Nezavisne Novine

Setnja po Torontu

IZLOZBA SLIKA DRAGANA SEKARICA

Ravnoteza duse slikana rukom

Petak 8. decembar.
Jedna od onih sneznih noci kada pozelite da budete na nekom prijatnom mestu, uz neku laganu muziku, u prisustvu onih koji zrace pozitivnom enrgijom i u stanju su da vam posalju poruku bez mnogo reci - jednostavno ali duboko, sa emocijom koja obuzima bez obzira odakle poticete.
Pitate se o cemu je rec?
Rec je o izlozbi g. Dragana Sekarica koju je organizovala svima poznata gospodja Zlata Bijelic morgidz broker firmeInet Mortgage Corp.
Prostor u ljubicstim tonovima, boji koja autora ovog teksta neopisivo asocira na umetnost, zakuska aranzirana sa puno ukusa i muzicari koji su svojom muzikom doprineli da sve tece sinhrono i lepo.
Skupili su se tu ljudi razlicitog porekla i sa suprotnim kulturnim nasledjem i osecajem za lepo. Interesantno ali nije se imao osecaj da ih nesto razdvaja. Predpostavljam da je to zasluga g. Sekarica koji je svojim slikama, porukama i emocijama koje zrace sa tih platna uspeo da ih osvoji.
Dragan Sekaric rodjen je 25 septembra 1957 u Gorazdu. U Sarajevu je zavrsio arhitekturu i njome se bavio po povratku u Gorazde. Tamo zivi do rata, da bi 1992 se preselio u Rim, gde profesionalno pocinje da se bavi slikarstvom. U Montreal se doseljava 1995. gde nastavlja svoj slikarski opus. Imao je vise samostalnih izlozbi: 1982 u Beogradu; 1986 u Gorazdu; 1993-1995 u Italiji; od 1996-1998. u Montrealu; 1995 izlagao je u Beogradu, Podgorici i Gorazdu; 2000 u Americi i Torontu.
Njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama u Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Svedskoj, Svajcarskoj, Americi i Kanadi.
Sta je presudilo da se bavite slikarstvom s obzirom da ste po profesiji arhitekta?
Moja zelja oduvek je bila slikarstvo. Zbog roditelja sam morao da napravim kompromis. Arhitekturom tj. dizajnom enterijera bavio sam se sve dok nisam otisao u Rim gde sam poceo profesionalno da slikam. Slikarstvom se bavim profesionalno - od toga zivim. To je veoma tesko, ako iza sebe nemate "klan" koji ce stati iza vaseg rada i podrzati ga. Smatram da je vazno imati talenat, biti odskolovan, biti originalan, ali je nazalost presudno to da li nekom pripadate. Ja sam individualista.
Kako uspevate da uskladite svoju potrebu za slikanjem sa komercijalnim stranom?
Jako tesko, jer nastupam sam. Ja sam kao sto sam vec rekao u principu individualac. Ponekad imam pomoc prijatelja i ljudi dobre volje koji mi pomazu. Njima sam jako zahvalan.
Ali to ne utice na mene da promenim odluku, ne skrece me sa puta, jer to je moj izbor. Ja cu nastaviti slikarstvom da se bavim jer to je moja potreba. Mnogo lakse zivim kada iz mene izadju neke stvari. Tako se uravnotezujem.
Kako nastaju Vase slike?
Moje slikarstvo ispocetka je bilo vezano za urbane pejzaze, a onda je iz mene izasla ta energija, koja pokazuje pravu svrhu postojanja umetnosti. Za sliku je najbitnije da sadrzi ideju i poruku, mnogo vise nego njen dekorativni aspekt. Ako tu ideju ili poruku bar jedan covek prepozna - onda ste uspeli - ili ste bar mirni sto ste poruku rekli i drugima. Praveci jace tematske slike koje nisu "vidjeno pa preslikano" vec dozivljene, osledjene i izbacena na platno, postizete da se ta energija prenosi dalje, inicirajuci posmatraca na razmisljanje. Takve slike su kvalitetnije ali se teze prodaju.
Kako ste primljeni u kanadskim slikarskim krugovima?
U Torontu sam prihvaceniji nego u Montrealu. U Montrealu je znatno teze zbog budjenja francuske nacionalne svesti te su i umetnici instrumentalizovaniji, u tom smislu cak i politicki. Vizuelna umetnost je globalno u krizi a prisutna je i hiper produkcija.
Kazite nam razliku izmedju americkog i kanadskog trzista slika.
Nedavno sam imao prodajnu izlozbu u Americi gde se osetila jaca finansijska moc nego u Kanadi, tako da je to trenutno glavno trziste. Manje vise to je isti nivo. Pitanje je samo na koga ce te naici jer to je veliki neispitan prostor. Moze se desiti da jedan covek bude kljuc za ulazak na visi nivo i da vam bas on da "ime" i onda krenete sa prodajom.
Da li su vase poruke shvacene medju ovim ljudima ovde?
To je neverovatno ali oni shvataju i prepoznaju. Imaju svoje individualno vidjenje poruke bez obzira odakle poticu. Sami tumace i nalaze svoju pricu u mojim slikama.
Vi i dalje nastavljate da se individualno promovisete. Da li je to vasa zelja ili sticaj okolnosti?
U sustini moj glas kroz moju umetnost je glas protiv svih koji namecu igru. Nekada, kada sam bio puno naivniji nego sada, smatrao sam da je umetnost put kojim se moze preneti poruka. Medjutim na tom putu stoje kriticari umetnosti i galeristi kao zaseda. Tako da imam odbojnost prema njima. Put kojim ih zaobilazim je mnogo tezi jer su oni presudni i vazniji od samih slikara.
Zasto ste posle Rima izabrali Americki kontinent koji potencira materijalne vrednosti?
Ja sam svesno to izabrao jer ovde ima puno nove energije, koja nailazi. Zrtvovao sam Italiju koja je bila sladunjava i sarmantna - gde svi drustveni, kulturni stalezi jednako postuju umetnost, zarad osecaja novih energija i prostora. Mislim da ce me to produbiti i dati snage da svoju piramidu vise nadgradim. Ne kajem se zbog toga.
Gde su novi izvori energije za Vas...
Ne bi bilo nikakvo cudo da se vratim u Gorazde, da doslikam jos jednu seriju slika. Voleo bih da opet budem sa ljudima, koji su zaista divni, uz svu svoju borbu sa prosloscu i buducnoscu. Koji su pored svih muka orni za pesmu i igru. Oni su moj veliki duhovni pokretac.
Ivana DJordjevic

