Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

DA LI CE ULTIMATUM SAD UGROZITI UN

Savet bezbednosti opet o Medjunarodnom krivicnom sudu

Savet bezbednosti UN razmotrice u sredu u javnoj raspravi situaciju nastalu nakon najava SAD da ce blokirati mirovne misije UN ukoliko njihovi zahtevi u vezi sa Medjunarodnim krivicnim sudom ne budu usvojeni, saznaje AFP u diplomatskim izvorima.
Ti izvori su rekli da je datum odrzavanja javne rasprave koju je prosle srede zatrazila Kanada, utvrdjen juce na konsultacijama, zatvorenim za javnost, u Savetu bezbednosti.
SAD prete blokadom mirovnih misija UN ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji odredbu kojom bi americko osoblje u misijama UN bilo izuzeto iz nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda koji je poceo sa radom 1. jula.
"Delegacija SAD ce celog dana slusati prigovore na svoj stav o Medjunarodnom krivicnom sudu i o pretnjama po mirovne misije UN", rekao je zapadni diplomata koji je zeleo da ostane anoniman.
SAD su prakticno usamljene u svojim zahtevima u vezi sa Medjunarodnim krivicnim sudom, posto je do sada jedino Kina otvoreno izrazila spremnost da podrzi njihov zahtev. Za sada nije poznato kako ce Rusija postupiti, dok su ostalih 12 clanica Saveta bezbednosti, koje su sve evropske zemlje, otvoreno izrazile svoje protivljenje.
Rimski sporazum kojim je ustanovljen taj sud, do sada je ratifikovalo 76 zemalja.
Odlucnost u sprovodjenju svojih zahteva SAD su potvrdile 30. juna kada su stavile veto na produzenje mandata misiji UN u BiH, a zatim pristale na dva produzenja zbog "tehnickih razloga". Drugo produzenje mandata toj misiji istice 15. jula u ponoc po njujorskom vremenu.
Zbog stava SAD ugrozeno je 15 misija UN u svetu, u kojima je angazovano vise od 45.000 osoba, medju kojima su 700 americki gradjani.

RS - MLADEN IVANIC:

Proveravaju se finansijske transakcije u RS

Premijer Republike Srpske (RS) Mladen Ivanic izjavio je da nadlezne republicke institucije sprovode istragu o sumnjivoj transakciji u iznosu od 300 miliona maraka, koju je preko banaka iz RS izvrsila jedna firma sa Kipra.
Ivanic je banjaluckom magazinu "Patriot" rekao da postoji sumnja da se radi o pranju novca, dodajuci da taj slucaj istrazuje i Interpol.
Komentarisuci navode da se u bankama RS "pere" porez, on je kazao da ocekuje izvestaje nadleznih institucija koje o tome vrse provere.
"Mi smo pre mesec dana imali informaciju o gotovinskim uplatama i isplatama banaka i tome je dat prioritet, a nadlezni organi su dobili zadatak da to istraze," rekao je predsednik vlade RS.
Govoreci o navodima Kancelarije za carinsku i fiskalnu pomoc (CAFAO) o tome da u Upravi carina RS postoji organizovana grupa koja se bavila nezakonitim radnjama, Ivanic je rekao da u izvestaju te medjunarodne institucije o tome nema dokaza.
On je dodao da su za njega "svi ljudi koji su pomenuti u izvestaju CAFAO nevini, dok se ne dokaze suprotno," navodeci reci ministra policije Dragomira Jovicica da ce biti tesko dokazati da je u Carini postojala organizovana prestupnicka grupa.
"To samo znaci da ce se onda odgovornost svesti na pojedinacne slucajeve," rekao je Ivanic.
Osvrcuci se na nedavnu akciju Snaga za stabilizaciju mira (Sfor) na Palama, kada su vojnici multinacionalnih snaga upali u porodicnu kucu bivseg predsednika RS Radovana Karadzica, premijer RS je rekao da "niko u RS, pa ni u jednoj organizovanoj drzavi ne bi smeo da ima prava da nekaznejno upada u bilo kakve objekte."
Prema njegovim recima, svako ko ucini tako nesto treba da snosi odgovornost, da nadoknadi stetu i da bude predmet sudskog gonjenja kao i svaka druga institucija koja bi to u RS uradila.
Ivanic je dodao da vlada RS od Sfor-a nije dobila pasose pronadjene u Karadzicevoj kuci, za koje Sfor tvrdi da su falsifikovani.
Komandant Sfor-a, general Dzon Silvester, je najavio da ce ti pasossi nakon obrade biti dostavljeni vladi RS, koja treba da se izjasni sta ce preduzeti protiv vlasnika falsifikovanih pasosa.

