Nezavisne Novine

Kanada

PRI KRAJU PROCES NA FRANCUSKOM SUDU PROTIV FATEHA KAMELA

Kanadski vojnik organizovao mudzahedine

Kako se ovih dana culo na jednom francuskom sudu, izgleda da je jedan Kanadjanin bio logisticki ekspert za globalnu teroristicko organizovanje mudzahedina u Bosni.
Fateh Kamel, Kanadjanin alzirskog porekla, vlasnik zanatske radnje u Montrealu, je optuzen da je "terorista Mustafa" i direktor kanadskog islamistickog militantnog ogranka organizacije vezane za Osama bin Ladena, najtrazenijeg coveka na svetu. Kamelu se u Francuskoj sudi po optuzbama za terorizam. On uporno pobija da je osoba za koju ga policija smatra, vec govori da je samo biznismen koji mnogo putuje i povremeno se bavi humanitarnim poslovima.
Francuski zvanicnici smatraju da je Kamel deo muslimanske grupe koja je ucestvovala u ratu u Bosni, da bi po mirovnom sporazumu 1995. godine, svoju aktivnost usmerila na globalni dzihad, odnosno sveti rat, koji ima za cilj promociju islama kroz nasilje u Evropi i Severnoj Americi.
Na francuskom sudu se cuo podatak da je italijanska policija za borbu protiv terorizma, tokom istrage o religijskom vodji mudzahedinskih gerilaca u Milanu, 1994. godine, snimila telefonski razgovor u kome se pominjao "brat Fateh, Alzirac". Policija je navela da je on bio odgovoran za slanje regruta u Bosnu, za vreme rata muslimana protiv Srba. Kasnije su italijanske vlasti snimale razgovore izmedju militanata i Mustafe u jednom stanu. Tu je on podrzavao oruzanu islamisticku teroristicku organizaciju.
Mustafa je, u razgovorima, identifikovan kao Kanadjanin. On je govorio da je lako nabaviti pasos na crnom trzistu u Montrealu, a postoji i razgovor o eksplozivima i "paradajzu", sto je po recima islednika, sifra za lako oruzje. Mustafa u jednom trenutku govori da ima 36 godina i sina od cetiri ipo meseca, sto se poklapa sa Kamelovim podacima u tom trenutku.
Sudija je pokazao fotografije koje je policija tajno snimila, i Kamel je rekao da postoji mogucnost da je on na njima.
Kamelov branilac je zahtevao da se izvrsi ekspertska analiza smimljenih traka, da bi se ustanovilo da li se glasovi podudaraju, ali je zahtev odbijen.
Francuski sud dovodi Kamela u vezu sa Ahmedom Resamom, covekom kome ce se sledeceg meseca suditi u Los Andjelesu zbog postavljanja bombe. Jos neki teroristi najverovatnije pripadaju istom ogranku organizacije.
Kamel je uhapsen u Jordanu 1999. godine i izrucen je Francuskoj, gde je od tada u zatvoru. On je jedan od 24 osobe optuzene za putovanje sa falsifikovanim pasosem, i za povezanost sa organizacijama sa ciljem pripremanja teroristickih napada. On je poslednji svedocio.
Sudjenje treba da se zavrsi sledeceg petka.

KANADA DOVOLJNO DALA MIROVNIM MISIJAMA

Nema povecanja broja vojnika, ni dodatnog finansiranja

Kanadski ministar inostranih poslova Dzon Menli je izjavio da Kanada nece povecavati svoj doprinos mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, ni po pitanju dodatnih trupa, ni dodatnim novcem.
Po njegovim recima, kanadski izvori su do maksimuma iskorisceni i zemlja ne bi mogla vise da izdvoji. "Mi u ovom trenutku nemamo takve vojne kapacitete da ponudimo vise mirotvornim operacijama. Mislim da smo dostigli limit", rekao je on.
Kanadjani su trenutno na sluzbi u misijama u Bosni - 1.700 vojnika, na granici Etipije i Eritreje - 500 vojnika, a ima i vojnih posmatraca u Kongu. Menli je istakao da bi veci broj vojnika automatski znacio povecanje budzeta za odbranu. Posto je vlada uvela drasticna smanjenja u nekoliko budzetskih fondova, bilo bi neprimereno traziti veca izdvajanja za odbranu.

