JUG SRBIJE

Putevi prema Gnjilanu i dalje rizicni

I pored dogovora o bezbednosti putnika na regionalnim putnim pravcima od Bujanovca i Preseva prema Gnjilanu, putovanje kroz pet kilometara siroku "tampon zonu" i dalje je veoma rizicno.
Iz Bujanovca u pravcu Kosova, preko sela Konculj, jednog od glavnih uporista ilegalne Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca (OVPMB), u pratnji predstavnika medjunarodne zajednice jednom dnevno polazi konvoj Srba iz Kosovskog pomoravlja.
Njima je to, pored puta od Preseva ka Gnjilanu, preko planinskog prevoja Mucibaba, jedina veza sa centralnom Srbijom.
Mada predstavnici OEBS -a redovno prate konvoje, njihovo prisustvo ne garantuje punu bezbednost putnika. Predstavnici lokalnih Albanaca na jugu Srbije i vodje OVPMB su prihvatili dogovor o nesmetanom prolasku konvoja sa Kosova kroz podrucje demilitarizovane zone.
Medjutim, od kada je sredinom decembra prosle godine postignut dogovor o smanjenju tenzija u kriznom regionu juga Srbije, vise puta je zabelezeno da naoruzani albanski ekstremisti zaustavljaju konvoje, fizicki maltretiraju putnike srpske nacionalnosti i otimaju im gotovinu i druge vrednosti, navode u bujanovackom Pres centru.
Portparol Pres centra Jovan DJukanovic, istice da se u stalnim kontaktima sa predstavnicima medjunarodne zajednice, insistira da naoruzani Albanci na vise kontrolnih punktova u "tampon zoni" prestanu da maltretiraju Srbe koji idu prema sredinama na istoku Kosova.
DJukanovic je danas, kao slucaj koji predstavlja najsveziji primer bahatosti naoruzanih Albanaca, naveo da je u subotu 13.januara na putu Bujanovac - Gnjilane, od jednog Srbina oduzeto 457.000 dinara, namenjenih za isplatu radnika jedog preduzeca u Kosovsko-pomoravskom okrugu. U Pres centru nije naveden identitet osobe kojoj je novac oduzet niti o kojem se preduzecu radi.
Drugi regionalni put prema Gnjilanu, vodi iz Preseva. Policija ovu deonicu kontrolise na punktu kod sela Cerevajka. Par kilometara puta od Cerevajke do kontrolnog punkta Kfora sa kosovske strane administrativne granice, pod nadzorom je ekstremista iz redova OVPMB.
Na ta tri kilometra puta u poslednjih mesec dana zabelezen je veci broj slucajeva kidnapovanja kosovskih Srba, koje su albanski ekstremisti, nakon intervencija vlasti u Beogradu i zvanicnika Kfora, kasnije oslobadjale.
Put od Preseva do Gnjilana vijuga kroz planinske vrleti i gustu sumu. Putovanje njime tokom noci se nikako ne preporucuje, mada je redak slucaj da se i preko dana njime neko krece.
Dogovorom o smirivanju napetosti srpskih vlasti i vodja OVPMB, ovaj putni pravac nije obuhvacen, pa je to, kako smatraju srpski izvori, dobar povod albanskim ekstremistima da i dalje ucenjuju i vrse pritisak na lokalno stanovnistvo sa obe strane granice i da ucenjuju zvanicni Beograd.
Novinar Bete uverio se na licu mesta, na policijskom punktu Cerevajka, da su ovim putem za nekoliko sati prosla samo tri automobila, kojima su upravljali Albanci.
Oni na Cerevajki moraju da prodju rutinsku policijsku kontrolu, ali ne zele da bilo sta kazu o prolasku delom puta pod kontrolom OVPMB.
Iz Preseva za Gnjilane redovno odlazi, i vraca se, autobus vranjskog prevoznika "Jedinstvo". Vozac i kondukter, obojica Albanci, tvrde da do sada na tom putu nisu imali nikakvih problema. Oni priznaju da su njihovi putnici samo Albanci, jer, kako kazu "Srbi nemaju poverenja iz njima nepoznatih razloga, da se voze tim autobusom do Gnjilana".
Ne zeleci da rizikuju putovanje od Bujanovca i Preseva do Gnjilana, prosvetni radnici u srpskim sredinama Kosovskog pomoravlja, danas, prvog dana drugog polugodja, nisu otisli do odredista u selima, gnjilanske, vitinske, kamenicke i novobrdske opstine.
Vojkan Ristic


