Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

HRISTOS VASKRSE

SRPSKA PRAVOSLVNA CRKVA
SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O VASKRSU 2001. GODINE

PAVLE
po milosti Bozjoj, Pravoslavni Arhiepiskop pecki, Mitropolit beogradsko-karlovacki i Patrijarh srpski, sa svima arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - svestenstvu, monastvu i svima sinovima i kcerima nase svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda naseg Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz najradosniji pozdrav:

HRISTOS VASKRSE!

...Sine covecji, hoce li oziveti ove kosti? ...Gle, Ja cu metnuti u vas 'suhe kosti' duh, i ozivecete. I metnuti na vas zile, i oblozicu vas mesom, i navuci cu na vas kozu, i metnucu u vas duh, i ozivecete, i poznacete da sam Ja Gospod... I poznacete da sam Ja Gospod kad otvorim grobove vase, i izvedem vas iz grobova vasih, narode Moj. (Jez 37, 3, 5-6. i 13).
Ako bi bilo potrebno da celokupnoj nasoj veri pravoslavnoj odredimo centar, naznacimo samu sustinu, odgovor bi bio da je to Vaskrsli Gospod nas Isus Hristos.
Ako bi bilo potrebno odrediti dan koji po svom znacaju nadilazi sve ostale dane, onda bi to bio danasnji dan: dan prvi, dan jedini, dan koji prevazilazi nase uobicajeno merenje vremena, "dan osmi" - kako se naziva u starim hriscanskim spisima, dan u kojem ne postoji nista tamno; koji nema senke, vec je sav izatkan i ispunjen svetloscu; dan koji nas preispunjuje nadom jer je ikona buduceg veka.
Ovaj je dan "stanje koje ce slediti sadasnjem vremenu, beskrajni dan koji ne poznaje ni vece ni jutro, onaj vek neprolazni koji ne zalazi", kaze Sveti Vasilije Veliki.
Strana 2, 16, 17

Danasnja svetlost Vaskrslog Hrista nam dolazi iz groba... ali sada praznog groba. Ad i Nebesa, grob i Vaskrsenje, zlo i dobro, smrt i zivot jesu krajnje tacke jedne iste tajne, najvece i najdublje tajne ljudskog postojanja. Ukus i iskustvo zla u nama i oko nas i smrti kao vrhunca zla su rane koje nisu mimoisle nijednu generaciju ljudskog roda, od Adama do danas, kao sto ne mimoilaze ni nas, a nece mimoici ni nase potomke. Smrt je "tamno" ogledalo u kojem se ogleda nase postojanje. U njemu bolno vidimo ko smo i sta smo. U tom tamnom ogledalu naseg postojanja vidimo da na kraju puta svakoga od nas ceka nezasita i vecno gladna smrt koja ne odnosi samo nasa tela, nasu biolosku egzistenciju, vec unistava i nasu licnost, sve ono i sve one koje smo voleli, sve nase zelje i ideale. Uostalom, ako bi se sa svojim bioloskim nestajanjem covek jos i mogao pomiriti kao opstim zakonom u svekolikoj tvorevini, sa razgradnjom i unistenjem covekove licnosti ni jedan covek se ne moze pomiriti kao opstim zakonom u svekolikoj tvorevini, sa razgradnjom i unistenjem covekove licnosti nijedan covek se ne moze pomiriti. Primirje sa smrcu i zlom koje joj prethodi znaci priznanje poraza; znaci da je covek - i to svaki covek bez obzira na njegovu drustvenu moc i drustveno priznanje - u sustini svojoj neuspesan i tragican. Tragicnost naseg postojanja je takodje iskustvo koje prati svaku generaciju ljudskog roda. Protiv toga se moze boriti na razne nacine: mozemo je prihvatiti kao "zakon" svakog ljudskog bica, i time objaviti antropologiju pesimizma i gubitak svake zivotne nade; mozemo to zanemariti, ili proglasiti nekorisnim, nepotrebnim, pa cak i stetnim po ljudske zivote. Jer, zasto da razmisljamo o necemu sto ce svakako doci i odneti sve ono lepo, ali prolazno, u ljudskom zivotu? Citava savremena masovna kultura koja nas zapljuskuje sa svih strana i oblikuje nas zivot - a posebno zivot nasih mladih generacija - mnogo vise od svih ostalih drustvenih institucija zajedno upravo ka ovom cilju stremi: zivi brzo, zgrabi i iskoristi svaku zivotnu priliku; jer doci ce starost i onda ce biti kasno. Obozavanje mladosti, snage, lepote, zdravlja, moci i bogatstva stvara jedan novi vid idolopoklonstva savremenog sveta - ali i dovodi do nove diskriminacije. Jer, sta sa onima koji nisu ni zdravi, ni mocni, ni snazni, ni lepi?! Jesu li oni ljudi drugog reda, koji prosto zasluzuju da se nadju na drustvenim marginama? Ideal - posebno mladima - postaju ljudi koji su na brz (cesto kriminalan ili nemoralan) nacin stekli popularnost i koji su nosioci savremenog zivotnog stila i "filosofije"! Zlo je postalo "popularnije" od dobra; a sama tajna ljudskog postojanja svedena je na laku zabavu i razbibrigu.
Svako ko se - makar i povrsno - bavi proucavanjem biblijskih tekstova primetice neizostavno svojstvo Bozje, koje preovladjuje na stranicama i Starog i Novog zaveta: Bog je Zivot, i jedini Izvor zivota. Prema tome, centr nase vere se nalazi Zivot, bas kao sto je i danasnji dan preispnjen pravo svetloscu zivota. Danasnja radost i danasnji Praznik je praznik zivota; a to je ono cega je svaki covek najvise zeljan: punoce zivota koji nadilazi raspadanje i prolaznost! Smrti praznujemo unistenje, Ada razrusenje i zivota vecnog pocetak, pevamo danas!
Ad je razrusen! Nije zaobidjen, potisnut ili naivno zaogrnut plastom radosti i praznine! Stajao je Gospod nas oci u oci sa svim zlom ovoga sveta; stajao je oci u oci sa smrcu, osetio je na Svom ljudskom telu; bio polozen u grob, ali Ga on nije zadrzao. Tragika i smrt jesu i ostaju sastavni elementi ljudskog postojanja. Ne govori nam Hristos da nas ta casa moze mimoici... bas kao sto ni On nije zeleo da ga ona mimoidje: Oce moj, ako je moguce, neka me mimoidje casa ova; spasi Me od casa ovoga - ali ne kako Ja hocu, nego kako Ti; zato dodjoh u ovaj cas. (Sr. Mt 26, 39, i Jn 12, 27).
Medjutim, to nije poslednja rec; jer Hristos je prosao kroz smrt, nacinio od nje pashu: prolazak, radosno nam pokazujuci da je zivot jaci od smrti - ali samo onaj zivot koji se crpi iz zajednice sa Bogom Ocem, donoseci nam i pokazujuci krajnji smisao ljudskog postojanja, zajednicu sa Bogom, sto i jeste nase licno vaskrsenje i nase spasenje. Juce se sahranih s Tobom, Hriste; danas ustajem zajedno s Tobom - klice danas crkveni pesnik.
Na radosti danasnjeg dana zasnovana je i jedna od tri karakteristike hriscanskog zivota - pored vere i ljubavi: to je nada. Ona je okrenuta ka buducnosti i u svetlosti Vaskrsenja otkriva i objavljuje optimizam celokupne tvorevine. Sve sto je Gospod stvorio nije stvoreno da propadne, da bude unisteno i da nestane; a posebno ne covek, kao kruna stvaranja. Svako od nas je jedinstvena, neponovljiva licnost - unikat; i kao takav, pozvan i prizvan da u zajednici sa Bogom i bliznjima razvija svoju jedinstvenost do u beskonacnost. Svaki pokusaj uniformisanja - pa cak i u nasem verskom zivotu, svodjenja coveka na broj u masi i time zapravo njegovo nipodastavanje, greh je protiv Vaskrsenja i zelje Bozje da svi mi u zajednici - ali kao razlicite licnosti -postojimo u vecnosti. Vaskrsenjem su uklonjene i pobedjene sve prepreke u razvoju i rastu covekove licnosti, a posebno ona najveca: smrt.
Nada, kao temeljna hriscanska osobina, okrenuta je buducnosti i neraskidivo povezana sa teznjom ka vrlini. Vrlina je konkretizacija nase nade, i kao takva znak raspoznavanja svih onih koji imaju nade. U sadasnjem trenutku nase istorije, svi mi gajimo nadu da cemo izgraditi novo drustvo i novu drzavu razlicitu od one u kojoj smo ziveli. Reformama i zakonima se moze nesto uciniti; ali tek teznjom ka vrlini se na pravi nacin stupa na put borbe protiv zla - kako u nasem licnom, tako i u drustvenom zivotu. Hriscanstvo ne gaji nadu da se u okvirima istorije moze postici Carstvo nebesko, niti bilo kakvo idealno drustvo; ali svi mi svojim naporima protiv zla i stremljenjem ka vrlini mozemo spreciti da se zivot na zemlji - na ovim nasim prostorima - pretvori u pakao... na sta je on suvise cesto licio u proteklih pedeset godina. "Novo" znaci opredeljenje za vrlinu; "novo" znaci budjenje nade; "novo" znaci sagledati celokpni licni i drustveni zivot u svetlosti Vaskrsenja, radosti i opredelenja za Zivot, jer staro je nepovratno proslo i Vaskrsenjem Hristovim unisteno.
U znak ove radosti, pozdravljamo vas pobedonosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!