POSETA

Princ Carls u aprilu posecuje Kanadu

Kako javlja Asosijeted pres, princ Carls ce, od 25.-30. aprila, posetiti Kanadu. Tokom ove zvanicne posete, on ce posetiti Otavu, Saskacuan i Jukon.
Ostali detalji posete jos uvek nisu poznati.
Princ Carls je poslednji put bio u Kanadi 1998. godine, kada je doveo princeve Vilijema i Harija u Vankuver.

JEDNOM OD NAJTRAZENIJIH BEGUNACA DOZVOLJEN ULAZAK U ZEMLJU

Amodeo uhapsen, pitanja se nizu

Ministar javnih radova Alfonso Galjano je ovih dana na udaru kritike. Naime, u Donji dom Parlamenta je stigla potvrda da su iz njegove montrealske izborne kancelarije maja prosle godine, kontaktirali sa imigracionom sluzbom zbog slucaja Marije Sikurela di Amodeo. Njen suprug, Gaetano Amodeo je uhapsen proslog utorka u Montrealu zbog umesanosti u ubistva vezana za mafiju, u Italiji i Nemackoj. Za njim je raspisana poternica zbog ubistva policijskog inspektora, koji se borio protiv organizovanog sicilijanskog kriminala, kao i zbog ubistva u Nemackoj. On se nalazi na Interpolovoj listi 500 najopasnijih begunaca.
U veoma kratkom iskazu, Galjano je rekao da je njegovo osoblje poslalo rutinsko pismo sluzbi za imigraciju, u kome se trazila informacija o fazi u kojoj je tada bila njena molba za "landed immigrant status". Dva meseca po slanju pisma, ona i njena deca su dobila takav status. Ona je potom nameravala da sponzorise svog supruga za stalnu dozvolu boravka, ali ce zbog njegovog hapsenja taj proces biti obustavljen.
Niko nije Galjana direktno optuzio za umesanost u slucaj Amodeove supruge, ali su se pojavila pitanja o umesanosti njegove kancelarije. Opozicioni kriticari su zaprepasceni cinjenicom da je Amodeu uopste bilo dozvoljeno da udje u Kanadu, posto je na Intepolovoj listi.

UN

Kanada blaga prema uzgajivacima kanabisa

Komisija Ujedinjenih nacija za medjunarodnu kontrolu narkotika je kritikovalo Kanadu za blag odnos prema onima koji ilegalno uzgajaju kanabis, kao i za nedovoljnu kontrolu nedozvoljene proizvodnje droga ajs i ekstazi.
U svom godisnjem izvestaju, komisija je zamerila kanadskim sudovima da uzgajivace i preprodavce osudjuju na blage kazne. Kanadski zakon cini napore da iskoreni kanabis, ali ako uzgajivaci za nelegalnu proizvodnju nisu adekvatno kaznjeni, postavlja se pitanje, da li je politika ispravna.
Izvestaj izdvaja kanabis, biljku iz koje se dobija marihuana, kao najcescu drogu koja se koristi u Kanadi, Meksiku i SAD-u. U SAD-u su imali uspeha u naporima da smanje protivzakonito gajenje kanabisa, dok je u Kanadi bilo ogranicenih rezultata. Sem sto se u zemlju ilegalno unosi u velikim kolicinama, godisnja proizvodnja kanabisa se procenjuje na oko 800 tona. Izvestaj nagovestava da se najverovatnije 60% proizvodnje iznese u Ameriku. Britis Kolambija, Manitoba i Kvebek su provincije u kojima se, u kucnoj varijanti gaji kanabis sa velikim sadrzajem tetrahidrokanabinola.
Uznemiravajuci podatak iz izvestaja pokazuje povecanje proizvodnje i koriscenja sintetickih droga u Kanadi. Proizvodnja metamfetamina, ili ajsa, je povecana u nekoliko poslednjih godina. Laboratorije u kojima se pravi ekstazi su otkrivane u prosecnim prigradskim naseljima.
Iznenadjuje i da su vlasnici laboratorija ljudi koji prethodno nisu imali sukoba sa zakonom niti veze sa bilo kojim kriminalnim radnjama.
U izvestaju se navodi da komisija nije zadovoljna kontrolom koja je ostvarena u Kanadi, te apeluje da se ucine veci napori za ostvarivanje obaveza koje zemlja ima po konvenciji protiv nelegalnih droga.
Komisija je pronasla i da se povecava kolicina kokaina i heroina koji se u Kanadu ilegalno unosi iz zemalja, kao sto je na primer Meksiko. Prosle godine je zaplenjeno 156 kilograma heroina.

