JORDAN I SAD
Agresivna politika SAD izaziva mrznju kod muslimana
Agresivna politika SAD pothranjuje antiamericka osecanja kod muslimana, izjavio je lider najsnaznije partije umerenih jordanskih muslimana, Seik Hamza Mansur.
"Ako americka politika, koju mi i ostali osudjujemo, ne prestane, cena ce biti ogromna", rekao je Mansur u intervjuu za agenciju Rojters.
Islamski akcioni front , koji predvodi ovaj politicar, najmocnija je muslimanska partija umerenog usmerenja u Jordanu, koja se zalaze za miroljubivo delovanje i resavanje problema.
"Amerikanci ce gubitkom zivota i svojih interesa... platiti arogantnu politiku svoje vlade", rekao je Mansur.
U Amanu je juce zavrsen skup na kojem se, pod pokroviteljstvom IAF-a, okupilo vise od 150 islamskih naucnika. U ostro srocenom zavrsnom dokumentu ucesnici su pozvali muslimane na sveti rat (dzihad) protiv americkih trupa ako one podju na Irak.
"Svim muslimanima je zabranjeno da na ma koji nacin pomazu Amerikancima - bilo da im omogucuju da muslimanima nanose bol, da pune gorivom svoje avione i automobile, ili da agresorima prodaju hranu, pa cak i daju vodu", navodi se u dokumentu.
Mansur je izrazio nadu da ce Vasington izvuci pouku iz serije nedavnih napada na Amerikance i turisticka mesta sirom sveta koja imaju veze sa Zapadom. Pri tome je pomenuo nedavno ubistvo americkog diplomate u Amanu, proslomesecno ubistvo jednog marinca u Kuvajtu i bombaski napad na Baliju, u kojem je nastradalo vise od 180 ljudi.
On je rekao da "agresivna politika" administracije SAD prema Iraku, Avganistanu i Palestincima na teritorijama koje je okupirao Izrael okrece obicne Arape protiv obicnih Amerikanaca i zapadnjaka, a ne samo protiv njihovih vlada.
"Neprijateljska osecanja prema americkoj administraciji izlivaju se na americki narod, a plasim se da ce se izliti i na zapadni svet i dovesti do sukoba Istoka i Zapada", dodao je Mansur.
DUBAI
Saudijska Arabija ne da baze i teritoriju za napad na Irak
Saudijska Arabija nece dozvoliti SAD da koriste njene vojne baze i teritoriju za eventualni napad na Irak - sa ili bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, izjavioje saudijski ministar inostranih poslova Saud al-Fejsal.
"Povinovacemo se odluci Saveta bezbednosti UN i saradjivati s njim. Ali, ulazak u konflikt ili upotreba objekata i teritorije vec je nesto drugo", rekao je Fejsal americkoj televiziji Si-En-En .
"Nasa politika glasi: ako UN odluce da deluju na osnovu Glave sedam (Povelje UN), onda je to obavezujuce za svaku zemlju clanicu - ali ne i u meri da ona mora dozvoliti upotrebu svojih objekata ili oruzanih snaga", dodao je Fejsal.
Glava sedam Povelje UN nalaze njenim clanicama da moraju odmah da preduzmu mere koje, na osnovu medjunarodnog prava, odredi Savet bezbednosti. Izjava Sauda al-Fejsala do sada je najsnaznije izrazeno odbijanja Saudijske Arabije da SAD pruze pomoc u slucaju napada na Irak. Savetnica potpredsednika SAD Meri Matalin izjavila je za Si-En-En da "Sjedinjene Drzave imaju mnoge druge saveznike na koje se mogu osloniti".
"Imamo mnoge prijatelje i saveznike, i u regionu (Zaliva) i sirom sveta. Nikada se ni u sta ne upustamo dok nismo sigurni da cemo posao obaviti kako valja", rekla je ona povodom Fejsalove izjave. Princ Saud al-Fejsal je ranije nagovestavao da ce SAD, ako na Irak krenu uz odobrenje Saveta bezbednosti, moci da koriste baze na saudijskoj teritoriji.
Nije jasno sta je dovelo do ove, kako se cini, promene u stavu Saudijaca.Suocene sa mogucim odbijanjem Saudijske Arabije, SAD su ulozile 1,4 milijardu dolara u prosirenje baze Al Udeid u Kataru, kako bi ona postala velika vojna baza za pokretanje napada na Irak.
