Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SABOR SV. JOVANA (Zimski Sv. Jovan)

20. januar - 7. januar

Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i njegov rodjak, po telu, jer je majka Jovanova bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je svestenik Zaharije, a majci njegovoj bilo je ime Jelisaveta.
Kad se navrsilo vreme da se ispune reci andjela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan. Kada je, po tadasnjem obicaju, trebalo izvrsiti obrezivanje i dati ime detetu, rodbina pocne navaljivati da se detetu da ocevo ime; ali najzad upitase i oca, da cuju da li se on slaze. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa: "Neka mu je ime Jovan!", i cim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poce govoriti. Zaharije prorece da ce to dete biti prorok, koji ce ici pred Bogom i pripremati mu put.
Jos od rane mladosti Jovan je zeleo usamljenicki, pustinjski zivot. Zato kad odraste, odvazi se i ode u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoci, sav se predao Bogu i svom pozivu. Ziveo je jednostavno: hranio se akridima (bubama slicnim skakavcima) i medom od divljih pcela, a odevao se u haljinu od kostreti, nacinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaisem. Visokog rasta, crne kose i brade, mrsavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.
Jovan poce otvoreno propovedati i govoriti protiv ljudskih mana i nevaljalstava i pozivati ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio strasan, jos strasnije su bile njegove reci, kojima je sibao svako zlo.
Kada se Jovan procuo, pocese kod njega dolaziti ljudi sa svih strana, da ga vide i cuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traze savete. Tako ga neki zapitase: "Sta treba da radimo pa da zadobijemo milost Boziju?", a on im odgovori: "Ko ima dve haljine, neka jednu dade onome ko nema ni jednu; a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo". Mitari, poreznici, upitase ga sta njih savetuje, a on im rece: "Ne preopterecujte narod dazbinama, vec naplacujte onoliko koliko je po zakonu". Vojnike je poducavao da ne tiranisu, vec da stite narod, a naucenjake onog vremena, tzv. fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudroscu i gospodstvom, prekorevao je recima: "Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time sto ste potomci Avramovi, jer vam kazem, da Bog moze i od kamenja ovog stvoriti decu Avramovu. Pogledajte! eno sekira stoji kod korena drveta, i svako drvo koje ne radja dobra roda, odseci ce se i u vatru baciti!"
Mnogi su mislili da je Jovan obecani Mesija, a neki pomislise da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oziveo, pa ga upitase: "Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?", a on odgovori: "Nisam, ja sam glas koji vice u pustinji". Onima koji ga pitase: "Jesi li ti Mesija ili drugog da cekamo?", Jovan odgovori: "Ja vas krstavam vodom, ali Onaj sto ide zamnom, jaci je od mene; ja nisam dostojan da mu odresim kaisa sa Njegove obuce, On ce vas krstiti Duhom svetim i ognjem.
Jovan je krstavao svakoga ko se pokajao u reci Jordanu i to se njegovo krstenje nazivalo u znak pokajanja, ali ne i oprostenja grehova.
U to vreme i Isus je poceo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, rece: "Gle, kako krotko ide! To je jagnje Bozije, koje uze na sebe greh sveta. Bog je hteo da ja svedocim za Njega, i ja velim da je Duh sveti na Njemu i da je On Bozji Sin".
Jovan je imao i svoje ucenike Andreja i Jovana Zavedejeva, te oni, cuvsi ovakve pohvalne reci Jovanove o Isusu, podju za Hristom, da cuju njegovu pouku i ocene njenu vrednost. Kada su se uverili da je Isus zaista Bogom obecani mesija, ne samo da su prestali biti Jovanovi ucenici i pridruzili se Hristu, vec su u drustvo Isusovih ucenika pridobili i Simona - Petra, brata Andrejinog, i Filipa i Natanaila, nazvanog Vartolomej, i druge.
U to vreme dodje i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se zacudi pa mu rece: "Ta Ti mene treba da krstis, a Ti dolazis da ja krstim Tebe?" Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti.
Govoriti istinu isto je sto i sipati nekome pregrst ljute paprike u oci. "Istina je gorka!" Jovan bese naucio da svakome kaze istinu u oci, ne mareci je li mu pravo ili krivo, i to ga dodje glave.
Razvrat rimskog drustva bese u to vreme dostigao vrhunac. Irod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje (dve oblasti u Palestini) ode jednom u goste svome bratu Filipu, koji je takodje bio carski namesnik u drugoj oblasti, i tu se zaljubi u Filipovu zenu Irodijadu, svoju snahu, i ona u njega. Irod otera svoju zenu, koja je bila kci arapskog cara Arete i uze za zenu Irodijadu, koja mu dovede i svoju kcer Salomiju. Sve je ovo bilo jos za zivota Filipova.
Braneci javni moral, Jovan pocne protestovati i javno izoblicavati ovakav postupak. Irod najpre nije smeo napasti Jovana, jer ga je i sam postovao, a plasio se i pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplasio pa pustio. Medjutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smisljala kako da ga ubije.
J ednom pozva Irod na proslavu dana svog rodjenja sve svoje vojvode i cinovnike i priredi veliko slavlje. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom medju njih izadje vitka i lepa Salomija, zapoce da igra i vestom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspolozenje, da Irod, razdragan do ludila, obeca da ce joj kao nagradu dati sta god zatrazi, ma i pola carstva i svoje obecanje zakletvom potvrdi. Devojka, ne znajuci sta bi zatrazila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelja, i nauci svoju kcer da zatrazi Jovanovu glavu na tanjiru!
Kad je Solomija rekla Irodu sta zeli, on se trze i zamisli, htede da odustane od datog obecanja, ali pomisao da se carska rec, makar i ovako lakomislena, ne porice, naredi da dzelat ode u tamnicu i posece Jovana Krstitelja. Dzelat ode i predade devojci glavu Pretecinu na tanjiru, koja je kao dragoceni poklon predade svojoj majci.
Tako je zavrsio svoj zivot Jovan Krstitelj, na dan 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), koga dana je odredjen praznik pod imenom Usekovanje, tj. Usecenje glave Jovana Krstitelja. Taj dan se provodi u strogoj uzdrzljivosti i postu. Ne jede se i ne pije nista sto je crveno, jer ta boja podseca na Jovanovu prolivenu krv.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteca jer se pojavio pre Hrista i poceo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato sto je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera cvrste volje, odvaznosti, pravicnosti, istine i postenja.

