Nezavisne Novine

SVET

CESKA-AUSTRIJA

Zeman odbija da se izvini Hajderu

Austrijska ministarka inostranih poslova Benita Ferero Valdner protestovala je zvanicnom notom kod ceskih vlasti zbog izjave ceskog premijera Milosa Zemana da je austrijski politicar Jerg Hajder "postfasista".
Zeman je izjavio u ponedeljak ceskom radiju "Frekvence 1" da Austrija treba "sto pre da se otarasi Hajdera" i njegove stranke, i odbio je da se mu se izvini zbog te izjave.
Hitan sastanak sa ceskim premijerom je u sredu zatrazio austrijski ambasador u Pragu Klaus Daublebski. Zeman je sinoc odbio da ga primi dok se ne vrati iz dvodnevne posete Jugoslaviji.
Na konferenciji za novinare, nakon sednice vlade u gradu Usti nad Labem, Zeman je odbio protestnu notu Austrije da se mesa u njene unutrasnje poslove.
"Smatram da je Hajder austrijski politicki Cernobil, ne austrijski Temelin. Kao sto Austrijanci imaju pravo da izraze svoje misljenje o temelinskoj nuklearnoj elektrani, smatram da i svaki ceski politicar ima pravo da kaze sta misli o Hajderu, koji je po mom misljenju postfasista", kazao je ceski premijer.
Odnosi izmedju Ceske i Austrije su se zaostrili pocetkom nedelje kada je u organizaciji Hajderove Slobodarske stranke u Austriji pocelo potpisivanje peticije protiv ceske nuklearke Temelin.
Ceski politicari su ogorceni sto se na ovom nezvanicnom referendumu trazi da se Austrijanci izjasne da ce staviti veto na ulazak Ceske u Evropsku uniju ako ne zatvori nuklearku Temelin blizu austrijskih granica.

PORTUGALIJA

OEBS ce podrzavati reforme u SRJ

Ministar inostranih poslova Portugalije Zaime Gama predstavio je Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) smernice svoje zemlje u predsedavanju ovom organizacijom.
Novi predsedavajuci OEBS-a u kratkom obracanju predstavnicima 55 zemalja clanica istakao je da ce u sredistu predsedavanja biti borba protiv terorizma.
On je ukazao na akcioni plan usvojen u Bukurestu, isticuci da je potrebno i jacanje saradnje izmedju medjunarodnih organizacija, za sta ce se zalagati njegova zemlja.
U sredistu paznje OEBS-a u narednom periodu bice jacanje saradnje regionalnih i medjunarodnih bezbednosnih organizacija, rekao je Gama i najavio da Portugalija zeli da pojaca kapacitete na polju prevencije konflikata.
Posebnu paznju Portugalija ce, tokom predsedavanja OEBS-om, posvetiti zastiti ekologije, posebno kvalitetu voda. Gama je podsetio da je, s tim u vezi, odrzan sastanak u Beogradu, i da ce naredni skup o vodama biti u Samoi.
On je najavio i da ce OEBS sprovesti unutrasnje reforme, u skladu sa dogovorom iz Bukuresta.
Portugalski diplomata naglasio je da ce OEBS nastaviti da podrzava zapocete reformske procese u SRJ, dijalog Srbije i Crne Gore radi resenja odnosa u federaciji, plan srpskih vlasti za jug Srbije i multietnicko Kosovo.
Gama je najavio da ce posetiti Makedoniju i dodao da ce OEBS insistirati na potpunoj primeni mirovnog sporazuma u toj zemlji.
Kao glavni zadatak vlasti BiH Gama je naznacio organizovanje izbornog procesa.

