Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

BRCKO

Podmetnuta bomba ispod vozila UN

Predstavnici UN u BiH saopstili su da je u Brckom juce ispod jednog vozila UN eksplodirala podmetnuta bomba, ali da u napadu niko nije povredjen.
Portparol UN Daglas Kofman (Douglas Coffman) saopstio je danas da je eksplozivna naprava detonirala pola sata posle ponoci u nedelju, ispred kuce u kojoj zivi jedan clan posmatracke misije UN, u Distriktu Brcko.
Detonacija je, prema recima portparola, izazvala i manju stetu na samoj zgradi.
U toku je istraga koju vode brcanska i Medjunarodna policija UN (IPTF).

NEMACKA-BOSNA

Moguc trajni boravak za bosanske izbeglice u Nemackoj

Izbeglice iz BiH koje jos borave u Nemackoj najverovatnije ce dobiti mogucnost da trajno i ostanu u toj zemlji, nagovestili su nemacki zvanicnici.
Ministar unutrasnjih poslova savezne pokrajine Severna Rajna - Vestfalija Fric Berens izjavio je juce da ocekuje da ce savezni i pokrajinski ministri unutrasnjih poslova na sastanku u petak doneti odgovarajucu odluku.
Berens je trenutno predsednik Konferencije koju cine savezni i 16 ministara unutrasnjih poslova nemackih federalnih jedinica.
Berens je za list "Frankfurter rundsau" rekao da ocekuje da ce pozitivna odluka obuhvatiti traumatizovane osobe, gradjane starije od 65 godina, decu bez roditelja i jos neke druge manje kategorije zrtava rata.
Za sada jos samo Bavarska okleva da se saglasi sa ovakvim resenjem statusa gradjana BiH koji su jos ostali u Nemackoj, smatrajuci da je lecenje traumatizovanih izbeglica moguce i u zavicaju.
Nemacka je tokom rata u BiH primila 345 000 izbeglica. Od tog broja, vise od 300.000 se vratilo kucama ili otislo u trece zemlje, pre svega SAD i Kanadu. Oko dva procenta ljudi iz Bosne je proterano, dok su ostali, prema navodima vlade, Nemacku naustili dobrovoljno.
Veci broj evropskih drzava je vec odavno odobrio trajan boravak hiljadama bosanskih izbeglica. Tako je u Austriji ostalo 66.000 izbeglica, u Svedskoj 53.000 i u Danskoj 27.000 izbeglica iz Bosne.
Humanitarne i organizacije za ljudska prava vise puta su zahtevale od vlade u Berlinu da bosanskim izbeglicama koji se jos nalaze u Nemackoj omoguci trajan boravak. U aprilu je grupa od vise od 100 poslanika Bundestaga i licnosti iz javnog zivota uputila vladi apel sa istom molbom.
Gradonacelnici nekoliko nemackih gradova, uglavnom sa juga zemlje, takodje su u vise navrata trazili trajan boravak za preostale bosanske izbeglice, ukazujuci da bi njihov nagli odlazak ugrozio rad u mnogim oblastima usluznih delatnosti i zanatstva.

