PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI
Vojislav Kostunica se ipak kandiduje!
Predsednik SRJ i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kostunica saopstio je juce da ce se kandidovati za predsednika Srbije na izborima koji su zakazani za 8. decembar.
"Pritom sam posao od onoga sto sam izgovorio neposredno po okoncanju drugog kruga: necu ustuknuti, nastavicu da se borim za svoj politicki program, i sto je mnogo vaznije, za izgradnju institucija, uspostavljanje demokratije i stvarne reforme", navodi se u izjavi lidera DSS-a dostavljenoj medijima.
On je dodao da odluka nije bila jednostavna i da je "u mnogome iznuena potrebom da se zavrsi posao koji prosli put, zbog mnogobrojnih namerno postavljenih prepreka" nije obavljen do kraja.
"Time sto smo u tome bili spreceni, glasnim i tihim pozivima na bojkot, dovedeno je u pitanje mnogo toga, pre svega predstava o Srbiji kao drzavi zreloj i sposobnoj za demokratsko uredjenje", ocenio je Kostunica.
Lider DSS-a je kazao da je siguran da ce demokratska javnost u celini umeti da proceni tezinu trenutka i da ce "u borbi za institucije i na zakonima utemeljene reforme" moci da se osloni na podrsku svoje i stranaka koje su ga podrzale na prethodnim predsednickim izborima.
On, takoe, ocekuje podrsku "svih izvorno demokratskih organizacija i udruzenja, svih onih kojima je istinski stalo da Srbija ima stabilne institucije, takve da nijedan pojedinac ne moze da ih uzurpira ili po svom nahodjenju ukida".
Kostunica je najavio da ce svoj predsednicki program izneti na sutrasnjoj konferenciji za novinare.
SRBIJA
Nacionalizovanozemljiste vredi 200 milijardi dolara
Gradjevinsko zemljiste je najvece bogatstvo Srbije, a njega su uzurpirale politicke partije i pojedinci, receno je na juceasnjoj konferenciji za stampu Lige za zastitu privatne svojine i ljudskih prava.
"Oko 5.200 kvadratnih kilometara zemljista u vrednosti od oko 200 milijardi dolara nacionalizovano je u Srbiji i, kako stvari stoje, ne samo da nece biti vraceno svojim vlasnicima nego ce biti nacionalizovano opet", rekao je Petar Sijan potpredsednik Udruzenja za ocuvanje graditeljskog nasledja i ambijenta Beograda na jucerasnoj konferenciji za stampu.
U prilog svojoj tvrdnji, on je novinare pozvao da se na sajtu Ministarstva urbanizma i gradjevina upoznaju sa Nacrtom zakona o planiranju i izgradnji.
Tim nacrtom je, po recima Sijana, predvidjeno da drzavna svojina ostaje sve graevinsko zemljiste "koje je planom namenjeno za izgradnju javnih objekata od opsteg interesa i za javne povrsine".
"Planovi koji ce se svakako menjati ne mogu da budu razlog da se zemljiste zadrzava u drzavnoj svojini umesto da se vrati u svojinu prethodnih vlasnika, pa kad za to dodje vreme, uz naknadu, Zakonom o eksproprijaciji privede nameni", rekao je Sijan.
Predsednik Lige za zastiti privatne svojine i ljudskih prava Slavenko Grgurevic obavestio je novinare da je dosao u posed Nacela za nacrt zakona o denacionalizaciji koje je uradila grupa formirana u ministarstvu ekonomije i finansija i ostro je protestovao zbog resenja sadrzanih u tim nacelima.
"Prema tim nacelima novcano obestecenje bilo bi generalni princip u denacionalizaciji u Srbiji, dok je u drugim zemljama obestecenje bilo mera primenjivana samo izuzetno", rekao je Grgurevic i dodao da bi denacionalizacija obestecenjem bila obavljena na teret svih poreskih obveznika u Srbiji.
Jedini izuzetak od generalnog principa u Srbiji bi, prema tim nacelima, bilo zemljiste oduzeto od fizickih lica Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i gradjevinskog zemljista iz 1958 godine.To bi zemljiste nasledniku-fizickom licu bilo vraceno u naturi bez obzira da li je izgradjeno ili ne, privedeno nameni ili ne.
U nacelima se procenjuje da nacionalizovana imovina vredi izmedju 3,8 i 4,6 milijarde evra. Po autorima nacela, najvredniji je sambeni prostor (1,8 milijarda) dok fabrike vrede tek 0,8 milijardi.
Sto se nacionalizovanih stanova tice, u nacelima se tvrdi da u Srbiji ima 15.000 slucajeva da u tim stanovima zive ljudi, koji nisu njihovi vlasnici, ali imaju stanarsko pravo ili zakup.
Grupa Ministarstva za finansije, koju prema informacijama Grgurevica cine profesori Vladimir Vodinelic, Dragor Hiber, zatim Zlatko Stefanovic i savetnik za imovinsko pravne odnose u Ministarstvu Budimir D. Loncar, tvrdi da je u Hrvatskoj problem nacionalizovanih stanova opterecenih stanarskim pravom resen tako sto je pravim vlasnicima stanova nametnuta obaveza prodaje stana nosiocima stanarskog prava.