* * *

Na ikonama se Jovan slika kako krstava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drzi dug krstasti stap, preko koga stoji traka sa ispisanim recima: "Pokajte se jer se priblizava carstvo nebesko", ili, u desnoj ruci drzi poveci tanjir i na njemu odsecenu glavu, kao simbolicni znak svoje smrti.
Sabor svetog Jovana je 20. januara (7. januara) zato sto je, pri krstenju Hristovom, 19. januara (6. januara), posle Boga Oca i Svetog Duha, najvazniju ulogu imao Jovan kao Krstitelj, pa mu se odmah po krstenju dan i posvecuje.
U narodu postoji obicaj da se ljudi bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu", verovatno zato sto se Jovan smatra uzorom karakternosti i postenja.
O Ivanj-danu pletu se venci od ivanjskog cveca, i njima se kite staje, a uoci toga dana cobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde cuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko tih pobodenih masala. Ovo paljenje masala za Ivanj-dan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoci Bozica cime se hoce reci da zimsko, bozicno sunce ne sja tako visoko kao letnje, ivandanjsko, niti onako toplo greje. A sto se o Ivanj-danu pletu venci od ivanjskog cveca, time se svakako zeli pokazati da je priroda u razvoju dosla do svoje najvise tacke (na sred leta), i da se priroda time ovencava, kao sto na vence (svadbene) treba da pomisljaju i oni koji su za ovencavanje, tj. za zenidbu i udaju.
U vence od ivanjskog cveca stavlja se i beli luk, da kucu cuva od groma. Devojke u venac stave i crvenu ruzu, da bi bile crvene kao ruza, ili gledaju kroz venac radjanje sunca, da bi bile rumene kao sunce. Kojoj devojci ukradu venac u toku noci, udace se te godine.
Misli se da je Ivanj-dan tako veliki praznik da se sunce od velicine i straha tri puta ustavi toga dana.