GODISNjICA DEJTONSKOG SPORAZUMA

Oko 70 ucesnika na skupu u Dejtonu

Dvodnevni radni skup u americkom gradicu Dejton na severu savezne drzave Ohajo povodom petogodisnjice potpisivanja mirovnog sporazuma za BiH okupio je oko 70 ucesnika iz svih krajeva bivse Jugoslavije.
Na skupu koji je, u sustini, bio svecarskog karaktera nije nedostajalo polemickih tonova politickih predstavnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije. Sastanak je bio dinamican - vec nakon prve plenarne sednice postignut je nezvanicni konsenzus da neke odredbe pet godina starog Dejtonskog ustava treba doraditi.
O tome su govorili i eksperti Medjunarodnog Instituta za mir iz Vasingtona koji su od organizatora - Stejt departmenta i Univerziteta u Dejtonu - bili pozvani da predstave neku vrstu platforme za promenu pojedninih dejtonskih odredbi.
Direktor Instituta za mir Danijel Server naglasio je vaznost "reorganzacije tri bosansko-hercegovacke vojske u jednu armiju."
Uz to je receno da ce se predloziti veca ovlascenja opstinskim i lokalnim organima vlasti, ali ne na nivou entiteta, vec na razini "jedne nove regionalizacije BiH" i u korist jacanja centralnih drzavnih organa - onako kako je Dejtonskim sporazumom prvobitno utvrdjeno.
Ujedno, americki ambasador pri UN Ricard Holbruk ponovio je da "mu je zao sto Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini - Volfang Petric nije uvazio njegove zahteve za zabranu rada Srpske Demokratske stranke (SDS) pre pocetka izbora u BiH".
Holbruk je naglasio da ce "na tome nastaviti da insistira, kao i na gonjenju svih osumnjicenih za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, dok se svi oni ne suoce sa licem pravde".
Nekadasnji glavni americki pregovarac na Balkanu izrazio je zaljenje zbog nedolaska predsednika SRJ Vojislava Kostunice u SAD.
On je, medjutim, rekao da razume zbog cega Kostunica nije doputovao, pohvalivsi ga kao "demokratu i legalistu", te drzavnika koji ga je prilikom njihovog nedavnog susreta u Beogradu "uverio u njegovu odanost Dejtonskom sporazumu."
U tom kontekstu govorio je i specijalni izaslanik predsednika Kostunice na ovom skupu, Pavle Jevremovic.
Holbruk je posebno pohvalio dolazak hrvatskog predsednika Stjepana Mesica, isticuci da je i to dokaz "da Hrvatska ostaje odana mirovnom procesu u regionu."
U americkoj vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson, gde su vodjeni pregovori i posetignut sporazum kojim je okoncan troipogodisnji rat u BiH, sada se ipak najvise razgovaralo o buducnosti Kosova i Crne Gore, te njihovom buducem statusu u integracionim procesima zapocetim na prostoru jugoistocne Evrope.
Predstavnici kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova i Hasim Taci, ponovili su da buducnost Kosova ne vide u granicama zajednicke drzave sa Srbijom.
Crnogorski predsednik Milo DJukanovic je ponovio stav svoje vlade da Crna Gora, kao i Srbija "ima prava na partikularne ekonomske interese u regionu".
U Dejtonu je dodeljena prva Dejtonska mirovna nagrada odlazecem americkom predsedniku Bilu Klintonu, koji zbog posete Vijetnamu nije dosao na skup.

HRVATSKA - SAROVIC

Dejtonski sporazum je kompromis koji bi bilo opasno menjati

Predsednicki kandidat Srpske demokratske stranke (SDS) Republike Srpske Mirko Sarovic izjavio je da bivsi lider te partije Radovan Karadzc vise nema nikakvog uticaja ni na SDS, ni na njene sadasnje lidere.
"SDS potpuno autonomno deluje i vode ga ljudi koji su danas na sceni bez bilo kakvog uticaja sa strane", rekao je Sarovic za danasnju splitsku "Slobodnu Dalmaciju".
Podvukavsi da je Karadzica "zadnji put video 1996. godine, kad i drugi zvanicnici", Sarovic je dodao da bi za samog bivseg lidera bosanskih Srba, optuzenog pred Haskim tribunalom, bilo "vrlo opasno da se danas nalazi u Republici Srpskoj".
Upitan kako bi reagovao na hapsenje Karadzica, on je ocenio da "bilo koja vojna akcija ili akcija slicne vrste, konkretno mislim na pripadnike Sfora, nije u okviru danog mandata Sfora".
"Sfor ima mandat da uhapsi osumnjicene za ratne zlocine. Svakako da necemo reagovati ako se to desi, nemamo pravo jer je tako propisano Dejtonskim sporazumom. Medjutim, protivimo se organizovanim akcijama na teritoriji RS, a jos pogotovo kada se radi o tajnim optuzbama, protiv cega smo vise puta dizali glas. Zelimo da Sfor ostane u okviru svoga mandata", rekao je Sarovic.
On je ocenio da je "pitanje saradnje s Haskim tribunalom vrlo tesko pitanje za RS, a ne samo SDS", i da to nije pitanje "za jednog coveka", vec se "mora naci u Narodnoj skupstini RS i dobiti zakonski okvir".
Podsetivsi da se to pitanje i u Jugoslaviji i Hrvatskoj naslo se pred parlamentom i "dobilo jednu formu", on je izrazio uverenje da ce ono i u RS biti "brzo reseno na zadovoljstvo ovdasnjih politickih struktura, a rekao bih i medunarodne javnosti, koja od nas ocekuje odredjene korake".
Govoreci o Dejtonskom sporazumu i zahtevima za njegovom revizijom, Sarovic je rekao da je "Dejton slozeno pitanje i jedna vrsta kompromisa sukobljenih strana u BiH" kojim je zaustavljen rat i koji bi "zato bilo vrlo opasno preoblikovati".
On je, medjutim, primetio da su misljenja o reviziji Dejtona koja dolaze iz same BiH za SDS neprihvatljiva, "jer je za to potrebna saglasnost volja triju naroda".
"Nije problem ako neko misli da ce BiH funkcionisati bolje ako jos centraliziramo neku strukturu vlasti. Ja drzim da je taj zahtev legitiman, ali mi s druge strane imamo pravo reci ne, jer je za nas to neprihvatljivo. Ako sve funkcionise saglasnoscu volja triju ravnopravnih naroda, imamo sansu za uspeh. Ali ako se to izvrsi pritiskom, ucenom, to je, kako mi kazemo, 'drzi vodu dok majstori odu", rekao je on.
Predsednicki kandidat SDS je potvrdio da njegova stranka sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom i Demokratskom strankom Srbije ima "korektne odnose i razumevanje o mnogim pitanjima".
Sarovic je dodao da i sada veruje "da je Kostunica jedini bio u stanju da pobedi Slobodana Milosevica" i da "samo program njegove stranke ima danas mogucnost da dobije zeleno svetlo u Srbiji".
"Mnogi su mislili da cemo mi posle pada Milosevica doziveti brodolom u RS, bila je to opcija koju su mnogi prizeljkivali jer su nas jako vezivali uz rezim Slobodana Milosevica. Vezivanjem uz Kostunicu pokazali smo da nikome nista ne dugujemo i nismo niciji privesak", rekao je Sarovic.

