AUSTRIJSKI ZELENI
Zeleni traze kontroluvojnika i stanovnika Kosova
Stranka Zelenih podnela je danas parlamentarni upit austrijskoj vladi u kojem zahteva detaljan lekarski pregled ne samo austrijskih vojnika na Kosovu, vec i stanovnistva, kao i utvrdjivanje opasnosti od radioaktivnosti po ljude.
Zeleni zahtevaju odgovor na pitanja kao sto je sta je vlada ucinila od poslednjeg upita, postavljenog pre godinu i po dana, kada je ta stranka prvi put upozorila na opasnost bombardovanja uranijumskom municijom.
Tadasnja vlada najavila je da ce zbog ucestalih vesti o upotrebi projektila sa osiromasenim uranijumom, prilikom povratka izbeglica proveriti njihovu bezbednost, odnosno da li se oni vracaju na siguran teren.
Na konferenciji za stampu u Becu, povodom predaje parlamentarnog upita, portparol za spoljnopoliticka pitanja Zelenih Ulrike Lunacek istakla je da dosadasnji "obicni" lekarski pregledi nad austrijskim vojnicima koji se nalaze ili su bili u misiji na Kosovu nisu dovoljni, vec da treba sprovesti konkretne testove na oboljenje od leukemije.
Takodje, ona je naglasila da se austrijska vlada mora zaloziti da se pregleda i stanovnistvo pogodjenog regiona. Lunacek je istakla da medjunarodna zajednica mora detaljnom analizom terena ukloniti razumljivi strah kod stanovnistva.
Ona je objasnila da se mora utvrditi jasan stepen kontaminacije, kao i opasnosti po stanovnistvo, te da nije dovoljno sto je NATO do sada cinio, a to je da iznosi izjave strucnjaka koji tvrde da je osiromaseni uranijum slabo radioaktivan.
Lunacek je kazala da NATO snosi posebnu odgovornost, te shodno tome ima obavezu da reaguje na pojavu oboljenja od leukemije. "NATO je prema preporuci UNEP-a, koji je odmah posle bombardovanja analizirao region, imao obavezu da ona mesta na kojima je koristio radioaktivnu municiju oznaci i obezbedi kako stanovnistvo ne bi moglo doci u kontakt sa opasnim materijama.
Medjutim, do danasnjeg dana to nije uradjeno", objasnila je ona. Takodje, dodala je Lunacek, Zeleni smatraju da je u okviru Pakta stabilnosti, i drugih projekata medjunardone zajednice, premalo ucinjeno na polju uklanjanja steta po zivotnu sredinu.
"U okviru Pakta stabilnosti samo je jedan odsto sredstava predvidjeno za uklanjanje posledica bombardovanja po zivottnu sredinu. Na tom polju Austrija mora biti aktivnija", ocenila je ona.
Do sada je austrijska vlada bila aktivna samo u okviru Dunavske komisije i to samo u vezi sa odobravanjem sredstava za uklanjanje rusevina mostova, precizirala je portparol Zelenih.
Medjutim, to je nedovoljno i Austrija se mora zalagati i za uklanjanje steta po ekosistem Dunava, i citavog pogodjenog prostora", rekla je Lunacek.
Zeleni isto tako zahtevaju da se austrijska vlada zalozi za zabranu uranijumske i slicne municije. U parlamentarnom upitu austrijskoj vladi Zeleni postavljaju i pitanja o stavu austrijske vlade prema izvestavanju austrijskih medija koji su negativno prenosili izjave osoba koje su kritikovale upotrebu uranijumske municije.
NATO I URANIJUM
Sefovi medicinskih sluzbi NATO o osiromasenom uranijumu
Celnici NATO ostaju pri svojim tvrdnjama da projektili s osiromasenim uranijumom nisu radioaktivni, ali su morali da potvrde izvestaje u medijima da je vrhovna komanda NATO u julu 1999. upozorila sve vojne strukture i vlasti zemalja koje su pocele da salju vojnike ili civilno osoblje na Kosovo, na opasnosti od posledica eksplozije takvih projektila.
Naknadno je objasnjeno da se time mislilo na opasnost obolevanja od "hemijske toksicnosti" cestica koje se stvaraju eksplozijom municije s osiromasenim uranijumom, a koje imaju isto stetno dejstvo kao i teski metali, olovo ili ziva.