Ukoliko zelite da vidite platna slikara Dragana Sekarica i obogatite svoju privatnu kolekciji novim umetnickim delima javiti se
g. Zlati Bjelic na tel : 416/738-3150

DOBROCINSTVO JOVAN DUCIC

Vece posveceno Milanu Rakicu

U subotu 9. decembra Kanadsko - srpsko dobrocinstvo Jovan Ducic organizovalo je Ducicevo vece posveceno pesniku Milanu Rakicu.

Cast da da uvodno izlaganje o Ducicu pripalo je novinar u Slobodanu Rundo koji je to izvrsno pripremio. Ovom prilikom on je rekao:"Pjesnik Jovan Ducic, znameniti Srbin iz Hercegovine, 22 Oktobra ove godine, poslije 57 godina od upokojenja u Americi, stekao je vjecni mir u svom rodnom Trebinju.
Jovanov zivot je bio veoma zanimljiv. To je put od Hercegovacke varosice, njegovog, Aleksinog i Svetozarevog Mostara do Evropskih prestonica, od ucitelja do ambasadora, uz mnoga putovanja, susrete, prijateljstva i ljubavi. Ducic je bio covjek koji je umeo da sebi nametne odredjene obaveze, rad i disciplinu, i da ih ispunjava. Tu radnu i stvaralacku disciplinu, tako izuzetnu u nas, zadrzace do kraja svog zivota.
Njegovo stvaralastvo sa odlikama kasnog simbolizma, izvrsno u versifikaciji, jeziku i plasticnosti slika, udarilo je pecat nasoj poeziji.
Kao i svaki veliki pjesnik, Jovan Ducic je mogao biti izgnanik iz domovine, iz skolskih programa, iz javnosti, ali nikada nije mogao biti izgnan iz poezije i jezika naroda kojemu pripada", rekao g. Rundo na kraju svog izlaganja.
Nakon toga g. Marta Trklja recitovala je pesmu DJ. Tomasevica "Jovanu Ducicu".

