Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

REDEFINISANjE ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE

Najavljen razgovor Djukanovica sa Kostunicom i Djindjicem

Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic razgovarace u sredu u Beogradu sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom i mandatarom za sastav vlade Srbije Zoranom Djindjicem, javila je sinocTelevizija Crne Gore.
Osnova za razgovor bice platforme za redefinisanje odnosa u federaciji, koje su ponudile Vlada Crne Gore i Demokratska opozicija Srbije.
Kljucno pitanje razgovora DJukanovica sa Kostunicom i DJindjicem, kako javlja TV CRne Gore, bice problem medjunarodnog subjektiviteta buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
Crnogorska platforma predvidja da Srbija i Crna Gora budu zasebno medjunarodno priznate, dok platforma DOS-a podrazumeva jedinstven medjunarodni subjektivitet.

ODNOSI SRBIJ E I CRNE GORE - DOS

Bez izmena u predlogu Vojislava Kostunice

Lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) usvojili su bez izmena predlog predsednika SRJ Vojislava Kostunice za ustavno preuredjenje SRJ, rekli su danas visoki funkcioneri partija iz tog saveza.
"Predlog Kostunice prihvacen u celini i to je od sinoc predlog DOS-a. Zadovoljan sam, jer sada imamo osnovu za razgovor", rekao je predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovic.
On je dodao da je DOS "otvoren za sva resenja", koja vode ocuvanju zajednice Srbije i Crne Gore.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Aleksandar Popovic takodje je rekao da lideri DOS-a na sinocnjem sastanku nisu menjali teks predloga Vojislava Kostunice.
Prosle srede objavljen je predlog predsednika SRJ i lider DSS-a Vojislav Kostunica za ustavno preuredjenje SRJ, kojim je predvidjen koncept "funkcionalne federacije" Srbije i Crne Gore, kao "najcelishodniji".
Tim predlogom predvidjeno je da buduca federacija ima nekoliko osnovnih funkcija - zastitu osnovnih prava i sloboda, uz neophodan minimum socijalnih prava, spoljnu politiku, narodnu odbranu, osnove privrednog sistema i saobracaj i veze.
Kostunica je predlozio i da buduca zajednicka drzava Srbije i Crne Gore ima predsednika, koga ce birati skupstina i koji bi trebalo da ima "reprezentativna ovlascenja", dok bi savezna vlada bila organizovana po "kancelarskom modelu".

MEDIJA CENTAR - JUGOSLAVIJA U SRPSKOJ PRIZMI

Platforme Crne Gore i DOS dijametralno suprotne

Predlog crnogorske vlade je, prema njegovoj oceni, zatvoren i zastupa "tezu o razdruzivanju, a zatim formiranju saveza drzava", a iskljucivost u tom predlogu je posledica "visemesecnih priprema Crne Gore za odvajanje".
Samardzic je rekao da je vlada Crne Gore ulozila "puno energije i sredstava da pripremi teren za odvajanje" i dodao da se predstavnici Crne Gore "ponasaju kao da je medjunarodni subjektivitet te republike gotova stvar", sto je ocenio kao "igru koja nije dobra za otvaranje politicke diskusije".
On je dodao da se predstavnici Crne Gore "nisu najbolje snasli" nakon politickih promena u Srbiji i da su "jos vise radikalizovali predlog o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore iz 1999. godine".
Direktor agencije za istrazivanje javnog mnjenja Srbobran Brankovic ocenio je da bi na rezultate referenduma u Crnoj Gori moglo uticati pregrupisavanje stranaka na crnogorskoj politickoj sceni i formulacija pitanja na referendumu.
On je rekao da je do pregrupisavanja stranaka doslo izlaskom Narodne stranke (NS) iz crnogorske vlade i dodao da "(predsednik Crne Gore) Milo DJukanovic moze da racuna na liberale i muslimanske i albanske glasace" na referendumu.
Brankovic je ocenio da ce se Albanci u Crnoj Gori izjasniti za otcepljenje i dodao da je pitanje da li ce Muslimanima, ciji predstavnici participiraju u Vladi SRJ, nakon promena u Srbiji, odgovarati odvajanje od Srbije.
Regulisanje imovinsko-pravnih pitanja predstavljalo bi glavni problem ukoliko bi doslo do odvajanja Crne Gore od Srbije, naveo je on.
Formulacija pitanja na referendumu moze uticati na njegov ishod upozorio je Brankovic i podvukao da ono stoga ne sme biti sugestivno.
On je dodao da je u decembru doslo do "malih ali znacajnih promena" u birackom telu Crne Gore i da su svoj rejting poboljsale Socijalisticka narodna partija i NS, a da je Demokratska partija socijalista zabelezila blagi pad popularnosti.
Brankovic je napomenuo da 80 do 85 odsto stanovnistva Crne Gore ima definisan stav o izjasnjavanju na referendumu, a da je 10 do 15 odsto gradjana jos neopredeljeno i da upravo oni mogu uticati na njegov ishod.
Takodje, kako je kazao, vaznu ulogu prilikom uredjenja buduci odnosa Srbije i Crne Gore imace stav medjunarodne zajednice.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danijel Cvjeticanin smatra da Crna Gora ima privredne potencijale da bude samostalna drzava, ukoliko napravi "dobre aranzmane sa susednim drzavama i sa svetom".
On je, medjutim, ocenio da ekonomski interesi gradjana Srbije i Crne Gore nalazu da oni zive u drzavi koja ima "vece trziste, vece resurse i vecu mobilnost".
Cvjeticanin je naveo da u platformi crnogorske vlade postoji "asimetrija jer se nudi jedno trziste a dve carinske politike" sto je, prema njegovim recima, "neprirodno".
On je ponudu Crne Gore o buducem uredjenju odnosa sa Srbijom ocenio kao "predlog o razvodu braka" i dodao da zajednica u kojoj bi jedna clanica participirala protiv svoje volje "ne bi valjala".