SAD I SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

Saradnja SRJ s Haskim tribunalom nezadovoljavajuca

Osim izrucenja Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, SR Jugoslavija protekle godine nije mnogo postigla u pogledu preuzimanja odgovornosti za ratne zlocine, ocenjuje se u godisnjem izvestaju americke nevladine organizacije "Hjuman rajts voc" . U izvestaju HRNj o stanju ljudskih prava u svetu u protekloj godini, koji je objavljen juce, navodi se da je u SRJ mali broj lica optuzenih za ratne zlocine uhapsen i predat Haskom tribunalu.
HRNj podseca i da su najmanje cetvorica jugoslovenskih i srpskih visokih zvanicnika koji su optuzeni za zlocine protiv covecnosti na Kosovu, i dalje na slobodi, kao i trojica oficira bivse JNA koji su optuzeni za zlocine u Vukovaru i dvojica oficira za zlocine tokom napada na Duborvnik.
Kao pozitivni razvoj ocenjuje se javna debata u SRJ o zlocinima pocinjenim protiv kosovskih Albanaca za vreme Milosevicevog rezima.
Ukazuje se, takodje, da opozicija u SRJ, za razliku od vremena kada je Milosevic bio na vlasti, moze slobodno da deluje, kao i da je sadasnja vlast pokrenula vise istraga zbog korupcije protiv ljudi iz prethodnog rezima.
Najmanje 50 od 225 kosovskih Albanaca se prosle godine nalazilo u zatvorima u Srbiji, iako je Zakon o amnestiji usvojen jos u februaru, navodi HRNj.
U Srbiji se uglavnom postuje sloboda govora, iako su se neki mediji, u politickom sukobu izmedju predsednika SRJ Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana DJindjica, svrstali na jednu ili drugu stranu, ocenjuje se u izvestaju.
HRNj ukazuje na slucaj urednika crnogorskog dnevnika "Dan" Asanina koji je osudjen zbog prenosenja serije clanaka iz hrvatskog nedeljnika "Nacionala" o balkanskoj duvanskoj aferi, u koju su navodno bili umesani najvisi crnogorski zvanicnici.
Posebno se ukazuje na obnovu policijske prakse takozvanih "informativnih razgovora".
HRNj posebnu paznju posvecuje nasilju policije prema pripadnicima romske manjine, navodeci nekoliko slucajeva zlostavljanja i neovlascenog pritvaranja Roma.
U izvestaju se, takodje, navodi da u Jugoslaviji boravi oko 390.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, koje vlasti, kako se ocenjuje, ne podsticu na povratak u te zemlje, vec na integraciju u SR Jugoslaviju.
HRNj ocenjuje da na Kosovu stanje ljudskih prava u trecoj godini medjunarodne uprave u pokrajini i dalje predstavlja ozbiljan problem i istice da je za Srbe, Rome i druge manjine, zbog nasilja i neprijateljskog okruzenja, normalan zivot nemoguc.
Na Kosovu, uprkos naporima UN, standardi ljudskih prava se na primenjuju u dovoljnoj meri, a za ozbiljnije zlocine pokrecu se neodgovarajuce istrage, navodi se u godisnjem izvestaju HRNj-a.

