Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

VECINU CINE DEMOKRATSKE SNAGE

Konstituisana Skupstina Srbije

Srbija je juce dobila novi parlament u kojem prvi put od uvodjenja visestranacja vecinu cine demokratske snage, a do sada vladajuca Socijalisticka partija Srbije (SPS) presla je u opoziciju sa tek 37 od ukupno 250 poslanickih mesta.
Od 1990. godine SPS samostalno, ili u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom i Srpskom radikalnom strankom (SRS), vladala je zemljom i u parlamentu imala vecinu.
Na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima 23. decembra, koalicija od 18 opozicionih stranaka, nazvana Demokratska opozicija Srbije (DOS), osvojila je ubedljivu vecinu glasova, odnosno 176 poslanickih mesta.
Na tim izborima SPS je osvojila 37 mandata, SRS 23, a Stranka srpskog jedinstva 14 mandata.
Na konstitutivnoj sednici, nakon verifikacije mandata novim poslanicima, za predsednika parlamenta izabran je Dragan Marsicanin iz DOS-a. Marsicanin je generalni sekretar Demokratske stranke Srbije.
Pored poslanika DOS-a, za Marsicanina su glasali i poslanici opozicionih SPS-a i SSJ-a, a protiv su bili poslanici Srpske radikalne stranke.
Nakon izbora, Marsicanin je izjavio da su republicki poslanici "duzni da vrate dostojanstvo Skupstini Srbije i da posle visedecenijske suspenzije pocnemo proces gradnje parlamentarne demokratije u Srbiji. Samo ako u tome budemo uspeli, danasnji dan u kome konstituisemo Skupstinu Srbije bice znacajan", rekao je Marsicanin u obracanju poslanicima posto je izabran za predsednika parlamenta.
On je rekao da je od "sustinske vaznosti" izgradnja institucija demokratskog poretka u Srbiji, kao i vracanje poverenja gradjana u te institucije.
"Nije dovoljno da promene budu samo politicke, vec vise od toga, one treba da budu valjane i trajne. Promena rezima tek je zapocela smenom stranaka i licnosti na vlasti, a zavrsice se uspostavljanjem demokratskog poretka i vladavine prava", rekao je Marsicanin.
Na sednici su izabrana i cetiri potpredsednika parlamenta - tri iz Demokratske opozicije Srbije i jednog iz Socijalisticke partije Srbije.
Za potpredsednike su izabrani Gordana Comic iz Demokratske stranke, Natasa Micic iz Gradjanskog saveza Srbije i Rodoljub Sabic iz Socijaldemokratije. Za potpredsednika parlamenta izabran je i Ljubisa Maravic iz SPS, ciji je izbor prethodno usmeno podrzao poslanicki klub DOS-a.
U novom sazivu parlamenta, osim pravnika, ekonomista, lekara, ima i javnih licnosti, poput glumaca, bivsih sportista i nekadasnjih lidera Studentskog protesta 1996/97. godine.
Prva vanredna sednica Skupstine zakazana je za sutra u 13 casova na kojoj ce biti reci o promeni poslovnika o radu skupstine, cime bi bilo omoguceno povecanje broja clanova pojedinih skupstinskih odbora.
Ukoliko bude postignut dogovor sa Srpskom radikalnom strankom, peti potpredsednik parlamenta, predstavnik radikala, mogao bi da bude izabran sutra, nakon izmene poslovnika o radu parlamenta.

Biografski podaci o novom predsedniku Skupstine Srbije

Novoizabrani predsednik Skupstine Srbije Dragan Marsicanin generalni je sekretar Demokratske stranke Srbije (DSS) .
Marsicanin je prethodno bio clan Demokratske stranke (DS) iz koje je istupio pocetkom 1992. godine.
Nekoliko meseci kasnije, u junu te godine, postao je clan DSS. Tu stranku osnovao je Vojislav Kostunica sa grupom sledbenika koja se nesto ranije izdvojila iz DS.
Marsicanin je rodjen 26. januara 1950. godine u Beogradu, gde je zavrsio gimnaziju i diplomirao na Ekonomskom fakultetu.
Nakon studija, radio je kao ekonomista u beogradskim preduzecima "Elektron" i "Novi kolektiv", a potom na mestu sefa prodajne sluzbe Javno-komunalnog preduzeca "Beogradski vodovod".
Od januara 1993. do decembra 1996. godine Marsicanin je bio predsednik SO Vracar.
Marsicanin je u DSS clan Glavnog odbora od osnivanja te partije, a od jula 1998. i generalni sekretar. Sluzi se engleskim.
Ozenjen je i sa suprugom Vesnom ima sina Bojana.

ZORAN DJINDJIC:

Kompletirana Vlada Srbije

Mandatar za sastav Vlade Srbije Zoran DJindjic izjavio je da je "kompletirao svoj kabinet" i da je takav sastav buduce vlade prihvatilo Predsednistvo Demokratske opozicije Srbije.
U izjavi za "Blic", on je rekao da ce novi ministar zdravlja u Vladi Srbije biti Obren Joksimovic, ministar za trgovinu, turizam i usluge Slobodan Milosavljevic, dok ce lider Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa biti potpredsednik Vlade Srbije.
Predsednistvo DOS-a na sastanku u nedelju slozilo se sa tim predlozima, dok su ostala kadrovska resenja utvrdjena na sastanku 11. januara.
Tada je dogovoreno da potpredsednici Vlade Srbije budu lideri Demokratske alternative Nebojsa Covic, Socijaldemokratije Vuk Obradovic, Pokreta za demokratsku Srbiju Momcilo Perisic, Nove demokratije Dusan Mihajlovic, Socijaldemokratske unije Zarko Korac i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Pravdic.
Dusan Mihajlovic ce privremeno obavljati i funkciju ministra policije u Vladi Srbije.
Ministar za ekonomiju i finansije bice Bozidar DJelic, ministar za prestrukturisanje privrede i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, za medjunarodne ekonomske odnose Goran Pitic, za nauku, tehnologiju i razvoj Dragan Domazet, za saobracaj i veze Marija Vukosavljevic, za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic, a za socijalnu politiku Gordana Matkovic.
Ministar pravde bice Vladan Batic, poljoprivrede Dragan Veselinov, prosvete Gaso Knezevic, kulture Branislav Lecic, ministar vera Vojislav Milovanovic, ministar za energiju i rudarstvo Goran Novakovic i ministar za gradjevinu Dragoslav Sumarac.