FINSKI STRUCNJACI O NAMESTENOM MASAKRU

Nema potvrde za navodni "masakr" u Racku

U zavrsnom izvestaju finskih strucnjaka za sudsku medicinu ne nalaze se dokazi da je u selu Racak na Kosovu 15. januara 1999. masakrirano albansko civilno stanovnistvo, pise "Berliner cajtung".
U izvestaju, koji je nemackom dnevniku stavljen na raspolaganje pre konacnog objavljivanja u casopisu "Forenzik sajens internesenel" i iz kojeg se citiraju pojedinosti, nema zakljucka da su u Racku srpske snage bezbednosti pogubile miroljubive albanske seljane.
Strucnjaci za sudski medicinu, autori zavrsnog izvestaja radili su u timu ciji je sef bila Helena Ranta koju je Evropska unija (EU) angazovala da ispita slucaj Racak.
Finski strucnjaci su, kako navodi "Berliner cajtung", u izvestaju naveli da "nije moglo da se utvrdi da zrtve zaista poticu iz Racka". Pored toga, "nije mogao da bude utvrdjen ni sled dogadjaja do autopsije", kao ni "polozaj zrtava na mestu dogadjaja".
Strucnjaci iz Rantinog tima su dalje ocenili da na zrtvama "nije bilo tragova naknadnog sakacenja". U izvestaju koji citira nemacki dnevnik navodi se da je na 40 pregledanih tela zrtava nadjeno izmedju jedne i 20 prostrelnih rana, te da je samo u jednom slucaju pronadjen trag baruta koji bi ukazivao na egzekuciju.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je u prolece 1999. uoci intervencije NATO u Jugoslaviji tvrdila da "postoje dokazi da su u Racku ubijeni i unakazeni nenaoruzani civili", od kojih su "mnogi ubijeni iz neposredne blizine".
"Berliner cajtung" navodi da je "navodni masakar koji su Srbi pocinili u Racku mnogim politicarima na Zapadu i u Nemackoj posluzio kao obrazlozenje za davanje saglasnosti za otpocinjanje napadackog rata NATO protiv Jugoslavije".
Nemacki list dalje navodi da je "prvi izvestaj finskog tima koji je sadrzavao poluistine i kontradiktornosti, pre intervencije NATO tako predstavljen javnosti da je govorio u prilog otpocinjanju rata". To je, pise "Berliner cajtung", kasnije priznala i Helena Ranta.
List dalje navodi da je finska profesorka u junu prosle godine nacinila novi izvestaj koji je prezentirala Haskom tribunalu, a dan kasnije visokim funkcionerima EU. I jedno i drugo izlaganje o onome sto se desilo u Racku, tvrdi "Berliner cajtung", dobilo je pecat "tajna" te tako nije dospelo cak ni do poslanika Evropskog parlamenta.
Prema navodima jedne kanadske novinarke, koja saradjuje sa "Berliner cajtungom" i koja je potom razgovarala sa Rantom, sefica finskog tima strucnjaka za sudsku medicinu je i u Hagu i u Briselu saopstila da "njena istrazivanja ne mogu da potvrde verziju da je u Racku doslo do masovnog smaknuca albanskih civila" i da ona (Ranta) "zapravo ne zna sta se tamo zbilo".
"Berliner cajtung" navodi dalje da se u najnovijem izvestaju Parlamentarne skupstine NATO koji se bavi uzrocima i posledicama rata na Kosovu govori o "do danas ne u potpunosti razjasnjenom navodnom masakru u Racku".

SRBIJA, CRNA GORA I JUGOSLAVIJA

Kompromis nije postignut, razgovore treba nastaviti

Buduci premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da "nema utisak" da je na sastanku sa predsednicima Crne Gore i SR Jugoslavije Milom Djukanovicem i Vojislavom Kostunicom "postignut kompromis", ali je ocenio da postoji spremnost da se razgovor nastavi.
DJindjic je nakon sastanka, odrzanog iza zatvorenih vrata, novinarima u beogradskoj Palati federacije rekao da su zapoceti razgovori da se nadje "najmanji zajednicki nazivnik" dve platforme za resavanje buducih odnosa Srbije i Crne Gore.
Prema njegovim recima "tacka velikog razlikovanja" je status buduce zajednice - da li ce ona biti medjunarodni pravni subjekt ili "samo savez dve nezavisne drzave".
Najveci deo sastanka razgovaralo se o potencijalnim posledicama oba ponudjena resenja po bezbednost u regionu, kazao je DJindjic.
Prema DJindjicevim recima, njegov i Kostuniccin stav je da ce Crna Gora "izaci polarizovana posle svakog izjasnjavanja, bez obzira koja strana dobije vecinu, da ce nas svet videti kao region koji se dezintegrise i da ce verovatno Kosovo postati jos problematicnija zona, jer je u rezoluciji 1244 definisano kao deo Jugoslavije".
Buduci premijer Srbije je rekao da je DJukanovicev stav da se ti problemi mogu resavati dogovorom i da je "medjunarodno priznata Crna Gora interes Crne Gore".
DJindjic je rekao da "ne treba zuriti" i da je vazno da razgovor budu nastavljen, da bi "bilo koje resenje koje usledi bilo demokratsko, da bi ono vodilo racuna o visokom stepenu nestabilnosti regiona i da bi kroz to resenje povoljan polozaj koji nasa zemlja sada ima bio odrzan" i da bi "ostali" svi aranzmani koje je SRJ postigla sa medjunarodnim organizacijama.
Na pitanje kada ce razgovor biti nastavljen, DJindjic je odgovorio da se ocekuje formiranje nove Vlade Srbije i odluka o izborima u Crnoj Gori i da ce nakon toga biti postignut dogovor "u kom sastavu i kada ce biti naredni sastanak".
"Glavni argument i novi kvalitet koji bi u razgovore mogao da se unese", prema DJindjicevim recima "odnosio bi se na stav medjunarodne zajednice u pogledu Kosova", i finansijskih aranzmana obecanih Jugoslaviji, u slucaju da se usvoji "jedno ili drugo resenje" buducih odnosa u federaciji.
Na osnovu toga bi se procenila "cena jednog ili drugog resnja", kazao je DJindjic.
"Ne smatramo da je u Srbiji neophodan referendum, smatramo da je vecina za medjunarodno priznatu Jugoslaviju, uz njenu reformu, a ako se vecina ljudi u Crnoj Gori opredeli za samostalnu Crnu Goru, nema potrebe da se odrzava referendum u Srbiji", rekao je DJindjic.
On je kazao da "u Srbiji nije prioritet tema unutrasnjih odnosa Srbije i Crne Gore, vec ekonomske teme i obnova zemlje nakon 10 godina zaostajanja u ekonomskom razvoju".
Na pitanje da li ce rezultat eventualnih izbora u Crnoj Gori uticati na resavanje krize, DJindjic je ocenio da ce Crna Gora ostati polarizovna.
"Drugo bi bilo da jedna strana dobije 70-75 posto. To nije verovatno, verovatnije je da bude pola -pola, ali rezultat izbora ce ubrzati politicki proces u jednom ili drugom smeru. Posle izbora neophodni su intenzivni razgovori, bilo kakav rezultat da je, oko implementacije rezultata", rekao je DJindjic.
Prema njegovim recima, "ako rezultat izbora bude referendum, pa nezavisna Crna Gora, moramo da se dogovorimo kako taj postupak da mirno tece, a ako rezultat izbora bude zajednicka drzava, moramo da reformisemo zajednicku drzavu, jer ona ovakva kakva je ne odgovara ni Srbiji", rekao je DJindjic.
Milo DJukanovic izasao je iz Palate federacije nekoliko minuta pre DJindjica, ali nije davao izjave novinarima.