Dano u Patrijarsiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2001. godine.

SPC I RIMOKATOLICKA CRKVA

Uzajamne cestitke patrijarha Pavla i beogradskih nadbiskupa

Patrijarh srpski Pavle i beogradski nadbiskupi France Perko i Stanislav Hocevar cestitali su uzajamno predstojece Uskrsnje praznike.
U cestitki patrijarha srpskog upucenoj beogradskom nadbiskupu France Perku navodi se da je "Vaskrsnji praznik - praznik zivota, a to je ono cega je svaki covek najvise zeljan: punoce zivota koji nadilazi raspadanje i prolaznost".
"Svaki pokusaj uniformisanja, pa cak i u nasem verskom zivotu, svodjenja coveka na broj u masi i time zapravo njegovo nipodastavanje, greh je protiv Vaskrsenja i zelje Bozje da smo mi u zajednici, ali kao razlicite licnosti, postojimo u vecnosti. Vaskrsenjem su uklonjene i pobedjene sve prepreke u razvoju i rastu covekove licnosti, a posebno ona najveca - smrt".
"Sa ovim mislima, jos jednom Vas pozdravljamo, i uz iskreno postovanje, ostajemo u zajednickom Vaskrslom Gospodu, brat", navodi se u cestitki poglavara Srpske pravoslavne crkve (SPC).
U odgovoru i cestitki upucenoj patrijarhu Pavlu, beogradski nadbiskupi France Perko i Stanislav Hocevar, obavestili su poglavara SPC da je od 31. marta Hocevar preuzeo duznost beogradskog nadbiskupa i metropolita.
Perko i Hocevar su, pored patrijarhu Pavlu, Uskrs cestitali svom svestenstvu SPC i pravoslavnim vernicima.
U cestitki se navodi da bi svi hriscani trabalo da slave Uskrs zajednicki.
"Ivanovo (Jovanovo) evandjelje kaze da je Isus umro zato da 'rasprsene sinove Bozje skupi u jedno'. Na zalost i danas smo mi krscani 'rasprseni sinovi Bozji' i nedostaje nam svijesti da smo braca jedne Crkve Kristove".
"Dao Bog, da bi se po milosti Kristove muke, smrti i uskrsnuca mi rasprseni skupili u jedno i da bi u nama, usprkos administrativne podijeljenosti porasla svijest: mi smo jedna Kristova Crkva, sabrani oko uskrslog Krista u snazi Duha Svetoga", navodi se u cestitki beogradskih nadbiskupa patrijarhu srpskom Pavlu.
Ove godine pravoslavni vernici i rimokatolici praznuju Uskrs istog dana - u nedelju, 15. aprila.

HRISTOS VASKRSE

Vaskrsenje Isusa Hrista

Posto je prosla Subota, koju je Isus prelezao u grobu, u Josifovom vrtu, sutradan, u Nedelju vrlo rano, osetio se snazan zemljotres, i andjeo Bozji slete s neba ka grobu, odvali plocu koja bese naslonjena na ulazak u grob i sede na odvaljeni kamen. Lice njegovo bese svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg. Strazari, koji su cuvali grob, popadase kao mrtvi, i kad dodjose k sebi od straha i cuda, trkom pobegose u grad.
Kad je andjeo odvalio plocu, Isusa vec nije bilo u grobu; on je ranije vec vaskrsao i izasao, a andjeo je odvalio plocu da bi zene mironosnice i apostoli mogli u grob uci i uveriti se o Hristovom vaskrsenju.
Prva zena koja je izjutra dosla na Isusov grob bila je Marija Magdalena. Nasavsi grob otvoren, ne znajuci sta se dogodilo, povikala je: "Uzese Gospoda moga i ne znam gde su ga na drugo mesto sahranili!", i brzo je otrcala da o tome izvesti Petra i Jovana. Oba ucenika potrcase na grob, a prvi je, jer je bio mladji, do groba stigao Jovan. Njemu se, cim je razgledao oko groba, javi misao o Hristovom vaskrsenju. Petar, kad stize, odmah udje u grob, a za njim i Jovan, i u grobu spazise platno, kojim je Isusovo telo bilo umotano, gde lezi na istom mestu, samo je ubrus, kojim je glava bila uvijena, bio brizljivo savijen i stavljen u stranu. Marija Magdalena je ponovo dosla na grob, a posto su Petar i Jovan vec bili otisli, sela kraj groba i tiho plakala. Dok je tako plakala, ucini joj se kako se nesto belasa u grobu, ona se saze i spazi dva mladica u sjajnim haljinama kako sede jedan celo glave, a drugi ispod nogu gde je lezalo Isusovo telo.
"Zeno zasto places? Koga trazis?", zacu ona glas: "Uzese Gospoda moga i ne znam gde ga metnuse". Ova dva mladica behu uprli poglede ne na nju vec mimo nje, te se ona osvrte da vidi koga to gledaju, i spazi iza sebe nepoznati lik, koga u jutarnjem mraku nije mogla da raspozna. Ona pomisli da je to bastovan Josifove baste pa mu rece: "Gospodine, ako si ga ti uzeo, kazi mi gde si ga metnuo, a ja cu ga naci".
"Marija!", cu ona glas, kojom je pozva nepoznati, i ona poznade Isusov glas, vide da on stoji ziv pred njom, pa radosno viknu: "Ucitelju!" i polete da mu obgrli noge. No on joj rece: "Ne dotici me se, jer se jos ne vratih Ocu mome, nego idi braci mojoj i kazi im: Idem Ocu mojem i Ocu vasem i Bogu mojem i Bogu vasem"; i posle ovih reci pruzi ruku, blagoslovi Mariju koja je klecala, i nestade ga. Marija puna radosti pozuri da izvesti apostole, i cim je stigla radosno je uzviknula: "Ja sam videla Gospoda!". Ali joj ucenici ne poverovase, sto jako uvredi njenu neznu dusu.
U medjuvremenu i zene mironosnice, pred samo radjanje sunca, behu stigle na grob, kraj koga nadjose andjela u belim haljinama, koji sedjase na ploci i koji im rece: "Ne bojte se! Ja znam da vi trazite Isusa Nazarecanina - raspetoga. On je voskresao; nema ga ovde. Nego idite i kazite ucenicima njegovim da idu u Galileju, tamo ce ga videti". Pune straha, ali i radosti, pohitale su zene mironosnice u grad, kad na putu sretose samog Isusa koji im rece: "Radujte se!" i ponovi poruku ucenicima svojim. Posto ih blagoslovi, Isusa nestade, a mironosnice glas o Hristovom vaskrsenju raznese po celom gradu.
Strazari pak, koji su Hristov grob cuvali, dotrcali su uplaseni i obavestili prvosvestenike i jevrejske staresine o svemu sto se dogodilo. On dadose vojnicima dosta novaca kao napojnicu sto su cuvali strazu i rekose im da nikom ne kazuju da je Isus vaskrsao, vec da rasprostiru glas da su ga ukrali ucenici njegovi dok su strazari spavali.
Istoga dana Isus se ukazao i svojim ucenicima Luki i Kleopi, koji su iz Jerusalima isli u obliznju varosicu Emaus, u obliku nepoznatog putnika, koji ih ukori sto su kolebljivi u svojoj veri u Hristovo vaskrsenje. Tek kad im on, za trpezom, u jednoj usputnoj kuci, prelomi blagosloveni hleb, oni ga poznadose, ali njega vec nestade. Zato oni pohitase odmah natrag u Jerusalim, gde nadjose jedanaestoricu ucenika na okupu i ispricase im svoj susret s Isusom.
Isto vece Isusovi ucenici se zatvore u jednu sobu plaseci se Judeja. Odjednom udje Isus, stade u sredinu i rece im: "Mir vam!" Oni se uplasise i pomislise u strahu da je to neko prividjenje. A Isus im jrece: "Sto se plasite? I za sto takve misli ulaze u vasa srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao sto vidite da ja imam". I dok su se oni jos cudili, upita ih: "Imate li sto za jelo?, a oni mu iznesose komad pecene ribe i meda u sacu, sto on pred njima pojede, da ih uveri da nije prividjenje.
Jedino ucenik Toma, koji nije bio prisutan kad se Isus javio, ne poverova kad mu drugovi rekose: "Videsmo Gospoda!", nego rece: "Dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinaca, i metnem ruke u rebra njegova, ne mogu verovati"...