SRJ I SAVET EVROPE

Jugoslavija dobila status specijalnog gosta

Parlamentarna skupstina Saveta Evrope juce je u Strazburu SR Jugoslaviji odobrila status specijalnog gosta.
Odluka je doneta jednoglasno na preporuku parlamentarnog Komiteta za politicke poslove.
Taj status znaci da ce sedmoclana delegacija jugoslovenskog parlamenta prisustvovati zasedanjima Parlamentarne skupstine Saveta Evrope i ucestvovati u raspravama, ali nece imati pravo glasa.
Izvestilac Komiteta za politicke poslove Klod Frej izjavio je da je glavni razlog takve preporuke bila potreba da se uspostave veze sa SRJ.
"Glavni razlog za status specijalnog gosta je uspostavljanje dijaloga i podsticaj razvoja u zemljama koje su se okrenule demokratizaciji. Narod Jugoslavije je jasno izrazio svoju zelju za promenom", rekao je Frej. On se zalozio "za oprezan i konstruktivan stav, uz uvazavanje procena celokupne situacija u SRJ".
Po Clanu 59 skupstinskih pravila procedure "Komitet moze da odobri status specijalnog gosta nacionalnim parlamentima evropskih zemalja koje nisu clanice, ako su one potpisale Dokument iz Helsinkija od 1. avgusta 1975. i Parisku povelju za novu Evropu od 21. 11 1990. godine.
Savezna skupstina bivse SFRJ dobila je status specijalnog gosta Parlamentarne skupstine SE u junu 1989 a taj status je izgubila 30. juna 1992. godine.

CRNA GORA I SRBIJA - DJUKANOVIC:

Novi odnosi treba da zadovolje obe strane

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je da i Srbija i Crna Gora treba da naprave kompromis pri usaglasavanju buducih medjusobnih odnosa, i postignu resenje koje bi bilo u obostranom interesu.
DJukanovic je intervjuu televiziji "Studio B" emitovanom u nedelju, rekao da su razgovori o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore tek pocel, i da ce nova serija razgovora biti pokrenuta po formiranju Vlade Srbije.
Predsednik Crne Gore je izrazio zadovoljstvo zbog tolerantne i konstruktivne atmosfere u kojoj su tekli nedavni razgovori predstavnika Crne Gore i Srbije u Beogradu.
Prema njegovim recima, iako su srpska i crnogorska platforma o redefinisanju odnosa u federaciji bitno razlicite, nema mesta "apriornom pesimizmu" i ocenama da je dogovor nemoguc.
DJukanovic je kazao da je crnogorska vlada spremna na kompromise, ali nije precizirao da li je, eventualno, spremna da odustane od zahteva za medjunarodnim subjektivitetom Crne Gore.
"Gospodin Kostunica ne uocava da je u pitanju konstrukcioni problem koji proistice iz cinjenice da imamo dva veoma disproporcionalna subjekta cije odnose pokusavamo da uskladimo u zajednickoj drzavi, nego pre svega optuzuje postojeca ustavna resenja iz 1992. godine, identifikujuci kao krivce tadasnje subjekte dogovaranja", rekao je DJukanovic.
On je izrazio uverenje da ce medjunarodna zajednica podrzati resenje za koje se odluce gradjani Crne Gore "u demokratskom i trasparentnom procesu odlucivanja" o drzavnom statusu.
"Zasto bi Crna Gora bila jedina drzava na svetu kojoj bi bilo prikraceno prava da njeni gradjani u regularnoj i demokratskoj proceduri odluce u kakvoj drzavi zele da zive", upitao je on
Ocenjujuci kao evidentno da medjunarodna zajednica "nije sklona stvaranju novih drzava na Balkanu", jer se "nagledala mnogih problema" u tom regionu, DJukanovic je izrazio uverenje da u slucaju redefinisanja odnosa Srbije i Crne Gore nije ugrozen mir i bezbednost Balkana.
Upitan da li je za to da na referendumu o statusu Crne Gore glasaju i drzavljani te republike sa prebivalistem u Srbiji, DJukanovic je istakao da crnogorska vlada zeli da po tom pitanju ispostuje medjunarodne standarde, i naveo da je OEBS ocenio da bi na referendumu trebalo da glasaju samo gradjani Crne Gore koji su u toj republici ziveli barem protekle dve godine.
Na pitanje da li bi drzavna samostalnost Crne Gore uticala na resavanje statusa Kosova, i da li je Crna Gora spremna da to pitanje odlozi dok ne bude resen status Kosova, DJukanovic je odgovorio ocenom da se radi o dva problema koje ne treba "spajati u isti spor".
On je izrazio uverenje da ce Kosovo najmanje deset godina biti pod protektoratom UN, te da ce tek nakon toga biti trazeno dugorocno resenje.
"Oni koji smatraju da Kosovo treba da opstane u Srbiji sa visokim stepenom autonomije, nemaju potrebe za Crnom Gorom", kazao je DJukanovic.
DJukanovic je priznao da je pre desetak godina bio zagovornik ocuvanja bivse Jugoslavije, a sadasnje insistiranje na medjunarodnom subjektivitetu Crne Gore objasnio svojim "politickim i ljudskim sazrevanjem".
"Srbija i Crna Gora imaju najmanje razloga da cuvaju jednu jugoslovensku konstrukciju, kada vec predstavljaju stare evropske drzave, koje su svoje medjunarodno priznanje ostvarile na Berlinskom kongresu", rekao je DJukanovic.
Upitan da li ce pitanje na referendumu o buducem drzavno-pravnom statusu Crne Gore biti postavljeno jasno, DJukanovic je rekao da ce ono biti formulisano tako da "nikoga ne dovede u bilo kakvo stanje zbunjenosti".
Prema njegovim recima, izbore i referendum u Crnoj Gori treba organizovati najkasnije u aprilu, odnosno do kraja juna, kako bi "ta teska pitanja bila skinuta sa dnevnog reda", i kako bi Crna Gora od jeseni mogla da se koncentrise na razvoj privrednih, ekonomskih i demokratskih odnosa.
Osvrcuci se na razmirice Mitropolije crnogorsko-primorske i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, DJukanovic je ocenio da je taj problem bespotrebno ispolitizovan.
"Oko cetinjske mitropolije i Crnogorske pravoslavne crkve danas se vecinom okupljaju ljudi koji su, rekao bih, politicki ostrasceni - politicki ostrascene pristalice jednog ili drugog resenja drzavno-pravnog statusa Crne Gore", kazao je DJukanovic.
On je naglasio da ce se zalagati da sve imovinske nesuglasice Mitropolije crnogorsko -primorske i Crnogorske pravoslavne crkve budu resene pred crnogorskim sudstvom.
Odgovarajuci na optuzbe da je crnogorsko drustvo kriminalizovano, DJukanovic je izrazio uverenje da u Crnoj Gori nema ni manje ni vise nezakonitosti nego u drugim drustvima u tranziciji.
"Evidento, problem kriminalizovanosti celog regiona postoji. Crna Gora je sastavni deo tog regiona, a postoji i problem prekogranicnog kriminala na relaciji Crna Gora-Italija. Tom problemu smo vrlo odgovorno posveceni, i mislim da smo na resavanju tog problema postigli impozantne rezultate", rekao je predsednik Crne Gore.
Optuzbe za umesanost u kriminalne radnje koje je na njegov racun izneo italijanski ministar finansija Otavijano del Turko, DJukanovic je nazvao "politikantskim konstrukcijama" i "neargumentovanim trucanjem".
"Gospodin Del Turko ce ili ponuditi jedan argument za svoje tvrdnje, ili cemo ga svi morati smatrati jednim krajnje neodgovornim lazovom, koji je, na nesrecu italijanske javnosti, visoki drzavni zvanicnik Italije", rekao je DJukanovic.