Potpredsednik Lige zazastitu privatne svojine Dragana Milovanovic rekla je da ova tvrdnja grupe Ministarstva za finansije nije tacna.
"U Hrvatskoj je nosiocima stanarskog prava drzava ponudila 300 maraka po kvadratu kao osnov za dobijanje kredita kojim ce resiti svoje stambeno pitanje", rekla je Milovanoviceva i dodala da se ovaj nacin resavanja problema i starim vlasnicima u Srbiji cini najboljim. "Molim profesora Hibera da se distancira od ovakvog teksta, ukoliko ga je video", rekao je Grgurevic.
Jedan od starih suvlasnika Beogradske industrije piva i zemljista na Kalemegdanu Bogdan Veljkovic je rekao da grupaciju starih vlasnika cine uglavnom mali vlasnici, a da je samo 50 iz porodica velikih vlasnika.
"Ne poznajem nijednu staru bogatasku porodicu koja se obogatila za deset godina.Recimo, mojoj porodici je trebalo pet generacija da se obogati i to mogu da vam dokumentujem bez problema", rekao je Veljkovic.
Razgovor s povodom - Srdja Trifkovic
Istine i zablude o konceptu "velike Srbije"
Srpsko nacionalno bice je uslo u 21. vek porazeno , osiromaseno, bombardovano i ponizeno. Bez nacionalne strategije i jedinstvenih razvojnih pogleda. Nove globalisticke vizije, osvajaju srpski prostor nevidjenom brzinom. Jos uvek neizlecenog od jugoslovenstva narodu srpskom globalisticko - imperijalne sile nalazu ne samo "denacifikaciju" vec i priznanje krivice i za nepocinjene zlocine pod plastom "Velike Srbije".
Tako pojam "Velika Srbija, "Veliko-Srbin", "velikosrpska hegemonija" ispunjava stranice stranih i domacih medija, haskih optuznica i narucenih akademskih radova, ostavljajuci vecinu Srba u nedoumici i negiranju, ali i nemoci da se ovakvoj stihiji zabluda i zloupotreba aktivno odupru.
U potrazi za odgovorima na pitanja o "veliko-srpstvu" razgovaramo sa dr Srdjom Trifkovicem.
Dr. Trifkovicu, u Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti je od 24.-26. oktobra 2002. godine odrzan meunarodni naucni skup pod nazivom "Velika Srbija- istine, zablude, zloupotrebe". Vi ste podneli jedan od referata na tom skupu. Sta znaci pojam "Velika Srbija?
Koncept "Velika Srbija" nastao je kao propagandisticko orue Habzburga, u vreme kada je Austro-Ugarska zapocinjala svoju ekspanziju ka jugoistoku, posle Berlinskog kongresa. S obzirom da je bilo sasvim prirodno da se austrougarske ambicije u Bosni i Hercegovini i u novopazarskom Sandzaku sukobe sa legitimnim aspiracijama srpskog naroda, koji je u to vreme u Bosni cinio relativnu vecinu, Bec je pripremio propagandni kontraudar.
Smisljen je prvenstveno od strane grofa Benjamina Kalaja, austro-ugarskog bosanskog bana i od drugih habsburskih geopolitickih teoreticara kao vrlo efektna fama o toboze agresivnim namerama Srba da zaposedaju teritorije drugih naroda i cak da druge narode proglasavaju delom sopstvenog.
Uz tu osnovnu tvrdnju isao je niz perifernih: o etnogenezi "Bosnjaka" i o nekom bosanskom identitetu, o toboze nesrpskom poreklu Crnogoraca i Makedonaca, o ilirskom poreklu Albanaca kao autenticnih starosedelaca Balkana, o Srbima kao remetiocima mira, kao necivilizovanom narodu koji od strane prosvecene Evrope mora da bude drzan na kratkoj uzdi i povremeno naucen pameti.
Mit o "Velikoj Srbiji" nastao je od strane jedne ekspanzionisticke, imperijalne sile kao sredstvo kontriranja legitimnim aspiracijama Srba da zive objedinjeni u zajednickoj drzavi. Te aspiracije su u Nemackoj i Italiji upravo u tome priodu dovele do nacionalnog ujedinjenja, u slucaju Nemacke pod Bizmarkom, u slucaju Italije pod vostvom Kamila Kavura i savojske dinastije Pijemonta.
Fama o "Velikoj Srbiji" bio je pokusaj da se kroz iskrivljeno predstavljanje srpskih aspiracija tezi ka opravdavanju austrougarske politike, koja je imala za cilj nelegitimni prodor Dvojne monarhije u podrucje na koja ona nije mogla da polaze nikakvo pravo, ni verski, ni etnicki, ni istorijski.
Medjutim, ta fama vrlo je rado bila prihvacena od strane drugih, Srbima nenaklonjenih naroda, kao i ideologija - konkretno komunisticke - izmeu dva svetska rata. Bila je oberucke prihvacena od strane Brozove diktature posle Drugog svetskog rata, kao i od strane sadasnje globalisticke, post-moderne, svetske imperije. Isti instrumentarijum, isti analiticki okvir bio je preuzet i od strane onih ideoloskih postavki koje su po svim drugim pitanjima bile duboko suprostavljenje austro-ugarskom pogledu na svet i sistemu vrednosti.