buduCnost podeljenog Kipra

Kiparski samit

Dvojica ostarelih politickih vodja pocinju u Nikoziji pregovore koji ce po svoj prilici odluciti o njihovom mestu u istoriji i buducnosti podeljenog Kipra.
Predsednik Glafkos Kleridis (82), vodja kiparskih Grka, i Rauf Denktas (77), predvodnik kiparskih Turaka, su protivnici vec pola stoleca, okovani etnickim sporom koji izaziva potrese daleko od kiparskog ostrva.
Dvojica vodja, koji su nekad bili drugovi, postali su predstavnici zadrtog neprijateljstva koje je podelilo Kipar 1974. godine kada su truske trupe izvrsile invaziju severne trecine ostrva posle drzavog udara u Nikoziji inspirisnog u Grckoj.
Sad, posle cetiri godine potpunog cutanja, jedna runda "diplomatije uz veceru" otvorila je vrata za ono sto analiticari vide kao pravu sansu da se razrese pitanja koja grcku i tursku zajednicu drze suprotavljenim duz linije prekida vatre. Linija deli ostrvo, a od Nikozije cini poslednji podeljeni glavni grad u svetu.
Vreme isticen na mnogo nacina, kazu posmatraci. Priblizva se krajni rok za prikljucenje Kipra Evropskoj uniji. Grcka, clanica unije, zapretila je da ce blokirati prijem novih zemalja ako Kiparu ne bude dozvoljeno da udje. Turski premijer, Bulent Edzevit, sa svoje strane je zapretio da ce "anektirati" severni Kipar ako ostrvo udje u EU bez ponovnog ujedinjenja.
Tu je i pitanje poodmaklih godina kiparskih vodja. Kleridis je rekao da nece traziti ponovni izbor 2003. godine, a sve je vise glasina o Denktasovom slabom zdravlju. Ali, ni jedna i ni druga strana, kako se veruje, nemaju drugih politicara koji bi mogli da dobiju dovoljnu javnu podrsku svojih zajednica za sporazum o ponovnom ujedinjenju koji mora da bude potvrdjen na referendumu oba naroda.
Specijalni predstavnik UN na Kipru, Alvaro de Soto, misli da je vreme doslo. Soto, koji ce biti domacim danasnjem ostrvskom samitu u sedistu Svetske orgazacije u Nikoziji, izjavio je americkom dnevnuku "Njujork Tajms" da "vidi osnove za nadu i cak optimizam u izgledima za ponovno ujedinjenje."
Ako vodje uspeju, ucinak ce biti dalekosezan. Sporazum bi uklonio najvecu prepreku za popravljanje odnosa izmedju Grcke i Turske. Ujedinjeni Kipar bi sebi otvorio put za ulazak u EU i pomoga bi Turskoj da se kasnije pridruzi uniji.
Evropski diplomati kazu da je sasvim verovatno da ce Kipar, sa ili bez sporazuma, biti primljen u uniju. Ali, ulazak bez sporazuma bi stvorio nove perobleme.
Kandidatura Turske bi bila verovatno zakocena ako Ankara preuzme akcije protiv Kipra. Uz to, kazu diplomati, turski izgledi za uclanjenje bili bi tesko pogodjenji kada bi se Kipar ukljuco u EU bez partnerstva sa turskim Kipranima.
Okviri sporazuma oredjeni su na proslim pregovorima. Tuski Kiprani zele konfederaciju koja ce ih priznati za suverene i jednake sa grckim Kipranima, sto Denktas naziva "novim partnerstvom."
U zamenu za davanju osnova suverenitata turskim Kipranima, Kleridisu trebaju teritorijalna prilagodjavanja koje ce omogucti velikom broju kiparskih Grka da se vrate u domove koje izgubili posle turske invazije, pre gotovo tri decenije.
Turski Kiprani cine 18 odsto stanovstva, ali drze 37 proceneta ostrva. Grcki Kiprani kontrolisu 59 odsto teritorije, dok prestalih 4 odsto cini 200 kilometara dugu zonu razdvajanja izmedju dveju zajednica kojom paroliraju snage UN.

IRAK - SADAM HUSEIN:

Amerikanci nas nece uhvatiti na spavanju

Iracki predsednik Sadam Husein kazao je u Bagdadu, na godisnjicu pocetka Zalivskog rata, da Irak, u slucaju vojnog napada SAD, nece biti uhvacen na spavanju.
Husein se obratio masi od vise od 12.000 Iracana koji su se u bagdadskom predgradju okupili na obelezavanju jedanaeste godisnjice pocetka saveznickog bombardovanja, kojim je okoncana sedmomesecna iracka okupacija Kuvajta.
Husein je rekao da ce neuspeh SAD u resavanju konflikata dijalogom, dovesti tu zemlju, kao jedinu supersilu do kolapsa, i to "u najblizoj buducnosti".
"Dogadjaji od 11. septembra i americka reakcija na njih opsezno pokazuju da SAD glavacke jure u sukob sa citavim svetom", ocenio je iracki predsednik i kazao da se "uspinjanje na vrh ne postize brutalnom silom, vec snagom uma i osetljivom ljudskom savescu".
Irak je pod vodjstvom Sadama Huseina okupirao Kuvajt avgusta 1990. godine. Dve godine ranije, zemlja je izasla iz osmogodisnjeg rata sa susednim Iranom.
Zavrsavajuci govor, Sadam je porucio da "Irak nece biti uhvacen na spavanju", te da je ta zemlja spremna da se suprotstavi svakom napadu koji bi dosao iz SAD.
Prema nekim izvestajima, jedan od otmicara putnickih aviona koji su se obrusili na Njujork i Vasington, 11. septembra 2001. godine, susreo se sa jednim irackim agentom pre no sto su se teroristicki napadi dogodili. Irak je porekao svaku umesanost.
Americki predsednik Dzordz Bus zatrazio je od Huseina i njegove vlade da dopuste povratak inspektora UN za kontrolu naoruzanja kojima je od kraja 1998. godine zabranjen ulazak u tu zemlju.
Irak se zbog invazije Kuvajta i dalje nalazi pod sankcijama UN. One ce biti ukinute samo ako inspektori potvrde da je Irak unistio svoj arsenal oruzja za masovno oruzje, i da nije sposoban za njegovu dalju proizvodnju. SAD su najuporniji pobornik sankcija protiv Iraka.