ODNOSI, CRNA GORA I SRBIJA:

Neophodan dijalog sa Srbijom

Sef crnogorske diplomatije Branko Lukovac ocenio je danas da "perspektive buduceg dijaloga Srbije i Crne Gore nisu svetle", ali da se on mora voditi.
On je to rekao otvarajuci okrugli sto na temu srpsko-crnogorskog dijaloga koji je organizovao Omladinski kulturni centar "Juventus".
Lukovac je ocenio je da je do pre nekoliko meseci dijalog Crne Gore i zvanicne Srbije bio nemoguc, a da je danas neophodan.
Dijalogom treba najpre otkloniti posledice diktature bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, a onda graditi perspektivu buducih odnosa, naveo je Lukovac.
Sef crnogorske diplomatije je rekao da nezavisnost i medjunarodni subjektivitet predstvaljaju osnovu buducih odnosa Crne Gore i Srbije.
Lukovac je podsetio da to nije prihvatljivo za Srbiju, ciji predlog ne podrazumeva nezavisnost dve republike.
"Najveci predstavnici Srbije vec su se izjasnili protiv bilo kakvog oblika zajednistva sa Crnom Gorom, ukoliko ona istraje na opredeljenju za nezavisnot. Zbog toga, perspektive dijaloga nisu bas svetle," ocenio je on.
Sef crnogorske diplomatije je rekao da se dijalog mora voditi kako zbog Srbije i Crne Gore, tako i zbog regiona i medjunarodne zajednice.
Profesor beogradskog Fakulteta politickih nauka Ilija Vujacic kazao je da je, nakon obelodanjivanja platforme iz Srbije, doslo do jacanja uzjamanog nepoverenja izmedju Srbije i Crbne Gore i "skoro netrpeljivosti iz usancenih pozicija".
Vujacic smatra da su srbijanska i crnogorska platforma "nepomirljive".
On je kazao da ce kompromis tesko biti postignut, jer se "(predsednik SRJ Vojislav) Kostunicina platforma bazira na jedinstvu Crne Gore i Srbije, dok crnogorska platforma polazi od visevekovne drzavnosti Crne Gore".

CRNA GORA - MAROVIC:

Pozivam stranke da razmisle

Predsednik crnogorske Skupstine Svetozar Marovic izjavio je da veruje u postizanje kompromisa povodom odrzavanja prevremenih izbora i referenduma i pozvao sefove poslanickih klubova da "ne propuste sansu za dogovor i mir u Crnoj Gori".
U Marovicevoj pisanoj izjavi dostavljenoj medijima navodi se da su danasnji razgovori odlozeni, ali se ne precizira termin njihovog nastavka. On je izjavio da je na prethodnim sastancima usaglasen veci deo pitanja oko raspisivanja prevremenih izbora i referenduma, ali da nije postignuta saglasnost oko datuma odrzavanja referenduma.
"Mislim da je i tu moguce naci resenje," ocenio je predsednik crnogorskog parlamenta pozivajucu ucesnike razgovora da "razmisle kako se ne bi propustila sansa za dogovor i mir u Crnoj Gori".
Marovic u izjavi navodi da su sefovi poslanickih klubova i skupstinsko rukvodstvo razgovarali o dva pitanja. On je naveo da je to pitanje kako resiti funkcionsanje Vlade Crne Gore nakon izlaska Narodne strane (NS) iz nje i pitanje odrzavanja referenduma o drzavnom statusu.
"Postigli smo dogovor da su novi izbori najdemokratskiji put. Nakon njih, moguce su nove koalicije, jer vise u demokratskom drustvu, kakvo je Crna Gora, niko ne moze vladati sam", ocenio je on.
Predsednik crnogorskog parlamenta je potvrdio da je postignut dogovor o odrzavanju izbora 22. aprila.
Izbori bi bili organizovani, kako navodi, na osnovu vazeceg izbornog zakonodavstva uz mogucnost njegove izmene samo "u pravcu unapredjenja demokratskih standarda".
Marovic je rekao da je postignut dogovor o otvaranju posebnog televizijskog kanala, koji bi bio nazvan "TV Parlament" i na kome bi sve stranke koje ucestvuju na izborima bile ravnopravno zastupljene. Marovic navodi da je na sastancima sa sefovima poslanickih klubova "konstatovano da niko nije protiv referenduma", jer je on "ustavom predvidjeno demokratsko sredstvo, a ne bauk kojim treba plasiti gradjane". On je rekao da je dogovoreno da Skupstina u ovom sazivu usvoji Zakon o referendumu, u cijoj izradi bi ucestvovali predsednici poslanickih klubova.
"Slozili smo se da treba ostaviti otvorenu mogucnost da na referendumu bude postavljeno jedno ili vise pitanja," izjavio je predsednik crnogorskog parlamenta. Marovic je naveo da bi se pravo glasanja na referendumu novim zakonom resilo "u skladu sa medjunarodnim i standardima OEBS".
On je kazao da su sve partije saglasne da ce skupstina novog saziva doneti odluku o referendumu, datumu njegovog odrzavanja i pitanju.
"Tu je ostala razlika jer jedini insistiraju da referendum bude odrzan do 30. juna i da to pise u sporazumu, dok se drugi slazu da o referendumu odluci novi skupstinski saziv, sto ne iskljucuje mogucnost ovog datuma", izjavio je predsednik Skupstine.
"Licno mislim da je moguce naci sporazum. Jer, oni koji nisu za sporazum moraju jasno reci sta je alternativa i zbog cega zrtvuju citav dogovor", rekao je on.

STATUS CRNE GORE - MITRIC:

Pocela igra americkog pokera

Sudija Ustavnog suda Crne Gore Blagota Mitric je izjavio da najavljenom platformom Saveta ministara Evropske unije (EU), koja sugerise federativni odnos Crne Gore i Srbije," pocinje igra otvorenog americkog pokera".
"Ta partija se igra mimo svih unutrasnjih i medjunarodnih pravila", rekao je Mitric podgorickom dnevniku "Vijesti".
Po njegovim recima, u igri otvorenog americkog pokera akteri su, pored domacih, i strani igraci.
"U toj igri je cip nista manje nego drzavno-pravni status Crne Gore, a moneta za igru (i potkusurivanje) neke nove platforme inflatornog karaktera, koje nemaju nikakvu pravnu vrijednost", rekao je Mitric, koji je i profesor na podgorickom Pravnom fakultetu.
On je ocenio da platforma EU o uredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, koja danas treba da bude usvojena u Briselu, odstupa od nekoliko temeljnih medjunarodnih pravila i principa.
Po objasnjenju Mitrica, ustavno uredjenje drzave, kao i pitanje drzavnog statusa clanice federacije spada u njenu iskljucivu nadleznost, sto joj garantuju svi osnovni medjunarodni akti.
"Uloga medjunarodne zajednice, pa i EU, moguca je u ovim pitanjima samo na poziv domace drzave, kroz razne medjunarodno-pravne institute, kao sto su misija dobre volje, kroz razne vidove finansijske pomoci i slicno", rekao je on.
Mitric je naglasio da medjunarodna zajednica moze organizovati medjunarodne konferencije o raznim spornim pitanjima u pojedinim drzavama, koji ugrozavaju medjunarodni mir i bezbednost, ali samo uz ucesce legalnih i legitimnih predstavnika te drzave.
"Ovakvo fakticko stanje pokazuje dvostruk odnos medjunarodne zajednice prema pitanju drzavno-pravnog statusa Crne Gore. S jedne strane, da ce prihvatiti sve ono sto odluce gradjani u demokratskoj i propisanoj proceduri, dok, s druge strane, imamo otvoreno mijesanje u uredjenje tih pitanja", rekao je on.
Po oceni sudije Ustavnog suda Crne Gore, namera EU da kreira buducnost drzavno-pravnog statusa Crne Gore je, najblaze receno, "zabrinjavajuca", jer "volju naroda baca u drugi plan".
"A volja naroda je volja Boga i istine", rekao je Mitric.

CRNA GORA-LUKOVAC:

Platforma EU moze imati samo znacaj preporuke

Crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac ocenio je da platforma sefova diplomatije Evropske unije o preuredjenju odnosa u SR Jugoslaviji moze imati "samo znacaj preporuke".
"EU ne bi trebalo u pocetnoj fazi da se izjasnjava o bilo kojem od ponudjenih modela, vec da zagovara dijalog," rekao je Lukovac Radiju Slobodna Evropa.
Prema njegovim recima, crnogorska vlast jos uvek nije dobila platformu EU o preuredjenju odnosa u federaciji.
"Ako bi se desilo da EU zauzme cvrst stav, kao sto se nagovestava, da podrzava ustavno preuredjenje SRJ na federalnim osnovama, to bi bilo dosta nepovoljno za nas, jer bi imalo nepovoljan ambijent za razgovore o buducim odnosima Crne Gore i Srbije", dodao je on.
Crnogorski sef diplomatije je izjavio da bi takva odluka EU bila nepovoljna za Crnu Goru, jer bi stvorila nepoverenje u nju.
"Ako bi ona od samog pocetka zauzela pristrasan stav, to bi stvorilo nepoverenje. Jer EU, ciji deo Crna Gora tezi da bude, bi trebalo da bude zagovornik nacela koja bi trebalo da osiguraju ravnopravnost i jednak tretman i pristup svima", ocenio je Lukovac.
Gradjani Crne Gore ce se izjasniti, dodao je on, da li zele "svoju drzavu kao punopravnu clanicu EU".
Lukovac je, takodje, ocenio da bi EU morala da postuje volju gradjana Crne Gore.

SRJ I HASKI TRIBUNAL

Karla Del Ponte danas u Beogradu

Savezni ministar pravde Momcilo Grubac potvrdio je juce da tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte stize danas u Beograd.
Prema saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje, Delponteovu ce najpre primiti predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica, a u sredu savezni ministri inostranih poslova Goran Svilanovic, pravde Momcilo Grubac i unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic.
Delponteova ce se, kako se navodi, na sopstveni zahtev, susresti i sa beogradskim okruznim tuziocem, zatim sa guvernerom Narodne banke Jugoslavije i predstavnicima Komiteta Savezne vlade za ratne zlocine, a u izgledu je i sastanak sa kandidatom za premijera Srbije Zoranom DJindjicem i kandidatom za republickog ministra pravde Vladanom Baticem.
Grubac je najavio da ce clanovi Savezne vlade sa Delponteovom razgovarati o oblicima saradnje na koju je SRJ obavezna, kao clanica Ujedinjenih nacija.
U saopstenju se istice da ce biti razmotrena i organizaciono-tehnicka pitanja u vezi sa otvaranjem Kancelarije Haskog tribunala u Beogradu.
Osim toga, naglasio je gospodin Grubac, predstavnici Savezne vlade ce ukazati na stav jugoslovenske strucne i opste javnosti o sudjenjima za ratne zlocine pred Haskim sudom, narocito u vezi sa odgovornoscu za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i upotrebu municije sa osiromasenim uranijumom i drugih nedozvoljenih ratnih sredstava.
"Savezna vlada nema nikakvih interesa za prikrivanje ratnih zlocina ali ima interes da ne ostanu nepresudjena druga krivicna dela protiv jugoslovenske ekonomije, drzave i naroda, bez obzira na to ko su njihovi pocinioci", navodi se u izjavi saveznog ministra pravde.

POZIV PATRIOTSKOG SAVEZA:

Demonstracije protiv Del Ponteove

Patriotski savez Jugoslavije pozvao je juce gradjane na demonstracije protiv dolaska glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte u Beograd.
"Zadatak Tribunala je da amnestira ubice nase dece i rusitelje nasih fabrika, bolnica i skola, koji su bombardovali hemijska postrojenja i zemlju zasipali uranijumom, a da umesto njih na optuzenicku klupu stavi citav srpski narod i nasu herojsku odbranu od agresije", navodi se u saopstenju Patriotskog saveza.
Demonstracije ce, kako je saopstio savez, biti odrzane sutra ispred Saveznog ministarstva za inostrane poslove i Palate federacije.