Strajk radnika javnih sluZbi u Torontu

I dalje nema dogovora izmedju grada i djubretara

Strajk radnika javnih sluzbi u Torontu se nastavlja, a predstavnici grada priznaju da pregovori sa strajkacima nisu dali nikakve rezultate. Tokom vikenda su propali pokusaji da se dodje do resenja.
Predsednik sindikalnog ogranka 79 En Dembinski je rekla da je ocigledno da grad nema nameru da pristane ni na jedan od zahteva, posto iscekuju zakon kojim bi se radnici naterali da se vrate na posao. Sa njom se slaze i predsednik ogranka 416 Brajan Kohrejn, koji tvrdi da je to ocigledno jos od prvog dana.
On insistira da je dosta praznih prica gradonacelnika Lastmana i njegovog zamenika o 'poslu za citav zivot', vec da treba uraditi nesto konkretnije. Oni su uputili i zahtev da pregovaraju sa ministrom rada Bredom Klarkom.
Ministar za ocuvanje prirodne sredine, Kris Stokvel kaze da ce se reagovati ukoliko zdravstveni radnici ukazu na opasnost po zdravlje gradjana, mada za sada nema takvih znakova.
Kako pretpostavljaju predstavnici sindikata, grad ce verovatno usvojiti zakon pocetkom ove nedelje, da bi grad bio rasciscen do poceka Svetskog dana mladih i Papine posete.
Pre neki dan je radnicima gradske cistoce nalozeno, na osnovu sudske odluke, da ne blokiraju uklanjanje preko hiljadu tona djubreta, koje se raspada i predstavlja potencijalnu opasnost. Djubre je odlagano na neodgovarajucim mestima, van deponija, a sanitarni inspektor dr Sila Basrur je utvrdila da predstavljaju leglo zaraze. Strajkaci nisu zeleli da ucestvuju u rasciscavanju.

CRNA GORA I UN - Milo DJukanoviC:

Svako nametanje resenja bi vodilo rusenju sporazuma

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic upozorio je juce da bi svako nametanje resenja kad je rec o buducoj drzavi Srbije i Crne Gore vodilo rusenju Beogradskog sporazuma.
"Ukoliko bude pokusaja da se kroz proces asocijacije i stabilizacije ili izrade Ustavne povelje, namecu resenja za neku cvrscu, unitarnu zajednicu to ce biti put za rusenje sporazuma", rekao je Djukanovic u razgovoru sa sefom kancelarije programa za razvoj Ujedinjenih nacija Frensisom O'Donelijem.
Kako je saopsteno iz kabineta crnogorskog predsednika, Djukanovic je ponovio da ce Crna Gora "veoma odgovorno" raditi na primeni sporazuma i istakao "da niko nema pravo" da trazi od nje "nove ustupke".
Takodje, on je ocenio kao veoma vazno da UN budu ukljucene u proces primene Beogradskog sporazuma.
U saopstenju je navedeno i da ce 18. i 19. jula u Beogradu biti odrzana konferencija o tranziciji SRJ u Uniju Crne Gore i Srbije, kojoj ce pored Djukanovica prisustvovati i drugi potpisnici beogradskog sporazuma, kao i "poznati medjunarodni eksperti".
Konferencija ce biti odrzana u organizaciji beogradske kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP).
Sa Frensisom O'Donelijem danas se sastao i mandatar za sastav crnogorske vlade Filip Vujanovic.
Kako je saopsteno iz njegovog kabineta, Vujanovic je ocenio da odrzavanje konferencije o "pitanju i problematici tranzicije federacije SRJ u Uniju Crne Gore i Srbije" moze biti od pomoci za rad Komisije za izradu Ustavne povelje.

PREMIJER SRBIJE - ZORAN DJINDJIC:

Niko iz vlade nije prisluskivao Kostunicu

Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je juce da vladin Biro za komunikacije, niti "bilo koja sluzba republicke vlade, nije prisluskivala predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, to ne radi danas, a nece ni u buducnosti".
DJindjic je naveo da to tvrdi "pod punom moralnom i materijalnom odgovornoscu", odgovarajuci otvorenim pismom na pitanje pokreta Otpor da li se prislusni uredjaji nalaze u zgradi vladinog Biroa za komunikacije.
Premijer je naveo da se od 26. januara 2001. godine "nijedna sluzba Vlade Srbije nije bavila nezakonitim aktivnostima", te da Biro za komunikacije "niti je imao prislusne aparate, niti se bavio tim aktivnostima, uprkos insinuacijama koje se na tu temu plasiraju u javnosti".
"Sluzbe, koje su osposobljene za takvu vrstu aktivnosti i nalaze u Ministarstvu unutrasnjih poslova, takodje su svoje poslove obavljale po zakonu i nikada nisu od mene ili bilo koga iz vlade dobile nalog - zahtev da prisluskuju bilo koju politicku licnosti u zemlji, a pogotovo samog predsednika SRJ", naveo je Djindjic.
"Iza obe ove tvrdnje stojim i pod punom moralnom i materijalnom odgovornoscu ponavljam: 'Ne, ni Biro, niti bilo koja sluzba republicke vlade, nije prisluskivala predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, to ne radi danas, a nece ni u buducnosti", navedeno je u DJindjicevom pismu Otporu.
Djindjic je u pismu Otporu izrazio uverenje da je aktivistima te organizacije, kao i mnogim gradjanima Srbije, "jasno da razlog za optuzbe (o prisluskivanju) ne postoji u nekim konketnim dokazima ili argumentovanim sumnjama, vec u objavljivanju clanaka u tekstovima u pojedinim domacim medijima, a koji su 'prepricani razgovori'".
"'Prepricani razgovori' i njihovo pojavljivanje u novinama mogu da budu dokaz upravo samo toga - prepricanog razgovora. Pojavljivanje takvih razgovora u novinama je pre dokaz da je jedan od sagovornika taj razgovor preneo nekome, nego dokaz zavere ili primene visokih tehnologija", zakljucio je DJindjic.
Smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic vise puta je optuzio Kostunicine najblize saradnike da su planirali da pripadnici VJ upadnu u Biro Vlade Srbije za komunikacije, zbog navodnog prisluskivanja Kabineta predsednika SRJ.
Kostunica je te tvrdnje Pavkovica odbacio kao bizarne, a zbog "afere Pavkovic", njegova Demokratska stranka Srbije, ali i poslanicka grupa DOS-a, odvojeno su zatrazile formiranje anketnog odbora u Skupstini SRJ.