PREDSEDNIK SRJ I TRIBUNAL U HAGU

Kostunica veoma kriticno o Haskom tribunalu

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica najavio je juce da ce, iako nije planirao, razgovarati sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte, kada bude dosla u Beograd, iduce nedelje.
"Nisam mislio da je primim (Karlu del Ponte) zato sto sam zauzet, ali ima vise stvari koje su uticale da promenim tu odluku", rekao je Kostunica na redovnoj mesecnoj konferenciji za stampu.
On je rekao da su na promenu odluke uticali podaci o uticaju osiromasenog uranijuma na zdravlje ljudi, kao i novi podaci o ubistvu Albanaca u selu Racak na Kosovu koje je "posluzilo za ucenu u Rambujeu a kasnije kao jedan od povoda za bombardovanje SRJ".
Kostunica je u veoma kriticnom tonu govorio o Haskom tribunalu, a kao "agresivan manir" ocenio je najavu Karle del Ponte da ce mu uruciti sve, pa i zapecacene optuznice tog tribunala.
"Primicu te optuznice i predacu ih vladi i parlamentu", rekao je Kostunica.
On je rekao da se sa Haskim tribunalom "ne moze ne saradjivati" ali da ta saradnja mora biti pravno i politicki ogranicena.
"Saradnje sa Haskim tribulanom ce biti uz postovanje legaliteta zemlje. Postoji i fakticitet sile tog tribunala koji se takodje mora postovati zbog pozicije nase zemlje. Mi cemo se vladati po domacim zakonima i pravilima, mada znam da ima onih koji bi zeleli da se svi vladamo po Haskim pravilima", rekao je Kostunica.
On je ocenio da je Haski tribunal "pristrasan" i dodao da "pojam tajnih i zapecacenih optuznica ne postoji ni u jednom pravnom sistemu, osim u Haskom tribunalu".
Povodom razgovora sa crnogorskim predsednikom Milom DJukanovicem, Kostunica je rekao da su stavovi Crne Gore, sa jedne i Srbije i Jugoslavije sa druge strane "radikalno suprotstavljeni" i "nepomirljivi", ali je istakao da SRJ nece uciniti nista da spreci volju gradjana Crne Gore, "cak i ako ta volja bude izrazena na neustavan nacin".
Kostunica je ukazao na neophodnost postovanja Ustava SRJ i Crne Gore prilikom donosenja buducih odluka o preuredjenju odnosa u jugoslovenskoj federaciji.
"U suprotnom, ako se Ustav ne bude postovao, SRJ i Beograd nece reagovati, ali nece ni snositi odgovornost za posledice koje mogu nakon toga nastati", rekao je Kostunica.
On je rekao da se vlasti u Crnoj Gori "nalaze pred neminovnoscu izbora u toj republici".
Nastavak razgovora sa crnogorskim vlastima, prema recima Kostunice, umnogome zavisi do izbora i formiranja nove vlade u Crnoj Gori koja ce, za razliku od sadasnje, uzivati podrsku vecine poslanika u parlamentu te republike.
Kostunica je istakao da je sa Zoranom DJindjicem, koga je oslovio kao mandatar Vlade Srbije, gotovo potpuno saglasan kada je rec o principima za redefinisanje odnosa u federaciji.
Predsednik SRJ je ocenio da Srbija "nema interes" da sprovede referendum o odnosima sa Crnom Gorom, ali da "nema ni interes da zivi u nekom fingiranom savezu dve suverene drzave, jer takav savez ne postoji nigde u svetu".
Kostunica je rekao da svaka promena granica na Balkanu "moze imati dalekosezne posledice" i da moze stvoriti "los utisak da balkanske zemlje nastavljaju putem razdvajanja, sto nikome ne moze biti od koristi".
Kostunica je rekao da je prosle subote razgovarao sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem o "statusnim pitanjima" a povodom brojnih reakcija zbog tog sastanka, rekao da nije policajac, tuzilac i sudija da bi "krivicno godio" Milosevica.