* * *
Vaskrsenje (Vaskrs, Uskrs, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se jos od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14. dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom Vaseljenskom saboru, odluceno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolecne ravnodnevice, prve nedelje posle Jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i moze pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.
Uskrs je najsvecaniji praznik u godini; on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, cime se zeli pokazati da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se cak i u tuznim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Umesto uobicajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravlja sa: "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!".
Da bi se hriscani dostojno pripremili za ovaj praznik, jos od apostolskih vremena ustanovljen je Veliki Post ili Cetrdesetnica, po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskusenja. Naravno, ovo je crkveno tumacenje, mada pojedini istrazivaci (Cajkanovic) tvrde da svi postovi imaju mnogo starije poreklo. Veliki Post odgovara proletnjem godisnjem vremenu, i u te dane nije dozvoljeno nikakvo javno veselje.
Dogadjaj Hristovog vaskrsenja na ikoni se predstavlja: Isus je iz groba ustao, drzeci u ruci barjak kao znak pobede, rimski vojnici popadali su od straha oko groba, a andjeo sedi na kamenoj ploci.
U narodu postoji obicaj da se o Uskrsu jaja boje crvenom, ili drugim jarkim bojama, i da se njima dariju poznanici i prijatelji. Po predanju, Marija Magdalena je, dosavsi u Rim da caru Tiberiju objasni Hristovo vaskrsenje, darovala caru crveno kokosije jaje i zapocela mu pripovedati o Hristu. Uskrsnjim jajetom zeli se predstaviti ociglednost vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje zivot. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokos, razvije se u njemu zivot i izleze se zivo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob - ljusku i izadje na svet - kao sto je i Isus svoje mrtvo telo oziveo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog dogadjaja.
Obicaj je da se prijateljima i ukucanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo uskrsnje jaje se cuva godinu dana - i ono se naziva cuvarkuca.
Na Uskrs se rano ujutru poneki umiju vodom u kojoj je prenocilo crveno jaje, zdravac, rutvica i kaloper, radi zdravlja. Deci se ujutru daje da prvo okuse malo vina, da budu crvena kao vino.
U Levcu i Temnicu se kaze: "Uskrs je do podne crven, a od podne zelen" i "Do podne u jaja, a od podne u koprive", jer Uskrs je padao u dane kada je seljak bio u najvecoj oskudici, te nije imao ni dovoljno hleba za ishranu.
Covek koji se rodio na Veliku subotu, pred Uskrs, moze da vidi crveni vetar, smatraju u Negotinskoj krajini. Toga dana ga treba samo podsetiti na pare, tj. na zakopano blago, i on ce vas odmah odvesti na ono mesto.
Uskrsnji post se ponegde naziva Baba Korizma i zamislja se kao stara, mrsava i visoka zena u crnoj suknji. Za vreme posta ona ide po kucama, kupi decu koja ne poste i odnosi ih u nekakvu jamu, a roditelji ih o Uskrs otkupljuju sarenim jajima. Zato se za vreme posta ne jedu jaja, da bi ih bilo za otkupljivanje dece.

IZ SVETA RELIGIJE

Proslava Uskrsa svih hriscana

Ove godine hriscani ce slaviti Uskrs istog dana, 15. aprila, a do tada bi Istocna i Zapadna crkva trebalo da se dogovore o proslavi velikog praznika istog dana sto bi bio veliki znak zajednickog svedocenja vere u novom milenijumu.
Ove godine ce se slaviti istoga dana, 15. aprila, a sledece godine razlika je cak 35 dana. U zemljama gde dominira jedna crkva ta razlika nije toliko uocljiva koliko u zemljama gde hriscani cine manjinu, pa jos izdeljenu na razne denominacije.
Hristovi sledbenici prema drugim religijama deluju time pomalo neverodostojno posto je vaskrsenje Hristovo centralni dogadjaj vere na kome se ona zapravo i zasniva. Pokusaji da se postigne da se ovaj praznik od svih slavi u isti dan nisu novi.
Od prvih dana hriscanstva razlike su postojale. U trazenju saglasja uvek je bio prisutan rizik, poput onog kada je uvoden u pravoslavlju "novi" kalendar. Da je racunanje vremena po sistemu iz vremena (bezboznog) cara Julija bilo netacno, nije nepoznato, ali i pored toga neki su njegov kalendar gotovo sakralizovali.

Prolecna ravnodnevica

U Alepu u Siriji, marta meseca 1997. godine, sastali su se visoki predstavnici s pravoslavne strane Carigradske, Antiohijske, Aleksandrijske i Moskovske patrijarsije sa predstavnicima anglikanaca, rimokatolika, luterana i drugih kako bi razmotrili mogucnosti slavljenja Uskrsa (Pashe) istoga dana.
Pitanje ima posebnu tezinu na Bliskom istoku, gde su hriscani manjina. Zamoljene su crkve da do 2001. sprovedu konsultacije u dobroj volji. Te godine je Pasha zajednicka i ukoliko bi se naslo resenje, receno je, to bi bio veliki znak zajednickog svedocenja vere u novom milenijumu.
Preporucuje se drzanje principa utvrdjenih na Nikejskom vaseljenskom saboru (325): Uskrs da se slavi u nedelju posle prolecne ravnodnevice, ali ne odmah, vec posle prvog punog meseca na nebu, uzimajuci u obzir naravno jerusalimski meridijan.
Na ove predloge proteklih godina niko nije temeljno reagovao, osim pravoslavnih i katolickih teologa Amerike, koji su ih svesrdno prihvatili. Pravoslavni integristi apriori su bili kriticni, mada ne mnogo glasno, ne ulazeci u temeljnija obrazlaganja.
Da je tesko postici jedinstvo oko slavljenja Pashe pokazuje celokupna istorija hriscanstva. Razlike i nesigurnosti postojale su uvek. Mnogi svetitelji i crkveni pisci svedoce da je Vaskrs prva dva veka, pogotovo na Istoku, slavljen kad i jevrejska Pasha (Irinej Lionski, Evsevije), dakle 14. nisana (prvog jevrejskog prolecnog meseca), ma u koji dan nedelje padne.
Kvartodecimani, kako su nazivani, drzali su se Evandjelja po Jovanu da je Hristos postradao uoci Pashe, dusu je ispustio kada Jevreji prinose pashalno jagnje. Hristos je novo Jagnje, starozavetna pasha je zavrsena. Drugi krajevi Rimskog carstva, pogotovo Rim, trazili su da se Uskrs samo u nedelju slavi. Car Konstantin sazvao je sabor u Nikeji najvise zbog toga da se ujednaci slavljenje praznika. To je i uradjeno, odustalo se od slavljenja na dan jevrejske pashe, mada ne svuda.
Tada je Uskrs bio tuzan praznik, secanje na stradanje Spasitelja, radost je odmah potom sledila i trajala pedeset dana, sedam sedmodnevnih nedelja, do Pedesetnice. Tesko je bilo sa jevrejskog prebacivati na druge kalendare i unapred izracunati praznik. Sveti Hipolit je uspevao da izracuna za 16 godina unapred, potom nastaje ciklus za 84 godine. Aleksandrijskoj crkvi pripalo je pravo i cast da sve crkve obavestava kada se ima slaviti Uskrs posto je u tom gradu bila najrazvijenija astronomija.