Kriticari srpske nacionalne politike, bez obzira na sadrzaj, tvrde da ona ima velikosrpski karakter. Otkuda taj bauk o veliko-srpskim namerama?
Ukoliko bismo probali da suprostavimo tezu o navodnoj velikoj Srbiji drugim nacionalnim projektima, mogli bismo reci da maltene nije bilo evropskog naroda kojem se ne bi mogao prikaciti epitet "velikosti".
Imali smo veliko-poljski projekat, koji je bio realizovan izmeu dva svetska rata time sto je Poljska zahvatila i dobar deo teritorije u kojima su Ukrajinci, Belorusi ili Litvanci cinili vecinu. Versajska Rumunija je nesumljivo bila "Velika Rumunija" jer je obuhvatala teritorije u kojima su kao znatne vecine ziveli Madjari u Transilvaniji i u delu rumunskog Banata ili pak Ukrajinci u Bukovini ili Moldavci (ukoliko ih mozemo smatrati posebnim narodom) na drugoj strani reke Buga.
U slucaju Hrvatske nema sumnje da je objedinjavanje banske Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, plus Istre i Dubrovnika pod istom politickom kapom, zadovoljava formulu jednog veliko-hrvatskog projekta, koji naravno time jos nije do kraja ispunjen. On jos uvek sanjari o granicama na Drini i o Sremu sve do Zemuna, o Boki i Budvi, o Backoj, pa i Sandzaku.
Samo su se Srbi stvaranjem Jugoslavije uljuljkali u osecaju da je njihov drzavni projekat ostvaren, da time sto su se nasli pod istim drzavnim krovom oni mogu da odahnu i da prihvate tezu o dvojnom identitetu, koja je imala fatalne posledice po srpsko nacionalno bice. Naime, u periodu posle Prvog svetskog rata Srbi su jedini koji su prihavatili tezu o troimenom narodu i koji su legli na rudu alaksandrovskog integralnog jugoslovenstva.
Upravo je jugoslovenski okvir omogucio svim drugim, nesrpskim narodima, da se konstituisu, da formulisu svoje nacionalne projekte i da pocnu da ih ostvaruju na stetu Srba.
Da li je u tome razlog propasti srspke drzave 20. veka?
Jugoslovenstvo je bilo dvostruko fatalno za Srbe. S jedne strane ono je stvorilo iluziju o ostvarenju nacionalnog projekta koji je imao za cilj zajednicku drzavu za sve Srbe. Medjutim, prosirujuci taj okvir i na druge juznoslovenske narode on je fatalno oslabio srpsko nacionalno bice. Druga posledica je bila sto je tako rastrzano politicko bice postalo plodno tle za procvat stetnih, srpskim nacionalnim interesima fatalnih ideoloskih eksperimenata poput komunistickog. Ne verujem da bi komunizam uspeo da prevagne u gradjanskom ratu, koji je izbio tokom Drugog svetskog rata, da nije bilo te oslabljenosti i rastrosenosti srpskog politickog bica jugoslovenskim elementom.
U svom clanku "Velika Srbija, dodirna tacka Miteleurope i postmoderne globalne Imperije" povezujete istorijske licnosti - od grofa Benjamina Kalaja preko Ante Starcevica i Josipa Broza do Olbrajtove - dajuci hronoloski pregled propasti srpske nacije i drzave. Koliko je srpska politika kriva za takvo stanje srpskog nacionalnog bica?
Prvenstvenu krivicu snose oni koji su prihvatili jugoslovensku opciju kao ratni cilj jos u dalekim danima s kraja 1914. godine, kada je pobeda srpskog oruzja na Ceru i Kolubari omogucila Srbiji jedan kratak predah na pocetku Prvog svetskog rata i kada je doslo do Niske deklaracije, koja je itekako poremetila odnose Srbije sa velikim saveznicima.
Prihvatajuci nacionalne ciljeve Hrvata i Slovenaca kao svoje, Srbija je zapravo otezala posao privlacenja Italije u orbitu saveznika. Malo kasnije, u vreme povlacenja preko Albanije, taj ambivalentni stav Italije prema Srbiji, inace do tada smatranoj prirodnim saveznikom Italije, doveo je do nevienih patnji srpske vojske, cija je evakuacija preko mora bila otezana.
To isto jugoslovensko opredeljenje je imalo posledice i na Solunskom procesu 1917. godine, jednoj od najsramnijih epizoda u nasoj novijoj istoriji, kao i sa fatalnom Krfskom deklaracijom, koja je utrla put ujedinjenju od 1. decembra. Ovde moram da citiram hrvatskog politicara Stjepana Radica koji je sasvim tacno dijagnozirao stvaranje te drzave kao "polazak gusaka u maglu".
Srpski narod nije krvario tokom duge cetiri godine od 1914 do 1918. zarad ujedinjenja juznih Slovena, vec zarad odbrane Srbije i zarad oslobodjenja svoje porobljene brace u BiH, srpskoj Vojvodini i Krajini. Ono sto je srpska elita ucinila u ime tog napacenog naroda u decembru 1918. godine nije bilo ni legalni ni legitimni cilj.
Prica o Velikoj Srbiji se koristi da bi se demonizovala srpska nacija, drzava i srpski narod. Na pocetku 21. veka, vise nego ikada, nailazimo na zloupotrebu ovog pojma. Sta se time postize?