Predsednik SRJ je rekao da razgovori aktuelnog i bivseg predsednika mogu biti "korisna razmena informacija", ali je rekao da sa Milosevicem nije vodio "korisan" razgovor.
Na pitanje da li je Milosevicu "dao neke garancije", Kostunica je u ironicnom tonu, odgovorio da o tome "nije bilo reci".
"Predsednik republike se ne bavi krivicnim prijavama i hapsenje. Postoje druge adrese na koje treba da se obratite. Ako to ne shvatate, onda ste sve pomesali", rekao je Kostunica novinaru koji mu je postavio pitanje o Milosevicu.
Kostunica je rekao da misli da Milosevic treba da odgovara "pravno i politicki", "ali ne u revolucionarnom vec u valjanom sudskom postupku koji ce ispitati i uvaziti sve pojedinosti o njegovoj odgovornosti".
Na pitanje zbog cega se na podrucju Panceva sprovode mobilizacije, Kostunica je rekao da ce na to pitanje odgovoriti vojne vlasti ali je "dao uveravanja da te vojne vezbe nikoga nece ugroziti".
Kostunica ocenio je da je uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine bitno za stabilnost i mir u regiji, te da sadasnji politicki trenutak u SRJ omogucava otvaranje nove stranice u odnosima izmedju dveju drzava.
"BiH je uredjena ustavom koji nije pisan u njoj, vec u Dejtonu. On precizira da se mora odvijati saradnja izmedju SRJ i BiH. Taj okvir i ovaj politicki trenutak u SRJ zaista omogucavaju otvaranje jedne nove stranice u odnosima izmedju dve drzave", rekao je Kostunica u intervjuu "Dnevnom avazu".
On je istakao da specijalni odnosi SRJ sa Republikom Srpskom ni na koji nacin ne dovode u pitanje celovitost BiH onako kako je ona definisana Dejtonskim sporazumom, vec da uvode jednu vrstu stabilnosti u te odnose.
Odgovarajuci na pitanje da li on priznaje Dejtonski sporazum, iako nije ratifikovan u Skupstini SRJ, sto je nedavno i izjavio, predsednik SRJ je kazao: "Samo sam rekao to da je Dejtonski sporazum kao i mnogi drugi medjunarodni sporazumi sklopljeni u vreme Milosevica nisu ratifikovani u Skupstini SRJ".
"To sam stavio u poseban kontekst veoma slozenog pitanja - saradnje sa Haskim tribunalom. Za mene, naravno, Dejtonski sporazum predstavlja, metaforicno receno, jedan od ustava pod kojim SRJ treba i mora da zivi", rekao je Kostunica.
On je ponovio svoju tezu o tri "ustava" koji regulisu odnose u regiji, a koji su za njega obavezujuci, podsetivsi da je rec o vazecem jugoslovenskom Ustavu, Dejtonskom sporazumu i Rezoluciji UN 1244.
Govoreci o svom dolasku u Sarajevo, Kostunica je kazao da je doslo vreme da se gradjani republika bivse Jugoslavije okrenu ka buducnosti i rade na vracanju poverenja, te da je njegov odlazak u Sarajevo i Zagreb gest u tom pravcu.
"Spadam u one koji smatraju da je zlocina i zrtava bilo na svim stranama. To je jednostavno istina o ratu na prostoru bivse Jugoslavije. Ne znam da li je ukusno, da li pristojno, da li je moralno meriti zrtve, stavljati ih na kantar", objasnio je predsednik SRJ.
Odgovarajuci na pitanje koliko ce trebati novoj vlasti SRJ da tu zemlju izvuce iz trenutne krize, on je rekao da ce za najveci deo tog balasta i ostavstine od prethodne vlasti, morati da se pozabave nadlezne institucije na razlicite nacine, navodeci da je rec o sudstvu i s druge strane nezavisnoj stampi. Kostunica je podsetio da posle stotinu dana od promena u Jugoslaviji jos uvek nije izabrana Skupstina i vlada u Srbiji, kao i da nisu napravljene neophodne promene u sudstvu.