CRNA GORA - MONTENA FAKS

Beograd spremio strategiju za rusenje DJukanovica

Crnogorska novinska agencija Montena faks tvrdi da je u Beogradu razradjena strategija za obaranje predsednika Crne Gore Mila DJukanovica s vlasti.
U tekstu koji prenose podgoricki mediji, ta agencija, pozivajuci se na izvore iz okruzenja predsednika SRJ Vojislava Kostunice, navodi da bi se, po tom planu, DJukanovic rusio pokusajem da se protiv njega pokrenu radnici fabrike "Radoje Dakic", zloupotrebom njihovog socijalnog polozaja.
Oni su izabrani zbog toga sto su 1989. godine, u vreme "antibirokratske revolucije", jednom vec rusili crnogorsko rukovodstvo.
Montena faks pise da je pokusaj da se radnickim mitinzima rusi DJukanovic usledio zato sto su "akcije fantomske organizacije 'Otpor' u okviru Crnogorske mitropolije ostale bez ikakvih odjeka".
Zbog neuspeha "Otpora", tvrdi agencija, sada se pokusava "mitinzima bratstva pravoslavne omladine" pred zgradom predsednika Crne Gore izazvati stanje koje bi pripremilo politicki pad DJukanovica.
Deo plana Beograda "za diskreditaciju Crne Gore na medjunarodnom planu" je bilo pripremanje i objavljivanje nedavne izjave italijanskog ministra finansija Otavijana del Turka o navodnoj povezanosti DJukanovica sa svercerima cigareta u Italiji.
Za anticrnogorsku kampanju u Rimu zaduzen je Dragos Kalajic, a u nju ce se ukljuciti i Francuska i Rusija, navodi Montena faks.

IZBORI U CRNOJ GORI

Sastanak svih predstavnika partija

Sastanak predstavnika parlamentarnih partija sa predsednikom Skupstine Crne Gore i potpredsednikom Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozarom Marovicem odlozen je za sredu 17. januar, rekao je predsednik Socijaldemokratske partije Zarko Rakcevic.
Sastanak je bio zakazan za danas i na njemu su predstavnici stranaka trebalo da obaveste Marovica o tome da li pristaju na inicijativu DPS koju im je on saopstio prosle nedelje.
DPS je predlozila da se najkasnije do 31.marta odrze prevremeni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, i da se sve partije obavezu da ce ako pobede na izborima raspisati referedum o drzavnom statusu.
Najveca opoziciona stranka u Crnoj Gori Socijalisticka narodna partija (SNP) odbila je danas inicijativu DPS.
Glavni odbor SNP predlaze da se izbori odrze u maju, a da parlament u novom sazivu donese Zakon o referendumu.
Inicijativu DPS prihvatio je njihov koalicioni partner SDP, uz uslovljavanje da sve parlamentarne partije pismeno potvrde da ce do kraja juna biti odrzan referednum o drzavnom statusu.
Narodna stranka je takodje pristala na prevremene izbore i objavila da napusta lokalnu vlast zbog cega je dovedeno u pitanje funkcionisanje vlasti u sedam opstina u Crnoj Gori.
Rakcevic je rekao da postoji mogucnost da vlast DPS i SDP opstanu na vlasti u pet opstina ukoliko Liberalni savez bude pristao da podrzi te dve partije.

SNP I IZBORI U CRNoj GORi

SNP odbio inicijativu DPS

Glavni odbor Socijalisticke narodne partije (SNP) odbio je juce inicijativu Demokratske partije socijalista (DPS) o odrzavanju prevremenih parlamentarnih izbora do kraja marta i referenduma odmah nakon njih.
U saopstenju sa sednice GO SNP se navodi da se ta partija zalaze da se prevremeni izbori odrze u maju, a da potom Skupstina Crne Gore u novom sazivu donese Zakon o referendumu.
SNP je ocenila da su uzrok politicke krize u Crnoj Gori "visestruke izborne manipulacije, koje nisu posledica loseg izbornog zakonodavstva vec njegove zloupotrebe za racun jedne partije".
Da bi se "kontrolisali akti i radnje koje uticu na tok izbora" SNP predlaze da sve zainteresovane politicke partije treba da imaju svoje predstavnike u pojedinim drzavnim organima, kao sto su Ministartsvo unutrasnjih poslova, ministarstva finansija i rada i slicno.
SNP je predlozila i nove medijske uslove za prevremene izbore i zatrazila "dogradnju" Zakona o informisanju.
SNP, kako se navodi u saopstenju, smatra da je referendum o drzavnom statusu moguce organizovati nakon izbora i "kao iskljuciv rezultat razgovora vlasti u Srbiji, Crnoj Gori, a uz ucesce predstavnika savezne drzave".
"Dijalog o eventualnom preuredjenju odnosa u federaciji mora biti u skladu sa ustavnom procedurom", navodi se. GO SNP je zakljucio da treba nastaviti zapoceti dijalog te partije sa DPS i svim relevantnim politickim partijama u Crnoj Gori.
SNP je najavila da ce saciniti sopstveni "Predlog stavova i opredeljenja za harmonizaciju odnosa Crne Gore i Srbije" u cilju ocuvanja SRJ.

SUSRET MILOSEVIC - KOSTUNICA

Milosevic trazio garancije da nece biti otet i predat...

