuto.
Dnevnik "Kosova sot" (Kosovo danas), objavljuje intervju sa direktorom Instituta za mir u SAD Danijelom Serverom, koji smatra da status Kosova zavisi iskljucivo od kvaliteta odnosa Albanaca sa Srbima.
"Do istinske nezavisnosti Kosova i povlacenja medjunarodnih vojnih trupa ne moze da dodje bez idealnih odnosa sa Srbijom", rekao je Server.
On je kosovskim Albancima porucio da je, nezavisno od toga da li se oni slazu ili ne, "nezavisnost Kosova uslovljena uverenjem Beograda da je to povoljnije resenje".
Server je naglasio da bi do povlacenja americkih trupa sa Kosova moglo doci samo na osnovu dogovora (Srba i Albanaca), dodajuci da bi, medjutim, takav potez u ovom trenutku bio samo destabilizujuci faktor.
Osvrcuci se na atinski skup o Albancima - kao vecini i manjini u regionu, ovaj dnevnik prenosi ocene politickih predstavnika kosovskih Albanaca da se njihovi sunarodnici tokom poslednje decenije nisu borili protiv Milosevicevog rezima, vec za nezavisnost Kosova.
"Kosova sot" navodi i stav predsednika Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, da (predsednik SRJ Vojislav) "Kostunica ne moze da odredi ko ce od predstavnika Kosova razgovarati sa Beogradom".
Predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci, smatra da je "nezavisnost Kosova jedina perspektiva Kosova i put sa kojeg nema povratka, pa je sa Beogradom moguce razgovarati samo o mirnom razdvajanju".

HOLANDIJA

Otmica Milosevica planirana u sali

Jugoslovenske vlasti maltretirale su i drogirale cetvoricu Holandjana - avanturista, uhapsenih krajem jula, nateravsi ih da priznaju da su planirali otmicu bivseg predsednika Slobodana Milosevica, pise u subotu haski dnevnik "Folkskrant".
Policija je cetvoricu Holandjana uhvatila na tromedji Srbije, Crne Gore i Bosne, u njihovom automobilu, sa 11 nozeva, vojnom odecom, dve zicane testere, porcijama koje dobijaju vojnici NATO i mnostvom novinskih isecaka o ratovima na prostoru bivse Jugoslavije, pise list, a prenosi DPA.
Tadasnje jugoslovenske vlasti su ih optuzile da su planirali da otmu Milosevica, ako je moguce zivog, a ako ne, da odnesu njegovu glavu na Zapad i pokupe novac od americkog FBI, odnosno obecanih do pet miliona dolara za pomoc u njegovom hapsenju, dodaje holandski list.
Milosevic je optuzen za ratne zlocine pred Haskim tribunalom. Jedan iz holandske cetvorke, Jerun fan Irsel, ispricao je dnevniku da se pred polazak na put nasalio da bi grupa, ako slucajno sretne Milosevica, mogla da ga otme i prebaci van Jugoslavije u plasticnom koferu montiranom na krov njihovog automobila. Posle visednevnog maltretiranja, ispricao je to i policajcima, a jugoslovenske vlasti su njegovu izjavu predstavile kao dokaz da su Holandjani planirali otmicu.
Ostali clanovi grupe potvrdili su listu da su posle visednevnog maltretiranja i ispitivanja uz narkotike bili spremni da priznaju sve.
Jerun fan Irsel (Jeroen van Iersel) Bas fan Shaik (Van Scaik) Her d Ri (Her de Rie) i Sander Zaicen (Zaitsen) 9. oktobra su oslobodjeni svih optuzbi i pusteni na slobodu.