URANIJUM

Balkanski sindrom postoji

Medicinski strucnjaci su na danasnjem okruglom stolu o posledicama radioaktivne municije u beogradskom Klinicko -bolnickom centru (KBC) Bezanijska kosa ocenili da "balkanski sindrom" postoji.
Upravnik Centra za naucni rad KBC-a Miodrag DJordjevic je rekao da se na vrhu "ledenog brega", kako je nazvao oboljenja usled trovanja radioaktivnom municijom, nalaze leukemija i druge kancerogene bolesti.
On je dodao da "balkanski sindrom" cine evidentirani simptomi kao sto su ucestali zamor, malaksalost, kozni osip, otezano disanje, eozinofilija, promene na noktima i kozi, bolovi, kongentalne anomalije i drugo.
Osim toga i masovniji poremecaji pluca, imuniteta, nerava, psihe, bubrega, kostanog sistema, jetre, polnih zlezda, decijih infekcija i predkancerogeneznih stanja ubrajaju se u "balkanski sindrom", rekao je DJordjevic.
On je selektivno oboljevanje vojnika od raka obrazlozio mogucnoscu njihove prethodne izlozenosti kancerogenim materijama ili drugim faktorima rizika, usled kojih i najmanji toksicni podsticaj moze da prouzrokuje maligno oboljenje.
On je izradio naucnu studiju u kojoj je predvideo omasovljavanje kancerogenih oboljenja za 30 odsto u narednih dvadeset godina, ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.
"Upotreba skrininga i prioritetno pracenje osoba koje su kumulativno bile izlozene dejstvu osiromasenog uranijuma i drugih radioaktivnih otrova doprinele bi pravovremenom otkrivanju i adekvatnom lecenju obolelih", ocenio je DJordjevic.
Radojko Pavlovic iz nuklearnog instituta "Vinca" rekao je da su ispitivanja te ustanove pokazala kontaminaciju odredjenih lokacija osiromasenim uranijumom, ali da su te povrsine ogradjene i nepristupacne za stanovnistvo.
"Napominjem da nam je nepoznato stanje na Kosovu, ali u Jugoslaviji, van poznatih lokacija na jugu Srbije i crnogorskom primorju, "Vinca" nije detektovala povecanu radioaktivnost ili kontaminaciju osiromasenim uranijumom", rekao je Pavlovic.
On je apelovao da se spreci panika, jer bi, kako je rekao, "stres mogao naneti vise stete od osiromasenog uranijuma".
I medicinski strucnjaci i fizicari apelovali su na drzavne organe da preduzmu mere kojima bi se zastitilo stanovnistvo.
Pavlovic je podsetio da je "tim strucnjaka u novembru 1999. godine predlozio Saveznoj vladi resenje za dekontaminaciju zivotne sredine a da je ona tek pre dve nedelje reagovala sazivanjem eksperata i formiranjem tima, ciji sastav je i danas nepoznat".

NOVI PAZAR - ZAHTEV ZA POBOLjSANjE STATUSA

Bosnjak ili Musliman

Sa priblizavanjem popisa stanovnistva SRJ, predvidjenog za april, u Sandzaku se pojacavaju zahtevi za poboljsanje statusa Muslimana, koji su u bivsoj SFRJ bili priznati pod tim imenom i bili treci najbrojniji narod u drzavi.
Prema popisu iz 1991. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, tada SFRJ, republici, zivelo je oko 300.000 Muslimana.
Predstojeci popis treba da utvrdi koliko pripadnika tog naroda zivi u danasnjoj Jugoslaviji, nakon brojnih navoda o iseljavanju u BiH i druge zemlje.
Brojcano stanje, ipak, za sve relevantne faktore u Sandzaku, u ovom trenutku nije najveca nepoznanica.
Gotovo sve partije i udruzenja koje okupljaju Muslimane, kada je rec o severnom, srbijanskom delu Sandzaka, pitaju se da li ce posle ovog popisa biti tretirani kao drugaciji narod u odnosu na Bosnjake u Bosni i Hercegovini, ili ce biti svedeni na versku skupinu.
Na popisu stanovnistva gradjani imaju punu slobodu u izjasnjavanju po pitanju nacionalne pripadnosti, ali se medju cetrdesetak nacionalnih opredeljenja koje se obradjuju u Saveznom zavodu za statistiku ne nalazi odrednica "Bosnjak", vec "Musliman".
Politicke grupacije, udruzenja i nevladine organizacije u Sandzaku vec godinama koriste, zvanicno nepriznat, termin "Bosnjak" i insistiraju na "elementarnom pravu na nacionalno samoopredeljenje".
Za tako nesto je, ipak, "potreban politicki dogovor u vrhu drzave", rekao je nedavno i savezni ministar za manjine Rasim Ljajic, koji se kao pripadnik tog naroda i sam nasao u delikatnoj situaciji.
Na pitanje "kako ce se on ponasati u slucaju da Bosnjaci ne budu priznati predstojecim popisom", Ljajic je odgovorio: "Ne znam ima li smisla da sedim u Vladi drzave koja ne priznaje pravo jednog naroda da se samoidentifikuje".
Ugljaninova "Lista za Sandzak" je ostro protestovala zbog imenovanja Rasima Ljajica za ministra, uz ocenu da mu "sandzacki Bosnjaci nisu dali poverenje". Ljajic je odgovario da je "Ugljanin proneverio mandat saveznog poslanika... da ga nije briga za nacionalne interese, jer je u Skupstinu usao jednom, ili dva puta"
U koaliciji "Lista za Sandzak - dr Sulejman Ugljanin" tvrde da to nije tacno i da su njihovi republicki poslanici i savezni poslanik vise puta pokusavali da iniciraju skupstinusku raspravu o terminu Bosnjak, ali poslanici Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke to nikada nisu dozvolili.
Iako su, nadajuci se pre svega poboljsanju sopstvenog statusa, sandzacki Muslimani gotovo listom glasali za DOS, lideri Demokratske opozicije Srbije za sada se ne izjasnjavaju o tom problemu.
Jedino je, prema nazvanicnim izvorima, Vojislav Kostunica u razgovoru sa Ljajicem, podrzao inicijativu da se za Muslimane u SRJ koristi termin Bosnjak. Zvanicno se, medjutim, niko nije oglasio.
Nedavna odluka Ustavnog suda Srbije, koji je zbog pominjanja Bosnjaka i Sandzaka ponistio Statut Skupstine opstine Tutin, razlog je vise za pesimizam i svadju izmedju sandzackih partija.
Rasim Ljajic smatra da "takva odluka suda ne moze toliko naskoditi naporima za priznanjem samobitnosti Bosnjaka", ali "donosenje takvog statuta smatra jeftinim politickim marketingom Ugljaninove Liste za Sandzak".
Opstinsko rukovodstvo Tutina, pak, govori o "faktickom odslikavanju realnosti koja je jos pre dve godine ugradjena u Statut".
Predsednik Bosnjacke demokratske stranke i predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Tutin, Esad Dzudzevic, poslanik DOS-a u Vecu republika, rekao je da je to bio jedini nacin da Bosnjaci Sandzaka sebe ugrade u sistem Jugoslavije.
Ponistavanje opstinskog Statuta Dzudzevic komentarise kao "politicku odluku Milosevicevog Ustavnog suda, jer vecinu republickih institucija cine isti ljudi koji su na tim polozajima bili i u vreme porazenog rezima".
Sa priblizavanjem aprila i popisa, u Sandzaku se sve cesce podseca na Svebosnjacki sabor, odrzan 1993.godine u Sarajevu, na kojem je odluceno da se vrati "istorijsko ime Bosnjak" za pripadnike naroda koji su se u bivsoj SFRJ izjasnjavali kao Muslimani.
Predsednik Sandzackog intelektualnog kruga i clan Ekspertskog tima Saveznog ministarstva za manjine Ramiz Crnisanin, u razgovoru za agenciju Beta podseca da je i Milosevic u Dejtonu stavio potpis na dokument koji priznaje Bosnjake.
Sandzacki intelektualni krug, u saradnji sa Gradjanskim forumom iz Novog Pazara i Sandzackim odborom za ljudska prava, za polovinu marta priprema naucni skup na temu "Sandzak i Bosnjaci izmedju Srbije i Crne Gore" i na taj skup su pozvani relevatni strucnjaci iz zemlje i inostranstva.
U medjuvremenu ce biti jasno da li su napori Saveznog ministarstva za nacionalne manjine da se u formulare Saveznog zavoda za statistiku za obradu podataka sa popisa unese i nacionalnost Bosnjak, urodili plodom.
Za tako nesto u narednih desetak dana bice potrebno pribaviti misljenje odgovarajuceg odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti, koje bi se, uz misljenje Ljajicevog ministarstva naslo pred Saveznom vladom. Vlada bi, ako se postigne saglasnost, uputila zahetv SZS da u formulare unese odrednicu Bosnjak.
Savezni ministar za manjine Rasim Ljajic preporucio je onima koji zele da se izjasne kao Bosnjaci da to i ucine, "cak i pod uslovom da nas prilikom obrade statistickih podataka svrstaju u kategoriju ostali".
Isak Slezovic
Novi Pazar