Bivsi predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic trazio je od sadasnjeg sefa drzave Vojislava Kostunice garancije za licnu bezbednost, jer se boji da bude otet i predat Haskom tribunalu, pise beogradski dnevnik "Glas javnosti".
Pozivajuci se na jednog od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) koji je zahtevao anonimnost, list pise da tema razgovora "nije bila aktuelna politicka situacija u zemlji, vec Miloseviceva molba da ne bude izrucen Haskom tribunalu".
"Kako smo mi u DOS-u saznali, glavna tema razgovora bila je njegova licna bezbednost, kao i bezbednost njegove porodice. Naime, uskoro se ocekuje povratak njegovog sina Marka iz dobrovoljnog izgnanstva", rekao je sagovornik "Glasa javnosti".
Isti izvor je rekao da je Milosevic trazio da ga i dalje cuvaju pripadnici specijalne jedinice MUP Srbije ili savezne policije, "posto se plasi da bi mogao biti otet i predat Hagu".
"Bivsi predsednik je trazio garancije da nece biti nikakvog sudjenja njegovim nekadasnjim saradnicima dok je bio na vlasti - Nikoli Sainovicu, Draganu Tomicu i Dragomiru Tomicu, Mirku Marjanovicu..., ali garanciju nije dobio", pise "Glas javnosti", citirajuci svoj izvor iz DOS-a.
List pise i da je susret sa Kostunicom trazio Milosevic, a sastanak je ugovorio dan ranije, u petak, potpredsednik Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic.
Milosevic je na sastanak dosao u pratnji samo jednog telohranitelja i u tacno dogovoreno vreme. S Kostunicom je razgovarao u cetiri oka, nesto krace od dva sata, pise "Glas javnosti".
Kostunica i Milosevic razgovarali su u subotu u Palati federacije. Iz kabineta predsednika SRJ zvanicno je saopsteno da su njih dvojica razgovarali o "ukupnim prilikama u zemlji, stanju na Kosovu i odnosima u jugoslovenskoj federaciji".
Poslednji put Kostunica i Milosevic su se sastali 6. oktobra, nakon cega je dotadasnji jugoslovenski predsednik priznao poraz na predsednickim izborima.

ZAGADJENjE U SRJ

Eksperti upozoravaju na posledice hemijskog zagadjenja

Zagadjenje radijacijom u Jugoslaviji, izazvano koriscenjem municije sa osiromasenim uranom tokom NATO bombardovanja 1999. godine, nije jedina opasnost koja preti njenom stanovnistvu i zivotnoj sredini, izjavio je agenciji Tas visoki funkcioner ruskog ministarstva za vanredne situacije Vladimir Puckov.
Puckov je i glavni tehnicki strucnjak medjunarodne grupe eksperata koja je obavila ispitivanja ekoloske situacije u Jugoslaviji u leto 1999. godine.
Po njegovim recima, tokom NATO bombardovanja unistena su i mnoga postrojenja u jugoslovenskoj petrohemijskoj industriji tako da je ekoloska situacija u zemlji veoma ozbiljna.
"Medjunarodno javno mnjenje nije bilo zainteresovano za rezultate nase istrage u to vreme, a sada je paznja posvecena tom problemu svedena na takozvani uranijumski skandal", rekao je Puckov.
Eksperti upozoravaju da je sadrzaj hemikalija u zemljistu i vodi u Jugoslaviji realna opasnost za stanovnistvo i zivotnu okolinu i navode kao primer da je u Pancevu, u podrucju fabrike Petrohemija, ispusteno osam tona zive.
Sadrzaj tog metala u zemljistu preko 100 puta premasuje maksimalnu dopustenu koncentraciju, a sadrzaj derivata nafte u nekim drugim delovima Panceva premasuje dozvoljeni gornji limit za 3,7 puta.
Nista manje nisu opasni ni produkti sagorevanja preko 150.000 tona ugljovodonika i drugih toksicnih supstanci koji su pali na teritoriju Jugoslavije i susednih zemalja.
Ispustene kolicine oksida sumpora, azota, bakra i drugih teskih metala povecani su za 87 odsto u Boru posle unistenja sistema za preciscavanje u postrojenju za koncentraciju rude bakra, sto je dovelo do zagadjenja prostora u Jugoslaviji ali i u Bugarskoj i Rumuniji.
Eksperti su zabrinuti i zbog ispustanja preko 100 tona sirove nafte i derivata u zemljiste i vodu, ukljucujuci Dunav.