KOSOVO-SRBI

Kosovski Srbi ocekuju vece angazovanje Srbije i SRJ

Savezna vlada najavila je da ce do kraja sedmice formirati Komitet za saradnju sa UNMIK-om, ali jos uvek nije poznato ko ce se biti postavljen na celo tog tela, koje bi u buducnosti trebalo da predstavlja osnovu saradnje vlasti u Beogradu, kosovskih Srba i medjunarodne zajednice i Albanaca na Kosovu.
"Na celo tog komiteta trebalo bi postaviti iskusnog diplomatu, koji ne mora da bude obavezno sa Kosova. Ta osoba trebalo bi da govori i albanski jezik", rekao je jedan od lidera Srba sa severa Kosova, Oliver Ivanovic.
Prema njegovim recima, Komitet za saradnju sa UNMIK-om trebalo bi da "poveze" srpske zajednice na Kosovu i nacini zajednicki program delovanja u pravcu stvaranja uslova za opstanak srpskog stanovnistva u toj pokrajini i povratak oko 200.000 prognanih.
Ivanovic je ocenio da su "monopol" na saradnju sa vlastima u Beogradu, pre demokratskih promena u Srbiji i SR Jugoslaviji, imali samo kosovski socijalisti, sto bi, nakon izbora sefa novog komiteta "moralo biti promenjeno".
Predsednik Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije (SNV KiM) vladika rasko-prizrenski Artemije rekao je agenciji Beta da nove jugoslovenske vlasti "prilicno kasne" sa formiranjem Komiteta za saradnju sa UNMIK-om, ali je izrazio ocekivanje da ce to telo "pokrenuti sa mrtve tacke" resavanje vitalnih problema kosovskih Srba.
"Ocekivali smo da ce nakon promena u Beogradu biti formirano telo, sa sedistem u Pristini, koje ce predstavljati sponu izmedju jugoslovenskih vlasti, kosovskih Srba i UNMIK-a", rekao je vladika Artemije.
Vladika rasko-prizrenski je, takodje, istakao da ocekuje znacajnu ulogu tog komiteta u nedavno odobrenom programu povratka Srba na Kosovo, kao i saradnju sa kosovskim Srbima.
Jugoslovenski Komitet za saradnju sa UNMIK-om formiran je u jesen 1999. godine, od kada su se na njegovom celu nalazili Nebojsa Vujovic i Stanimir Vukicevic, funkcioneri Socijalisticke partije Srbije (SPS).
Njihova uloga na Kosovu je, medjutim, bila protokolarna i vezana za razmenu informacija sa tamosnjom medjunarodnom administracijom. Zbog opozicione nastrojenosti vecine predstavnika kosovskih Srba, taj Komitet prakticno nije imao kontakata sa lokalnim srpskim stanovnistvom.


UN I SIMEUNOVIC: 