Povelja iz Alepa

Harmonije u slavljenju nije bilo jos dve stotine godina, do 526, a od tada do uvodenja gregorijanskog kalendara 1583. svi hriscani slave najsvetiji praznik istoga dana. Kada je ispravljena nastala razlika u vremenu, nastaje jos veci jaz. Pravoslavna strana pokusala je 1923, na svepravoslavnoj konferenciji u Carigradu, uz pomoc i srpskog delegata Milutina Milenkovica, da nadje resenje slavljenja praznika, stvaranjem crkvenog kalendara savrsenijeg i od julijanskog i od gregorijanskog.
Oci Nikejskog sabora drzali su se u tom trenutku najvisih naucnih dostignuca astronomije, kretanja Sunca i Meseca. Kasnije je nauka ustanovila da tadasnja dostignuca nisu bila najpreciznija, i mala odstupanja tokom vekova dobiju velike razmere. Zastupnici ujednacavanja praznovanja ostaju dosledno verni Nikeji, medjutim medjuverske prilike danas izgleda jos ne dopustaju raspravu bez strasti. Jos uvek se vise razmislja o tome ko navodno dobija a ko gubi. Nekima bi ovo predstavljalo "kapitulaciju pravoslavlja", drugima "jedinstveno svedocenje vere". Za razmatranje povelje iz Alepa tek ce nastupiti vreme.
Zivica Tucic

RAZLIKE U DOS-u - VOJISLAV KOSTUNICA:

Prioritet vlasti su drzavni problemi

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je juce da "paznju" vlasti u zemlji trenutno "zaokupljaju" drzavni problemi, a ne razlike u vladajucoj koaliciji DOS.
U izjavi Radio-televiziji Srbije (RTS), Kostunica je rekao da SRJ "ima suvise problema" koji se odnose na celovitost drzave i naveo delovanje albanskih terorista na jugu Srbije i na Kosovu i, kako je rekao, "nesto sto ima potpuno jasan separatisticki prizvuk u izbornoj kampanji u Crnoj Gori".
On je kazao da su navedeni problemi dovoljni za zakljucak da ce svako "kome je stalo do celine drzave... biti pre svega zaokupljen time, a ne razlikama koje u DOS-u postoje i treba da postoje".
Dodao je i da misli da su takvi stavovi u DOS-u preovladjujuci.
Jugoslovenski predsednik tako je odgovorio na pitanje novinara RTS-a da li je DOS "pred raspadom".
Kostunica je kazao i da je ta koalicija "suvise mnogoclana", a prilike u zemlji "suvise komplikovane" da bi u DOS-u moglo da postoji "potpuno saglasje".
"S druge strane to saglasje, pogotovu u jednoj koaliciji, kao da se pokusava preneti na jedan oblik povezivanja politickih stranaka koji nema i ne bi smeo imati nikakve veze sa nekadasnjim povezivanjem i nekadasnjim levim koalicijama i odnosima koji su preovladjivali u komunistickim strankama", kazao je Kostunica.
On je kao "potpuno normalno" ocenio da i u samim strankama, clanicama DOS-a, kao i unutar DOS-a "postoje razliciti stavovi o situaciji (u drzavi) koja je krajnje komplikovana", dodajuci da je "toliko mnogo pitanja koja treba resiti" da bi ga "zaista zabrinulo da se DOS u svemu slaze".
Navodeci da su u DOS-u okupljene stranke koje deluju na teritoriji cele Srbije, reginalisticke stranke, kao i stranke koje predstavljaju nacionalne zajednice, Kostunica je kao "potpuno prirodno" ocenio da se u takvoj koaliciji "ispolje razlike".
"Naravno, nista ne moze biti vecito, pa ni DOS, ali u ovom trenutku problemi koji zaokupljaju nasu paznju su znacajniji od razlika koje se mogu uociti u DOS-u. Ja bih prepustio vremenu te buduce odnose u DOS-u i kako ce se oni razvijati bilo da je rec o unutrasnjo-politickim ili spoljno-politickim temama", kazao je jugoslovenski predsednik RTS-u.

"PRES KLUB" O DOS-u... :

Eventualni raspad DOS-a neminovan

Medju strankama Demokratske opozicije Srbije postoje velike razlike i ta koalicija ce se eventualno verovatno raspasti na tri struje, zakljucili su ucesnici danasnjeg pres-kluba Medija centra na temu "DOS na testu".
Dragan Radulovic sa Filozofskog fakulteta je ocenio da ce se iz DOS-a u buducnosti formirati "tri snazne politicke struje" od kojih ce jedna biti "centar", druga "levi centar", a treca "desni centar".
"Novi savezni izbori su logican potez u smislu buducnosti savezne drzave", rekao je Radulovic i dodao da ce oni zavisiti od referenduma o samostalnosti Crne Gore. "Ako odluce da ostanu u federaciji, izbori su neminovni jer ce biti neophodno donosenje novog saveznog ustava. Ako se Crna Gora osamostali, savezna drzava nece postojati i onda ce biti potrebno donosenje novog ustava Srbije", kazao je Radulovic.
On je ocenio da tri struje DOS -a "u naznakama vec postoje". Dve bi bile okupljene oko najjacih stranaka DOS-a - Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije - a treca bi bila "korpus socijaldemokratske orijentacije, verovatno na celu sa Nebojsom Covicem koji je u medjuvremenu izrastao u znacajnu politicku figuru, pod uslovom da optuzbe koje su se u skupstini cule na njegov racun nisu tacne", rekao je on.
"Tu bi bile Socijaldemokratska unija, Socijaldemokratija i druge stranke slicne orijentacije", rekao je Radulovic. "Trenutno na politickoj sceni fali jedna ozbiljna socijaldemokratska orijentacija. U slucaju da se ona oformi, vrlo brzo bi sa scene nestala Socijalisticka partija Srbije, a Srpska radikalna stranka bi bila svedena na nivo jedne ekstremne politicke grupacije", rekao je on.
Politikolog Vladimir Goati je ocenio da je "vrlo moguce" da bi se socijaldemokratskoj struji prikljucilo i jedno krilo socijalista. U SPS-u se, prema njegovim recima, "nazire podela na socijaldemokratsko i neokomunisticko krilo".
"Takva podela ce se videti kad pocnu kriminalisticke istrage i kada se vide dimenzije zlocina", ocenio je Goati i dodao da ce se jedno krilo ograditi od toga, a da ce drugo da "brani svaki potez bivse vlasti". Socijaldemokratsko krilo socijalista bi se moglo prikljuciti "trecoj struji" koja bi proizasla iz DOS-a, smatra Goati.
On je, medjutim, ocenio da su lideri DOS-a "svesni neophodnosti da ostanu zajedno i da idu istim putem", zbog medjunarodne podrske koaliciji i njenim ciljevima, ali i zbog njene "ogromne vecine" u Skupstini Srbije. "Sa 176 poslanika, nijedna stranka pojedinacno nema dovoljno mandata da izlaskom ugrozi vecinu DOS-a", rekao je on.
Dusan Pavlovic iz Instituta za evropske studije je ocenio da izmedju dva najuticajnija lidera DOS-a Zorana DJindjica i Vojislava Kostunice postoji "sukob dve koncepcije reformi i tranzicije". "Kostunica je covek principa i jedan od njih je da se vlast ne sme zloupotrebljavati. Mislim da je iskren u tome. Mislim da DJindjic nema politicke principe... i da ne iskljucuje mogucnost da se vlast moze koristiti i na nacin na koji ju je koristio Milosevic", rekao je Pavlovic.
On je ocenio da je Kostunica najavio mogucnost samostalnog izlaska DSS-a na izbore zato sto "akteri koji u srpskoj vladi sprovode reforme, predvodjeni srpskim premijerom, smatraju da se vlast moze koristiti za licnu korist". Kostunica se, prema Pavlovicevim recima, "nada da moze da dobije vise glasova" i to je "prilika da se iscupa iz DJindjicevog zagrljaja".
Pavlovic je rekao da je DOS ostavio vise pitanja bez odgovora - "sta je bio spor oko razresenja Radeta Markovica", "zasto tri-cetiri meseca nije bilo dogovora oko ministra policije", zasto su Bozo Prelevic i Gradimir Nalic odbaceni kao kandidati za tu funkciju, zasto je odabran Dusan Mihajlovic, ko je pucao na Mihajlovica i zasto je postavljena bomba ispod dzipa Cedomira Jovanovica.
"Jedno vreme mi se cinilo da u tranziciji u Srbiji nije bitno nista osim ko ce upravljati policijom, sto sugerise zelju da se kontrolisu resursi", rekao je Pavlovic.