Zivimo u vreme stvaranja virtualne istorije, kada zapravo istorijski eksperti i poznavaoci materije bivaju potisnuti od strane ideologiziranih pobornika, zapravo negacije istorijske istine u prilog ideoloske istine, koja sluzi ciljevima trenutne politike. Dobar je primer upravo angazman Haskog Tribunala na toboznjem demaskiranju koncepta Velike Srbije.
Oni angazuju potpune anonimuse, diletante za pitanja balkanske istorije, koji po narudzbini pisu istoriju Srbije iskljucivo kroz prizmu velikosrpskog osvajackog projekta. Pritom se iskrivljuju cinjenice o Garasaninovom "Nacertaniju" i o jugoslovenskoj ideji i naravno, u najnovije vreme, o nezavrsenom i ukradenom Memorandumu Srpske akademije nauka i umetnosti, da bi se ta teza potkrepila.
Tragedija u svemu tome je da se te lazne i iskrivljene vizije postepeno verifikuju kao kvazi -akademske istine, ulaze na mala vrata u nastavne planove i programe i na police univerzitetskih biblioteka kao jedna datost koja vise nije podlozna kritickom preispitivanju.
Kakve su nam prespektive?
Perspektive su nam mracne sve dok u samom Beogradu postoji sklonost vecine vladajuceg politickog establismenta da cutke prihvati tezu o srpskoj krivici ukorenjenoj u nekakvoj velikosrpskoj ambiciji kroz veci deo 19. i 20. veka, kao liniju manjeg otpora pred pritiscima tzv. meunarodne zajednice.
Sve dok postoji spremnost veceg dela politicke i intelektualne "elite" srpskog naroda da cutke prihvati ovu laz kao istinu, sve dok se ta kvazi-elita nada da ce prihvatanjem teze o srpskoj krivici sebi kupiti ulaznicu u Evropu i tzv. medjunarodnu zajednicu, sve dotle ce se nekaznjeno nastaviti vrsljanje laznih eksperata i profesionalnih prodavaca magle, koji ce tezu o srpskoj krivici na kraju kodifikovati i haskom presudom.
Posledice toga ce biti zahtev za tzv. denacifikacijom, sto zapravo znaci desrbizacijom. Posledice svega toga mogu biti tragicne za srpski narod, a da pri tome na ekonomskom i politickom planu ne dobije apsolutno nista u zamenu za predaju svog identiteta, svoje istorije, svog obraza i svoje buducnosti, svoje istorije i svoje proslosti.
Boba Borojevic
Otava
IRACKA KRIZA
Rezolucija UN cini rat neizbeznim
Bivsi sef inspekcije UN za kontrolu irackog naoruzanja Skot Riter izjavio je da rezolucija UN o razoruzanju Iraka cini rat neizbeznim.
"Idemo u rat, i nema nijedne proklete stvari koju inspektori UN mogu da ucine da ga sprece, a to je zaista steta", kazao je Riter prosle noci u izlaganju na kalifornijskom institutu za tehnologiju.
Riter je ocenio da ce tekst rezolucije UN dozvoliti Americi da napadne Irak polovinom decembra.
Riter je od 1991. do 1998. godine bio glavni inspektor naoruzanja ispred Specijalne Komisije UN u Iraku. Podneo je ostavku 1998, sto je obrazlozio i zloupotrebom inspektora UN za pokretanje vazdusnih udara protiv Iraka - kampanje poznate pod nazivom "Pustinjska lisica".
Iako republikanac i pristalica americkog predsednika Dzordza Busa, Riter je cesto kritikovao rad predsednikove administracije.
"SAD u pogledu Iraka imaju politiku obaranja vlasti. Poslednja stvar koju Bus zeli je rezim inspekcije oruzja koji bi funkcionisao. To bi znacilo dizanje ekonomskih sankcija i to bi znacilo povratak Iraka, sa Sadamom Huseinom i dalje na celu", kazao je Riter.
On je upozorio da rezolucija UN sadrzi skriveni okidac koji omogucava Busu da napadne nakon isteka roka za Irak da prijavi oruzje, 8. decembra.
Ako Irak do 8. decembra ne prijavi nikakvo oruzje, to ce prema formulaciji u dokumentu UN predstavljati laznu izjavu, nakon cega ce se odmah sastati Savet bezbednosti UN da razmotri kaznene mere, kazao je Riter, uz podsecanje da ce do decembra u regionu biti stacionirana cetiri americka nosaca aviona.
Tokom rada kao inspektor UN i strucnjak za forenzicnu arheologiju, Riter je cesto upozoravao da iracke vlasti lazu o unistavanju oruzja za masovno unistenje, sto je sluzbenike UN primoralo da otkopavaju unistene balisticke projektile i prate njihove serijske brojeve unazad sve do proizvoaca, kako bi potvrdili unistenje.
Takvim, gotovo detektivskim naporima, inspektori UN su uspeli da potvrde da je do 1996. godine unisteno najmanje 95 odsto irackog oruzja za masovno unistenje.
Snimak uznemirio kanadsku javnost
Bin Ladin preti Kanadi
Na najnovijem audio-snimku Osame bin Ladena, koji je ovih dana emitovan na satelitskom kanalu Al-dzazeira, sa sedistem u Kataru, po prvi put se eksplicitno pominje Kanada.