Neshvatljivo sto SRJ nema ambasadora u UN

Profesor na Fakultetu politickih nauka (FPN) Dragan Simeunovic ocenio je da je "prosto neverovatno" to sto SRJ jos nema ambasadora u Ujedinjenim nacijama (UN).
"Nas predstavnik u UN do sada je morao da ima niz ubedljivih nastupa u kojima bi predstavio cinjenice o stanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji i time stvorio atmosferu u toj organizaciji koja bi rezultirala donosenjem novih, po nas, povoljnijih odluka UN", rekao je Simeunovic.
Simeunovic, koji je i clan medjunarodnog tima eksperata koji bi uskoro trebalo da pocne da se bavi konfliktom na Kosovu, rekao je da je "dolazak Vojislava Kostunice na celo SRJ stvorio veci prostor za srpsku stranu da na ravnopravnoj osnovi sa svetom razmatra problem Kosova".
"Medjutim, mislim da su preterana nadanja i uverenje koje je pomalo euforicno stvoreno u proteklih par meseci na srpskoj strani da ce se problem Kosova sada brzo i po Srbe povoljno razresiti", rekao je Simeunovic.
On je rekao da je "neophodno imati daleko ofanzivniju diplomatiju i jedan razudjen plan razresenja problema na jugu Srbije, kako na strateskom tako i na operativnom nivou".
"Potrebno je nekoliko godina unapred isplanirati ne samo nacelne pravce delovanja vec i planove dnevnih aktivnosti", kazao je Simeunovic.
Dodao je da postuje veliki napor srpskih politicara i njihov svakodnevni angazman na jugu Srbije ali "to nije put kojim se taj problem moze resiti jer odnosi mnogo energije a ne donosi mnogo rezultata".
Simeunovic je sugerisao da bi nova vlada Srbije trebalo da formira ekspertski tim "ne gledajuci, poput prethodnih vlasti, na partijsku i politicku pripadnost".
Govoreci o odnosu nove americke administracije na celu sa Dzordzom Busom prema Kosovu, Simeunovic je rekao da "republikanci imaju drugacije poglede na mnoga pitanja u odnosu na administraciju Bila Klintona, pocev od prisustva americkih vojnika u Evropi, pa do odnosa prema EU u celini".
"Dzordza Busa ne interesuje mnogo Evropa niti je smatra toliko vaznom. Rec je o ozbiljnom politickom konceptu koji najvecu paznju poklanja Kini i Rusiji, a daleko manje Evropi", rekao je Simeunovic.
On je ocenio da je Bus "uverljiviji predstavnik koncepta globalizacije od bivseg predsednika SAD Bila Klintona".
"Oni koji se nadaju da ce Amerika potpuno okrenuti ledja nasem prostoru nisu u pravu. Verovatno ce nova administracija biti manje spremna na velike finansijske izdatke za jugoistocnu Evropu, a time i za nas, ali i nova vlast SAD ce sasvim sigurno prostor jugoistocne Evrope smatrati podrucjem od svog najvaznijeg strateskog interesa na evropskom kontinetnu", rekao je Simeunovic.
On je rekao da "eventualno povlacenje vojnika, ne znaci da Amerikanci nece imati interes za Kosovo" jer se i "bez americkih vojnika na Kosovu moze ostvarivati americki interes".
"SAD ce nastojati da Evropa resavajuci svoje probleme, sto po Busu znaci i Kosovo, to radi tako da uvek vodi racuna o americkom spoljno-politickom vojnom i ekonomskom interesu".
Kada je rec o perspektivama Kosova i Metohije, Simeunovic je rekao da "albanski lobi u svetu nije oslabio, vec je ojacao svoje pozicije".
"Taj lobi je imao i imace jos dugo veci uticaj od bilo kakvog srpskog lobija. Srpski lobi u svetu postoji na papiru. Velika nesloga i razudjenost srpske dijaspore i slaba njena povezanost sa drzavom Srbijom svakako ne idu na ruku namerama Srba da povrate Kosovo", rekao je Simeunovic.
On je kritikovao novu jugoslosvensku administraciju jer "nije uradila nista da rasute srpske snage u dijaspori i po svetu ucini politicki vise funkcionalnim".
Simeunovic je rekao da je "Slobodan Milosevicev imao pogresan plan za Kosovo dok nova vlast nema nikakav plan".
Na pitanje da li se od novog sefa civilne misije na Kosovu, Hansa Hekerupa, moze ocekivati drugaciji stav prema problemu Kosova od onog koji je zastupao Bernar Kusner, Simeunovic je rekao da "albanski zivalj sada nije neposlusan prema zahtevima medjunarodne zajednice, ali da postoji militantno krilo cije nestrpljenje i nasilje moze lako okrenuti stav sveta prema interesima Albanaca".
"Za razliku od vecine Srba, mislim da treba ozbiljno uzeti Kusnerovo upozorenje Albancima, da lako mogu izgubiti naklonost medjunarodne zajednice", rekao je Simeunovic.
On je rekao da "ne treba cak iskljuciti ni primenu sile od strane medjunarodnih snaga, na sta Albanci, ocigledno ne racunaju".
Na pitanje da li ce eventualno odvajanje Crne Gore iz SRJ uticati na status Kosova, Simeunovic je rekao da "je Kosovo, po Rezoluciji 1244, sastavni deo SRJ".
"Rezolucija je jasna i po njoj ako nema Jugoslavije, Kosovo ne moze opstati u sadasnjoj ustavno - pravnoj konstrukciji Srbije", rekao je Simeunovic i dodao da su "rezolucije politicke odluke koje se mogu menjati, pre svega putem donosenja novih".
"Ovdasnje vlasti treba da iskazu dozu politicke modernosti. Umesto dosadasnjeg pozivanja na istorijska prava, neophodno je vec jednom otvoreno postaviti pitanje sta je sa ljudskim pravima i slobodama Srba i drugih nealbanskih etnickih grupa kako na Kosovu tako i na jugu Srbije. To je pravi put kojim se najbrze moze stici do povoljnijeg resenja", rekao je Simeunovic.
Povodom predstojecih pregovora o redefinisanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, Simeunovic je rekao da vlasti u obe republike treba da promene odnos prema zajednickoj drzavi.
"Crnogorska vlast treba da shvati da je bila mnogo vaznija za svet, dok je bila tacka otpora Milosevicu nego danas. Sa druge strane i jugoslovenska odnosno srpska vlast treba da podje od realnosti prilikom pregovora sa crnogorskom vlascu", kazao je Simeunovic.
On je rekao da "nije tacno" da Crna Gora zeli potpuno odvajanje od SRJ, "vec je rec o poziciji te republike u federraciji".
"Siguran sam da bi Crna Gora pristala da umesto predsednika SRJ, postoji nekakvo koordinaciono telo Srbije i Crne Gore koje bi bez mnogo vlasti a sa dovoljno kontrolnih funkcija nadziralo federativni zivot. Stavise mislim da bi Crna Gora u tom slucaju bila spremna na mnogo vise zajednickih funkcija nego do sada", rekao je Simeunovic.