GRCKA-KOSTUNICA

Kostunica osudio NATO zbog upotrebe uranijuma

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je u odvojenim intervjuima za grcke dnevnike osudio NATO zbog upotrebe osiromasenog uranijuma tokom bombardovanja SRJ 1999.
U intervjuima za "Elefterotipiju" i Etnos", uoci svoje prve zvanicne posete Grckoj, u utorak, 16. januara, Kostunica je govorio i o unutrasnjim problemima SRJ i naglasio da je novo rukovodstvo odlucno da omoguci normalan prelaz na parlamentarni sistem, da suzbije korupciju i radi na ozdravljenju privrede.
Kostunica je rekao da "najpre treba da se ucvrsti zakonodavno telo, da bi se moglo govoriti o prelazu na normalnu parlamentarnu demokratiju".
Upitan o suzbijanju korupcije, on je naveo da je "nuzno ojacati drustvenu svest gradjana i dati im jako osecanje odgovornosti prema drzavi, kao i osecanje da imaju aktivnu ulogu i ucesce u aktivnostima drzave".
Kostunica je rekao da je protiv "sok-terapije" u privredi i naglasio da jos nije moguca izgradnja socijalne drzave, dodajuci da bi "bilo nepromisljeno da dajemo takvo obecanje". On je ponovio da sudbina bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica "nije na listi prioriteta".
Upitan da li je pomoc iz inostranstva bila odlucujuca za "rusenje (bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana) Milosevica" s vlasti, Kostunica je rekao da je "Zapad pomogao kada smo sami uspeli da srusimo rezim" jer je pruzio humanitarnu pomoc i "omogucio nas normalan povratak u medjunarodnu zajednicu".
Na pitanje o mogucnosti raspada SRJ, Kostunica je rekao da bi to imalo negativne posledice po citav region i pomenuo BiH, Makedoniju i Albaniju.
Kostunica je ocenio da "federacija nije nestabilna, nego lose smisljena jer je njen Ustav bio rezultat sporazuma medju (ranije) vladajucim socijalistickim strankama Srbije i Crne Gore".
"To je strukturalna greska i zato insistiram da u razgovore o novom Ustavu budu ukljucene i savezne i republicke ustanove, a da kljucnu ulogu imaju skupstine kao autenticni predstavnik naroda", rekao je Kostunica.
Govoreci o Kosovu, ocenio je da se do resenja moze doci samo kombinacijom elasticne diplomatije i strpljivog dijaloga Srba i Albanaca.
Kostunica je izrazio zahvalnost Grckoj za pomoc u vreme sankcija protiv SRJ, vazdusnih udara NATO i tokom borbe za demokratiju i ocenio da ce "na osnovi tog prijateljstva dinamicni bilateralni privredni odnosi biti jos konstruktivniji".
Upitan kako vidi sebe, Kostunica je rekao da je "nacionalno odgovoran demokrata, ili patriotski demokrata" i da je to uvek bila njegova "politicka orijentacija" te da on ne predstavlja "enigmu".
Na pitanje o svojim odnosima sa buducim premijerom Srbije Zoranom DJindjicem, Kostunica je rekao da je "apsloutno normalno" da medju njima "bude i neslaganja".
Kostunica ce u utorak u Atini razgovarati sa predsednikom Grcke Kostisom Stefanopulosom, premijerom Kostasom Simitisom, predsednikom Skupstine Apostolosom Kaklamanisom i vodjama opozicionih stranaka.

SAOPSTENjE DSS - POPOVIC:

Bombardovanje osiromasenim uranom je zlocin!

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Aleksandar Popovic ocenio je juce da je NATO koriscenjem municije sa osiromasenim uranom pri bombardovanju SRJ pocinio ratni zlocin koji treba da bude ispitan pred Haskim tribunalom.
Popovic je na konferenciji za novinare kazao da bi istragom o tom pitanju Haski sud delimicno "sprao sebe" od mnogobrojnih politickih odluka.
On je dodao da ce, tek ako pred sud budu izvedeni svi koji su ucestvovali u bombardovanju radioaktivnim projektilima, Haski sud imati "moralno pravo da deli lekcije drzavama i politicarima".
Potpredsednik DSS je ocenio da je Platforma o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore koju je juce usvojilo Predsednistvo Demokratske opozicije Srbije (DOS) "dobra i prihvatljiva, ali da nije Sveto Pismo".
Prema njegovim recima, platforma DOS, kao i platforma "dela Vlade Crne Gore" bice osnove za dalje pregovore o sudbini jugoslovenske federacije.
Popovic je ocenio da je Platforma iz Crne Gore "manjkava", ali da je DOS nece unapred diskvalifikovati, kao sto su sa Platformom DOS-a ucinile crnogorske vlasti.
On je jos dodao da se DSS zalaze za opstanak "minimalne federacije" i ocenio da je takvo resenje u interesu obe republike. Prema njegovim recima, DOS ce prihvatiti svako resenje iz Crne Gore u nadi da ce kampanja pred referendum u toj Republici biti fer.
Potpredsednik DSS je potvrdio da ce njegova stranka za novog ministra zdravlja Srbije predloziti Obrena Joksimovica. Dodao je da je funkcioner DSS Nada Kostic koja je u prelaznoj Vladi obavlja funkciju ministra zdravlja dobro obavila svoj zadatak, ali da DSS smatra da sada imenuje jos boljeg kandidata.
Povodom zahteva Zdravstvenog odbora DOS da Nada Kostic nastavi da radi kao ministar zdravlja, Popovic je kazao da DSS do sada nije znala da takav odbor uopste postoji i da nije ucestvovala na njenim sastancima.
Prema njegovim recima, odluka o predlogu za buduceg ministra zdravlja doneta je na Izvrsnom odboru DSS i to glasanjem.
Popovic je, takodje, izrazio uverenje da susret predsednika SRJ Vojislava Kostunice sa bivsim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, koji je optuzen za ratne zlocine pred Haskim tribunalom, nece uticati na Kostunicin medjunarodni ugled.
On je naveo da se Kostunica sa Milosevicem sastao i 6. oktobra prosle godine, ali da taj susret nikome nije smetao.
Prema njegovim recima, sve dok Milosevic ne bude optuzen pred domacim sudovima ne postoje razlozi da se Kostunica ne srece sa njim kao predsednikom najjace opozicione stranke.
Popovic je potvrdio da su Kostunica i Milosevic razgovarali o pravima bivseg jugoslovenskog predsednika, kao i o kriznim zaristima koja su nasledjena iz Miloseviceve vladavine.

ZASTO JE REC "TERORISTI" ZABRANJENA U ZARGONU NATO I AMERIKANACA?