GORAN SVILANOVIC I KARL BILT

SAD ukinule deo sankcija protiv SRJ

Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izjavio je veceras da je tokom razgovora sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija za Balkan Karlom Biltom dobio informaciju da je americki predsednik Bil Klinton dekretom ukinuo "dobar deo" sankcija SAD prema SRJ.
Svilanovic je na konferenciji za stampu nakon sastanka sa Biltom rekao da je ukidanje tih sankcija preduslov za razgovore o ponovnom uspostavljanju aviosaobracaja i unapredjenju trgovinskih odnosa izmedju dve zemlje.
Jugoslovenski ministar inostranih poslova je dodao da je sa Biltom razgovarao o "svim temama koje se odnose na stabilnost u regionu" - o odnosima Srbije i Crne Gore, pitanju Kosova i desavanjima u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.
On je izrazio uverenje da ce balkanski narodi sada krenuti u normalizaciju i stabilizaciju medjusobnih odnosa, da ce se okrenuti ekonomiji i poceti da rade "nesto za boljitak svih koji zive u regionu".
Prema njegovim recima, sve vlade u regionu sada su demokratski izabrane i u stanju da naprave odlucujuci korak, da se zajednicki okrenu Evropi.
"Sada je trenutak da se zajedno okrenemo ka Evropi i u nastojanju da se priblizimo clanstvu u Evropskoj uniji promenimo svoje drzave, narode, institucije i da onda sve te promene u jednom trenutku rezultiraju dugotrajnim mirom na Balkanu", rekao je Svilanovic.
Bilt je pozdravio ukidanje dela sankcija SAD prema SRJ i ocenio da je to jos jedan pozitivan rezultat politickih promena u Beogradu i integracije SRJ u svetske institucije.
"To nece samo doprineti razvoju zemlje, vec i stabilnosti regiona. Imao sam dobre i zanimljive razgovore o uslovima za stabilnost u regionu. To se moze uciniti. SRJ je sada punopravni clan UN, deo zemalja koje zele stabilnost u regionu u svakom pogledu, sto vrlo dugo nije bio slucaj", rekao je specijalni izaslanik UN. Bilt je kazao da ce razgovori na tu temu biti nastavljeni, a da je tokom vecerasnjeg susreta dogovoren sastanak predsednika SRJ Vojislava Kostunice sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, "kao izraz bliske saradnje izmedju SRJ i UN".

IZBORI U CRNOJ GORI

Ocekuje sporazum o prevremenim izborima

Predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka danas u republickoj Skupstini nastavljaju razgovore o odrzavanju prevremenih parlamentarnih izbora i referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
Sastanak predsednika i potpredsednika crnogorskog parlamenta sa sefovima poslanickih klubova zakazan je za 15 sati, potvrdjeno je u Skupstini Crne Gore.
Nakon razgovora sef poslanickog kluba Narodne stranke (NS) Dejan Vucicevic rekao je da ce danasnji susret trajati dok ne bude postignut sporazum svih partija.
Demokratska partija socijalista (DPS) ponudila je 22. april kao novi termin za odrzavanje prevremenih izbora.
DPS se na taj korak odlucila kako bi se postigao konsenzus svih partija povodom izbora jer Socijalisticka narodna partija (SNP) nije pristala da prevremeni izbori budu odrzani do 31.marta, kao sto je ranije inicirala DPS.
SNP je predlagala izbore u maju.
Sef poslanickog kluba SNP Predrag Bulatovic izjavio je nakon sinocnjeg sastanka u Skupstini Crne Gore da je njegova partija "spremna na sporazum kako bi se prevazisla politicka kriza u Crnoj Gori".
Bulatovic je rekao da SNP nije protiv referenduma ako bi on usledio nakon dogovora vlada Srbije, Crne Gore i saveznih organa.
DPS je sinoc predlozila da Skupstina Crne Gore usvoji Zakon o referendumu, a da parlament u novom sazivu raspise referendum i utvrdi datum njegovog odrzavanja.
Sef poslanickog kluba DPS u crnogorskom paralmentu Dragan DJurovic najavio je sinoc da bi na sutrasnjem sastanku mogao biti utvrdjen termin skupstinske sednice, na kojoj bi bila doneta odluka o skracenju njenog mandata.

CRNA GORA-IZBORI

SNS predlaze zajednicki blok sa SNP i NS

Srpska narodna stranka (SNS) iz Crne Gore ponudila je Socijalistickoj narodnoj partiji (SNP) i Narodnoj stranci (NS) da na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori izadju u koaliciji, izjavili su danas u Beogradu predstavnici SNS.
"Taj otadzbinski blok patriotskih stranaka suprotstavio bi se separatistickom bloku, koji predvodi (crnogorski predsednik) Milo DJukanovic", rekao je na konferenciji za novinare u Skupstini SRJ vrsilac duznosti predsednika SNS Bozidar Bojovic. On je ocenio da u trenutku kad je "ugrozena zajednicka drzava i Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori" treba odbaciti sve stranacke razlike i u zajednickom "patriotskom bloku stati u njihovu odbranu".
SNS je partija iz Crne Gore, prosrpski orijentisana, koja ima oko 2.000 clanova, a zajedno sa SNP i Demokratskom opozicijom Srbije (DOS), cini jugoslovensku vladu.
Ta stranka nema poslanike u crnogorskom parlamentu, ali je parlamentarna u Skupstini SRJ.
Na konferenciji za stampu u Beogradu, Bojovic je u nekoliko navrata crnogorskog predsednika DJukanovica nazvao "poslednjim komunistickim diktatorom u Evropi" i optuzio ga mu je osnovni cilj "seperatisticki projekat". On je ocenio da bi se "otadzbinskom bloku", koji predlaze SNS, prikljucili i mnogi iz vladajuce Demokratske partije socijalista, koji su sada uz DJukanovica "iz materijalne koristi" i koji su bliski ideji zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
Bojovic je ocenio da u Crnoj Gori "nikada nece uspeti politika odvajanja od Srbije" i ocenio da takva politika ne bi prosla bez "teskih potresa i stradanja".
"U Crnoj Gori i Srbiji zivi jedan narod - srpski. Nije isto odvajanje Hrvatske i Slovenije, od eventualnog cepanja Crne Gore od Srbije", rekao je Bojovic.
On je dodao da se njegova partija zalaze za to da na eventualnom referendumu u Crnoj Gori pravo glasa imaju svi drzavljani Crne Gore koji zive van nje.
Povodom sinocnjeg razgovora predsednika SRJ Vojislava Kostunice i buduceg premijera Srbije Zorana DJindjica sa DJukanovicem u Beogradu, Bojovic je rekao da Kostunica "kao legalista i demokrata pokusava da iznadje svaki nacin da se postigne resenje u interesu naroda, a to resenje je u zajednickoj drzavi".
Sa druge strane, rekao je Bojovic, DJukanovic unapred odbacuje svaku takvu ideju, sto je "stvar njegovog seperatistickog projekta".