Sada donekle protivrecne izjave o stetnosti ovakve municije daju i neki ministri odbrana zemalja Atlantskog saveza, a naucna misljenja su podeljena i analize sve cesce obuhvataju i posledice rata u Zalivu, gde je ispaljeno deset puta vise projektila s osiromasenim uranijumom nego na Kosovu.
Tek sutra popodne ce nacelnik saniteta belgijske armije, general Roze van Hof, i predsedavajuci medicinskog komiteta NATO, pukovnik Dejvid Lam, na konferenciji za stampu upoznati novinare sa zakljuccima najviseg vojnog medicinskog tela Atlantskog saveza. U njegovom sastavu su nacelnici vojnih sanitetskih sluzbi, kao i medicinsko osoblje NATO medjunacionalnog vojnog staba.
Istovremeno, sutra popodne u sedistu NATO u Briselu, pocece prvi sastanak novostvorenog privremenog Komiteta za osiromaseni uranijum, koji je Savet NATO formirao za ciljem da prikupi sve raspolozive informacije, nalaze i saznanja o posledicama koriscenja projektila s osiromasenim uranijumom.
U radu ovog ad hoc komiteta, pored oficira i strucnjaka NATO, ucestvovace i predstavnici svih zemalja koje imaju ili su imale vojnike u sastavu Kfora i Sfora.
NATO je naglasio da se ocekuje i "blagovremeno ucesce predstavnika Jugoslavije". Danas izvori u sedistu NATO i jugoslovenskoj ambasadi u Briselu nisu imali nikakvih informacija o mogucem dolasku jugoslovenskih vojnih ili civilnih strucnjaka na sutrasnji sastanak ovog privremenog tela.
Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic je posle razgovora s celnicima NATO, prosle srede u Briselu, novinarima rekao da postoji spremnost Vojske Jugoslavije i NATO da se razmene raspolozive informacije o posledicama upotrebe osiromasenog uranijuma na Kosovu i jos nekim mestima u Srbiji i Crnoj Gori.
AUSTRIJSKA STAMPA O BILjANI PLAVSIC
Svedok protiv Milosevica i Zapada
Na optuzenickoj klupi Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine na prostoru bivse Jugoslavije u Hagu ne sedi samo svedok protiv Slobodana Milosevica, vec i protiv Zapada, ocenjuje danas visokotirazni becki dnevnik "Kurir" u komentaru povodom predaje bivse predsednice RS Biljane Plavsic.
"Kada je nasledila Radovana Karadzica na mestu predsednika RS, karikaturisti su otkrili slicnost cuperaka i izraza dvoje vodja Srba i time su ukazivali na istovetnost politike dvoje lidera. Medjutim razlika je da je Plavsic tezu o "odabranom narodu" obrazlozila i naucno", ukazuje dnevnik.
"Da se zenski Mengele, kako je Miloseviceva supruga Mira Markovic nazivala Plavsicku, nalazio u uzem krugu osumnjicenih ratnih zlocinaca je potvrdjeno. Ona, kako se moze pretpostaviti, shodno tome puno zna o planiranju ratnih zlocina. Zato se ona moze smatrati pravim svedokom protiv bosansko-srpskih "kancelarijskih zlocinaca", cije se kriminalne aktivnosti teze dokazuju nego one vojnika, pise list.
"Kurir" nastavlja da je Plavsicka, takodje, i dobar svedok protiv cuvara bosanskih Srba iz Beograda. Deklarisana antikomunistkinja mrzila je Milosevica iz dna duse. Pravi razdor sa Milosevicem usledio je kada je on damu iz Beograda kolima prevezao u RS i tamo je jednostavno izbacio iz auta", naglasava "Kurir" isticuci da Hag od Plavsicke ne ocekuje samo dokaze protiv Karadzica, vec pre svega protiv Milosevica.
"Zbog toga kruze glasine da ce ona, ako pruzi dovoljno dokaza, moci da racuna na umanjivanje kazne, odnosno cak i na pomilovanje", podseca list.
"Medjutim, sa Plavsickom na optuzenickoj klupi indirektno se nalazi i Zapad, a pre svega SAD. Amerika je Plavsicku izmislila kao "umerenog" naslednika za Karadzica. Ukoliko bi jednog dana pred sud stigao i Milosevic, Zapad bi se nasao pred jos vecim problemima, jer je tog gospodina godinama tretirao kao "faktor stabilnosti"", ocenjuje "Kurir".
KOSTUNICA U POSETI GRCKOJ
Razgovori i o unutrasnjim pitanjima SRJ
Bilateralni odnosi i unutrasnje jugoslovenske teme bice razmotrene tokom sutrasnjih razgovora predsednika SRJ Vojislava Kostunice sa najvisim grckim zvanicnicima, izjavio je danas portparol Ministarstva inostranih poslova Grcke Panajotis Beglitis.