NATO zeli tiho da ukloni albanske teroriste

Jugoslovenske vlasti smatraju da bi se temeljito pripremljenom i munjevitom antiteroristickom akcijom mogle bez ikakvih vecih problema i posledica neutralisati albanske naoruzane grupe u zoni kopnene bezbednosti na jugu Srbije.
Ali prihvataju i argumente NATO da je jos bolje da se "promena rezima zone" i uklanjanje albanskih terorista postigne istovremenom saradnjom Vojske Jugoslavije i Kfora, jacanjem mera poverenja lokalnog stanovnistva i srpskih vlasti i potpunim presecanjem logistike albanskim "ekstremistima" u zoni. Jer oni bi ostali kao "ribe na suvom" i tako uopste i ne bi doslo do ozbiljnijih oruzanih sukoba koji bi objektivno znacili "uznemirenje u celom regionu", a sto bi moglo narocito uzrujati lokalni albanski zivalj na podrucju Bujanovca, kao i Albance na Kosovu, u Makedoniji, pa i samu Albaniju.
Ovo se navodi u diplomatskim izvorima u Briselu posle razgovora sefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovica s celnicima NATO, prosle srede u Briselu, uz opasku da se "Jugoslovenima ocigledno zuri, a NATO je uzdrzan i trazi umerenost".
Ako bi albanski ekstremisti nastavili i ojacali svoje napade na srpsku vojsku i policiju, predstavnike vlasti i civile, vlada u Beogradu vise ne bi, iz unutrasnjepolitickih razloga, mogla, a ni htela da to trpi i krenula bi u vojnu akciju da spreci nasilje. To jeste srpska teritorija, a Kfor i NATO bi se tad nasli u nemogucoj situaciji da na bilo koji drugi nacin, osim verbalnih protesta, reaguju i zato sto su i sami krivi za stvaranje takvog zarista u regionu.
NATO partneri, a narocito oni evropski, nikako ne zele "rat" i sukobe, vec naprotiv sto blizu saradnju s vlascu demokratske Srbije, kako je to u vise navrata naglasio i generalni sekretar NATO Dzordz Robertson.
Razlike u stavovima Beograda i NATO i dalje postoje i ogledaju se, pored ostalog, i u tome da bi Atlantski savez hteo da se sve vise "poslovno i pragmaticno" odradi i svede na okvire jacanja saradnje kroz postojeci Vojno-tehnicki sporazum, kao i mere "jacanja poverenja", dakle ne menjajuci sire medjunarodne pravne okvire, buduci da bi se to moglo shvatiti i kao priznanje krivice NATO i Kfora za ono sto se desilo i desava na tlu Srbije, a sto uzroke ima itekako i samom Kosovu.
Beograd trazi da se to resi na najnadleznijem medjunarodnom nivou-odlukom Saveta bezbednosti UN. Kfor i NATO su, medjutim, vec prethodno cinjenicki morali da priznaju nesposobnost, ili jos tacnije, "nespremnost" narocito americkog kontingenta Kfora, koji nadzire medju prema tampon zoni, da spreci naoruzane albanske grupe da upadaju na srpsku teritoriju.
Neke NATO evropske zemlje, koje u Kforu imaju i pojedinacno i zajedno mnogo vise vojnika od Amerikanaca, smatraju da se u operacijama odrzavanja mira mora izloziti i odredjenom riziku. Zato je na americki sektor i upuceno znatno pojacanje od nekoliko stotina britanskih vojnika. Zato je precutno i prihvaceno da snage antiteroristicke, a ne samo kumanovskim sporazumom dozvoljene "lokalne srpske policije" udju u tu zonu.
Zvanicnici NATO su, posle posete Svilanovica, rekli da je jugoslovenski ministar sasvim uverio generalnog sekretara Dzordza Robertsona i ambasadore 19 zemalja u Savetu NATO da nasilje albanskih terorista uzdrmava regionalnu bezbednosti i ugrozava i vitalni drumsko-zeleznicki koridor ka Skoplju i Solunu.
Diplomate u Briselu smatraju da je sad i americka administracija pristala da se zariste nasilja koje izazivaju albanski ekstremisti otkloni, buduci da je jasno da to dovodi u pitanje i unutrasnjepoliticku stabilnost nove vlasti u Beogradu.
To je "mnogo vaznije" narocito evropskim saveznicima, a sto sad polako postaje slucaj i kad je u pitanju Vasington, koji jos uvek u demokratskim prvacima u Beogradu, navodno, ne vidi potencijalne "svoje" pouzdane saveznike u regionu.
Na to se nadovezuje i ocena da nasilje koje albanski "ekstremisti" (rec "teroristi" je zabranjena u americkom i zargonu NATO) vrse na tlu Srbije, steti i sveukupnim interesima Albanaca na Kosovu koji gube podrsku u medjunarodnoj javnosti, posto je jasno svima da podrska nasilnicima u tampon zoni na jugu Srbije, stize s Kosova (i albanskih delova Makedonije), a mozda i same Albanije.
Utoliko pre sto su jugoslovenske vlasti savrseno dobro uocile klopku u koju bi upale da su (iako to jeste srpska teritorija za koju Kfor i NATO stalno naglasavaju da "nisu nadlezni"), odmah vojno-policijskom akcijom krenule u eliminaciju albanskih terorista, a da prethodno nisu "prozvale" UN, Kfor i NATO koji su, rezolucijama i sporazumima, obavezni da sprece takvo nasilje.
Neminovno bi to znacilo i veliku zategnutost izmedju Kfora, NATO i novih jugoslovenskih vlasti, sto ne zeli ni jedna strana, vec se, na protiv, tezi postepenom uspostavljanju saradnje i jacanju poverenja.
Tome u prilog ide i resenost da se obostrano razmene informacije i saradjuje i u otklanjanju drugog vruceg problema-posledica upotrebe municije s osiromasenim suranijumom prilikom NATO vazedusnih udara.
Diplomate u Briselu tvrde, takodje, da prvenstveno Amerikanci, ali i u odredjenoj meri NATO u celini ne zele nikakve direktne sukobe s Albancima, a narocito da se desi da u vojnim operacijama dodje do zrtava i pogibije americkih ili vojnika iz drugih zemalja angazovanih u Kforu.
Amerikanci nikako ne zele bilo kakav sukob s Albanacima, jer ih i dalje smatraju jednim od oslonaca svoje politike na Balkanu. Ali je jasno da sad uveravaju Hasima Tacija i ostale albanske vodje na Kosovu da stanje na jugu Srbije radi protiv njihovih interesa.
Izvori u belgijskoj prestonici ocenjuju i da jugoslovenske vlasti na celu s predsednikom Vojislavom Kostunicom "vrlo pronicljivo i osnovano" teze da, sada od Vasingtona i NATO partnera iznudjeni pristanak na uklanjanje naoruzanih Albanaca i promenu prirode tampon zone, obezbede dodatnim, najjacim medjunarodnim pravnim merama na nivou Saveta bezbednosti.
I izvori bliski Atlantskom savezu se slazu s ocenom da bi NATO hteo da se sve to svede i podvede pod saradnju i promene u okviru kumanovskog Vojno-tehnickog sporazuma koji su potpisali Vojska Jugoslavije i NATO. NATO insistira i pozdravlja "poslovni, pragmatican pristup" jugoslovenske strane u resavanju ovog problema.
A Beograd smatra da je to ozbiljan problem koji je poprimio dimenziju ugrozavanje regionalne bezbednosti, pa zato zahteva i ozbiljnije medjunarodno pravno sankcionisanje.