"NEZAVISNE NOVINE" na trci Formule Indi u Torontu

Kristijan Da Mata "matirao" rivale

Najbrzi i najbucniji dan godine u Torontu, u nedelju, 7. jula, na ulicnoj trkackoj stazi oko "Egzibisn Plejsa", protekao je u apsolutnoj dominaciji brazilskog vozaca Kristijana De Mate ("Njumen/Has Tojota-Lola"), koji je u svom bolidu, pri brzini od 300 km na cas, odigrao "simultanku" sa svojim rivalima, matiravsi ih u "tri poteza". Bio je to klasicni "van men sou": Da Mata je superiorno vodio od starta do cilja trke (ukupno 112 krugova), usput postigavsi najbolje vreme u jednom krugu, dovodecci ostale vozace do ocajanja. Na zadnjem krilu njegovog bolida stajao je natpis "Put u pakao", sto je zapravo ime novog filma Pola Njumena, vlasnika tima. Otprilike tako je ova trka izgledala za Da Matine protivnike, koji nijednog trenutka nisu dobili priliku da pokusaju da ugroze njegovu pobedu.
Skroman isto onoliko kao sto je i talentovan, omaleni Brazilac je nakon trke kratko izjavio: "Nisam ocekivao ovakvu dominaciju. Sve pohvale pripadaju celom timu. Sada beremo plodove teskog rada iz prethodne sezone". Trijumf u Torontu oznacio je istovremeno Da Matinu cetvrtu uzastopnu pobedu u ovogodisnjem sampionatu Formule Indi, cime je dostigao rekord koji su drzali proslavljeni sampioni Aleks Zanardi i Al Anser junior.

"Kako Kristijano sada vozi, lako se moze desiti da napravi seriju od osam ili devet uzastopnih pobeda", kazao je Aleks Zanardi, koji je nakon amputacije obe noge, posle nesrece na proslogodisnjoj trci u Nemackoj, dobio pocasnu duznost da mase startno-ciljnom zastavicom u Torontu.
"Sta da kazem, ovo je upravo neverovatno", rekao je cuveni glumac Pol Njumen, koji je u Da Mati konacno nasao pravog asa sposobnog da njegovom timu donese titulu prvaka koju zeljno ceka jos od 1993. godine, kada se Britanac Najdzel Mensel nakon titule sampiona Formule 1 okitio i titulom sampiona Formule Indi.
Kristijano Da Mata je na putu da u Formuli Indi postane isto ono sto je Mihael Sumaher u Formuli 1. U poslednjih deset trka (racunajuci i kraj prosle sezone), Da Mata je trijumfovao cak sedam puta! Sa pet ovogodisnjih pobeda, on se nalazi u ubedljivom vodjstvu, sa cak 48 poena prednosti u odnosu na najblizeg rivala, svog zemljaka Bruna Zunkeiru, koji je bio prisiljen da na trci u Torontu odustane, zbog "bliskog kontaka" sa bolidom debitanta Tauzenda Bela. Do kraja sampionata ostalo je jos 12 trka, ali sve govori da je ovo godina slave za mladog Kristijana Da Matu, koji se sve vise namece kao dostojni naslednik jednog Ajertona Sene, Nelsona Pikea ili Emersona Fitipaldija. Samo je pitanje vremena kada ce se i Da Mata, nakon trijumfa u Formuli Indi, preseliti u Formulu 1, koja je san svakog vozaca trkackih bolida.
Drugo mesto na trci u Torontu osvojio je Svedjanin Keni Brek ("Target Tojota-Lola"), a svoje pojavljivanje na podijumu obezbedio je jos jedan Brazilac, Kristijan Fitipaldi, Da Matin timski kolega, osvajanjem treceg mesta, cime je u ovogodisnjem prvenstvu potvrdjena i dominacija "Tojote" kao proizvodjaca motora i "Lole" kao konstruktora sasije.
Na veliko razocarenje domace publike, lokalni ljubimac Pol Trejsi ("Kul Honda-Lola") morao je da odustane u zadnjoj trecini trke, zbog problema sa kocnicama, nalazeci se dugo do tada na drugoj poziciji. Los dan imao je jos jedan od favorita, americki veteran Majkl Andreti ("Motorola Honda-Lola"), sedmostruki pobednik trke u Torontu, koji se ovog puta morao zadovoljiti osvajanjem jedanaestog mesta, koje donosi samo dva poena. Najbolje plasirani Kanadjanin je bio Aleks Taglijani ("Plejers Ford-Rejnard") koji je zauzeo sedmo mesto.
Uprkos sparnom vremenu, nedeljnoj trci u Torontu, osmoj po redu u ovogodisnjem sampionatu, prisustvovalo je cak 73,160 gledalaca, sto je samo 468 ljudi manje od proslogodisnje rekordne posete. Za vreme trodnevnog vikenda na trkama prodato je ukupno 168, 421 karta, kako su medije precizno obavestili organizatori trke "MOLSON INDY TORONTO". To je dovoljna garancija da ce putujuci karavan Formule Indi i sledeceg leta navratiti u Toronto, po 18. put zaredom od 1986. godine kada je na prostoru oko "Egzibisn Plejsa" odrzana prva trka.