Kostunica i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic stizu sutra pre podne u jednodnevnu zvanicnu posetu Grckoj tokom koje ce razgovorati sa drzavnim rukovodstvom i sefovima opozicionih stranaka.
Beglitis je, na redovnoj konferenciji za stampu, rekao da ce teme razgovora biti razvoj bilateralnih odnosa, Crna Gora, Kosovo, zivotna okolina i prisustvo osiromasenog uranijuma iz projektila NATO upotrebljenih u napadu na SRJ 1999, kao i "evropska perspektiva SRJ i uloga Grcke u tome".
Upitan da li ce vlada Grcke od Kostunice traziti podatke o uranijumu, predstavnik je rekao da ce se "naravno u razgovoru postaviti ta tema".
"Ko god ima podatke, dobro su dosli, ukljucujuci procenu stete", dodao je Beglitis i ponovio da je ministar inostranih poslova Jorgos Papandreu u kontaktu sa zemljama EU i regiona, kao i sa SRJ, radi pripreme sastanka Saveta za opsta pitanja EU, zakazanog za 22. januar, na kojem ce biti razmotren i problem zagadjenja.
On je potvrdio da je SRJ izrazila zelju za jacanje bilateralnih privrednih odnosa, "za sta postoje konkretni predlozi obe strane i o tome ce se sutra razgovarati".
Upitan da li SRJ hoce da revidira neke bilateralne ugovore kao sto je prodaja dela Telekoma Srbije grckoj drzavnoj firmi OTE, 1997. godine, Beglitis je rekao da "SRJ nije postavila to pitanje".
"Postoji niz sporazuma sklopljenih za vreme, da tako kazem, starog rezima (u SRJ) za koje je novo rukovodstvo izrazilo politicko zelju da ih revidira, ali to ne znaci da nameravaju da sada ucine nesto konkretno", rekao je Beglitis.
Povodom tvrdnji stampe da je Kostunica odbio da se sastane sa sefom diplomatije Papandreuom zbog nedavnih izjava njegovog savetnika Aleksisa Rondosa u vezi sa oktobarskim dogadjajima u SRJ, Beglitis je kazao da "to pitanje nikada nije postavljeno".
On je rekao "da nema razlika izmedju Papandreua i Kostunice" i naglasio da ce grcki ministar prisustvovati sutrasnjem razgovoru Kostunice sa premijerom Kostasom Simitisom (slika).
Portparol grckog ministarstva spoljnih poslova je precizirao da je Papandreu proteklih dana telefonom razgovarao sa Kostunicom i Svilanovicem o bilateralnim odnosima, Crnoj Gori, Kosovu, ali i o otvaranju kancelarije OEBS u Beogradu za cijeg je sefa bio kandidovan Rondos, i "slozili su se da se Grcka direktno ne umesa u pitanje OEBS".
"Odnosi sa SRJ su vrlo dobri", rekao je predstavnik demantujuci da je Kostunica odbacio kandidaturu Rondosa, koju su podrzale Francuska, Velika Britanija, SAD i Rusija.
"Posle konsultacija Papandreua sa Kostunicom i Svilanovicem, i ministrima inostranih poslova Portugalije i Italije, Gamom i Dinijem, Grcka je odlucila da povuce kandidaturu Rondosa", rekao je Beglitis.
Upitan da li povlacenje kandidature Rondosa "ima veze sa Haskim tribunalom, hapsenjem optuzenih i njihovim izrucenjem", Beglitis je rekao da se "OEBS bavi sirim temama koje indirektno mogu biti povezane sa Hagom" i dodao da se "konkretno o Hagu nije razgovaralo" u telefonskom razgovoru Papandreua sa Beogradom.
"Potrebna je paznja i osetljivost u rukovanju tim temama", ukazao je Beglitis.
On je povlacenje kandidature Rondosa objasnio time sto je "mandat predstavnistva OEBS u Beogradu veoma uzak, a mi smo smatrali da nam je vise u interesu da igramo siru ulogu u SRJ, a ne u ovoj proceduri (OEBS) koja bi mogla da izazove probleme za ostvarivanje grcke uloge".
Beglitis je rekao da "zato ne stoje komentari o tome da je to (neuspeh kandidature Rondosa) udarac nasoj balkanskoj politici" i time odbacio kritike stampe.