Otud je i zakljucak da je rezultat prve posete sefa jugoslovenske diplomatije Svilanovica i njegovih razgovora s celnicima NATO, najpre u tome sto je na takvom najvisem nivou obe strane potvrdjena spremnost da se nadje resenje za goruci problem albanskog terorizma na tlu Srbije, a u zoni kopnene bezbednosti, kojoj bi prilaz,iznutra s Kosova, morale da stite americke i druge NATO trupe u sastavu Kfora. Jer to nalaze kako kumanovski Vojno-tehnicki sporazum, potpisan od NATO i Vojske Jugoslavije, isto kao i siri medjunarodni pravni okvir, sto je rezolucija 1244. Saveta bezbednosti UN. Donedavno to nije bio slucaj, kad su NATO i Kfor u pitanju.
Ostaje zato da se vidi koliko ce se to brzo desiti, jer Svilanovic u svom diplomatskom koferu iz Brisela jeste odneo znacajan, ali jedini opipljivi dogovor o tome da se uspostavi redovna komunikacija, na najvisem drzavno -ministarskom, zatim diplomatskom i, takodje, cisto vojno-strucnom nivou, prevashodno kroz Zajednicku komisiju Vojske Jugoslavije i Kfora.
Jugoslovenski ministar je "politickoj upravi" Atlantskog saveza predocio da Beograd trazi da se zona kopnene zastite ukine, jer jugoslovenska vojska i Kfor, odnosno tamosnje NATO trupe, vise ne treba da se smatraju neprijateljskim, suprotstavljenim snagama, a nema ni razloga za dalje postojanje takvog demilitarizovanog vazdusno-kopnenog pojasa.
Ili, ako NATO tu jos, ipak, ima nekih, mada neutemeljenih sumnji, da se onda taj prostor uz administrativnu granicu Srbije i Kosova suzi na jedan kilometar, ali pozeljno s obe strane te medje. To bi opstanak albanskim naoruzanim provokatorima i ekstremistima ucinilo jednostavno neodrzivim.
Isti je slucaj s trecom predlozenom varijantom, a to je da se dopusti da ozbiljne, jake i o odgovarajuci opremljene snage srpske policije, odnosno Vojske Jugoslavije, udju u tu zonu. Iz onoga sto se moze zakljuciti na temelju izjava Svilanovica i Robertsona, isto kao i zvanicnika NATO po zavrsetku posete jugoslovenskog ministra, jeste to da, zasad, ipak nista ne govori da bi albanski teroristi jos koliko sutra mogli biti izbaceni s podrucja Bujanovca, Preseva i Medvedje, iako bi to i NATO i jugoslovenske snage bezbednosti bez po muke mogli uciniti i za tili cas.
Sef nase diplomatije je potvrdio i ono sto je bilo savrseno jasno, a to je da je spremnost da se prihvati ramatranje promene statusa tampon zone vec uocena medju prvacima kljucno vazne americke administracije, prilikom Svilanoviceve nedavne posete Vasingtonu. A sto je i u proslu sredu onda logicno i jasno potvrdjeno u Briselu.
Postupci jugoslovenskih vlasti u odnosu na teroristicko nasilje u tampon zoni su, rekao je sef diplomatije SRJ, izgleda uverili NATO da je SRJ"spremna da uspostavi odnose poverenja u toj zoni i da to otvara mogucnosti da se razgovara i o potpuno novom rezimu".
U sustini, medju evropskim partnerima u NATO ni dosad nije bilo spora oko toga da i prvenstveno evropske napore za stabilizaciju regiona, pa i samu misiju Kfora, ugrozavaju napadi albanskih terorista... cije ljudstvo, oruzje i oprema stizu s Kosova, ili preko makedonske granice.
Uz to, teroristi su tako obuceni i raspolazu tako modernim i prikladnim naoruzanjem da diplomate u Briselu razvijaju pretpostavke da su oni mogli proci i kroz neke centra ili baze za obuku ne samo zvanicno raspustene UCK, vec i nekih susednih zemalja ili mocnijih svetskih sila.
I Svilanovic i Robertson su novinarima rekli da ce i na politicko-diplomatskom i na vojno-tehnickom nivou, u okviru Zajednicke komisije za primenu Kumanovskog sporazuma, biti nastavljenja saradnja SRJ i NATO sa ciljem da se resi ovo veoma vazno pitanje.
Jugoslovenski ministar je podvukao da je dosta prostora u razgovorima posveceno "merama uspostavljanja poverenja izmedju nasih snaga bezbednosti-vojske i policije- i snaga NATO koje se nalaze s druge strane administrativne granice u okviru Kfora".
Razmotreni su, po njegovim recima, i koraci koji bi trebalo da povrate uzajamno poverenje lokalnog srpskog i albanskog stanovnistva na podrucju Bujanovca, a posebno albanskog zivlja u odnosu na srpske i jugoslovenske snage bezbednosti.
To je sklop pitanja i mera "o kojima se u ovom trenutku razmislja i koje bi sveukupno trebalo da nas dovedu do cilja o kojem govorimo:a to je promena rezima u okviru zone, promena njenog obima ili potpuno uklanjanje te zone. Resenje ce verovatno zavisiti od stepena do kojeg cemo sve ove prethodne korake ostvarimo. Mi smo se dogovorili o redovnoj komunikaciji izmedju nas, kao i u okviru Zajednicke komisije za implementaciju, koja bi tehnicki sve to trebalo da razradjuje, objasnio je Svilanovic.
Robertson je novinarima naglasio da "je NATO i dalje odlucan u nameri da spreci svaku vrstu nasilja na Kosovu i poziva sve strane da se uzdrze od u Presevskoj dolini" i dodao da "svi mi zelimo stabilnost, demokratiju i mir na Balkanu". Cinjenica je da su generalni sekretar NATO Dzordz Robertson i Savet NATO nasem ministru Svilanovicu preneli spremnost da se preuredjenje tampon zone razmotri odmah i konkretno.
Ali, kako se iz svega moze zakljuciti, to nece biti odmah, sutra. Ali, NATO ocigledno ne zeli da na podrucju Bujanovca dodje do bilo kakvih vecih sukoba, spektakularnih okrsaja u kojima bi jugoslovenske snage bezbednosti, a jos manje Kfor i NATO direktno morale da se sukobe s naoruzanim albanskim teroristima.
Dosad je bilo sumnji u to koliko su Amerikanci uopste bili spremni da se krene u eliminaciju naoruzanih albanskih grupa iz tampon zone na jugu Srbije. Ako je sad tacno da to hoce i Vasington, nema dokaza da ceo NATO to namerava da resi drugacije od tihog, veseslojnog delovanja bez vojnih akcija. A to znaci, u potpunoj saradnji s jugoslovenskim vlastima, tako da se pritiskom na albanske vodje i jatake koji pomazu ekstremiste u Presevskoj dolini, presecanjem dotoka opreme, ljudi i hrane s Kosova, i Makedonije, kao i sredjivanjem i jacanjem odnosa poverenja izmedju lokalnog srpskog i albanskog stanovnistva, a narocito albanskog zivlja i srpskih vlasti na podrucju bujanovca, taj problem jednostavno i polako sad od sebe resi i razvodni tako da sami ekstremisti ostanu kao ribe na suvom...
Svilanovic je, inace, odgovarajuci na pitanja novinara, precizirao da za sada jugoslovenska vlada nije razmatrala mogucnost ukljucivanja SRJ u program saradnje sa NATO Partnerstvo za mir i rekao da o tome ni danas u Briselu nije bilo razgovora sa prvacima Atlantskog saveza. Za to jos uopste nije vreme i zbog zakljucaka koje vlasti u Beogradu i politicka javnost moze izvuci iz zbivanja i ponasanja NATO u vezi sa zbivanjima u tampon zoni.
Dragan Blagojevic
Brisel