REZULTATI TRKE U TORONTU:

Kristijano Da Mata ("Tojota-Lola")
Keni Brek ("Tojota-Lola")
Kristijan Fitipaldi ("Tojota-Lola")
Sindzi Nakano ("Honda-Lola")
Skot Dikson ("Tojota-Lola")
Dzimi Vaser ("Ford-Lola")
Aleks Taglijani ("Ford-Rejnard")
Tora Takagi ("Tojota-Rejnard")
Adrijan Fernandez ("Honda-Lola")
Patrik Karpantije ("Ford-Rejnard")

TRENUTNI POREDAK VOZACA:

Kristijano Da Mata -118 bodova
Bruno Zunkeira - 70 bodova
Dario Frankiti - 64 boda
Misel Zurden junior - 58 bodova
Kristijan Fitipaldi -57 bodova…

Bojan Z. Bosiljcic

KOSOVO I METOHIJA

Uhapsena sedmorica pripadnika KZK-a i cetvorica KPS-a

Medju Albancima koje je policija UNMIK-a tokom vikenda uhapsila u Glogovcu, sumnjiceci ih za ubistvo porodice Hajra u avgustu prosle godine u okolini Kosovske Vitine, nalazi se sedam pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK)
i cetvorica clanova Kosovske policijske sluzbe (KPS), preneli su juce albanski mediji u Pristini.
Uhapseni su Fljorim Arben i Zecir Kicina, Arsim i Burim Ramadani, Skender Haljiljaj i Besim Vrelaku, svi iz Drenice i svi aktivni pripadnici KZK-a.
Ostala cetvorica uhapsenih, Adem Kicina, Bekim Morina, Agim Djuljani i Muharem Dzemailji - clanovi su KPS-a, takodje sa podrucja Drenice (centralno Kosovo).
Porodica Hajra iz Binaca kod Kosovske Vitine ubijena je 20. avgusta prosle godine.
Glava porodice Hamza Hajra, bio je sef policije u Vitini do pre rata na Kosovu 1999. godine.
U oruzanom napadu su pored njega ubijena jos cetiri clana porodice. Napad je prezivela samo cerka Pranvera.
Komandant policije UNMIK za pristinski region Pol Hamlin rekao je novinarima nakon uspesno okoncane akcije hapsenja, da u UNMIK-u "veruju da su pronasli odgovorne" za napad u kome su ubijeni bracni par Hajra i njihovo troje od cetvoro dece.
Pristinski mediji na albanskom jeziku objavili su danas da su clanovi porodice Kicina, iz koje su cetvorica uhapsenih, rezignirani ponasanjem UNMIK policije prilikom subotnje akcije privodjenja osumnjicenih.
Najstariji clan porodice Kicina - Miftar, izjavio je da se policija brutalno odnosila prema ostalim clanovima te familije, maltretirajuci cak i decu.
Njegova supruga Mihrija je albanskim novinarima rekla da su je policijaci udarili kundakom, posle cega je pala u nesvest.
Miftar Kicina je ocenio da su se prema Albancima u Glogovcu, slicno UNMIK policiji, ponasali jedino srpski policajci pre i tokom rata na Kosovu 1999. godine.
"Ovako je samo Srbija radila", rekao je Miftar, dodajuci da su ga drzavne policijske snage na Kosovu do rata 1999. godine dva puta hapsile i da se UNMIK policajci u akciji minulog vikenda nista nisu bolje ponasali od njih.

HRVATSKA - KAKO TO VIDE DRUGI - RFI:

Racan isprovocirao krizu da bi se resio Budise

Posle ostavke hrvatskog premijera Ivice Racana i pada njegove vlade stvari se ubrzano odvijaju u pravcu ponovnog imenovanja istog premijera za mandatara nove i, kako se ocekuje, smanjene i rekonstruisane vlade.
Kako ocenjuje Radio Frans enternasional (Radio France Internacional - RFI), brzina je toliko uocljiva da neki posmatraci zakljucuju kako je krizu vlade i sopstvenu ostavku zapravo isprovocirao sam Racan kako bi se resio Drazena Budise i njegovih nepouzdanih liberala.
Utisak, dodaje RFI, mozda nije sasvim tacan jer sa druge strane ima dovoljno indicija da je i Budisa zatezao strune ocekujuci da kriza nece zavrsiti ovakvim lomom, a ako i zavrsi, racunao je da ce mu odstranjenje iz vlade i vladajuce koalicije pribaviti status zrtve.
Bilo kako bilo postupak izbora nove vlade krenuo je vrlo zivahno tako da je predsednik kluba poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) Mato Arlovic jos u petak odneo predsedniku republike Stjepanu Mesicu spisak 84 saborskih zastupnika koji podrzavaju imenovanje Racana za mandatara nove vlade.
Rec je o vise nego komotnoj vecini jer u Saboru sedi 150 zastupnika pa je, dodaje RFI, Arlovic navodno bio neprijatno iznenadjen sto Mesic vec tada nije obznanio da je mandat poverio Racanu.
On ce to, kako se najavljuje, i uciniti u sredu, a to kratkotrajno odugovlacenje verovatno treba objasniti cinjenicom da je Mesic poslednjih meseci vise puta kritikovao vladu zbog sporosti a mestimicno i zbog nekompetentnosti.
Sada je Mesic ipak podrzao vladu cetvoroclane koalicije bez HSLS jer drugog izbora obzirom na odnos snaga u Saboru i nije imao, iako su se razlozi za nezadovoljstvo vladom tokom ove krize samo jos namnozili.
Ocigledno je, a to je mozda i jedini Budisin prigovor Racanu koji se mora uvaziti, da premijer u ostavci i sakom i kapom kupuje naklonost preostalih koalicionih partnera.
To se posebno odnosi na Tomcicevu seljacku stranku koja sa 16 zastupnika sada drzi kljuceve opstanka nove vlade.
Ta stranka je osim neracionalno visoke cene za otkup psenice prosle nedelje uspela da progura u Saboru i uvodjenje verskog obrazovanja u drzavnim vrticima.
Neki SDP zastupnici usprotivili su se ovome, ali stranacka disciplina ucinila je svoje, zakljucuje RFI.