ANKARA
Pobeda bivseg islamiste
Partija Pravde i razvoja (AKP), pod vodjstvom Redzepa Tajipa Erdogana, bivseg islamistickog guvernera Istambula, odnela je ubedljivu pobedu na opstim parlamentarnim izborima u Turskoj i posle 15 godina postaje prva stranka koja ce moci da vlada zemljom bez koalicinog partnera.
Pobeda partije sa islamistickim korenima, kazu turski mediji, izvojevana je na gnevu biraca prema troclanoj vladjucoj koaliciji i na dubokom nezadovljstvu zbog teske ekonomske krize koja je prosle godine pogodila Tursku.
Dramaticna promena se zbila u casu u kome je Turska, jedina muslimanska drzava clanica NATO i bliski saveznik SAD, suocena sa izglednim americkim napadom na susedni Irak i sa nastavkom svojih napora da se ukljuci u Evropsku uniju.
Erdogan (48) je biracima tokom kampanje rekao da je raskinuo sa svojom islamistickom prosloscu i da ce njegova partija ubrzati napore Turske da se kvalifikuje za clanstvo u EU.
Juce je dodao da ce AKP ispuniti program ekonomske stabilizicije Turske, koji je podrzan zajmom Medjunarodnog monetarnog fonda od 16 milijardi dolara, ali je rekao da ce neke promene mozda biti potrebne.
Naglasavajuci da ce se zalagati za "modernu, sekularnu Tursku", Erdogan pokusava da umiri strahovananja. Juce je ponovio da je cvrsto opredeljen za ulazak zemlje u EU i odrzavanje snaznih veza sa SAD.
"Sekularizam je cuvar svih vera i religija", rekao je Erdogan kome je zabranjeno da formalno zauzme mesto u upravi zemljom. Njemu nije dozvoljene da bude premijer, niti da drzi bilo koju poziciju u vladi, zato sto je 1998. godine osudjen i zatvoren zbog citanja pesme za koju je sud nasao da raspiruje versku mrznju.
Rezultati jucerasnjih izbora pokazuju da je partija Pravde i razvoja osvojila 34 procenta glasova, dovoljno da sama sastavi vladu, navodi poluzvanicna turska agencija Anatolia.
Najblizi rival, Repubikanska narodna partija, levog centra, osvojila je 19,4 odsto glasova i bice jedina opoziciona stranka. Ni jedna od drugih 16 partija u trci nije presla prag od 10 odsto da bi dobila mesto u paramentu.
Dve partije ce podeliti svih 550 mesta u parlamentu. Anatolia predvidja da ce partija Pravde uzeti 363 mesta, a da ce republikaci dobiti 178.
Pobeda AKP ce zadati brigu snaznoj i cvrsto sekularnoj turskoj armiji, koja je u proslosti sa vlasti zbacivala proislamske vlade. Medjutim, Erdoganova pobednicka stranka naglasava da ne zeli konfrontaciju.
Na velikoj svecanosti u partijskom sedistu, pracenoj vatrometom, Erdogan je rekao: "Necemo trositi vreme omamljeni pobedom. Sagradicemo Tursku u kojoj ce preovladavati zdrav razum".
Partijski zvanicici su zatrazili od svojih sledbenika da u slavlju ne uzvikuju verske parole, kao sto je "Alah je veliki."
"Mi ne zelimo da izazivamo svet," kaze Erdogan. "Pod nasom vladom Turska ce biti u harmoniji sa svetom."
On je dnevnku Milijet izjavio da ce njegova partija sutra ili prekosutra odluciti ko ce biti nimenovan za premijera. U parlamentu ce AKP imati samo nesto manje mesta od dvotrecinske vecine potrebne za izmenu turskog ustava koja bi omogucila Erdoganu da postane sef vlade.
Izbori istovremeno znace zbacivanje godinama dominantne turske politicke klase. Odlazeci premijer, Bulent Edzevit, dobio je jedva 1 odsto glasova, a njegovi koalicioni partneri su se nasli daleko ispod 10 proceneta.
Edzevit, 77-godisnji premijer, cije su lose zdravlje i losa procena odigrali veliku ulogu u padu vlade, priznao je poraz rekavsi da je njegova vlada pocinila politicko samoubistvo pristajuci na prevremene izbore.
Edzevit je izrazio zabrinutost zbog islamskih korena pobednicke stranke. "Nadam se da ce ta partija postovati sekularni i demokratski poredak," rekao je on.
Bivsa predsednica vlade, Tansu Ciler, prva zena premijer u turskoj istoriji, objavila je danas da ce se zbog izbornog poraza povuci sa cela svoje partije Pravog puta.