DSS I HAG - POPOVIC:

Kostunica nece primiti Karlu del Ponte

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Aleksandar Popovic kazao je da se predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica nece sresti sa glavnim tuziocem Haskom tribunala Karlom del Ponte prilikom njene posete Jugoslaviji.
Popovic je na konferenciji za novinare ocenio da je "Haski tribunal - politicki tribunal", a da je njegovo tuzilastvo "politicki orjentisano".
On je dodao da su jugoslovenske vlasti spremne da razgovaraju sa predstavnicima Tribunala, ali da postoji minumum interesa koje ce SRJ braniti.
Na pitanje da li je moguce da SRJ zbog "crvstog stava" prema Tribunalu ponovo bude izlozena medjunarodnim sankcijama, potpredsednik DSS je kazao da to u ovom trenutku nije verovatno, ali da je za nekoliko meseci to moguce.
Popovic je, takodje, kazao da predsednik SRJ prima strane predsednike i premijere, a da Karla del Ponte nije ni na jednoj od tih funkcija. On je naveo da Haski tribunal "nije relevantna medjunarodna institucija".
Na primedbu da je Kostunica primio i rezisera Emira Kusturicu, Popovic je naveo da je Kusturica, po njegovom misljenju, znacajnija licnost "za nas narod" od Karle del Ponte.