BEOGRAD

Marko Milosevic uskoro u zemlji

Marko Milosevic, sin bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, mogao bi da se u narednih deset dana vrati u zemlju, ali ne namerava da se u njoj duze zadrzi, pise beogradski dnevnik "Glas javnosti" u sutrasnjem izdanju.
"Marko ne planira da se duze zadrzi u nasoj zemlji", izjavio je beogradskom dnevniku clan Direkcije Jugoslovenske levice i blizak prijatelj Marka Milosevica, koji je napomenuo da od njegove supruge Milice iskljucivo zavisi povratak sina bivseg predsednika.
Prema izvoru Glasa, Milica Milosevic bi trebalo da sredi putne isprave, pasos i vize, za jednu azijsku drzavu.
"Milica se i vratila u zemlju da bi pokusala da sredi i poslovne transakcije s Markovim partnerima. Ukoliko Milica nista ne uspe da uradi s papirima, Marko bi u zemlju trebalo da dodje najkasnije pocetkom sledeceg meseca", dodaje neimenovani prijatelj Marka Milosevica.
Kako pise "Glas", predsednik Jugoslavije odbio je navodni zahtev Marka Milosevica da ga, po povratku u zemlju, cuva "specijalni odred savezne policije".

KRAGUJEVAC

Uspon i pad SPO-a

Odbor Srpskog pokreta obnove (SPO) u Kragujevcu krajem prosle i pocetkom ove godine napustili su mnogi ugledni clanovi stranke, od kojih su neki presli u Demokratsku stranku (DS), a neki u Demohriscansku stranku Srbije (DHSS) ili Demokratsku stranku Srbije (DSS).
O velikom padu ugleda i jacine SPO-a u Kragujevcu govori i podatak da je u proslom sazivu u gradskoj skupstini ta stranka imala 24 odbornika, a danas samo dvojicu, mada je stranka dobila jos nekoliko mandata, ali su odbornici SPO-a u medjuvremenu presli u druge stranke.
Jedan od dvojice sadasnjih odbornika SPO-a jeste donedavni gradonacelnik Kragujevca Veroljub Stevanovivic, koji je na septembarskim lokalnim izborima, sa grupom nekadasnjih lokalnih funkcionera DS-a, formirao listu "Zajedno-za Kragujevac".
Najveci broj glasova SPO je dobio u Kragujevcu na izborima 1997. godine kada je, u uslovima bojkota izbora ostalih stranaka opozicije, za njega glasalo 36.000 biraca.
Predsednik gradskog odbora SPO-a u Kragujevcu Sasa Milenic u izjavi agenciji Beta potvrdio je da su stranku napustili mnogi ugledni clanovi i da je "evidentan pad uticaja Srpskog pokreta obnove u opozicionom birackom telu", i to posebno od septembarskih saveznih i lokalnih izbora.
Milenic, medjutim, procenjuje da je Kragujevac i dalje jedan od najvecih uporista SPO-a, i kao ilustraciju navodi podatak da je na poslednjim izborima stranka presla cenzus od pet odsto u tom gradu.
On je dodao da je razlog za los izborni rezultat SPO-a i to sto je u septembru stvorena "referendumska atmosfera" - "za" i "protiv" tadasnje vlasti, u kojoj je SPO bio treca opcija i nije privukao paznju biraca.
Milenic je optuzio novu lokalnu vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS) da koristi "princip partijnosti kao dominantan" i da je preuzela "Milosevicevu aroganciju u vladavini kao osnovno pravo vecine da ignorise misljenje i interese manjine".
Kao primer za takvo ponasanje Milenic navodi podatak da od 13 odbornika Grupe gradjana "Zajedno za Kragujevac" i 27 odbornika Socijalisticke partije Srbije niko nije dobio zaduzenje u gradskoj vladi, mada je medju odbornicima mnogo strucnjaka i iza njih stoji veliki broj biraca.
Izrazavajuci uverenje da ce SPO ostati na politickoj sceni ukoliko bude "kadrovski obnovljen" i ukoliko osavremeni metodologiju politickog delovanja, sto ce konacno biti ozvaniceno na Saboru stranke koji ce se odrzati krajem februara, Milenic naglasava da u tom procesu ne bi bilo dobro da predsednik stranke Vuk Draskovic podnese ostavku, jer bi to uticalo na demoralizaciju i rezignaciju clanstva.
Komentator kragujevacke "Nezavisne Svetlosti" Ljubisa Obradovic smatra da "clanstvo SPO-a u Kragujevcu deli sudbinu stranke na republickom nivou, jer je njeno rukovodstvo, a najvise Vuk Draskovic, nizom pogresnih politickih odluka dovelo do toga da stranka bude potpuno marginalizovana".
Prema njemu, za nekad najjacu opozicionu stranku predstavlja slabu utehu cinjenica da je SPO u Kragujevcu presao izborni cenzus od pet odsto.
On je, medjutim, izrazio uverenje da ce sa novim kadrovskim promenama i dolaskom u stranku mladih i strucnih ljudi, koji imaju postene ambicije i pored velike hipoteke koju im ostavlja Vuk Draskovic, Srpski pokret obnove uspeti da opstane na politickoj sceni.
Jedan od osnivaca SPO-a u Kragujevcu, narodni poslanik i odbornik u proslom i sadasnjem sazivu gradske skupstine Milija Sekulic, koji je pre dva meseca napustio stranku, smatra da je "konacni pad ugleda stranke nastao posle samovoljne odluke Vuka Draskovica iz maja prosle godine da napusti dogovor sa DOS-om o zajednickom izlasku na izbore".
Sekulic, koji je presao u Demohriscansku stranku Srbije, ocenjuje da je Vuk Draskovic doneo takvu odluku, jer je bio ucenjen od vladajuceg rezima, pre svega zbog delatnosti SPO-a u beogradskoj vlasti, gde je, po njegovoj oceni, napravljeno mnogo gresaka, koje su pracene korupcijom i mitom, uz mnogo samovolje.
On je ocenio da je bivsi predsednik Slobodan Milosevic imao sve dokaze o nezakonitim odlukama beogradskih vlasti SPO-a, cime je ucenjivao Vuka Draskovica koji je donosio "prisilne odluke katastrofalne za stranku", sto je uticalo da "Vuk postane olicenje izdaje u narodu, bez obzira na pravu istinu".
Sekulic istice da bi "povlacenje Vuka Draskovica sa cela stranke znacilo spas za SPO" i dodaje da je jos uvek u stranci ostalo mnogo casnih ljudi koji su u "ocajnom polozaju", bojkotovani od svih, ali u nemogucnosti da bilo sta u promene u politici stranke.