U prvom trenutku, eksperti su samo mogli da kazu da glas lici na bin Ladenov, ali nije mogla odmah biti potvrena autenticnost snimka. To su uradili americki strucnjaci, ali posto se pominje postavljanje bombe na Baliju i skandal u Moskvi, bilo je odmah jasno je da je on nacinjen ovih dana.
U rasplinutom govoru, bin Laden opominje sest zapadnih zemalja - Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Kanadu, Nemacku i Australiju, koje su se pridruzile americkoj kampanji za unistavanje mreze al-Kaida. Preti da ce se osvetiti na isti nacin, ubijanjem, a americku Belu kucu proglasava za najvece krvoloke ovog vremena.
Tekst snimka objasnjava koji stav organizacija ima prema Kanadi i, kako upuceni tvrde, to moze biti dovoljan signal njihovim sledbenicima da i ovdasnje stanovnistvo treba da se nae na meti. Oni podsecaju da je jos 1998. godine, kada je bin Laden poceo muslimanski sveti rat, on zatrazio da se napadaju Amerikanci, Jevreji i njihovi saveznici, a do sada je svoje pretnje sprovodio u delo.
Portparol Ministarstva za inostrane poslove, Rodni Mur, naglasava da se posle emitovanja ovog snimka nece nista znacajnije promeniti. Od samog pocetka, pretnja je bila na globalnom nivou, odnosno ni jedna zemlja nije izuzeta, i jedino se globalnom akcijom treba razracunati sa njom.
Najozbiljniji kandidat za premijera, Pol Martin smatra da najnovija bin Ladenova pretnja nikako ne bi trebalo da promeni kanadski stav u borbi protiv terorizma. On je istakao da je Kanada oduvek imala veoma znacajnu meunarodnu ulogu i da bi tako trebalo i da ostane, jer svi, pocevsi od samih graana to ocekuju.
Zamenik premijera Dzon Menli kaze da, iako vlada ovu pretnju shvata veoma ozbiljno, nema nameru da u sadasnjem trenutku uvodi posebne mere opreza. On dodaje da je Kanada sada mnogo bolje pripremljena za odbranu od napada, nego sto je bila pre godinu dana, i naglasava odlucnost da zemlja nastavi borbu protiv terorizma.
Dzon Tompsom, sa Instituta Mekenzi, koji se bavi proucavanjem meunarodnog terorizma, smatra da prioriteni zadaci zemlje treba da budu izdvajanje vise novca za obavestajnu sluzbu i vojsku, veca koordinacija izmeu razlicitih obavestajnih agencija i poostravanje kontrole imigracionog sistema.
Obavestajni eksperti kazu da snimak signalizira novu fazu u al-Kaidinoj teroristickoj kampanji i pozivaju Otavu da pojaca mere obezbeenja u zemlji, kao sto su neke zemlje vec uradile.
Emitovanje snimka je vrlo uznemirilo graane, kojima je to postala neizbezna tema za razgovor. Njihovi stavovi se, uglavnom, mogu objediniti recenicom da je terorizam postao nesto sto se ne dogaa samo drugima, vec preti i nama ovde.
IzloZba o AjnStajnu
...a sta se nalazi iza neba?
U Prirodnjackom muzeju u Njujorku u petak se otvara izlozba o Albertu Ajnstajnu, najbriljantnijem umu kojeg je nauka upoznala.
Nikada do sada na jednom mestu nije izlozeno toliko dokumenata, fotografija i rukopisa, zahvaljuci saradnji muzeja i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, vlasnika Ajnstajnove arhive.
Od roenja 19879. u Ulmu, do smrti 1995. u Prinstonu (SAD), izlozba prati zivot i delo naucnika koji je napravio revoluciju u poimanju svemira, vremena, svetlosti i kretanja, i koji je postavio temelje za vecinu otkrica moderne nauke.
Na samom pocetku izlozbe su dokumenti koji demantuju legandu da je Ajnstajn bio los djak: djacka knjizica iz svajcarskog liceja dokazuje da je imao odlicne ocene iz matematike i fizike, ali i da bezao sa casova i bio alergican na disciplinu.
Godine 1905, kada je bio ekspert trece klase u Patentnom zavodu u Bernu, napisao je cetiri naucna rada cije je objavljivanje izmenilo sve ono sto su naucnici mislili da znaju o vremenu i prostoru, energiji i materiji. Tada se prvi pojavljuje i njegova cuvena jednacina e=mc2.
Posto nije sacuvan nijedan dokument iz tog doba, formula se na izlozbi prvi put pojavljuje u dokumentu iz 1912.
Ajnstajn je svoju svetsku slavu stavio u sluzbu pacifizma, cionizma i razoruzanja.
Na izlozbi je prvi put prikazano i pismo koje je naucnik 1939. uputio predsedniku Ruzveltu, u kojem ga upozorava da nacisticka Nemacka radi na proizvodnji atomske bombe.
Tu je i pismo iz novembra 1952. kojim mu se nudi da postane predsednik Izraela, kao i njegov uctiv negativni odgovor.
"Da sam postao predsednik, morao bih da kazem izraelskom narodu stvari koje ne bi voleo da cuje", izjavio je kasnije Ajnstajn.
Posetioci imaju priliku i da procitaju mnogobrojna pisma koja su slavnom naucniku pisala deca.