BEOGRAD I HAG

O susretima Karle del Ponte odlucuje Vlada SRJ

Visoki funkcioner Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Dragor Hiber ocenio je kao "deo stranacke politike" najavu Demokratske stranke Srbije (DSS) da se jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica nece sastati sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte.
Poseta i raspored susreta Karle del Ponte je u nadleznosti spoljne politike, odnosno Ministarstva inostranih poslova SRJ, rekao je Hiber a.
On je rekao da je Ministarstvo pravde SRJ nadlezno za medjunarodno-pravnu saradnju SRJ a ne predsednik republike.

BEOGRAD - HAG

Vojin Dimitrijevic o odluci predsednika SRJ

Strucnjak za medjunarodno pravo Vojin Dimitrijevic ocenio je veceras kao "nekoristan gest" odluku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice da se ne sretne sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte prilikom njene posete SRJ.
"Da je gospodin Kostunica predsednik samo Demokratske stranke Srbije onda gospodju Del Ponte ne bi primio predsednik jedne stranke i to bila stvar ukusa i politicke naklonosti. On je predsednik cele SRJ i treba da vodi racuna o celoj Jugoslaviji", rekao je Dimitrijevic povodom danas iznetog stava DSS o predstojecoj poseti Karle del Ponte.
Potpredsednik DSS Aleksandar Popovic izjavio je danas na konferenciji za novinare da se Kostunica nece susresti sa Karlom del Ponte tokom njene predstpjece posete SR Jugoslaviji.
Popovic je to obrazlozio recima da je Haski tribunal "politicki tribunal", a da je njegovo tuzilastvo "politicki orijentisano". Na primedbu da je Kostunica primio i rezisera Emira Kusturicu, Popovic je naveo da je Kusturica, po njegovom misljenju, znacajnija licnost "za nas narod" od Karle del Ponte.
U izjavi agenciji Beta, strucnjak za medjunarodno pravo i predsednik Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijevic ocenio je taj gest Kostunice kao "nekoristan".
"Ako je resio da vodi spoljnu politiku onda bi trebalo da razmislja o posledicama svojih gestova. Ne verujem da je ovaj gest koristan, vec i zbog toga sto je umesto Kostunice govorio neko drugi", rekao je Dimitrijevic.
On je dodao da ne bi poredio Kusturicu i Karlu del Ponte, jer "Kusturica nije faktor svetske politike, a Karle del Ponte ne snima filmove". Dimitrijevic je rekao da ne veruje da ce zbog takvog gesta Kostunice iko uvoditi sankcije kakve su vec bile zavedene SR Jugoslaviji, jer su takve sankcije neproduktivne.
"Medjutim, ono sto zelimo, a to je da sto pre uspostavimo dobre ekonomske odnose sa inostranstvom, bice ovim otezano. Ujedno, neprijatelji Jugoslavije i zavidljivci u okolnim zemljama koji su se bojali da ih demokratska Jugoslavije ne prestigne, trljace ruke", rekao je Dimitrijevic.
On je dodao da ostaje da se vidi da li ce odlazeci americki predsednik Bil Klinton pre odlaska sa vlasti potpisati uredbe o ukidanju preostalih sankcija iz takozvanog "spoljnog zida".

DEL PONTE:

Nadam se da ce Kostunica naci vremena za mene

Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte izjavila je sinoc u Zagrebu da se "i dalje nada" da ce se ipak sastati sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom prilikom njene predstojece posete SR Jugoslaviji.
"Nadam se da ce on naci vremena da se sastane sa mnom. On se sastaje sa velikim brojem ljudi. Ne verujem da ne moze da nadje vreme za razgovor sa glavnim tuziocem Haskog tribunala", rekla je Del Ponte na konferenciji za novinare u Zagrebu posle razgovora sa hrvatskim zvanicnicima.
U Beogradu je juce saopsteno da Kostunica nece da se sastane sa Karlom del Ponte prilikom njene predstojece posete SR Jugoslaviji, koja je predvidjena za 23. januar.
To je novinarima saopstio potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popovic. Kostunica je predsednik te stranke.
Popovic je to obrazlozio recima da je Haski tribunal "politicki tribunal", a da je njegovo tuzilastvo "politicki orijentisano".
Iz Kostunicinog kabineta za sada nema zvanicnog saopstenja.
Na konferenciji za novinare u Zagrebu, Karla del Ponte je jos rekla da nije dala nikakav znak da ce odloziti posetu Beogradu, iako je u decembru izjavila da nece otputovati za SRJ ukoliko ne dobije garancije da ce je primiti predsednik SRJ.

BEOGRAD

Maskirani napadaci pretukli Bratislavu Morinu

Nekoliko maskiranih napadaca pretuklo je juce u Beogradu clana Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) i saveznog poslanika Bratislavu Bubu Morinu, saopstila je JUL.
U saopstenju sa sastanka Direkcije JUL upucen je ostar protest "protiv narucenog fizickog linca koji se pored medijskog i politickog vec duze vreme sprovodi protiv clanova JUL".
"Da je napad (na Morinu) organizovan, nedvosmisleno potvrdjuje cinjenica da su napadaci bili maskirani i da takve razbojnicke grupe izvrsavaju dobijene zadatke iz stabova kako bi zaplasili gradjane ove zemlje i to usred bela dana i u centru nase prestonice".
"JUL upozorava da je neprimeren ovakav nivo licne bezbednosti gradjana u jednoj evropskoj drzavi koja sebe naziva demokratskom", navodi se u saopstenju.