BIH I SFOR:

Adnan Kadric planirao napad na komandanta Sfora

Muskarac koji je u Mostaru uhapsen u subotu, pod sumnjom da je planirao atentat na komandanta Sfora, americkog generala Dzona Silvestera (John Sylvester) je Adnan Kadric (31), iz Zenice, javlja danas AFP, pozivajuci se na policijske izvore.
NATO je izrazio zabrinutost nakon hapsenja coveka u Mostaru koji je, kako navodi stampa, pripremao atentat na komandanta Sfora.
Uhapseni muskarac, naoruzan heklerom sa prigusivacem i optickim nisanom, uhapsen u subotu u centru Mostara, gde se u isto vreme nalazio general Silvester, saopstila je juce mostarska policija.
Izvor iz policije navodi da je Kadricu odredjen pritvor od osam dana, kao i da je on izjavio da je kupio oruzje u Posusju i da je trebalo da ga preda u Zenici.
Mostarska policija navodi da koincidencija posete generala Silvestera Mostaru i otkrivanja takve vrste oruzja "daje tezinu tom dogadjaju".
Hrvatski "Vecernji list" u izdanju za BiH danas pise da "policija sumnjici Kadrica za pokusaj atentata na komandanta Sfora".
Taj list pise da je on "vodja jedne teroristicke organizacije iz Zenice". Prenoseci izjave izvora iz Sfora i policije UN u BiH, list navodi da je Kadric "medjunarodni terorista, od nedavno sa boravkom u Nemackoj i Holandiji, gde je bio lakse ranjen u sukobu sa ruskim mafijasima, pre tri meseca".
Portparol Sfora Skot Landi izrazio je u saopstenju zabrinutost zbog cinjenice da se general Silvester nalazio u Mostaru u trenutku hapsenja naoruzane osobe.
U saopstenju komandanta Sfora navodi se da je "policija Mostara odgovorna za istragu" i da radi na slucaju zajedno sa dva istrazitelja Sfora.
General Silvester posetio je u subotu Mostar da bi se sastao sa gradonacelnikom i obisao spanski kontigent Sfora u tom gradu.

BUDVA

Vesna Radunovic novi predsednik opstine Budva

Funkcioner Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Vesna Radunovic izabrana je na jucerasnjoj sednici Skupstine opstine Budve za predsednika opstine.
Za njen izbor glasali su odbornici LSCG i Koalicije za Budvu, koju cine stranke clanice Koalicije za Jugoslaviju, dok su protiv bili odbornici Demokratske partije socijalista i Patriotske koalicije za Jugoslaviju. Odbornici Socijaldemokratske partije bili su uzdrzani za vreme glasanja.
"Pripala mi je cast da po prvi put od pocetka funkcionisanja visepartijskog sistema kod nas, i kao liberal i kao zena, preuzmem ovu visoku funkciju", rekla je Radunovic nakon sto je izabrana za predsednika opstine.
Prema njenim recima, koalicija Liberala i koalicije Zajedno za Budvu ustanovljena je da bi se resili problemi u budvanskoj opstini i ona kao predsednik opstine nece voditi globalnu politiku svoje stranke.

PODGORICA

Danas zahtev za skracenje mandata Skupstini

Predsednik Liberalnog saveza (LS) Miroslav Vickovic najavio je juce da ce ta stranka na danasnjem konsultacijama kod predsednice crnogorskog parlamenta Vesne Perovic zatraziti skracenje mandata Skupstini.
"Crna Gora je u dubokoj politickoj krizi. Konsultacije o formiranju nove vlade su zapale u corsokak i izvesno je da nece biti formirana nova vlada. Da bi se prekinula ta agonija mi cemo predloziti shracenje mandata Skupstini, sto znaci da cemo na jesen imati nove parlamentarne izbore", kazao je Vickovic radiju "Antena M".
Za skracenje mandata Skupstini zalazu se i stranke koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", dok je vladajuca Demokratska partija socijalista najavila da ce mozda podrzati tu inicijativu.
LS i projugoslovenska koalicija imaju 39 poslanika u crnogorskom parlamentu, sto je dovoljno za odluku o skracenju mandata Skupstini.