OBRAZOVANjE U BRCKOM

Kancelarija supervizora trazi nastavak nastave

Kancelarija medjunarodnog supervizora za Brcko predlozila je juce svim relevantnim politickim faktorima u Distriktu Brcko resenje problema srednjih skola koje od 16. oktobra ne rade.
U pismu Kancelarije se navodi da "se nikako ne mogu tolerisati zahtevi za odvojeno i izolovano obrazovanje jer su skolske zgrade u Distriktu javna imovina i na nju svi polazu pravo".
Predsednik prelazne skupstine Distrikta Brcko Mirsad DJapo zakazao je za sredu 22. novembar sednicu skupstine na kojoj bi se raspravljalo o pocetku nastave u srednjim skolama koja je prekinuta 16. oktobra ove godine prvo protestima muslimanskih, a potom i srpskih ucenika.
"Ucenici ce periodicno menjati smene kako bi se postigla ravnoteza u prepodnevnom i poslepodnevnom vremenu", navodi se u pismu i dodaje da ce "supervizor u saradnji sa lokalnim vlastima u sto kracem roku pronaci sredstva za obnovu i opremanje nekih zgrada bivse kasarne Vojske RS u centru grada, kako bi se u nju privremeno smestile srednje skole".
U pismu se navodi da ce supervizor preduzeti aktivnosti na usvajanju modela "magnet skolskih programa" koji ce ponuditi posebno napredne obrazovne mogucnosti nadarenijim i motivisanijim ucenicima.
"Supervizor ce inicirati mere za uspostavljanje univerizteta u Distriktu sto bi maturantima obezbedilo visoko obrazovanje", navodi se u pismu.
Kancelarija supervizora istice da ce se u sto kracem roku oformiti Obrazovni kolegijum koji ce raspravljati o obrazovnim pitanjima, kao i formiranje Udruzenja roditelja i nastavnika na multietnickoj osnovi koje ce posluziti kao forum za dijalog i resavanje problema.
Supervizor za Brcko je naveo da se od buducih prosvetnih radnika ocekuje da promovisu toleranciju i postovanje, kao i da vode brigu o sredstvima koja tokom nastave koriste.
U pismu nije navedeno kada bi nastava u srednjim skolama bi mogla da pocne, ali se navodi da "to sto se dele zajednicke prostorije ne znaci da se radi o zajednickom programu i multietnickom obrazovanju".