Jedno dete 1950. je napisalo: "Dragi doktore Ajnstajn, zeleo bih da znam sta se nalazi iza neba. Moja mama kaze da biste vi to mogli da mi kazete".
Drugo dete pise: "Ja sam devojcica od sest godina. Videla sam vasu fotografiju u novinama. Mislim da bi trebalo da odete kod frizera".
Izlozba u Prirodnjackom muzeju traje do 10. avgusta 2003, a potom se seli u Jerusalim, a posle u Los Aneles.
FUDBAL
Zvezda i Partizan ispali iz Kupa UEFA
Fudbaleri beogradske Crvene zvezde nisu uspeli da se plasiraju u trece kolo Kupa Uefa, posto su sinoc u Beogradu igrali nereseno sa rimskim Laciom, 1:1.
U prvoj utakmici drugog kola, u Rimu pre dve nedelje, Lacio je pobedio sa 1:0, pa se italijsnki klub ukupnim rezultatom 2:1 plasirao u naredno kolo.
Zvezda je dosla u vostvo u 70. minutu golom Branka Boskovica, koji je sutirao glavom na centarsut Marjana Markovica. Izjednacio je Enrike Kjeza sedam minuta kasnije iz ponovljenog slobodnog udarca. "Crveno-beli" su igrali dobro i bili nadmocni sve do gola Lacija.
Od samog pocetka utakmice, Zvezda je krenula napadacki, a prvu priliku imala je vec u sedmom minutu meca, kada je Boskovic sutirao sa oko 25 metara i pogodio desnu stativu.
Jednu od najboljih prilika za pogodak, "crveno-beli" su propustili u prvom poluvremenu, kada je na centarsut Markovica sa oko 25 metara, a nakon sto se lopta odbila o golmana Lacija, natrcao Dragan Mra pred kojim je bio prazan gol.
Golman Lacija Markijeani je, ipak, uspeo da izbije loptu u korner, posto se Mra odlucio za sut po zemlji.
Na pocetku drugog poluvremenu, Crvena zvezda je ponovo napadala. posle nekoliko solidnih prilika, vostvo Lacija iz Rima uspeo je da anulira Boskovic, na centarsut Markovica iz slobodnog udarca. Preciznim udarcem glavom, Boskovic je matirao golmana sa oko osam metara udaljenosti.
Samo nekoliko minuta kasnije, Zvezda je imala novu izglednu priliku, kada je Boskovic centrirao, a Dragan Bogavac glavom sutirao u donji levi ugao, sto je golman Lacija uspeo da odbrani.
Lacio je Zvezdi zapretio u 77. minutu. Slobodan udarac izveo je Kjeza, golman Ivan Ranelovic je odbranio, ali je sudija zatrazio da se taj udarac ponovi.
Drugu priliku Kjeza nije propustio, lopta je prevarila golmana Ranelovica, koji nije bio u situaciji da je zahvati. Na kraju meca, navijaci su igrace oba tima ispratili aplauzom.
Trener fudbalera Crvene zvezde Zoran Filipovic izrazio je zaljenje sto njegov tim nije uspeo da se plasira u trece kolo jer je, prema njegovoj oceni, bio znatno bolji od ekipe rimskog Lacija.
Na konferenciji za novinare posle utakmice, Filipovic je rekao da je Zvezda "potpuno nadigrala Lacio". "Cestitam svim igracima, ne samo Zvezdinim, koji su igrali i prikazali modernu evropsku igru. Sreca nije bila na nasoj strani", kazao je Filipovic.
Podsetivsi da je u prvom poluvremenu Zvezda pogodila stativu i promasila nekoliko dobrih prilika za gol, kao i da je u drugom poluvremenu takoe igrala ofanzivno, Filipovic je rekao i da je njegov tim primio "nesrecni gol".
"Steta sto nismo prosli veliku i jaku ekipu Lacija, jer bi na taj nacin priustili ljubiteljima fudbala u Jugoslaviji novi spektakl", dodao je trener "crveno-belih".
Odbrambeni igrac Zvezde Ivan Gvozdenovic oceni je da je revans utakmica bila lepa i da je ambijent bio odlican. On je izrazio veliko zaljenje sto Zvezda nije uspela da ostvari povoljan rezultat .
"Bili smo blizu plasmana u trece kolo, postigli smo prvi gol, drugi je visio u vazduhu, ali smo i primili gol, posle koga nismo imali snage za preokret", kazao je on.
Prema Gvozdenovicevim recima, Zvezda je pokazala da moze da igra na evropskom nivou i sa velikim evropskim ekipama.
Trener Lacija Roberto Mancini slozio se sa konstatacijom novinara da je Zvezda igrala bolje od njegovog tima, ali je izrazio uverenje da je Lacio zasluzeno dosao do plasmana u trece kolo Kupa Uefa, ukolko se posmatraju obe utakmice, u Rimu i Beogradu.
"Znali smo da ce biti tesko, Zvezda je dobar tim. Izdrzali smo prvo poluvreme, i odigrali do kraja. Ovo je vazna pobeda za moj tim. Idemo dalje, nadam se do samog kraja", kazao je Mancini.
Trener Lacija je dodao da se nadao da ce u drugom kolu Lacio imati lakseg rivala od Zvezde, za koju je rekao da ima izuzetan tim.