CRNA GORA - USTAVNA KOMISIJA

Ustavna komisija savetuje desetak eksperata

Predstavnike Skupstine Crne Gore u komisiji i potkomisiji za izradu Ustavne povelje buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore savetuje desetak strucnjaka iz raznih oblasti, pisu podgoricke "Vijesti".
List navodi da je sef crnogorske "delegacije u senci" akademik Mijat Sukovic, autor pocetnog teksta nacrta ustavne povelje iza koga stoje vlasti u Podgorici.
Savetodavnu pomoc u oblasti ekonomije i prava crnogorskim predstavnicima profesori Veselin Vukotic, Petar Ivanovic, Gordana DJurovic, Gordana Paovic-Jeknic, predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubisa Krgovic i ministar finansija Miroslav Ivanisevic.
Oblast manjinskih i ljudskih prava je u nadleznosti profesora Nebojse Vucinica, Sefera Medjedovica i Mevludina Nuhodzica. Za oblast uredjenja zajednicke vojske zaduzen je savetnik predsednika Crne Gore, general u penziji Blagoje Grahovac.
O politickim implikacijama teksta povelje racuna vode profesori Slobodan Blagojevic i Slavko Lukic.
"Vijesti" takodje saznaju da ce, kada potkomisija zavrsi raspravu o politickim temama i predje na ekonomska pitanja, Miodraga Vukovica zameniti drugi funkcioner Demokratske partije socijalista Igor Luksic.

DHSS - VLADAN BATIC:

Savezni ustavni sud nije nadlezan za mandate DSS

Republicki ministar pravde Vladan Batic izjavio je juce da Savezni ustavni sud nije nadlezan za ocenu zakonitosti odluke Administrativnog odbora Skupstine Srbije o oduzimanju mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije (DSS).
Batic je povodom polemike oko nadleznosti pravosudnih organa za oduzimanje mandata DSS u republickom parlamentu naglasio da su za taj slucaj zaduzene Republicka izborna komisija (RIK) i Vrhovni sud Srbije, a ne Savezni ustavni sud.
On je na konferenciji za novinare Demohriscanske stanke Srbije (DHSS), ciji je lider, rekao da Savezni ustavni sud o zalbi stranke moze da odlucuje kada nije obezbedjena druga pravna zastita.
"Posto pravni eksperti DSS -a ocito nisu dovoljno upuceni u ovu materiju moram da kazem da je ta stranka propustila rok da pred Vrhovnim sudom Srbije povodom zalbe na resenje RIK pokrene upravni spor", naglasio je Batic.
On je jos jednom protestovao sto su predstavnici danskog Kfora nedavno upali u sud u Kosovskoj Mitrovici, trazeci oruzje i pretresajuci licne stvari sudija.
Batic je negodovao i sto je sef misije UNMIK-a Mihael Stajner na subotnjem sastanku u Koordinacionom centru za tu pokrajinu tvrdio da nije bilo upada u mitrovacki sud.
On je povodom najava iz republickog MUP-a o pripremama likvidacije nekih od lidera DOS-a kazao da do sada na njega nije bilo ozbiljnih pokusaja napada.
DHSS je danas ponovo od jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice zatrazila da odgovori da li je u njegovom kabinetu odrzan sastanak na kojem je pripreman upad na Biro za komunikacije Vlade Srbije.
Ukoliko se utvrdi da je sastanka bilo, njegovi ucesnici ce, po recima lidera DHSS-a Vladana Batica, morati da odgovaraju za vise krivicnih dela.
Batic je rekao da bi oni odgovarali za podstrekivanje i pokusaj izvrsenja krivicnih dela napada na ustavno uredjenje, zloupotrebe sluzbenog polozaja, protivpravnog lisavanja slobode i pomoci pociniocu posle izvrsenog krivicnog dela.
DHSS iz dana u dan organizuje konferencije za novinare i na svakoj od njih postavlja isto pitanje jugoslovenskom predsedniku - da li je u noci izmedju 7. i 8. juna 2001. odrzan sastanak u predsednickom kabinetu, kome su prisustvovali clanovi predsednickog kabineta i generali Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic i Aco Tomic.
Naredna pres konferencija zakazana je za sutra u 12 sati.

KOSOVO - DS

Jakovljevic izneo niz teskih optuzbi na racun Covica

Predsednik Izvrsnog odbora Demokratske stranke (DS) za Kosovo i Metohiju Bojan Jakovljevic optuzio je juce predsednika Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsu Covica da pokusava da iskoristi polozaj u tom telu kako bi ojacao svoju stranku na Kosovu.
Jakovljevic, u pisanoj izjavi, navodi da Covic "zanemaruje svoj jedini stvarni cilj, da sa Koordinacionim centrom sacuva ovo malo Srba na Kosovu i Metohiji, vrati raseljene i olaksa im zivot", a da pokusava da uradi "upravo ono sto ne bi smelo nikako da se desi".
Jakovljevic ocenjuje da je Covic "skrivenom igrom oko poslanika u Skupstini Kosova i Metohije" dokazao da u pokrajini pokusava da ojaca "svoju stranacku strukturu".
Prema njegovim recima, Covic se "najgrlatije zalagao za depolitizaciju univerziteta, sto je u direktnoj suprotnosti sa uclanjenjem rektora Pristinskog univerziteta Gojka Savica u Demokratsku alternativu", ciji je Covic lider.
Jakovljevic tvrdi da se "kompletan rad" predsednika Koordinacionog centra "zasniva na reinstalaciji pripadnika bivseg rezima u institucije" na Kosovu i Metohiji, kao i da on to cini "zarad sopstvene politicke promocije".
"Da ne govorim bez dokaza, potvrdjuje imenovanje nacelnika Kosovsko-mitrovackog okruga, koji svojim pismima podrzava pojedine direktore protiv kojih su podnete krivicne prijave za zloupotrebu sluzbenog polozaja, zatim imenovanja direktora 'Trepce' protiv koga je takodje podneta krivicna prijava, a zna se da se na celu upravnog odbora 'Trepce' nalazi niko drugi nego gospodin Covic", naveo je Jakovljevic u pisanoj izjavi.
On tvrdi i da je izvodjac radova za izgradnju higijenskog zavoda u Kosovskoj Mitrovici odabran "bez ikakve tenderske dokumentacije", te da to "navodi na sumnju da se Covic prikljucio opciji za koju je do juce tvrdio da prodajom patriotizma ostvaruje licnu korist".
"Covic ide i korak dalje i preko ljudi koji zloupotrebljavaju srpsku nesrecu na Kosovu i Metohiji i koji su medju prvima ostavili svoje sunarodnike, a svoju imovinu dobro unovcili, pokusava da i vladiku Artemija i Srpsku pravoslavnu crkvu optuzi za izdaju po vec vidjenom receptu, zaboravljajuci da su vladika Artemije i SPC ostali jedini uz svoj narod na Kosovu", navodi Jakovljevic.
On je Nebojsu Covica optuzio i da "pokusava da marginalizuje DOS Kosova i Metohije i Predsednistvo koalicije 'Povratak' izbacivanjem u prvi plan Demokratske alternative, koja se znatno uvecala uclanjavanjem pripadnika bivseg rezima".