NESTALI NA KOSOVU - DJINOVIC:

Pocinje strajk gladju od 23. aprila

Predsednik Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije Ranko DJinovic najavio je "strajk gladju" od 23. aprila, "kojim ce rodbina nestalih radikalnije nastaviti borbu za rasvetljavanje sudbine svojih najdrazih".
DJinovic je rekao agenciji Beta da ce izvrsni odbor Udruzenja na sutrasnjem sastanku odluciti o detaljima strajka, kao i o mestu gde ce se odrzati.
"Najverovatnije ce to biti ispred saveznog i republickog parlamenta, kao i neke medjunarodne ustanove", ocenio je DJinovic.
On je rekao da je danas delegacija Udruzenja, u okviru akcije "Nasa nada je u vasim rukama", urucila italijanskoj ambasadi u Beogradu peticiju sa vise od 100.000 potpisa kojom se zahteva ubrzanje resavanja sudbina nestalih nealbanaca sa Kosova.
Predstavnici italijanske ambasade obecali su da ce upoznati vladu svoje zemlje sa problemom 1.300 otetih, koliko je evidentiralo Udruzenje, kao i da ce apelovati za ubrzanje resavanja njihovih slucajeva, rekao je DJinovic.
Proteklih dana rodbina nestalih protestvovala je ispred ambasada zemalja koje imaju vojnike na Kosovu, kao i ispred saveznog parlamenta i Palate federacije.
Delegacija Udruzenja razgovarala je i sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, kao i sa sefom civilne misije UN (UNMIK) na Kosovu, Hansom Hekerupom, prilikom njegove posete Beogradu.
Nezadovoljni ishodom razgovora, "koji ne pokazuju konkretne rezultate", rodbina nestalih odlucila se da ostrije zahteva istinu o najmilijima, kazao je DJinovic.
"Iako ce nas sledeci korak biti strajk gladju, zavrsicemo zapocetu akciju i peticiju jos predati danskoj i francuskoj ambasadi, kao i parlamentu Srbije", najavio je DJinovic.

ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE - DOS:

Platformu ne menjamo...

Lideri vladajuce koalicije u Srbiji DOS izjavili su juce da platforma te koalicije o redefinisanju odnosa sa Crnom Gorom nece biti promenjena.
"DOS ima samo jednu platformu za refedinisaje odnosa sa Crnom Gorom i od nje nece da odustane. Ta platforma nije ni zastarela, ni preuranjena vec izraz politickih teznji i nastojanja DOS-a za ocuvanje zajednicke drzave", izjavio je danas sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic.
On je novinarima rekao da ce vladajuca koalicija u Srbiji i dalje insistirati na zajednickom zivotu sa Crnom Gorom "kroz demokratski postupak koji unapred uvazava pravo gradjana Crne Gore da sami donesu odluku da li zele da nastave zivot u zajednickoj drzavi sa Srbijom".
Jovanovic je rekao da, ako gradjani Crne Gore ne zele zajednicku drzavu, DOS nema nikakvo pravo da na tom zajednistvu insistira.
U tom slucaju cemo se civilizovano razici, dodao je sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije.
Jovanovic je kazao da platforma DOS nije zavisna od rezultata prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, zakazanih za 22. april, ali da "prejudicira buduce ponasanje DOS prema izjasanjavaju Crnogoraca".
"Zelimo zajednicu Srbije i Crne Gore koja bi pocivala na zajednickom vodjenju monetarne politike, medjunarodne politike, poslovima u odbrani zemlje, a ako je to nesto sto je neprihvatljivo za Crnu Goru, slozicemo se sa tim i rastacemo se civilizovano", rekao je Jovanovic.
Jedan od lidera DOS i ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je danas da je DOS spreman na sve vrste kontakata, razgovora i redefinisanja odnosa, ali "nikako ispod platforme koju je predstavio jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica".
"Ta platforma podrzaumeva minimum nadleznosti savezne drzave. Ispod tog minumuma savezna drzava ne postoji, onda je u tom slucaju to savez drzava. DOS je jedinstven u zelji da ocuva zajednicku drzavu", rekao je Batic.
On je istakao da vladajuca srpska koalicija nece uticati na tok i rezultate izbora u Crnoj Gori.
Aleksandar Popovic, potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DS), na cijem je celu Kostunica, rekao je danas da ce DOS podrzati svaku odluku gradjana Crne Gore na vanrednim parlamentarnim izborima 22. aprila i eventualnom referendumu u toj Republici.
Popovic je na konferenciji za novinare rekao da DOS zajednicki podrzava Platformu o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, ali da je otvoren za razgovor sa crnogorskim partnerima o svim stavovima sadrzanim u tom dokumentu.
On je podsetio da su Platformu DOS-a predlozili jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica i premijer Srbije Zoran DJindjic, kao i da ona podrazumeva minimalnu, ali funkcionalnu federaciju.
Prema tom dokumentu Srbija i Crna Gora imali bi zajednicke institucije u oblasti odbrane, spoljnih poslova, saobracaja, ljudskih prava i neke osnove zajednickog privrednog, finansijskog i poreskog sistema.

DRUGO OPSTINSKO TUZILASTVO

Podnet zahtev za istragu protiv Marije Milosevic

Drugo opstinsko javno tuzilastvo u Beogradu potvrdilo je juce da je 6. aprila podnelo zahtev za sprovodjenje istrage protiv kcerke bivseg predsednika SRJ Marije Milosevic zbog osnovane sumnje da je izvrsila krivicno delo izazivanja opste opasnosti i neovlascenog nabavljanja, drzanja i nosenja vatrenog oruzja i municije.
Kako se navodi u jucerasnjem saopstenju Tuzilastva, zahtev za sprovodjenje istrage podnet je istraznom sudiji Drugog opstinskog suda u Beogradu, a po krivicnoj prijavi MUP-a Srbije.
Zahtev za sprovodjenje istrage u vezi sa izvrsenjem krivicnog dela izazivanja opste opasnosti podnet je povodom dogadjaja od 1. aprila "kada je prijavljena Marija Milosevic opste opasnom radnjom izazvala opasnost za vise prisutnih lica, tako sto je ispalila vise projektila iz vatrenog oruzja za koje je imala dozvolu".
Dodaje se da je rec o revolveru marke "Smit end Veson" , model 60, kalibar 38, specijal.
U saopstenju se navodi da je, takodje 1. aprila, kod Marije Milosevic pronadjeno vatreno oruzje - revolver marke "Nort Ameriken Alps", kalibar 22 Magnum "cije nabavljanje, drzanje i nosenje gradjanima uopste nije dozvoljeno".