KOSOVO-UNMIK-HEKERUP 

Hekerup razgovarao sa albanskim liderima

Novi sef UNMIK Hans Hekerup razgovarao je juce, po preuzimanju duznosti, sa liderima glavnih partija kosovskih Albanaca.
Hekerup se odvojeno susreo sa predsednicima Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom, Demokratske partije Kosova Hasimom Tacijem i Alijanse za buducnost Kosova Ramusom Haradinajem.
Tema razgovora sa albanskim liderima, koji su i clanovi Privremenog administrativnog veca Kosova, bili su Hekerupovi prioriteti za buduci rad.
"Bice vise problema sa kojima cemo se suociti ja i moji saradnici na Kosovu, ali prvo i najznacajnije je kako odrzati izbore. Suocicemo se i sa bezbednosnom situacijom, sto je za Kosovo od sustinske vaznosti", rekao je, pre tih razgovora, Hekerup.
On je rekao danas da ce raditi na formiranju pravnih okvira za odrzavanje parlamentarnih izbora na Kosovu, ali nije najavio kada bi oni trebalo da se odrze.
"Pripremicu pravne okvire za odrzavanje izbora a zatim cu da odredim njihov datum", rekao je Hekerup novinarima ispred zgrade UNMIK-a u Pristini gde je i zvanicno preuzeo duznost prvog coveka medjunarodne administracije na Kosovu.


UDRUZENjE NESTALIH

Nastavljaju se protesti ispred ambasada clanica KFOR-a

Udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji saopstilo je danas da ce nastaviti protestna okupljanja ispred ambasada zemalja ciji se vojnici nalaze u sastavu KFOR-a na Kosovu.
U saopstenju Udruzenja se navodi se da ce jednocasovni mirni protesti pocinjati svakog dana u 12 sati, a prvi takav skup bice organizovan sutra ispred italijanske ambasade u Bircaninovoj ulici broj 11.
Svoja okupljanja porodice nestalih i kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji nastavice 17. januara ispred nemacke ambasade u Ulici Kneza Milosa 76.
Apel za pomoc Udruzenje ce uputiti 18. januara ispred ambasade Velike Britanije u General Zdanovoj 46 i 19. januara ispred Danske ambasade u Ulici Neznanog junaka 9a.
Protesti ce biti odrzani 22. januara ispred Saveznog ministarstva inostranih poslova u Ulici Kneza Milosa 2, 23. januara ispred Beogradske kancelarije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Bulevaru Crvene Armije 144 i 24. januara ispred zgrade Radio-televizije Srbije.
Udruzenje porodica nestalih i kidnapovanih lica zapocelo je kampanju mirnih protesta ispred ambasada 20. decembra 2000. godine.


KOSOVO-OEBS

Uredba o zabrani trgovine belim robljem

Sef Misije OEBS na Kosovu, norveski ambasador Dan Everts pozdravio je juce odluku UNMIK-a da otpocne borbu protiv trgovine belim robljem.
UNMIK je juce usvojio uredbu prema kojoj su za trgovinu belim robljem predvidjene kazne zatvora u trajanju od 20 godina. Uredbu je neposredno pred odlazak sa Kosova potpisao sada vec bivsi sef UNMIK-a Bernar Kusner.
"Ovo je veoma vazan korak ka zaustavljanju onoga sto je, u stvari, moderan vid ropstva", rekao je Everts.
Nacrt uredbe je pripremila radna grupa, koju su cinili predstavnici OEBS-a i Sekretarijat za demokratsku vladavinu i gradjansko drustvo, koji ima podrsku OEBS-a.
"Pitanje trgovine ljudima je veliki problem sa kojim se suocava Evropa. Proslog novembra, OEBS-ovo vece ministara je izrazilo svoje opredeljenje da pojaca napore za sprecavanje ovog problema i prihvatanje zakona za borbu protiv ove trgovine", navodi se u saopstenju OEBS-a.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |

Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2001

Yu Top ELITE razmena reklama