Usledilo je slovo o Rakicu a nakon toga Dimitrije Porobic, Aleksandar Buntic, Slobodan Ristic, Andrej Mihaljcisin, Stojanka Petkovic, Katarina Kostic, Aleksandar Stefanovic, govorili su stihove pesama.
Ovoj predivnoj manifestaciji doprineli su i vrsni muzicari Sinisa Tomic na klavijaturama i Dalibor Knezevic na gitari koji su odsvirali nekoliko poznatih melodija.

Ucesce su uzele i prelepe devojcice Aleksandra i Mirjana Cirjak koje su pokazale svoje umece na klavijaturama.
Ovom prilikom dodeljene su dve druge nagrade za najbolju pricu i pesmu Vidani Lucic i Nevenu Nikacu.
Bilo je prijatno druziti se sa mnogobrojnim "umetnickim dusama" koji nazalost nisu bas cesto u prilici da prezentuju svoje pesnicko stvaralastvo.
Ivana DJordjevic

TORONTO

Slava dinastije Karadjordjevic

Srpska narodna odbrana u Kanadi i Ogranak Karadjordje, 10. decembra svecano su proslavili slavu Svetog Prvozvanog Andreje.

Ove godine svecanost je bila uvelicana saznanjem da se po prvi put, posle skoro 60 godina, zvanicni predstavnik dinastije prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic sa porodicom slaviti slavu u prestolnom Beogradu.
Na pocetku slaveDraga Dragasevic primila je kumstvo od sadasnje kume Savke-Bube Slavkovic.
Nakon toga Predsednik SNO u Kanadi gospodin Bora Dragasevic predstavio je goste na celu sa glavnim govornikom anglikanskim svestenikom doktorom Ken Gun Valbergom profesorom univerziteta koji je dosao sa suprugom Kej. Profesor univerziteta na mnogim katedrama u Americi i Kanadi fascinirao je svojim dokumentovanim podacima o ulozi monarhije u zivotu najnaprednijih drzava sveta, da bi se najvise zadrzao na ulozi dinastije Karadjordjevic u zivotu srpskog naroda i drzave Jugoslavije.
Medju drugim pocasnim gostima bio je potpredsednik Pokreta srpskih cetnika Ravne Gore u Kanadi Petar Radan koji je u kracem govoru cestitao slavu u ime cetnika pokojnog vojvode Momcila DJuic.
Kuma slave Savka-Buba Slavkovic se zahvalila na casti kumstva, i ujedno se zahvalila svima na dolasku, kao i vrednim sestrama na pripremanju posluzenja. Zatim se obratio predsednik Ogranka Karadjordje Milosav Ivkovic u ime clanova ogranka i ukratko govorio o nasoj dinastiji Karadjordjevic cije ime nosi ogranak u Torontu. Procitan je pozdrav koji je uputio prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic slavarima u Torontu. Izdvajamo samo deo iz pisma:
"Dame i gospodo
Okupili ste se ovde da proslavite Svetog Andriju Prvozvani, Krsnu Slavu Kraljevskog Doma. Zahvaljujemo vam sto slavite moju slavu i time pokazujete svoju vezanost za Dom Karadjordjevica. Veza izmedju Karadjordjevica i srpskog naroda je neraskidiva i bez nje se ne moze razumeti nova srpska istorija. Od Vozda Karadjordja do danasnjih dana, nase sudbine su isprepletane i tako ce ostati. Pod dinastijom Karadjordjevica srpski narod je doziveo pobede i stekao ogroman ugled u svetu. Ali pre vise od pet decenija, monarhija je nasilno ukinuta u Jugoslaviji i zaveden je sistem jednoumlja koji je cak hteo da unisti svako secanje na monarhiju. Sada se ipak stvari menjaju i ove godine cu po prvi put da slavim svoju slavu u Beogradu.
Srecna Slava i hvala vam",
Prisutnima se obratio i Skot Tejlor, pisac knjige "Inat" inace svima poznat po zalaganju za interese srpskog naroda.
Na kraju je predsednik SNO Bora Dragasevic u ime svih prisutnih izrazio zahvalnost na slavlju uz cestitku koja je iste veceri bila poslata prestolonasledniku Aleksandru. Uz pevanje "Na mnogaja ljeta" zavrseno je ovogodisnje slavlje.
B.D.