PRAVOSUDJE KOSOVA I METOHIJE

Dogovoreni uslovi za ukljucenje Srba u kosovsko pravosudje

Predstavnici Ministarstva pravde Srbije i pravosudja UNMIK-a na Kosovu dogovorili su se juce da se srpskim sudijama i tuziocima koji se budu ukljucili u rad pravosudnih organa u pokrajini, obezbedi adekvatan smestaj, da clanovi njihovih porodica dobiju posao i da im bude pruzena sigurnost.
Protokol o postignutom dogovoru i njegovom sprovodjenju bice potpisan sutra u Ministarstvu pravde u Beogradu.
Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batic izjavio je posle susreta sa sefom UNMIK-ovog odseka za pravosudje i policiju Zakom Kristijanom Kadijem, da je UNMIK preuzeo obavezu da sudijama i tuziocima placa smestaj dok im ne bude pruzena mogucnost da se usele u svoje kuce i stanove.
Rok za oslobadjanje stambenih objekata sudija i tuzilaca, ukoliko su uzurpirani, bice sest meseci, a posao delozacije bice poveren Stambenoj komisiji UNMIK-a, koja ce raditi po urgentnom postupku, rekao je Batic.
Zvanicnici UNMIK-a su se obavezali da ce u roku od sest meseci clanovima porodica sudija i tuzilaca obezbediti zaposlenje. U zavisnosti od zahteva buducih srpskih sudija i tuzilaca, UNMIK ce im obezbedjivati bezbednost - delimicnu ili celodnevnu.
Batic je kazao da je UNMIK pruzio garantije da ce se na jednog sudiju ili tuzioca srpske nacionalnosti, u kosovsko pravosudje ukljuciti jos najmanje cetiri administrativna radnika Srba.
Vlada Srbije ce garantovati socijalno osiguranje sudijama i tuziocima koji se vrate na Kosovo, a pruza im i mogucnost da zadrze profesionalni status ukoliko se predomisle i izraze zelju da napuste kosovsko pravosudje.
Sledeci korak bi, prema najavi srpskog ministra pravde, bio potpisivanje protokola, a zatim poziv sudijama i tuziocima da se prijave na UNMIK-ov konkurs, koji je produzen do 15. jula.
Batic je ponovio da je sa UNMIK-om u maju dogovoreno da se u prvi mah na Kosovo vrati 40 sudija i tuzilaca, dodajuci da ovo nece biti jedini konkurs za ukljucivanje srpskih sudija i tuzilaca u kosovsko pravosudje. Nacin rada srpskih sudija i tuzilaca u sudovima na Kosovu bice naknadno dogovoren sa UNMIK-ovim zvanicnicima, rekao je Batic, podvlaceci da je sada najbitnije utvrditi uslove za njihov povratak.
Buduce srpske sudije i tuzioci na Kosovu imace mesecna primanja nesto niza od 500 evra.
Potpisivanje protokola ocekuje se sutra u 9:00 pre podne u Ministarstvu pravde u Beogradu.