KANADA I BRAZIL

Skinuta zabrana za uvoz govedine iz Brazila

Kanada je ovog vikenda skinula tronedeljnu zabranu uvoza brazilske govedine. Time je i izbegnut moguci trgovinski rat sa ovom juznoamerickom drzavom.
Po odredbama severnoamerickog Sporazuma o slobodnoj trgovini, SAD i Meksiko su morali da slede kanadsku odluku. To je izazvalo bes kod Brazilaca, i dovelo do pretnje brazilskog predsednika Fernanda Kardosa za ukupni ekonomski rat sa Kanadom.
Kardoso je dao rok od tri nedelje za ukidanje zabrane. Rok je istekao u subotu uvece, ali je dr Brajan Evans, iz kanadaske Agencije za inspekciju hrane, koji je bio u Brazilu u kontrolnoj misiji, rekao da njegov tim nije doneo odluku zbog tog pritiska.
Inace, u Brazilu je na svakom koraku bila vidljiva njihova reakcija na zabranu uvoza. Uz bojkot kanadskih proizvoda, na bilbordima su se pojavili natpisi koji su ismevali Kanadu, od damping cena viskija je napravljen citav spektakl, cak su i pesme kanadskih umetnika Brajana Adamsa i Alanis Moriset bile skinute sa radio-stanica.

HARIS PODRZAVA PRIVATIZACIJU U ZDRAVSTVU

Omoguciti da svima bude sve dostupno

Krajem prosle nedelje, premijer Majk Haris je izjavio da podrzava napore za povecanjem privatizacije u zdravstvenoj sluzbi, sve dok su te usluge dostupne svi stanovnicima Ontarija. Privatni sektor za svoj prodor moze zahvaliti svojoj vecoj efikasnosti i boljim uslugama za manje novca. On smatra da je sve to u okviru jedinstvenog sistema zdravstvene zastite, po zakonu koji cini da je zdravstvena zastita dostupna svim stanovnicima podjednako.
Ovi njegovi komentari su vazni zato sto je to najdalji korak koji je on ucinio na otvaranju prostora za povecanu privatizaciju sluzbe. On je do sada govorio da nema planova za privatizaciju u zdravstvu. Medjutim, posle posete Tonija Klementa, ministra zdravstva velikoj Britaniji, Haris smatra da nema razloga ne primecivati prednosti, nove tehnologije i sve ostalo sto nudi privatni sector. Ipak, on se i dalje zalaze za jedinstveni sistem, koji nece omogucavati da ljudi plate da bi preko reda brze i bolje dobili ono sto im je potrebno.
Komentarisuci Klementov odlazak u Britaniju, on je objasnio da je sasvim u redu sagledati nacine na koje su u drugim zemljama regulisali zdravstvenu sluzbu i pozitivna iskustva iskoristiti, i izbeci ono sto se vec pokazalo kao nedovoljno efikasno ili pogodno.