JOS JEDNA OTMICA U BEOGRADU - "BLIC":

Kidnapovan vlasnik Delta holdinga

Predsednik "Delta holdinga" Miroslav Miskovic (56) otet jejuce oko osam casova iz svog automobila u blizini zgrade "Geneksa" u Bulevaru Arsenija Carnojevica na Novom Beogradu, pise "Blic".
Taj list navodi da policija nije nista saopstila povodom tog dogadjaja, ali je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj juce u Skupstini Srbije rekao da je Miskovic kidnapovan.
"Blic" pise da je pre deset dana, 30. marta oko 17.15 casova, na autoputu, iz pravca Aerodroma "Beograd", nepoznati vozac "audija A6" pokusao nekoliko puta bocnim presecanjem i udaranjem da zaustavi "Be-Em-Ve" (BMV), u kojem su se nalazili sin predsednika "Delta holdinga" Marko Miskovic, Dalibor Babic i Miroslav Malobabic iz Beograda.
Kako je MUP saopstio, na osnovu prikupljenih obavestenja, postojale su indicije da su nepoznata lica nameravala da otmu Marka Miskovica, dodaje taj list.
Kako "Blic" nezvanicno saznaje, Miskovic je krenuo automobilom "lanca" ka predstavnistvu firme "Delta holding" u zgradi "Geneksa", kojeg je vozio njegov sluzeni vozac, kad su ih, sa "audijem A6" teget boje, presrela cetvorica naoruzanih napadaca sa kapuljacama na glavi.
Trojica su izletela iz automobila i uperila automatske puske u njih, a potom su scepali Miskovica i stavili ga u prtljaznik svog "audija" i udaljili se u nepoznatom pravcu, dok je Miskovicev vozac ostao na licu mesta, pise "Blic".
Prema nezvanicnim informacijama, policija je organizovala poteru za otmicarima.
"Blic" pise da niko u "Delta holdingu" nije zeleo da i zvanicno potvrdi informaciju o otmici Miskovica.
List dodaje da se Miskovic spremao za put u Moskvu, gde je trebalo da otputuje u ranim jutarnjim satima. Prema toj verziji, pretpostavlja se da su otmicari znali za njegov put u Moskvu i da su ga presreli na putu ka aerodromu.
Nezvanicni izvori "Blica" tvrde da su se kidnaperi javili porodici Miskovic zahtevajuci otkupninu od 2,5 do cak pet miliona dolara.
Miskovic je jedan od osnivaca "Delta holdinga" gde ima 25 odsto kapitala.
"Blic" pise da se za Miskovicevo ime vezuju sledece firme i poslovi: Delta banka, Delta moto komerce (saloni automobila Fiat) - Beograd, Delta agrar (otkup stoke) - Krusevac, Delta sport - Moskva, Delta internesnal - Moskva, Deltino - Beograd, Delta far east - Peking, Fabrika za preradu drveta u Cicevcu, Delta fungi - Krusevac, Detmile - Milano, Hemslade trading - Nikozija, Fabrika bicikala - Subotica, poslovni prostor u Moskvi od nekoliko hiljada kvadratnih metara, Hladnjaca u Varvarinu, Fabrika za preradu drveta u Cicevcu, Fabrika celuloze u Sibiru sa 51 odsto vlasnistva, jedna od najvecih u svetu...
Nezvanicno se saznaje da u Zrenjaninu poseduje firmu "Belhem", koja ima gotovo istovetan proizvodni program kao i "Zupa" u Krusevcu, gde je Miskovic ranije bio generalni direktor.

JUGOSLOVENSKA LEVICA

Policajci podmetnuli oruzje u vilu u Uzickoj

Portparol Jugoslovenske levice (JUL) Dragana Kuzmanovic izjavila je juce da su policajci podmetnuli oruzje i eksploziv u vilu u Uzickoj u kojoj je do hapsenja boravio Slobodan Milosevic.
"Sedam policajaca iz beogradske interventne policije imali su zadatak da unesu i rasporede oruzje i eksploziv po radijatorima i coskovima vile u Uzickoj 11", kazala je Kuzmanoviceva i dodala da su policajaci taj zadatak izvrsili.
Prema njenim recima, jedan od tih policajaca, koji "trenutno ne radi", javio se i to priznao.
Pozivajuci se na reci jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da "nema pravde ako je selektivna", portparol JUL-a je zatrazila da se objasni "ko su ljudi sa najlon carapama na glavama, u farmerkama i patikama, koji su probali da udju i likvidiraju Slobodana Milosevica i njegovu porodicu".
Ona je ustvrdila da se "sve poklapa sa povratkom Karadjordjevica" i dodala da je akcija planirana "po Apisovom receptu". Kuzmanoviceva je ponovila da je medju ljudima sa najlon carapama na glavama bilo crnaca.
"Bila sam tamo, bila je upaljena vatra i narod je vikao 'ljudi, eno ga crnac", kazala je.
Ponovo se pozivajuci na Kostunicine reci, Kuzmanoviceva je zatrazila i da se "nacija obavesti zasto nije podneta krivicna prijava protiv skupine od 700.000 ljudi koji su 5. oktobra" zapalili RTS i Skupstinu SRJ, a podneta je protiv Sinise Vucinica.
Ona je rekla da u Uzickoj "nije bilo skupine" i Vucinic, clan Direkcije JUL-a i predsednik Radikalne stranke levice Nikola Pasic, "nije mogao biti vodja", dok su "vodje od 5. oktobra proglasene narodnim herojima".
Kuzmanoviceva je rekla da predsednica Direkcije JUL-a Mirjana Markovic boravi u Uzickoj 11.
"S jedne strane oseca se povredjenom, a s druge strane jakom", zbog podrske naroda. Ona je i dalje na celu partije i daje uputstva za rad JUL-a", dodala je portparol stranke.
Trenutne odnose JUL-a i Socijalisticke partije Srbije ona je oznacila kao "nedefinisane".
Na JUL-u se, prema njenim recima, "sve slomilo i pokusali su da opravdaju (preko JUL-a) i ono sto nije dobro radjeno u SPS-u".
Oduzimanje zvanja pocasnog gradjanina Crne Trave Miri Markovic, glasovima odbornika SPS-a i grupe gradjana, Kuzmanoviceva je ocenila kao "stvar pojedinaca".

KFOR I VOJSKA JUGOSLAVIJE

Nacelno dogovoren povratak VJ u sektor D tampon-zone

Delegacije Kfora i Vojske Jugoslavije (VJ) razgovarale su u Merdaru o sledecoj fazi povratka jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektor D tampon-zone na administrativnoj granici sa Kosovom, saopstio je Kfor.
Na sastanku, koji je trajao oko sat i 15 minuta, dogovoreni su modaliteti ulaska jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektor D tampon-zone.
Delegaciju Kfora predvodio je nemacki general-major Ernst Luc dok je VJ predstavljao zamenik komandanta zdruzenih snaga general Momcilo Momcilovic. Sastanku je prisustvovao i sef posmatracke misije EU na jugu Srbije Majkl Frenklin .
General Luc se zahvalio jugoslovenskoj delegaciji na saradnji i istakao da su obe strane sustinski spremne za potpisivanje sporazuma o povratku jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektor D.
General Momcilovic je, kako je saopstio Kfor, naveo da u sektoru D nisu zabelezene aktivnosti ekstremistickih grupa, te da ce povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti biti "simbolican".
Prema njegovim recima, glavni zadatak jugoslovenskih snaga bezbednosti ce biti ciscenje mina, nakon cega ce se te snage povuci, saopstio je Kfor.

BUJANOVAC

Napadnut punkt kod Lucana

Iz pravca sela Veliki Trnovac, sinoc u 19 casova i 15 minuta, na policijski punkt ispred sela Lucane, ispaljena je tromblonska mina, saopstio je vladin Pres centar u Bujanovcu.
Od detonacije je na policijskom punktu nacinjena manja steta, povredjenih policajaca nije bilo.
Na ovu provokaciju nije odgovoreno, naveli su zvanicnici Pres centra.