Pohvalivsi ambijent na stadionu "Marakana", Mancini je rekao da u Beogradu nije uopste bilo lako igrati.
predsedniCki izbori U SRBIJI
Seselj kandidat na izborima za predsednika Srbije
Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj od juce je i zvanicno kandidat za predsednika Srbije na izborima 8. decembra, buduci da mu je Republicka izborna komisija potvrdila kandidaturu.
Seseljevu kandidaturu, koja je izbornoj komisiji predata juce, podrzalo je 14.728 biraca, saopsteno je na sednici RIK. Seselj je za sada jedini kandidat na izborima 8. decembra.
Ispred SRS-a, u prosireni sastav RIK-a izabrani su Zoran Krasic, za clana i Vjerica Radeta, za zamenika clana.
Na danasnjoj sednici RIK je odlucila i da se ponovljeni predsednicki izbori organizuju i na Kosovu i Metohiji, ali samo na onim birackim mestima na kojima su obezbedjeni bezbednost ucesnika u izborima i zakonski uslovi za sprovodjenje izbora.
Na neuspelim izborima (29. septembra i 13. oktobra) predsednicki izbori sprovedeni su i na oko 260 birackih mesta na Kosovu.
RIK je odlucila i da se u opstinama gde su na lokalnim kosovskim izborima vlast osvojili Srbi, preispitaju biracki spiskovi, makar kada je rec o osobama cije je biracko pravo moguce utvrditi. Na proslim izborima, poslanik Skupstine Kosova Gojko Savic nije mogao da glasa, jer nije bio u birackom spisku.
Uputstvom RIK-a predvieno je i da funkcije opstinskih izbornih komisija na izborima 8. decembra obavljaju izborne komisije sa teritorije Kraljeva, Raske i Vranja, kao i da, na predlog nacelnika okruga, budu formirana radna tela za primopredaju birackog materijala.
RIK je juce odlucila i da glasacke listice za predsednicke izbore, 8. decembra stampa stamparija Izdavacko-stamparskog preduzeca "Savremena administracija" koja je, kako je receno na sednici, ovog puta dostavila ponudu koja je za 500.000 dinara niza od ponude koja je bila dostavljena za izbore 29. septembra i 13. oktobra.
RIK je potvrdila i da ce izbore 8. decembra nadgledati posmatracka misija OEBS-a.
PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI
Ne treba odlagati izbore
Potpredsednik Demokratske stranke Cedomir Jovanovic usprotivio se juce odlaganju predsednickih izbora u Srbiji i zauzeo se za isticanje kandidata ciji program moze da dobije podrsku i DOS-a i Demokratske stranke Srbije (DSS).
"Neophodno je uspesno okoncati predsednicki izborni ciklus, a za to je najkraci i najbolji put upravo isticanje kandidata sa programom koji moze dobiti podrsku i DOS-a i DSS-a", rekao je Jovanovic agenciji Beta.
Jovanovic je ocenio da "ne bi bilo dobro ponavljati lekciju" sa prethodnih neuspelih predsednickih izbora, navodeci da je i za DOS i za DSS "najlogicniji, najkvalitetniji i najrazumniji ishod davanje zajednicke podrske programu i kandidatu koji ce ga promovisati".
"Ta opcija je najkvalitetnije resenje za politicki problem koji moze uslediti ukoliko se ne uvazi nuznost kompromisa koji od nas ocekuju pre svega gradjani Srbije i koji neizostavno mora ciniti svaku ideju izbora predsednika Republike", ocenio je Jovanovic, sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije.
Prema njegovoj oceni, odlaganje izbornog procesa, koje predlaze DSS, "samo je izgovor za nespremnost na dijalog i resavanje zajednickog problema".
"Time DSS pokusava da izbegne odgovor na jednostavno pitanje - da li su spremni da uvaze poruke sa septembarskih izbora i kroz dogovor sa DOS-om bez cije podrske je nemoguce izabrati predsednika Republike otklone sve prepreke koje se u ovom trenutku nalaze na putu izbora prvog coveka Srbije", rekao je Jovanovic.
Povodom sinocnje odluke Predsednistva DOS-a da se DSS-u predlozi da podrzi kandidata te koalicije, Jovanovic je kazao da je "sudbina decembarskog izbornog procesa sada prevashodno u vezi sa DSS -om i njegovom spremnoscu da uvazi nuznost politickog dogovora koji ne predstavlja poraz 'njih ili nas', vec zajednicki uspeh".
"Nasa ponuda DSS-u je jasna. Na izborima se bira predsednik svih gradjana i to je posao u kome svako treba da prepozna svoj interes, upravo zbog toga mi smo DSS-u predlozili mogucnost isticanja zajednickog kandidata koji bi bio prihvatljiv za obe strane, cime bi se apsolutno iskljucila mogucnost izbornog neuspeha i potpuno osigurala pobeda kandidata sa demokratskim programom", ocenio je Jovanovic.
On je jos rekao da su nedavne izmene Zakona o izboru predsednika Srbije "otklonile sve propuste koji su uoceni u septembarskom izbornom procesu" i da su sadasnja resenja potpuno u skladu sa meunarodnim standardima.