ZASTITA PRIRODNE SREDINE

Stroziji propisi za izduvne gasove

Federalni ministar za zastitu prirodne sredine je najavio plan, vredan 120 miliona dolara, za uvodjenje strozih propisa za redukovanje izduvnih gasova iz automobila, kamiona i industrije. Studije pokazuju da zbog vazdusnog zagadjenja godisnje u Kanadi strada 5.000 stanovnika.
Borci za zastitu prirodne sredine isticu da je najveci izazov koji sada stoji pred Otavom ukljucivanje Ontarija u najnoviju inicijativu za cistiji vazduh.
Medjutim, Beri Vilson, predstavnik za stampu ontarijske ministarke za prirodnu sredinu, Elizabet Vitmer, ne misli tako. On je, naprotiv, istakao da je krajnje vreme da federalna vlada uhvati korak sa merama koje se u provinciji preduzimaju za smanjenje zagadjenja vazduha. U Ontariju je, proslog avgusta, donet antismog plan, kao jedna od niza inicijativa za redukciju zagadjenja.
Vilson je objasnio da je namera provincije da se do 2015. godine smanji emisija oksida azota i isparavanje organskih komponeti, koji su izazivaci smoga, za 45% u odnosu na nivo iz 1990. godine. On je dodao da je oko polovine smoga i kiselih kisa u Ontariju posledica emisije iz SAD-a.
Vilson je takodje naglasio da je u provinciji obavezna provera izduvnih gasova iz prevoznih sredstava.
Federalni program postavlja desetogodisnje ogranicenje i njime ce biti obuhvaceni svi tipovi masina koje koriste fosilna goriva - od kola do motornih testera i cistilica za sneg, gradjevinskih masina i teske industrije. Sva vozila koja se ili prave u Kanadi ili se tu prodaju, ce morati da budu u skladu sa strozim propisima, pocevsi od 2004. godine. Nivo sumpora u benzinu ce morati drasticno da bude smanjen od 2005. godine a u dizelu od 2006. godine. Sve izmene se poklapaju sa postojecim propisima u SAD-u.
Program je najavljen istog dana kada su Ujedinjene nacije dale izvestaj kojim upozoravaju vlade da je potrebno dovesti globalno otopljavanje na minimum, kroz ukidanje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene baste.

NEKE MEDICNISKE SESTRE BI SE VRATILE DA RADE U KANADI

Uslov - odgovarajuci posao i plata

Ispitivanje asocijacije medicinskih sestara Ontarija je pokazalo da se njihove clanice koje rade sirom sveta veoma raspolozene za povratak u zemlju pod odredjenim uslovima. Njihovi zahtevi se odnose na povratak na pravi posao za odgovarajucu platu. Medjutim, po rezultatima ispitivanja, to je malo verovatno, osim ako vlada i poslodavci ne obezbede srednjem medicinskom osoblju odgovarajuce radne uslove i stalni posao.
Po podacima, vise od tri cetvrtine medicinskih sestara od 3272, koliko ih radi van domovine, je izrazilo zelju da radi u Kanadi. Za dve trecine njih, najvazniji faktor pri odlucivanju o povratku je stalni posao. Otprilike isti broj je zatrazio pomoc pri povratku.
Ontarijske medicinske sestre rade u 73 zemlje sirom sveta, ali najveci broj je u SAD-u.

STATISTIKA KANADE

Migrena utice na produktivnost

Po podacima Statistics Canada, blizu dva miliona Kanadjana ima migrenu, i na njihova bolovanja otpada sedam miliona radnih dana godisnje. Izvestaj prikazuje da je kod svakog dvanaestog stanovnika postavljena takva dijagnoza, ali se smatra da postoji i veliki broj onih koji pate od bolesti, ali ne traze lekarsku pomoc.
Migrena je relativno cest zdravstveni problem, izazvan biohemijskim poremecajem. Karakterisu je izrazito jake glavobolje najcesce na jednoj strani, sa vremena na vreme. Glavobolje mogu pratiti mucnina, povracanje, povecana osetljivost na svetlost i zvuk, ili poremecaji vida, i moze se pojacati fizickom aktivnoscu ili kretanjem. Veruje se da migrena spada u najmanje lecene, najmanje priznavane i najcesce pogresno dijagnostikovane poremecaje, tokom veka.
Sudeci po izvestaju, ona utice na produktivnost i nacin zivota, kroz odsustvovanje sa posla, smanjene radne sposobnosti, smanjenje celokupne aktivnosti i poremecene medjuljudske odnose.
Tri puta vise zena nego muskaraca boluje od migrene. Najverovatnije je da je to odraz hormonskih promena koje postoje kod zena, vezanih za menstrualni ciklus, uzimanje oralnih konraceptivnih sredstava, trudnocu i menopauzu. Ispitivanje je pokazalo od migrene najcesce pate beli stanovnici, starosti od 25-54 godine, viseg obrazovanja, koji u neznatno vecem broju zive u domacinstvima sa manjim prihodima.
Iako se napadi mogu sanirati lekovima, relativno mali broj, 56% pacijenata, trazi terapiju.
Uglavnom samo sporadicno primaju terapiju, bez obzira sto su cesti korisnici zdravstvenih usluga.
Analizu su uradile Hider Gilmur i Ketrin Vilkins, uz pomoc podataka iz istrazivanja o nacionalnom zdravlju, iz 1998/99 godine.