Prizren

Ostati i opstati

Na desetak kilometra od Pristine, odmah do termolekektrane Obilic B, smesteno je selo Plemetina u kojem komsijski zivi 1.300 Srba, 440 Albanaca i 400 Roma.
Nemaju vecih problema, nastoje da prezive u ovakvom vremenu. Saradjuju medjusobno. Ali, na molbu da kaze kako im je zajedno, jedan Albanac iz Plemenite, koji robom snabdeva prodavnicu jednog Srbina, moli da to ne cinimo uz obrazlozenje da ce, kako kaze, imati problema sa svojima.
Slobodan Vasic, predsednik seoske mesne zajednice tvrdi da im je jedini cilj da ostanu i opstanu. Nemaju vecih problema, u selu se slobodno krecu, deca im pohadjaju osnovnu i srednju skolu i nemaju medjunacionalnih trzavica.
"Sredili smo mi to sa komsijama Albancima i o tome je javnost blagovremeno obavestena", kaze Vasic i dodaje da im je nedostatak slobode kretanja u obliznjem Obilicu i nezaposlenost najveci problem. Bez Obilica, istice, ne mogu da zive.
"Ceo radni vek, 38 godina, proveo sam u ovdasnjoj termoelektrani. Tu sam radio i hranio familiju i 99 odsto mestana ovog sela radilo je u elektroprivredi, a sada su ostali bez posla. Svi se oni nadaju i uvereni su da moraju da se vrate na svoja radna mesta. Ocekujemo da nam u tome osim komsija Albanaca, pomognu i predstavnici medjunarodne zajednice."
Vasic navodi da se u selo vratilo pet srpskih porodica, da ima zainteresovanih da se ovde nastane jos mnogi, dok se na Kosovu politicko bezbednosna situacija ne stabilizuje, samo da se slobodno krecu makar i do Obilica.
"Zvali su nas mnogi i rekli da ce doci da zive u Plemetini samo da se slobodno mogu kretati. Mnogi se zale da u Srbiji zive jako lose, da cesto nailaze na nerazumevanje kod sunarodnika i da im to veoma tesko pada", dodaje Vasic.
On istice problem razbacanost sela izmedju Mitrovice i Gracanice zaleci se na nacelnika okruga koji im, kako kaze, ne pomaze, pa zato i za najmanji problem moraju da se obrate nadleznima u severnoj Mitrovici.
"Ovde smo kao slepo crevo. Sa Gracanicom nemamo skoro nikakve veze. Jedini izlaz nam je Mitrovica koja nam pomaze u svemu sto moze, u granicama svojih mogucnosti. Mi smo im zbog toga od srca zahvalni", kaze Vasic u svojoj prodavnici pored zeleznicke pruge.
U sasvim drugoj situaciji su ovdasnji Romi. Mahmut Mustafa kaze da im humanitarne organizacije vise ne pomazu. Idu u susedna sela i obliznji izbeglicki logor gde ima 740 Roma, Askalija i Egipcana, a oko 400 Roma iz Plemetine ostalo je bez neophodne humanitarne pomoci.
"Bez humanitarne pomoci ovde ne mozemo da opstanemo. Svesni smo da bez rada ne moze da se zivi, ali nemamo posla. Sve humanitarne organizacije koje su nas svojevremeno pomagale, sad nas odbijaju i ako smo u istoj a mozda i tezoj poziciji. Nemamo obradivog zemljista ni mogucnosti za privatni biznis. Imamo veci broj hendikepiranih i bolesnih osoba kojima su svakodbnevno potrebni lekovi i medicinska pomagala. Sve nam je to uskraceno", istice Mustafa.
U centru Plemetine, Milutin Bukumirovic prica kako se septembra prosle godine iz Nisa vratio sa suprugom koja mu radi u ovdasnjoj ambulanti kao medicinska sestra, a on u skoli kao nastavnik.
"Nismo resili da ovde ostanemo. Prica se da je stanje mnogo bolje nego pre tri godine, sto, po meni, nije tacno. Mozda je u nekim stvarima bolje, ali ovaj narod i dalje zivi u getu. Ima ograniceno kretanje od dva tri kilometra. Ne moze da se planira zivot na duze vreme", kaze Bukumirovic.
Haris Velijevic

PROKUPLjE

Nikolic osudjen na osam godina zatvora

Okruzni sud u Prokuplju osudio je juce na osam godina zatvora bivseg rezervistu Vojske Jugoslavije Ivana Nikolica zbog ratnog zlocina nad civilima tokom rata na Kosovu, za vreme vazdusnih napada NATO na SRJ.
Sudsko vece, kojim je predsedavao Dragan Tacic, odlucilo je da je Nikolic kriv sto je 24. maja 1999. godine za "vreme ratnog sukoba izmedju SRJ i koalicije NATO pakta, krseci pravila medjunarodnog ratnog prava ubio dvojicu civila albanske nacionalnosti u selu Penduh kod Podujeva".
Osudjeni Nikolic je, posle izricanja presude, upitao predsednika veca "da li ga je osudio (premijer Srbije) Djindjic, (ministar pravde) Batic ili predsednik suda".
"Ovo je politicko sudjenje", rekao je Nikolic i sudiji porucio da "zapamti dan kada ce izaci iz zatvora".
Sudija Tacic rekao je da za sudsko vece "nije bilo dileme da je Nikolic izvrsio krivicno delo" za koje je optuzen.
Tacic je ukazao da o tome "govore i njegove izjave u kojima je priznao da je ubio dvojicu Albanaca, sto je izjavio pred istraznim sudijama vojnog suda kao i na ranijim sudjenjima".
Sudija je kazao da to sto se Nikolic branio negirajuci da je samo on pucao ne moze da ga oslobodi krivice.
"Da je Nikolic ubio te osobe tokom borbenih dejstava bio bi patriota i heroj, ali on je pucao na civile", rekao je Tacic.
Predsednik suda je negirao da je sudjenje Nikolicu "sprovedeno po nalogu odredjenih politickih krugova".
"Ne radi se o montiranom politickom procesu. Mi smo ovaj predmet, koji je zapocet jos 1999. godine, nasledili. Nikakvih interesovanja izvrsne vlasti nije bilo, sto nam je cak i zao, jer bi imali bolje bezbedonosne i prostorne uslove za rad," rekao je Tacic.
Advokat odbrane Sasa Cupic najavio je zalbu na presudu, kao i na resenje o produzenju pritvora.
"Ova presuda je bezobzirno gazenje prava i izvedenih dokaza, zarad puke politike koristi zaogrnute retorikom visih ciljeva iz kuhinje Haskog tribunala, Brisela ili Vasingtona," ocenio je Cupic.