ITALIJA

Espreso o ulaganjima u Telekom Srbija

Italijanski nedeljnik "Espreso" pise da pristalice nove demokratske vlasti u Srbiji traze da se objavi sadrzina ugovora o prodaji zamasnog dela Telekoma Srbija italijanskim i grckim partnerima, jer smatraju da je time ne samo prekrsen savezni zakon, vec i da je "srpski privredni dragulj prodat u pola cene i da se iza ugovora kriju interesi pojedinaca".
"Espreso", s druge strane, tvrdi da oko 900 miliona maraka koje je, prema dostupnim podacima, pocetkom 1997. godine italijanski "Telecom" ulozio u Telekom Srbija, sada vrede 200 miliona maraka.
Nedeljnik ocenjuje da "ta avantura s one strane Jadrana predstavlja gadan udarac" u prvom redu za akcionare italijanskog "Telecoma".
"Espreso" naznacava da "krivica za takav obrt dobrim delom pada na stetu izazvanu proslogodisnjim ratom", dakle NATO bombardovanjem Srbije, "u kojem je ostecena i infrastruktura Telekoma Srbija".
Italijanski nedeljnik primecuje da se velicina stete ne zna zato sto je to i velicinu inostrane investicije ranija vlast u Beogradu proglasavala "drzavnom tajnom".
"Sve u svemu, akcionari italijanskog 'Telecoma' nece jos ko zna koliko dugo znati sta se dogadja s tim njihovim ulaganjem u Srbiju".
A, dodaje "Espreso", "predsednik Roberto Kolanino , koji je prosle godine preuzeo duznost u toj kompaniji, ne moze javno govoriti kako ne vidi da je dobar trenutak da se to proda. Inace bi se cak i verni grcki partneri, mozda jedini spremni da preuzmu ceo taj prtljag, cenjkali u nedogled".
Italijanski casopis, medjutim, ukazuje i na to da je "najveci paradoks u svemu sto je, za one koji se ne slazu s Milosevicem, 'Telecom Italia' napravio dobar posao" investicijom u Srbiju.
List podseca da je celu dobro skrivanu aferu provalio britanski list "Fajnensel tajms", kao i da je "u operaciji bacanja pojasa za spasavanje Slobe" - ulaganja pozamasne kolicine kes novca u srpsku kompaniju koju je direktno kontrolisao Milosevic - doslo u casu kad "diktator u Beogradu, izasavsi porazen iz rata u Bosni i ugusen sankcijama, vise nije imao prebijene pare da plati ljude u drzavnim strukturama, a istovremeno je bio sabijen uza zid dvomesecnim strajkovima i okeanom demonstracija i protesta zbog izborne kradje".
A, kako to navodi "Espreso", Milosevicu je u tim danima "jedina podrska stizala iz italijanskog ministarstva inostranih poslova - ministar Dini je izborne rezultate proglasavao valjanim.
Zapadne diplomatske kancelarije uopste nisu bile iznenadjene kad je izbilo na videlo da je of-sor ogranak italijanskog telefonskog kolosa 'produzio zivot' jednom diktatoru".
"Ko je stajao iza svega toga? U to vreme su NATO diplomatski izvori odmah rekli", dodaje italijanski nedeljnik, "da je iza operacije Telekom Srbija konce licno povlacio sef italijanske diplomatije Lamberto Dini cemu je posveceno i nekoliko vrlo ostrih pasaza u knjizi koju se sprema da objavi Madlin Olbrajt".
"Espreso" navodi i misljenje predsednika Fondacije za odbranu demokratije, u Beogradu, advokata Milenka Radica, koji istice "da je moguce da je jedan od nasih najvrednijih privrednih dragulja prodat u pola cene: mozda imamo strategijskog partnera sumnjive vrednosti, a uopste i ne znamo koliko je stvarno ulozeno novca u razvoj srpskih telekomunikacija. Verovatno da iza cele operacije stoje neciji privatni interesi".