Pod naslovom "Veliko ciscenje", dnevnik Sabah objavljuje fotografije potistenih politicara cije su stranke ostale van parlamenta. Proislamski Jeni Safak opisije glasanje kao "pobedu naroda", dok levicarski Dzuhurijet zali sto milioni biraca nece imati predstavnika u najvisem zakonodavnom telu zbog praga od 10 proceneta.
LONDONSKI "Dejli telegraf"
Danas mozda objava mobilizacije rezervista
Velika Britanija ce objaviti mobilizaciju hiljada rezervista kako bi se pripremila za moguci rat u Iraku, pise "Dejli telegraf".
List navodi da su komandanti vojnih jedinica predvidjenih za mobilizaciju pozvani na sastanak u Ministarstvu odbrane i dodaje da bi ministar odbrane Dzef Hun mogao da kasnije u toku dana u parlamentu objavi mobilizaciju, tokom odgovora na poslanicka pitanja.
Predstavnica tog ministarstva za stampu rekla je da nije doneta nikakva odluka o mobilizaciji i da nema informacija o planiranom susretu sefova vojnih jedinica.
Vojni eksperti su, medjutim, vec ranije sugerisali da je potrebno da u novembru pocne mobilizacija rezervista ako Britanija zeli da bude spremna da se pridruzi SAD u mogucem ratu protiv Iraka prvih meseci naredne godine.
"Dejli telegraf" pise da ce pocetnom mobilizacijom biti obuhvaceni pripadnici logistike, signalni rezervisti i specijalne snage, a da ce potom slediti mobilizacija 10.000 drugih trupa. Objava mobilizacije bila bi najjasniji dosadasnji znak da su pripreme za rat u toku.
Britanija je bila oprezna povodom koraka koji bi mogli da budu ocenjeni kao planovi za vojnu akciju, sve dok u Ujedinjenim nacijama traje diplomatsko pregovaranje o novoj rezoluciji o Iraku.
Vasington i London tvrde da Bagdad krije hemijsko i biolosko naoruzanje i traze novu rezoluciju kojom bi se Irak upozorio na ozbiljne posledice ukoliko ne dopusti neometane inspekcije naoruzanja.
Ali, nakon odugovlacenja diplomatskih pregovora koji traju vec nedeljama, i London i Vasington saopstili su da su spremni za napad i bez rezolucije UN, ako ocene da je on neophodan.
"Dejli telegraf" pise i da ce vlada izdati retku "kraljicinu naredbu" - sto je mera koja nije preduzeta jos od Korejskog rata pre pola veka - kojom se ogranicavaju prava rezervista.
U uobicajenim okolnostima, od rezervista se ne trazi da sluze u vojsci duze od sest meseci u okviru dvogodisnjeg perioda, ali "kraljicina naredba" to prakticno ukida i omogucava da budu pozvani i oni rezervisti koji su prosle godine vec bili mobilisani za rat u Avganistanu.
London je vec najavio da planira da pripremi tenkove tipa "celendzer dva" za pustinjske borbe, ali jos nije doneta odluka da oni budu korisceni u ratu.
Vojni eksperti kazu da bi Velika Britanija, osim SAD jedina zemlja koja je u Zalivskom ratu 1991. godine ucestvovala sa oklopnom divizijom, u mogucem novom ratu protiv Iraka mogla da angazuje oko 20.000 vojnika.
ASEAN - KINA
Nastaje najveca zona slobodne trgovine na svetu
Kina i 10 zemalja jugoistocne Azije zakljucile su juce u Pnom Penu trgovinski sporazum koji predstavlja uvod u pregovore o stvaranju najvece zone slobodne trgovine u svetu.
Sporazumom koji su potpisali kineski premijer Dzi Zongdji i njegove kolege iz Udruzenja zemalja jugoistocne Azije (ASEAN) predvidja se da se slobodna trgovinska zona otvori za 10 godina, eliminacijom carina i drugih trgovinskih barijera.
Predvidja se takodje da pregovori o zoni sa potencijalnim trzistem od 1,7 milijardi stanovnika zapocnu iduce godine.
Sporazum sadrzi i odredbu po kojoj ce carine na izvestan broj proizvoda biti smanjene u roku od tri godine od 1. jula 2003, kada taj dokument stupa na snagu, saopstili su zvanicnici ASEAN-a.
ASEAN obuhvata Brunej, Kambodzu, Indoneziju, Laos, Maleziju, Mijanmar, Filipine, Singapur, Tajland i Vijetnam.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