Ocenjujuci da je deleci sudbinu stranke, ciji je osnivac, "doziveo licni politicki krah", Sekulic tvrdi da su clanovi SPO -a izlozeni stravicnom otporu od svih drugih stranaka, mnogo vecem od bilo kakvog pritiska kojima je izlozena Socijalisticka partija Srbije.
Olivera Tomic
Kragujevac

BORISLAV PELEVIC

Ne interesuje me Haski tribunal!

To je politicka, a ne pravna institucija, izjavio je juce predsednik Predsednistva Stranke srpskog jedinstva (SSJ) Borislav Pelevic i poslanik u novom sazivu Skupstine Srbije.
Pelevic je reagovao na napise u stampi u Republici Srpskoj da ce glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte sutra jugoslovenskim vlastima predati nalog za hapsenje jednog od optuzenih za ratne zlocine, koji se nalazi na tajnoj listi.
Pozivajuci se na izvore bliske predsedniku SRJ, banjalucke "Nezavisne novine" pisu da je najverovatnije rec o Pelevicu, ali i kao "moguci kandidati" pominju se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj, i neki visoki oficiri Vojske Jugoslavije (VJ) i "ratni funkcioneri optuzeni za ratne zlocine pocinjene u BiH".
Pelevic je na celu stranke, koju je osnovao vodja paravojne formacije Srpska dobrovoljacka garda Zeljko Raznatovic-Arkan, koji je ubijen pre godinu dana u Beogradu. Pelevic je Arkanov vencani kum.
On je bio Arkanov zamenik u toj paravojnoj formaciji, koja je ucestvovala u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. Haski tribunal podigao je optuznicu protiv Arkana za ratne zlocine.
Na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, 23. decembra, SSJ je dobila 14 poslanika.
"Ne interesuje me Haski tribunal. Stranka srpskog jedinstva je protiv toga da bilo ko ode u Hag, jer je to politicka a ne pravna institucija", rekao je Pelevic novinarima u pauzi sednice Skupstine Srbije.
On je optuzio Haski tribunal da "sudi samo Srbima".
"SSJ ce se boriti da nijedan Srbin ne bude izrucen. U Hagu su optuzeni samo Srbi, to je Sud stvoren da sudi jednom narodu", rekao je Pelevic.
On je ocenio da Haski tribunal "ni formalno-pravno nije ostvario uslove za postojanje, posto ga nije osnovala Generalna skupstina UN, vec Savet bezbednosti".
"Haski tribunal protivzakonito je formiran od Saveta bezbednosti, a u njemu dominatne uloge igraju zemlje koje su nas napale 1999. godine", rekao je Pelevic.
Na pitanje da li treba suditi u Beogradu za ratne zlocine, on je odgovorio da "ne poznaje nijednog zlocinca u Beogradu".
"U zemlji treba da se sudi svima iz prethodne vlasti koji su se ogresili o zakon i koji su se obogatili korupcijom i zloupotrebom polozaja", rekao je Pelevic.
U intervjuu beogradskom dnevniku "Glas javnosti" od 18. januara, Pelevic je izjavio da se "uopste ne plasi Haskog tribunala".
"Ne znam ni za kakvu hasku optuznicu protiv mene, osim ako to nije tajna, mada smatram da nema osnova za to. Ali, mogu da vam kazem da se Haga uopste ne plasim", rekao je Pelevic u tom intervjuu.
Pelevic, koji je i potpredsednik Svetske kik-bokserske federacije, rekao je u intervjuu da je suvlasnik kafica i dela plaze na Crnogorskom primorju.
Ne interesuje me Haski tribunal.
To je politicka, a ne pravna institucija, izjavio je danas predsednik Predsednistva Stranke srpskog jedinstva (SSJ) dz i poslanik u novom sazivu Skupstine Srbije.
Pelevic je danas reagovao na napise u stampi u Republici Srpskoj da ce glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte sutra jugoslovenskim vlastima predati nalog za hapsenje jednog od optuzenih za ratne zlocine, koji se nalazi na tajnoj listi.
Pozivajuci se na izvore bliske predsedniku SRJ, banjalucke "Nezavisne novine" pisu da je najverovatnije rec o Pelevicu, ali i kao "moguci kandidati" pominju se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj, i neki visoki oficiri Vojske Jugoslavije (VJ) i "ratni funkcioneri optuzeni za ratne zlocine pocinjene u BiH".
Pelevic je na celu stranke, koju je osnovao vodja paravojne formacije Srpska dobrovoljacka garda Zeljko Raznatovic-Arkan, koji je ubijen pre godinu dana u Beogradu. Pelevic je Arkanov vencani kum.
On je bio Arkanov zamenik u toj paravojnoj formaciji, koja je ucestvovala u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. Haski tribunal podigao je optuznicu protiv Arkana za ratne zlocine.
Na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, 23. decembra, SSJ je dobila 14 poslanika.
"Ne interesuje me Haski tribunal. Stranka srpskog jedinstva je protiv toga da bilo ko ode u Hag, jer je to politicka a ne pravna institucija", rekao je danas Pelevic novinarima u pauzi sednice Skupstine Srbije.
On je optuzio Haski tribunal da "sudi samo Srbima".
"SSJ ce se boriti da nijedan Srbin ne bude izrucen. U Hagu su optuzeni samo Srbi, to je Sud stvoren da sudi jednom narodu", rekao je Pelevic.
On je ocenio da Haski tribunal "ni formalno-pravno nije ostvario uslove za postojanje, posto ga nije osnovala Generalna skupstina UN, vec Savet bezbednosti".
"Haski tribunal protivzakonito je formiran od Saveta bezbednosti, a u njemu dominatne uloge igraju zemlje koje su nas napale 1999. godine", rekao je Pelevic.
Na pitanje da li treba suditi u Beogradu za ratne zlocine, on je odgovorio da "ne poznaje nijednog zlocinca u Beogradu".
"U zemlji treba da se sudi svima iz prethodne vlasti koji su se ogresili o zakon i koji su se obogatili korupcijom i zloupotrebom polozaja", rekao je Pelevic.
U intervjuu beogradskom dnevniku "Glas javnosti" od 18. januara, Pelevic je izjavio da se "uopste ne plasi Haskog tribunala".
"Ne znam ni za kakvu hasku optuznicu protiv mene, osim ako to nije tajna, mada smatram da nema osnova za to. Ali, mogu da vam kazem da se Haga uopste ne plasim", rekao je Pelevic u tom intervjuu.
Pelevic, koji je i potpredsednik Svetske kik-bokserske federacije, rekao je u intervjuu da je suvlasnik kafica i dela plaze na Crnogorskom primorju.