SAMIT EVROPSKE UNIJE

Odrzan neformalni sastanak uoci reformi institucija EU

Ministri inostranih poslova EU odrzali su preksinoc u Briselu neformalni sastanak kako bi prebrodili nesuglasice oko reformi evropskih institucija, uoci samita u Nici od 7. do 9. decembra.
Sef francuske diplomatije, cija je zemlja predsedavajuca EU, Iber Vedrin izjavio je da ce samit, koji pocinje u cetvrtak, "biti izuzetno tezak".
"Ne mozemo reci na ovom stupnju da je neko pitanje reseno", izjavio je novinarima Vedrin.
Nemacki ministar spoljnih poslova Joska Fiser danas je podrzao zahtev za prilagodjavanje broja glasova prema broju stanovnika u Savetu ministara EU koje bi se odnosilo na Nemacku, ali i na Spaniju i Holandiju.
"Nemacka nece prihvatiti sporazum na stetu drugih zemalja. Potrebno je, takodje, razmotriti interes Spanije i Holandije", izjavio je Fiser po dolasku u Brisel.
"Nemacka nije nikada od podele glasova pravila pitanje prestiza, to je vise problem ravnoteze koju treba uspostaviti izmedju velikih i malih zemalja", rekao je Fiser novinarima.
Jedno od kljucnih pitanja za postizanje sporazuma o reformama na samitu je podela glasova prema broju stanovnika zemalja clanica EU u Savetu ministara.
Nemacka zahteva, na osnovu 82 miliona stanovnika, da joj se dodeli veci broj glasova u Savetu ministara EU od drugih clanica koje, takodje, pripadaju grupi velikih zemalja, odnosno Francuske, Italije i Velike Britanije, koje trenutno raspolazu sa po 10 glasova u Savetu.
Spanija raspolaze sa osam glasova u Savetu ministara EU i zahteva da se ukljuci u grupu velikih zemalja.
Holandija sa 15 miliona stanovnika ima pet glasova u Savetu ministara EU i na osnovu toga zahteva veci broj glasova od Belgije koja ima 10 miliona stanovnika.
Francuski ministar za evropska pitanja Pjer Moskovisi danas je rekao da samit EU u Nici "nece doziveti neuspeh zbog francusko-nemackog spora" oko zahteva Nemacke za vecim brojem glasova koji je uvecao strahovanja Francuske da bi se time umanjio njen uticaj u EU.
"Nisam cuo da je kancelar Nemacke Gerhard Sreder rekao 'zelim da imam vise glasova od Francuske u Evropskom savetu'. Ubedjen sam da nece postojati francusko-nemacki problem na evropskom samitu u Nici", rekao je Moskovisi u intervjuu koji su organizovali tv-stanica LCI, radio RTL i francuski dnevni list "Mond".
Tokom jucerasnjih razgovora u Hanoveru koji su u Srederovom okruzenju ocenjeni kao "vrlo teski", kancelar i francuski predsednik Sirak nisu postigli kompromis oko glavne tacke u francusko-nemackim pregovorima o reformama EU, odnosno podele glasova prema broju stanovnika.
Institucije u Uniji, koje su prvobitno bile zamisljene za samo sest zemalja, vise ne odgovaraju zajednici u kojoj bi u dogledno vreme trebalo da se nadje do 30 clanica.
Pregovori o prosirenju Unije vec se vode sa 12 zemalja - Poljskom, Madjarskom, Ceskom Republikom, Slovackom Republikom, Letonijom, Litvanijom, Estonijom, Kiprom, Maltom, Rumunijom, Slovenijom i Bugarskom.
I Turska ima status kandidata, ali jos nije pocela pregovore o pristupanju Uniji.
Trodnevni samit predstavlja kulminaciju rada jednogodisnje medjuvladine konferencije, a na njemu ce biti razmotrene sledece kljucne reforme:

KVALIFIKOVANO VECINSKO GLASANjE
- Donosenje odluka u Savetu ministara je sporo, pa Unija zeli da se prosire podrucja za koja ce se odluke donositi vecinom glasova a ne jednoglasno.
Nekoliko clanica, medjutim, ne zeli da se odrekne svog nacionalnog prava veta na odredjena pitanja koja smatra posebno osetljivim. Britanija se tako zestoko protivi vecinskom glasanju na poreze i socijalnu zastitu, Spanija ne zeli da se tako izglasavaju odluke o pomoci EU siromasnijim regionima, Francuska nastoji da zadrzi veto na intelektualnu svojinu i finansijske usluge, a Nemacka hoce da ima poslednju rec u pitanjima imigracije i kontrole granica.
Francuska je, kao predsedavajuci Unije, odredila oko 30 novih politickih pitanja na koja bi moglo da se primenjuje vecinsko glasanje, ali medju njima nisu najosetljiviji problemi.