VOJSKA JUGOSLAVIJE

Trojica staresina umrli od leukemije

Beogradski "Nedeljni telegraf" pise u najnovijem broju da su od leukemije umrla trojica staresina Vojske Jugoslavije, koji su za vreme bombardovanja 1999. godine bili na Kosovu, u okolini Prizrena, gde je NATO koristio municiju sa osiromasenim uranijumom.
Pozivajuci se na zaposlene na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, nedeljnik pise da su od leukemije umrli jedan pukovnik, jedan potpukovnik i jedan stariji vodnik, a da su od leukemije obolela jos desetorica pripadnika Pristinskog korpusa VJ, cije su jedinice, za vreme agresije NATO-a, bile najisturenije prema jugoslovensko-albanskoj granici.
Prema navodima lista, odmah po okoncanju agresije zdravstvene ekipe VJ pregledale su vise od hiljadu vojnika i staresina koji su bili rasporedjeni u podrucjima gde su avioni NATO-a bacili najvise municije sa osiromasenim uranijumom.
Nedeljnik citira jednog od staresina Pristinskog korpusa, koji nije zeleo da mu se objavljuje ime, koji je potvrdio da su trojica staresina tog korpusa umrla, kao i da "niko ne sumnja da je to posledica osiromasenog uranijuma".

NATO JE ZNAO DA NIJE BILO NIKAKVOG MASAKRA!

Izvestaj o Racku podgrejao raspravu o intervenciji NATO

Nakon objavljivanja zavrsnog izvestaja finskih strucnjaka za sudsku medicinu o "slucaju Racak" u nemackim medijima je obnovljena rasprava o pravim povodima za intervenciju NATO u Jugoslaviji i o politici Zapada i nemacke vlade u tom periodu.
"Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) danas pise da je "politika dezinformisanja koju je vodila nemacka vlada (da bi obezbedila podrsku gradjana za intervenciju) bila izrazito uspesna".
List dodaje da je "najveci broj slucajeva izvrtanja istine koji su bili u opticaju pre i tokom intervencije odavno poznat".
"Ali, isto kao sto su se glasno svi uzasavali nad genocidom na Kosovu, isto tako malo su sada dobrodosli oni koji sumnjaju u smisao i pravednost tog rata", navodi list citirajuci najvaznije detalje izvestaja finskih strucnjaka za sudski medicinu iz tima Helene Rante koju je za istrazivanje slucaja Racak angazovala Evropske unija (EU).
Finski strucnjaci, kako je juce objavio list "Berliner cajtung", u zavrsnom izvestaju nisu mogli da zakljuce da su u Racku srpske snage bezbednosti pogubile miroljubive albanske seljane. Takodje "nije moglo da se utvrdi da zrtve zaista poticu iz Racka". U izvestaju se dodaje da "nije mogao da bude utvrdjen ni sled dogadjaja do autopsije", kao ni "polozaj zrtava na mestu dogadjaja".
Ali "masakar iz Racka" bio je, pise "Frankfurter algemajne", "korak na putu ka tragicnom vazdusnom ratu kojim je NATO opustosio Srbiju i Kosovo".
"Rat na Kosovu koji je javnosti bio prodavan kao akcija pomoci u sprecavanju humanitarne katastrofe ispostavio se sada kao nesto sasvim drugo. Engleski istoricar Timoti Garton Es u medjuvremenu to opisuje ovako: Jedna od prica iz kosovske krize koja najvise zapanjuje govori o tome kako je sacica seljacki, nekada marksisticko-lenjinisticki orijentisanih albanskih terorista ubedila SAD da za njih dobije njihovu bitku", pise FAZ.
List citira i ocenu savetnika ministarke inostranih poslova SAD Madlen Olbrajt da je "jedina svrha pregovora u Rambujeu bila da se zapocne rat i da se za njega pridobiju i Amerikanci".
"Ako je to tacno, onda je nemacka politika dezinformisanja bila nuzna. Njoj je nemacka vlada zapravo prva nasela", zakljucuje FAZ.
"Velt" danas pise povodom konacnog izvestaja o dogadjajima iz Racka da "iznenada stvari izgledaju drugacije no sto su izgledale u prolece 1999." i da "na Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) sada pada sasvim drugacije svetlo".
List navodi i da se u izvestaju parlamentarne skupstine NATO iz decembra 2000. govori o tome da je OVK "provokacijama doprinosila eskalaciji na Kosovu i dovela tako, pred ocima Zapada, do akutne potrebe da NATO intervenise".
U izvestaju koji citira "Velt" se navodi takodje da pre intervencije "na Zapadu nije bilo efektivnih mera za suzbijanje delovanja OVK, koja je u SAD i u zapadnoj Evropi - posebno u Nemackoj i Svajcarskoj - prikupljala novac, regrutovala ljude i svercovala oruzje preko albanske granice".
"Da su Albanci u ratu na Kosovu imali najuspesniju propagandu, nije vise nikakva tajna. Prva zrtva krize bila je porodica Jasari, albanski klan ciji je vodja, Adem Jasari bio jedan od vodja OVK koji je predvodio raniji napad na specijalne snge srpske policije. Zahvaljujuci albanskoj propagandi je osvetnicka srpska akcija postala masakar nad neduznim albanskim seljacima", pise "Velt".
List naglasava da "ova saznanja ne umanjuju zlocine Milosevicevog rezima, kao ni cinjenicu da je vodjstvo u Beogradu albanskom stanovnistvu na Kosovu godinama uskracivalo osnovna ljudska i gradjanska prava".
"Ali, Zapad je izgubio nevinost. Mnogim ljudima sam uzeo zivot, ali je stvar izgledala jasna - postojala je jasna zrtva i jasan agresor, rekao je jedan americki pilot koji je tokom intervencije leteo nad Kosovom. U medjuvremenu on kaze da vise nije tako siguran i da ne zna da li je imao pravo", zavrsava "Velt".