SRJ SAD SANKCIJE

Crna lista se ne ukida

Odluka SAD o ukidanju sankcija zavedenih protiv SRJ 1999. dopunjena je amandmanom kojim su kaznene mere ostale na snazi za 81 osobu kojima ce i dalje biti zabranjeno poslovanje sa americkim firmama i bankama, i onemoguceno ili otezano dobijanje viza za ulazak u SAD.
Na spisku americkog ministarstva finansija nalazi se bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i clanovi njegove porodice, bankari, biznismeni i politicari bliski bivsim jugoslovenskim i srpskim vlastima, ali i 27 osumnjicenih za ratne zlocine pred Haskim tribunalom, od kojih su neki iz Republike Srpske i Hrvatske.

Listu osoba protiv kojih americka vlada zadrzava sankcije prenosimo u celini, onako kako je dostavljena iz Ambasade SAD:

1.Acimovic Slobodan, pomocnik direktora Beogradske banke; 2. Albunovic Veljko, generalni direktor Pozarevacke banke;
3.Baltovski Mira, direktor medjunarodnih operacija Beogradske banke;
4. Banovic Nenad, optuzeni za ratne zlocine pred Haskim tribunalom iz Republike Srpske;
5. Banovic Predrag, optuzeni za ratne zlocine (RS);
6. Borovnica Goran, optuzeni za ratne zlocine (RS);
7. Bozovic Radoman, bivsi direktor Geneksa;
8. Budisin Radmila, direktor POB (Srbobran);
9. Bulatovic Momir, bivsi savezni premijer;
10. Cesic Ranko, optuzeni za ratne zlocine (RS);
11. Cvetanovic Ninoslav, generalni direktor Rudarskog, RTB Bor;
12. DJakovic Milan, direktor Jugopetrola;
13. Fustar Dragan, optuzeni za ratne zlocine (RS);
14. Gajic Milosevic Milica, snaha Slobodana Milosevica;
15. Galovic Predrag, generalni direktor Jugobanke AD;
16. Gruban Momcilo, optuzeni za ratne zlocine (RS);
17. Janjic Stanisa, direktor Jumko Holding;
18. Jankovic Gojko, optuzeni za ratne zlocine (RS);
19. Jankovic Tomislav, predsednik Galenike;
20. Jocic Vladislav, direktor Sabacke banke;
21. Josic Milan, direktor Loznicke banke;
22. Karadzic Radovan, optuzeni za ratne zlocine (RS);
23. Karic Bogoljub, biznismen, bivsi ministar bez portfelja u vladi Srbije;
24. Kertes Mihalj, bivsi direktor Uprave carina SRJ;
25. Klipa Dusan, generalni direktor "Zorke" (Sabac);
26. Knezevic Dusan, otpuzeni za ratne zlocine (RS);
27. Lukic Milan, optuzeni za ratne zlocine (RS);
28. Lukic Sredoje, optuzeni za ratne zlocine (RS);
29. Maljkovic Nebojsa, clan Direkcije JUL;
30. Marinic Zoran, optuzeni za ratne zlocine (RS);
31. Marjanovic Mirko, bivsi predsednik Vlade Srbije;
32. Markovic Mirjana, supruga Slobodana Milosevica;
33 Markovic Momir, bankar, bivsi zamenik guvernera NBJ;
34. Markovic Radomir, sef drzavne bezbednosti Srbije;
35. Markovic Vladimir, clan JUL-a, direktor "Merime";
36. Markovic Zoran, izvrsni direktor Beogradske banke;
37. Martic Milan, optuzeni za ratne zlocine;
38. Mejakic Zeljko, optuzeni za ratne zlocine (RS);
39. Milacic Borislav, ministar finansija Srbije;
40. Milanovic Dafina, bivsa predsednica Dafiment banke;
41. Milosevic Borislav, bivsi ambasador SRJ u Moskvi;
42. Milosevic Marija, cerka Slobodana Milosevica;
43. Milosevic Marko, sin Slobodana Milosevica;
44. Milosevic Milanka, snaha Slobodana Milosevica;
45. Milosevic Slobodan, bivsi predsednik SRJ;
46. Milutinovic Milan, predsednik Srbije;
47. Mitrovic Borislav, bivsi generalni sekretar predsed. SRJ;
48. Mitrovic Zeljko, clan JUL-a, vlasnik TV Pink;
49. Mladic Ratko, optuzeni za ratne zlocine (RS);
50. Mrksic Milan, optuzeni za ratne zlocine;
51. Ojdanic Dragoljub, bivsi ministar odbrane SRJ;
52. Paunovic Radisav, direktor Izvozne banke;
53. Pavkovic Nebojsa, nacelnik Generalstaba VJ;
54. Penezic Branislav, direktor Dunav banke;
55. Petrovic Radoje, direktor Beogradske banke;
56. Radenkovic Ljiljana, Anglo-Jugoslovenska banka (London), Anteksol Trejding (Kipar);
57. Radic Miroslav, optuzeni za ratne zlocine;
58. Rahman Pavle, direktor za fondove i likvidnost Beogradske banke;
59. Rajic Ivica, optuzeni za ratne zlocine;
60. Raketic Srdjan, generalni direktor Privredne banke (Pancevo);
61. Ristic Ljubisa, predsednik JUL-a;
62. Ristic Milorad, generalni direktor Niske banke;
63. Rodic Milan, clan direkcije JUL-a;
64. Sainovic Nikola, bivsi potpredsednik Savezne vlade;
65. Sekulic Zarko, generalni direktor Agrobanke;
66. Simanovic Vojislav, direktor PKB;
67. Simic Blagoje, optuzeni za ratne zlocine (RS);
68. Sljivancanin Veselin, optuzeni za ratne zlocine;
69. Sokolovacki Zivko, clan direkcije JUL ,
70. Stankovic Radovan, optuzeni za ratne zlocine;
71. Stankovic Srboljub, clan direkcije JUL-a, dir. Naftagasa;
72. Stojiljkovic Vlajko, bivsi min. unutrasnjih poslova Srbije;
73. Tomasevic Ljiljana, izvrsni direktor Beogradske banke;
74. Tomovic Slobodan, bivsi min. za energetiku SRJ i clan glavnog odbora SPS;
75. Unkovic Slobodan, ambasador SRJ u Kini;
76. Vasiljevic Jezdimir; bankar;
77. Vlatkovic Dusan, bivsi guverner NBJ;
78. Vucic Borka, ministar SRJ za saradnju sa medjunarodnim finansijskim institucijama;
79. Vukovic Slobodan, direktor Prve preduzetnicke banke;
80. Zecevic Miodrag, direktor Jubmes banke;
81. Zelenovic Dragan, optuzeni za ratne zlocine (RS).