PONOVNO UTVRDJIVANjE BROJA GLASOVA
- Svaka clanica Unije ima jedan broj glasova u Savetu koji bi trebalo da odrazava broj njenih stanovnika, ali su manje zemlje previse zastupljene.
Cetiri najvece drzave - Nemacka, Francuska, Britanija i Italija - imaju po 10 glasova, Spanija osam, Portugal, Holandija, Belgija i Grcka po pet, Austrija i Svedska po cetiri, Irska, Danska i Finska po tri, a Luksemburg dva glasa.
Prema predlozenim izmenama, broj glasova bi bio revidiran u korist vecih drzava, najverovatnije u odnosu 33 glasa za Nemacku prema tri za Luksemburg.
Medjutim, Francuska, koja ima 59 miliona stanovnika, zeli da ima isti broj glasova kao i Nemacka sa 82 miliona, a Spanija (39 miliona) zeli takodje da bude jednaka sa ostalim velikim drzavama. Holandija sa svojih 16 miliona stanovnika zeli da bude "najveca od malih", sa vise glasova od Belgije, koja ima 10 miliona.
VELICINA KOMISIJE - Promena broja glasova bi omogucila izmenu broja clanova pet najvecih drzava u izvrsnoj Komisiji, gde one imaju po dva komesara, a ostalih 10 po jednog.
Kada u Uniju pocnu da ulaze nove zemlje, verovatno od 2004. ili 2005, svaka od njih bi trebalo da ima po jednog komesara, tako da bi Komisija bila mala i efikasna. Vecinu zemalja kandidata, osim Poljske, cine male drzave.
Velike drzave bi onda trebalo da odustanu od svog drugog komesara, ukoliko revizijom dobiju vise glasova. One predlazu da se ogranici Komisija i uvede sistem po kojem clanice naizmence nominuju komesara. Male zemlje, zabrinute zbog gubitka uticaja u Uniji, nastojace da zasad zadrze svoja mesta u Komisiji, ali bi mogle da pristanu na rotaciju u kasnijem periodu, verovatno od 2010. godine.

POBOLjSANA SARADNjA
- ili "fleksibilnost", kako se jos naziva u Uniji, ima najvecu podrsku zemalja clanica i omogucava grupama drzava da na izabranim sektorima napreduju u integraciji, pod uslovom da ostale zemlje mogu kasnije da im se pridruze i da nijedna usvojena odluka ne protivreci vec postignutim sporazumima u Uniji.
Neke clanice, medjutim, strahuju da bi nesmotreno vodjena jaca saradnja mogla da potkopa koheziju Unije i dovede do "dvoslojne" Evrope.

LjUDSKA PRAVA
- Ocekuje se da IGC donese amandman na 7. clan sporazuma o Uniji kojim se dopusta veca kontrola ljudskih prava i demokratije u Uniji. To je pitanje izbilo u prvi plan kada je 14 drzava clanica EU uvelo sankcije prema Austriji zbog ulaska krajnje desnicarske Slobodarske partije u vladu.
Po novom predlogu, kontrola bi se uvela vecinskim izglasavanjem ako bi se pojavila sumnja medju clanicama da jedna od njih zastranjuje. Sankcije protiv Austrije su ukinute u septembru.

POVELjA O OSNOVNIM PRAVIMA -
Ocekuje se da na samitu u Nici bude proglasena nova Povelja o osnovnim pravima koja bi obuhvatila osnovne politicke, religiozne, socijalne i ekonomske slobode. Problem predstavlja status tog dokumenta jer se Britanija i nekoliko drugih clanica protive tome da on bude zakonski obavezujuci, dok evroskeptici smatraju da Povelja predstavlja jezgro buduceg ustava Evropske unije.

BRITANIJA-SAD-RUSIJA

Sastace se unuci Ruzvelta, Cercila i Staljina

Unuci Josifa Visarionovica Staljina, Vinstona Cercila i Frenkina Ruzvelta ucestvovace aprila 2001. godine na skupu posvecenom posledicama mirovne Koferencije na Jalti 1945. godine, pise danas londonski list "Tajms".
Evgenij Dzugasvili, unuk nekadasnjeg sovjetskog vladara Staljina, Kurtis Ruzvelt, unuk nekadasnjeg americkog predsednika i Vinston Cercil, unuk bivseg britanskog premijera prihvaliti su da ucestvuju na tom forumu koji ce se odrzati 4. aprila u Norvegu, na severu Holandije, pise britanski dnevnik.
"Tajms" navodi da ce to ce biti prvi put da Staljinov unuk napusti teritoriju bivseg Sovjetskog Saveza.
Oko 250 istoricara, poslovnih ljudi i drugih zvanica ucestvovace na tom simpozijumu.
Unuci trojice lidera pripremice polucasovni govor i ucestvovati o javnoj debati o Konferenciji na Jalti.