KOSOVO I METOHIJA
Nepotrebna provokacija u Mitrovici
Clan predsednistva Skupstine Kosova Oliver Ivanovic i sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic ocenili su da je upad poljskih pripadnika UNMIK policije u sediste srpske opstinske administracije u severnoj Kosovskoj Mitrovici "nepotrebna i opasna provokacija".
"To je nepotrebna provokacija, s obzirom da su u toku razgovori predstavnika Koordinacionog centra, vlada Srbije i Jugoslavije sa UNMIK-om oko resavanja pitanja lokalne vlasti u Mitrovici", rekao je agenciji Beta Oliver Ivanovic.
On je dodao da bi eventualni nastavak intervencije, "koji se moze ocekivati, nepotrebno podigao tenzije", da "to nikome ne bi islo u prilog" i da je "ocigledno da mirna situacija u Kosovskoj Mitrovici nekome ne odgovara".
Poljski pripadnici UNMIK policije usli su juce u prostorije u kojima se u severnom delu Kosovske Mitrovice nalazi srpska opstinska administracija i zatrazili od zaposlenih da ih "odmah napuste". Posto su radnici srpske opstine odbili da izau, poljski specijalci su nakon 20-ak minuta napustili zgradu, a zaposleni su ostali i najavili da ce i danas u uobicajeno vreme doci na posao.
Nebojsa Covic je ocenio da je akcija u severnoj Mitrovici bila "opasna provokacija" UNMIK policije.
Covic je u izjavi Radiju B92 taj dogadaj doveo u vezu sa predstojecom posetom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, da bi, kako je ocenio, situacija u gradu bila predstavljena gorom nego sto jeste.
"Svi koji probaju da nesto u Mitrovici resavaju silom, snosice odgovornost za moguce opasne posledice. Dosta nam je toga da se jedno govori, a drugo radi", rekao je Covic.
On je pozvao Srbe u severnom delu Kosovske Mitrovice da ostanu smireni i ne nasedaju na provokacije.
Covic je najavio da ce od sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera traziti da hitno proveri sta se u cetvrtak desavalo u tom delu grada i upozorio da taj dogadaj "moze da udalji od razgovora koji vode ka stabilizaciji prilika u Kosovskoj Mitrovici".
Portparol UNMIK-a Suzan Manuel (Susan) rekla je agenciji Beta da ce zbog akcije specijalne jedinice poljskih pripadnika meunarodne policije u severnoj Mitrovici, biti pokrenut disciplinski postupak.
"Akcija pripadnika posljske specijalne jedinice policije UN na Kosovu nije u skladu sa politikom policije UNMIK-a i nasa administracija istrazuje kako su i zasto oni usli u tu zgradu", rekla je Manuelova.
Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kosovska Mitrovica Zoran Bratic reko je Beti da opstinska administracija nema "nikakvo obavestenje o tome da treba da napusti te prostorije, ni od UNMIK-a ni od vlasti iz Begoradu", te da ce zaposleni prihvatiti svaki dogovor koje "savezno rukovodstvo bude postiglo sa sefom UNMIK-a", posto zna da su jugoslovenske i srpske vlasti usvojile plan za Kosovsku Mitrovicu.
Opstinsku administraciju u severnom delu Mitrovice cine iskljucivo Srbi. Oni su odlukom prethodnog regionalnog aministratora iz prostorija u juznom, albanskom delu grada, prebaceni u severni, pretezno srpski deo Mitrovice.
Srpska zajednica u Mitrovici bojkotovala je proslomesecne opstinske izbore na Kosovu, kao i prethodne pre dve godine, posto su lokalni lideri strahovali da bi u jedinstvenoj skupstini opstine predstavnici vecinske albanske zajednice preglasavali Srbe.
REAGOVANjA:
Nema procesa protiv Perisica zbog imuniteta
Vrhovni vojni tuzilac, pukovnik Nikola Petkovic rekao je juce da potvrda poslanickog imuniteta Momcilu Perisicu, optuzenom za spijunazu u korist SAD, prakticno znaci da protiv njega nece biti sudskog procesa.
Petkovic je agenciji Beta kazao da jos nije dobio zvanicnu odluku jugoslovenskog parlamenta, ali da ga nije iznenadila odluka Veca republika Skupstine SRJ koje je potvrdilo poslanicki imunitet Perisicu, optuzenom za spijunazu u korist SAD.
"Tako ce Perisic i dalje biti narodni poslanik, predsednik skupstinskog Odbora za bezbednost, obavljace sve poslove koji su suprotni onome za sta je optuzen", rekao je vrhovni vojni tuzilac.
Dodao je da protiv odluke Veca republika nema pravnog leka i naveo da je Tuzilastvo profesionalno odradilo svoj posao. Prema njegovim recima, Tuzilastvo je jos pre osam meseci trazilo od Veca republika da se izjasni o Perisicevom imunitetu.
Petkovic je podsetio da se proces nastavlja protiv dvojice optuzenih - potpukovnika Miodraga Sekulica i civila Vladimira Vlajkovica iz Obrenovca. Taj proces treba da pocne 24. decembra.
Perisic, sluzbenik americke ambasade Nejbor Dzon Dejvid, potpukovnik Miodrag Sekulic i Vladimir Vlajkovic privedeni su 15. marta zbog sumnje da su izvrsili krivicna dela spijunaze i odavanja vojne tajne.