Na pitanje novinara o subotnjem sastanku Kostunice sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem, on je rekao da ce "unutrasnja zbivanja u SRJ biti na dnevnom redu razgovora" Kostunice u Atini.
Beglitis je naglasio da Papandreu i Kostunica "nisu razgovarali o tom razgovoru" predsednika SRJ sa Milosevicem i da ne zna da li ce Kostunica sutra u Atini "otvoriti tu temu".
Upitan da li ce pitanje postojanja jugoslovenske imovine u Grckoj biti tema sutrasnjih razgovora, Beglitis je rekao da je "to sire pitanje u vezi sa ekonomskim sankcijama i ono je jos uvek otvoreno jer sankcije nisu sasvim uklonjene".
"Novo rukovodstvo SRJ je protiv uklanjanja poslednje mere o zamrzavanju dela imovine u inostranstvu", rekao je Beglitis i dodao da ce "ta pitanja biti uskoro razmotrena na medjunarodnom nivou, verovatno i u EU".
Beglitis je rekao i da vlada Grcke jos ne zna ko ce biti novi ambasador SRJ u Atini. Bivsi, Dragomir Vucicevic je povucen krajem prosle nedelje.
Upitan o pripremama za Balkanski samit, predstavnik je rekao da je nacelno utvrdjeno da ce taj skup odrzati 21. i 22. februara u Tirani, ali termin je "jos otvoren", a izbegao je odgovor na pitanje "da li Kostunica moze da ode tamo".
VOLFGANG SISEL:
"Radikalne promene razmisljanja u Evropi"
Austrijski kancelar Volfgang Sisel ocenio je danas da je politicka neutralnost njegove zemlje zastarela.
U govoru na kraju Kongresa Austrijske narodne partije (OVP) ciji je lider, Sisel je pred delegatima iz citave zemlje istakao da "neutralnost ne sme vise imati mesta u evropskom kontekstu".
"Deo sveobuhvatne evropske spoljne politike mora biti i zajednicka bezbednosna i odbrambena politika", naglasio je Sisel.
Austrijski kancelar se zauzeo za "radikalnu promenu razmisljanja u Evropi", podsetivsi da njegova partija podrzava sirenje EU.
Govoreci o buducoj zajednickoj valuti, evru, Sisel je izrazio uverenje da ce nova moneta "podstaci evropsku svest".
Da je neutralnost za novu austrijsku vladu "trn u oku", najbolje svedoci i izjava ministra odbrane Austrije Herberta Sajbnera, inace clana koalicionog partnera, desnicarske Slobodarske stranke (FPO), koji je najavio da ce uskoro biti objavljena nova bezbednosna doktrina Austrije.
Glavni delovi doktrine, koja ce biti objavljena jos tokom ovog meseca, sadrze ucesce Austrije u evropskom bezbednosnom sistemu i opciju za pristup NATO.
Nova bezbednosna doktrina, prema recima Sajbnera, treba daprodje kroz javnu raaspravu, kako bi se usvojili novi ciljevi i zadaci za austrijsku armiju.
Medjutim, Sajbner je ocenio da pitanje clanstva Austrije u NATO tokom mandata sadasnje vlade nece biti aktuelno, ali je dodao da koalicioni partneri zele ovu opciju da unesu u bezbednosnu doktrinu.
"Austrija je propustila prvi krug sirenja NATO", rekao je on ocenivsi da je to bila greska. "Zbog toga sada nas prioritet treba da bude ucesce podrska izgradnji zajednickih evropskih bezbednosnih i odbrambenih struktura, koje bi se oslonile na saradnju sa NATO", objasnio je on.
"Austrija je vec sada ukljucena u medjunarodne bezbednosne strukture i izmenom ustavnih odredbi ustava vezanih za ucesce austrijskih vojnika u misijama za uspostavljanje mira, Austrija danas fakticki vise nije neutralna, vec nesvrstana zemlja", ocenio je ministar Sajbner. OVP i FPO u Austriji vaze za najvece pristalice clanstva te zemlje u NATO.
Nakon Drugog svetskog rata, u kojem je, uprkos najnovijim nastojanjima Beca da dokaze da je "alpska republika" bila zrtva Hitlera, bila na strani Treceg rajha, Austrija se obavezala na vecnu neutralnost.
Tu neutralnost sada dovodi u pitanje i zeli da se prikloni jedinom preostalom vojnom paktu, kojem je jednom nogom vec pristupila ukljucenjem u Programu NATO partnerstvo za mir.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2001