HRVATSKA

Policija zabranila sindikalni protest na dan samita

Zagrebacka policija danas nije odobrila odrzavanje sindikalnog skupa uoci otvaranja samita EU i Balkana, 24. novembra u glavnom gradu Hrvatske.
Unija hrvatskih sindikata zakazala je prethodno demonstracije kojim je zelela da medjunarodnoj javnosti skrene paznju na los polozaj i krsenje prava radnika u Hrvatskoj.
Predsednik Unije Zdenko Mucnjak je najavio da ce zatraziti da bude ocenjena ustavnost te policijske zabrane, zato sto se njome uskracuje osnovno demokratske pravo gradjana da izraze nezadovoljstvo, sto je protivno Ustavu Hrvatske.
On, medjutim, nije rekao da li ce sindikati ostati pri odluci da u petak odrze protest.

MAKEDONIJA

Razgovori komisija dve crkve 22. i 23. novembra u Makedoniji

Delegacije Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Makedonske pravoslavne crkve (MPC) razgovarace 22. i 23. novembra u manastiru Vodoca kod Strumice o prevazilazenju spora oko statusa makedonske crkve, potvrdjeno je u beogradskoj Patrijarsiji SPC.
Isti izvor navodi da ce u delegaciji SPC biti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkopi sumadijski Sava, niski Irinije, vranjski Pahomije, backi Irinej, kao i profesor Bogoslovskog fakulteta Predrag Puzovic.
Nakon dvodnevnog susreta predvidjeno je da dve delegacije izdaju zajednicko saopstenje za javnost. Delegacije dve crkve poslednji put su se sastale krajem jula u manastiru Kalenic, u Srbiji.
"Niko ne sme biti optimist, nakon toliko neuspesnih razgovora. Ne ocekujem resenje, ali moze biti iznenadjenja", izjavio je makedonskoj stampi portparol Svetog arhijerejskog sinoda MPC mitropolit Timotej povodom predstojeceg dijaloga sa srpskim vladikama.
Nakon prethodnog susreta izdato je saopstenje u kojem se navodi da su Komisije za dijalog SPC i MPC o kanonskom statusu makedonske crkve protekao je u "otvorenoj atmosferi i bratskom razumevanju".
"Razmenjena su misljenja o novim mogucnostima za napredak u prevazilazenju pomenutog problema", navedeno je tada u saopstenju. U makedonskoj delegaciji bili su mitropoliti: australijsko-novozelandski Petar, debarsko-kicevski Timotej i strumicki Naum. Predstavnici dve crkve ranije su se susreli, uz posredovanje Vaseljenske patrijarsije, 15. juna u Istanbulu.
Kako su tada javili beogradski mediji, predstavnicima pravoslavne crkve u Makedoniji stavljeno je do znanja da Grcka pravoslavna crkva nece dozvoliti da se u imenu makedonske crkve zadrzi nacionalna odrednica, vec da se, u zamenu za priznanje, ona ubuduce zove Ohridska arhiepiskopija.
Takvom resenju, medjutim, protivi se svestenstvo i vodjstvo pravoslavne crkve u Makedoniji.
Medjutim, skopski list "Makedonija denes" pred razgovore u Vodoci navodi da "u Carigradskoj patrijarsiji, gde dominira grcki uticaj, postoji raspolozenje da MPC bude prihvacena od sestrinskih pravoslavnih crkvi. Ali se to nece dogoditi od strane SPC, koja insistira na promeni imena MPC u Ohridsku arhiepiskopiju". Spor makedonske crkve sa Srpskom partijarsijom traje decenijama, jer crkvena vlast u Skoplju nije bila zadovoljna autonomijom koju je dobila 1958. godine od SPC, nego je 1967. proglasila samostalnost.
Pravoslavnu crkvu u Makedoniji, kako je naziva SPC, medjutim, do sada nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.
Episkopat SPC je, podsetivsi na siroku autonomiju koju je crkva u Makedoniji dobila 1958. godine, naglasio da se SPC "ni u novonastalim okolnostima nece predomisliti oko vec date autonomije". Pravoslavna crkva u Makedoniji bi, pri tom, bila obavezna da pri bogosluzenjima prvo pominje poglavara SPC, pa onda svog arhijereja ili episkope.
Predstavnici te crkve imali bi pravo da samostalno biraju episkope i arhiepiskope, vode samostalnu crkvenu i ekonomsku politiku, imaju svoj Sinod i Sabor i odrede jezik bogosluzenja.
Kao i sve eparhije u sastavu SPC u zemlji i inostranstvu, makedonska crkva bi morala da u zajednicku kasu Srpske patrijarsije daje tri odsto godisnjeg prihoda.