HAG - BILJANA PLAVSIC

Holandija ponudila poseban smestaj Plavscevoj

Vlada Holandije ponudila je da plati 2,4 miliona maraka godisnje za smestaj bivse predsednice Republike Srpske Biljane Plavsic u "sigurnu kucu" na teritoriji te drzave, pise "Blic".
List navodi da branilac Plavsiceve Krstan Simic nije zeleo da prokomentarise tu informaciju, ali da je rekao da bi "sigurna kuca" bila zaista "spektakularan smestaj".
Prema njegovim recima, to bi trebalo da bude izdvojena luksuzna vila sa specijalnim obezbedjenjem. Niko iz tuzilastva ili odbrane ne bi znao gde se ona nalazi, a svaki susret sa braniocima bio bi posebno organizovan na nekom drugom mestu.
"Blic" pise da je Simic u sredu na zatvorenom sastanku sa predsednikom haskog tribunala Klodom Zordom zatrazio adekvatniji smestaj za Plavsicevu od pritvorske jedinice Tribunala. Simic je rekao da ce Sud u cetvrtak saopstiti konacnu odluku o smestaju Plavsiceve. Prema njegovim recima u opticaju su cetiri moguca resenja.
Prema prvom, koje bi joj najvise odgovaralo, Plavsiceva bi mogla da bude smestena u "sigurnoj kuci" u Republici Srpskoj, ali je ta opcija najmanje verovatna, rekao je Simic, zbog nestabilnost vlade i drugih okolnosti u RS. Druga opcija je "sigurna kuca" u Holandiji, a treca mogucnost je smestaj Plavsiceve u neki od zenskih zatvora u Holandiji, dodao je on.
Prema poslednjoj opciji, koju preferira Tribunal, Plavsiceva bi ostala u preuredjenom pritvoru UN u Sheveningenu, naveo je njen branilac u razgovaru za "Blic".
Bivsa predsednica RS predala se 10. januara dobrovoljno Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu.
Tribunal je protiv Plavsiceve podigao optuznicu za genocid, zlocine protiv covecnosti, krsenje zakona i obicaja rata i teske povrede Zenevskih konvencija 1991. i 1992. godine u Bosni i Hercegovini.

POMOC SRJ

Princ Aleksandar inicirao pomoc od 800.000 maraka

Britanska farmaceutska kompanija "Glaksovelkam" poslala je lekove u vrednosti od 800.000 nemackih maraka na "licno zauzimanje" princa Aleksandra Karadjordjevica, saopsteno je juce iz kancelarije Karadjordjevica.
"Glaksovelkam" je poslao veliku kolicinu antibiotika koji ce biti podeljeni pod nadzorom princeze Katarine raznim bolnicama i klinikama sirom zemlje.
Princeza Katarina vec godinama vrlo aktivno salje pomoc gradjanima Jugoslavije preko svoje humanitarne organizacije "Lajflajn", dodaje se u saopstenju.