PORTPAROL BUJANOVACKOG PRES CENTRA

Noc u Bujanovcu,Presevu i Medvedji bez incidenata

Portparol bujanovackog Pres centra Ljubomir Podunavac izjavio je da tokom noci na podrucju opstina Bujanovac, Presevo i Medvedja, na jugu Srbije, nije bilo novih incidenata.
Podunavac je kazao da je juce primeceno pregrupisavanje i pokreti albanskih ekstremista u rejonu sela Cerevajka, 10 kilometara jugoistocno od Preseva.
Tokom jucerasnjeg dana cetiri helikoptera Kfora nadletala su selo Muhovac, u opstini Bujanovac, kao i brdo Sveti Ilija, u opstini Vranje, gde je poslednjih dana zabelezeno dejstvovanje albanskih ekstremista.
Primecena je i jedna bespilotna letilica iza sela DJordjevac, 12 kilometara severno od Bujanovca.
Najavljena je poseta delegacije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta selima Muhovac i Breznica, u opstini Bujanovac.

PORTPAROL KFORA, major DJULA BENE

"Jos nije zavrsena istraga oko incidenta"

Portparol Kfora, major DJula Bene rekao je u Skoplju da Kfor jos nije zavrsio istragu oko pogranicnog incidenta u kosovskom selu Krivenik kada su poginule tri osobe.
"Detalji istrage bice poznati kada bude gotov izvestaj zajednicke komisije Kfora i makedonskih snaga, koja je od generalnog sekretara alijanse Dzordza Robertsona i makedonskog predsednika i vrhovnog komandanta Borisa Trajkovskog dobila zadatak da tacno utvrdi sta se dogodilo i ko je odgovoran za incident", rekao je on na konferenciji za novinare.
Makedonska armija je, nakon vlastite istrage dva dana posle incidenta, kategoricki odbacila bilo kakvu umesanost u ispaljivanje granata na Krivenik tvrdeci da sa pozicija njenih snaga nikako nisu mogle biti ispaljene te granate.
Makedonski mediji su, pozivajuci se na izvore iz Kfora, objavili da je Kfor utvrdio da su granate ispaljene na Krivenik bile kineske proizvodnje i da makedonska armija u svom arsenalu ne raspolaze takvim granatama.
Zitelji sela Krivenik za incident optuzuju makedonsku armiju.
Bene je takodje rekao da je, prema informacijama Kfora, stanje na makedonsko-jugoslovenskoj granici prema Kosovu mirno i da nije registrovano kretanje vecih naoruzanih grupa sa Kosova prema Makedoniji.
Bene je saopstio da su pripadnici Kfora rasporedjeni na granici prema Makedoniji u toku prosle nedelje uhapsili 14 lica zbog sumnji da su ucestvovali u oruzanim sukobma u Makedoniji i da je zaplenjena veca kolicina pusaka, pistolja, rucnih bombi, municije i vreca za spavanje.

JEDAN VOJNIK KFORA POGINUO

Kfor potvrdio pad helikoptera

Jedan vojnik Kfora poginuo je prilikom pada britanskog helikoptera na jugu Kosova, izjavio je jedan portparol Kfora.
Portparol Kfora Aksel Jandesek izjavio je za Frans Pres u Pristini da su povredjeni vojnici prebaceni u bolnicu Kemp Bonstil kod Urosevca.
On je rekao da su vojnici evakuisani sa mesta nesrece i da su najmanje tri od sedam vojnika Kfora, odnosno trojica clanova posade helikoptera, britanske nacionalnosti.
U helikopteru tipa Puma britanske vojske nalazilo se sedam vojnika Kfora kada je pao na oko pet kilometara zapadno od mesta Kacanik, u blizini granice sa Makedonijom, izjavio je portparol Kfora Roj Braun u Pristini. Helikopter je udario u vrh planine, nekoliko stotina metara iznad puta koji povezuje jug Kosova i Tetovo.
Kfor je oko mesta nesrece zatvorio pristup istraga na licu mesta jos uvek je trajala. Portparol Multinacionalne brigade Centar pod britanskom komandom, komandant Fergus Smit izjavio je da se nesreca dogodila tokom "rutinskog leta".
Oficir Multinacionalne brigade Centar Nik Brehot izjavio je da ce ekipa britanskih istrazitelja u utorak stici na Kosovo, kako bi utvrdili okolnosti incidenta.

KOSOVSKA MITROVICA

Oslobodjen Igor Simic

Petoclano sudsko vece Okruznog suda u Kosovskoj Mitrovici oslobodilo je krivice Igora Simica, optuzenog za genocid na albanskim stanovnistvom tokom operacije vazdusnih udara NATO protiv SR Jugoslavije 1999. godine.
Medjunarodni sudija Majkl Hartman je na kraju glavnog pretresa odustao od optuznice za genocid i predlozio ukidanje pritvora, cime je okoncan sudski proces protiv Igora Simica, uhapsenog 9. avgusta 1999. godine.
Sudjenje Simicu pocelo je 5. decembra prosle godine od kada je saslusano 12 svedoka.
Predstavnik Fonda za humanitarno pravo Tasomir Lakicevic ocenio je da "ceo postupak i ponasanje javnog tuzioca predstavljaju trjumf pravde, prava i istine nad nepravdom".
"Ovakve situacije opravdavaju prisustvo predstavnika medjunarodne zajednice", rekao je Lakicevic i ocenio da "lokalni pravnici ne bi mogli ovako detaljno i casno da sprovedu postupak".

MITROPOLIT CRNOGORSKO - PRIMORSKI

Na izborima ce pobediti bratska sloga

Mitroplit Crnogorsko-primorske mitropolije Amfilohije izjavio je da ce na predstojecim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, 22. aprila, pobediti "bratska sloga Srbije i Crne Gore".
"Daj Boze da u aprilu, za Vaskrs, pobijede tvrda Bozja vjera i bratska sloga Crne Gore i Srbije, jer su u njoj nasa proslost, nasa buducnost, nasa bica, sudbina i istina", prenosi izjavu mitropolita Amfilohija podgoricki dnevnik "Glas Crnogoraca".
On je, aludirajuci na politicare koji se zalazu za nezavisnost te republike, rekao da "poneki ljudi muvlje pameti misle da sa njima pocinje svijet i da na njihovoj muvljoj pameti moze da se gradi buducnost Crne Gore".
"Zasto su nasi politicari tako promjenljivi, pa se ponasaju ko 'vrana na dva koca'", zapitao se crnogorski mitropolit i dodao da je to upravo zato sto je "u ljudima oslabila tvrda Bozja vjera, koja je temelj vasione, temelj ljudskog bica i vjecnosti".

CRNA GORA I EVROPSKA UNIJA:

Kampanja i izbori u Crnoj Gori moraju biti posteni

Ministri inostranih poslova Evropske unije su juce u Luksemburgu "izrazili ocekivanje" da kampanja i predstojeci izbori u Crnoj Gori budu "posteni i ispravni" i pozvali vlade u Beogradu i Podgorici da se o "obostrano prihvatljivim" ustavnim promenama dogovore u "sveukupnom saveznom okviru".
Ministri EU su podvukli da "jednostrani potezi" u vezi sa buducim odnosima Crne Gore i Srbije "mogu imati ozbiljne posledice za stabilnost celog regiona".
U raspravi na ministarskom zasedanju je, kako saznaje agencija Beta, bilo i donekle razlicitih ocena o konacnom ishodu "slozene i ne sasvim predvidive" situacije u Crnoj Gori.
Bilo je misljenja da bi konacno moglo doci do osmisljene i razumne nagodbe "demokratskih snaga u Beogradu i Podgorici...utoliko pre sto medju nekim kljucnim akterima na obe strane i sad postoji prilicno razumevanje i dobri odnosi".
Sefovi diplomatija EU su naznacili da od vlade Crne Gore ocekuju da ce "primeniti demokratska nacela" kako bi predstojeca kampanja i izbori bili "posteni i ispravni, uz uvazavanje merila OEBS".
"Savet ministara EU", kako su saopstili, "posebno podvlaci nuznost uravnotezenog i objektivnog izvestavanja svih drzavnih medija u Crnoj Gori, a narocito glavnih televizijskih kanala".
Sefovi diplomatija Unije su, kako se navodi u zakljuccima njihovog zasedanja, "ponovo zatrazili od vlasti u Beogradu i Podgorici da se dogovore o otvorenom i demokratskom postupku, u svekukupnom federalnom okviru, sa ciljem da se dodje do odluke o novim ustavnim resenjima za odnose izmedju dva sastavna dela Federacije, prihvatljivim za sve strane".
"Jednostrani potezi u vezi s tim pitanjem, mogu imati ozbiljne posledice za stabilnost celog regiona", stoji u zakljuccima zasedanja sefova diplomatija EU.
Funkcioneri na ministarskom sastanku EU u Luksemburgu su nezvanicno rekli novinarima da je, kao i dosad, "cvrst i jednodusan stav" vlada i institucija Evropske unije da "vlasti u Podgorici nikako ne bi smele da se ogluse o ocekivanja Evrope" da se resenje i dogovor s "demokratskom vlascu u Beogradu" mora naci na "razuman i nikako ishitren nacin, jer ce, inace, od toga imati stete svi u regionu, pa i Crna Gora".
Ako se stisa kriza u Makedoniji i krene u stabilizaciju stanja na jugu Srbije i samom Kosovu.
Ako bi bilo suprotno, to bi moglo imati uticaja na razvoj u Crnoj Gori, a "ishitreni koraci ka otcepljenju" Crne Gore bi, uzvratno, imali lose posledice po ceo region.

"VIJESTI"

Aktivisti DPS i SNP sirom Crne Gore

Vladajuca Demokratska partija socijalista (DPS) Crne Gore i najveca opoziciona partija Socijalisticka narodna partija (SNP) obezbedile su da njihovi aktivisti u predizbornoj kampanji obidju sva biracka mesta u Crnoj Gori, pisu podgoricke "Vijesti".
Kako navodi dnevnik, za DPS tokom predizborne kampanje radi oko 5.000 aktivista, a i SNP ima siroku mrezu aktivista na terenu. Procenjuje se da te partije vec sada znaju rezultate izbora 22. aprila, jer je veliki broj njihovih aktivista u prilici da poseti gotovo svaku kucu i porodicu i tako stekne uvid u raspolozenje gradjana.
List navodi da i druge stranke imaju "terensku mrezu" aktivista, ali da je njihov broj manji, a jedino se za Socijaldemokratsku partiju Crne Gore navodi da njeni aktivisti rade volonterski.

CRNA GORA - DPS Vukovic:

Srbija nema platformu o odnosima sa Crnom Gorom

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic izjavio je juce da ni Vlada Srbije, niti bilo koji drugi drzavni organ te republike, nije zvanicno ponudio platformu o novim odnosima izmedju Crne Gore i Srbije.
"Stav DOS-a o odnosima sa Crnom Gorom treba uvaziti, ali je to politicki, a ne drzavni stav", rekao je Vukovic Radiju Slobodna Evropa.
Prema njegovim recima, Crna Gora o novim odnosima treba da pregovara sa drzavom Srbijom, a ne sa DOS-om.
"Ocigledno je da o tome ne postoji stav Vlade Srbije, i to nije slucajno jer Srbiji ne treba Jugoslavija. Srbija ostavlja da se Crnogorci u Srbiji i u Crnoj Gori ceraju za i protiv Jugoslavije", rekao je Vukovic.
Vukovic, inace savetnik crnogorskog predsednika Mila DJukanovica, ocenio je da bi u zajednickoj drzavi za kakvu se zalaze koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" Albanci i Muslimani u Crnoj Gori ostali bez elementarnih politickih prava.

PODGORICA

Muslimani ne mogu biti krivi za drzavni status

Predstavnici politickih partija u Crnoj Gori ostro su kritikovali izjave celnika Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" kojima se Muslimani i Albanci u Crnoj Gori pozivaju da ne podrze projekat crnogorske drzavne nezavisnosti, preneli su crnogorski mediji.
Lideri jugoslovenske koalicije Predrag Bulatovic, Dragan Soc i Bozidar Bojovic u vise navrata su upozoravali Muslimane i Albance da ne smeju odlucivati o drzavnom statusu Crne Gore i da ne treba da veruju obecanjima crnogorskog predsednika Mila DJukanovica.
Komentarisuci jucerasnju izjavu lidera Srpske narodne stranke (SNS) Bozidara Bojovica da ce Muslimani "biti fiksirani kao krivci ako se Crna Gora odvoji od Srbije" vrsilac duznosti predsednika Demokratske zajednice Muslimana - Bosnjaka Rifat Veskovic rekao je da ce "bosnjacko-muslimanska populacija sama doneti politicku procenu".
"Gospodo Jugosloveni, nemojte nas savetovati jer mi najbolje znamo sta nam je ciniti. Sigurno je da nam ne odgovara Jugoslavija koju bi stvorila vasa koalicija, (Vojislav) Kostunica, (mitropolit) Amfilohije i (Sulejman) Ugljanin," rekao je Veskovic.
On je kazao da je Bojovic "najveci nacional-sovinista u Crnoj Gori".
Potpredsednik Socijaldemokratske partije Miodrag Ilickovic kazao je da je Bojoviceva izjava "varvarska".
On je ocenio da Muslimani ne mogu biti krivi za buduci drzavni status Crne Gore.
"Zbog takvog recnika SNS ce na izborima postati ruzna politicka marginalija Crne Gore", rekao je Ilickovic, a prenose crnogorski mediji.
Demokratska partija socijalista (DPS) je komentarisuci otpuzbe lidera Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" na racun Muslimana u danasnjem saopstenju navela da su one "sovinistice i nacisticke".
"Nekad su u Hitlerovoj Nemackoj Jevreji fiskirani kao krivici. Danas lideri saveza protiv Crne Gore fiskiraju Muslimane, protiv kojih su unapred podigli kolektivnu optuznicu", ocenila je DPS.

"ZAJEDNO ZA JUGOSLAVIJU"

Crnogorska vlast ce otici u proslost

Izborna koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" saopstice nakon 11. aprila svoj stav o nepravilnostima u birackim spiskovima za parlamentarne izbore u Crnoj Gori, izjavio je nosilac izborne liste te koalicije Predrag Bulatovic.
Na promotivnom skupu u podgorickoj mesnoj zajednici Tolosi, Bulatovic je rekao da je ta koalicija do 11. aprila dala rok drzavnim organima i Ministarstvu unutrasnjih poslova Crne Gore da otklone ocigledne propuste u birackim spiskovima.
Koaliciju "Zajedno za Jugoslaviju" cine Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka i Srpska narodna stranka.
Bulatovic, koji je i lider SNP-a izrazio je uverenje da ce na prevremenim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, 22. aprila, pobediti koalicija "Za Jugoslaviju" bez obzira da li ce, kako je kazao, sadasnja vladajuca koalicija "ostvariti svoju namjeru o izbornoj kradji".
"Njima izborna kradja moze samo da pomogne da ublaze svoj evidentni katastrofalni poraz. Oni ce otici u proslost, jer su im gradjani okrenuli ledja", rekao je Bulatovic.
On je kazao da koalicija "Za Jugoslaviju" brani Crnu Goru od "dukljanske ideologije i dukljanske koalicije" (Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije).
"Napadnuta je Crna Gora od kriminalaca, mafijasa i onih kojima je korupcija jedini smisao zivota", rekao je Bulatovic i naglasio da ce Crna Gora sacuvati svoju istoriju, tradiciju i drzavnost i u preuredjenoj zajednici sa Srbijom. Bulatovic je najavio da ce, ako bude potrebno, gradjani i Crne Gore i Srbije referendumom "potvrditi zajednistvo do koga ce doci njihove demokratske vlasti".