evropskE "mrtvE" valutE

Sta sa starim novcanicama i novcicima?

Nekada su predstavljale najvecu vrednost i simbol nacije, a sada evropskim "mrtvim" valutama predstoji da zavrse kao gorivo za peci, izolacioni materijal, podloge za kompjuterske miseve ili ce, jednostavno, otici na smetliste.
Svakog dana, od kako je 1. januara 12 evropskih zemalja preslo na evro, banknote i novcici povlace se iz opticaja u najvecoj zameni novca koja treba da se obavi do 28. februara, a u nekim zemljama i nesto ranije, navodi AP.
Novcanice se u centralnim bankama ubacuju u masine za sortiranje u kojima se odvajaju falsifikati, a ostatak pretvara u tone visoko kvalitetnih konfeta. Kovani novac se takodje mehanicki unistava tako da se ne moze ponovo koristiti.
To je ogroman zadatak, posebno za Nemacku, najvecu privredu u Evropi. Njenih 318.500 tona novcica, koji su izasli iz opticaja, sadrze metal dovoljan da se napravi 47 Ajfelovih kula.
Nemacka mora da se oslobodi i 2.550 tona novcanica, sto bi se najlakse izvelo spaljivanjem, ali je Bundesbanka jos pre nekoliko godina zatvorila svoj uredjaj za spaljivanje novca jer je izracunala da bi je suvise kostalo da ga uskladi sa ekoloskim propisima.
Novcanice nisu pogodne ni za smece jer mnoge od njih sadrze metal u hologramima i trakama zastitne folije, kao i zato sto se visoko kvalitetni pamucni papir, obojen mastilom i lakom, veoma sporo raspada.
Najveci deo starog novca u evro-zoni ce ipak biti spaljen ili bacen na smetlista u zemljama gde to dopustaju zakoni o zastiti zivotne sredine, ali se u Nemackoj i Holandiji taj materijal ne moze baciti.
Evropski centralni bankari su se stoga sa novim izazovom suocili mnostvom projekata za recikliranje novca povucenog iz opticaja.
Nemacka Bundesbanka prodaje boce od usitnjenih maraka kao suvenire u svom muzeju novca u Frankfurtu, dok je njena bavarska filijala sa jednom cementarom zakljucila ugovor o spaljivanju paketa novcanica kao goriva u peci sa najmodernijom opremom za kontrolu zagadjenja zivotne sredine.
Austrijska centralna banka je ugovorila godisnju isporuku 910 tona iseckanih silinga jednom proizvodjacu gradjevinskog materijala koji ih pretvara u pelete Termoflok za izolaciju podova i tavanica.
Neke clanice evro-zone taj problem resavaju mnogo jednostavnije, uz manje uzbudjenja. Irska centralna banka prosto baca "cigle" isecenog novca na deponije smeca.
Donedavno vredni evropski novcici prodaju se kao stari metal i mogli bi se ponovo pojaviti kao, na primer, bakarne zice u automobilu ili muzickom stereo-uredjaju, ali i ponovo kao novi novcici.
Dva holandska preduzimaca, Ruben Kilers i Pol van de Vijver, pretvorili su recikliranje starog novca u posao sa punim radnim vremenom u kojem osam zaposlenih preradjuje taj materijal u podloge za kompjuterske miseve, koverte ili papir za pisanje.
Njihovi snabdevaci sirovinom su centralne banke iz Nemacke, Belgije, Spanije i Holandije, kojima su dovitljivi preduzimaci garantovali da stari novac nece pretvoriti u nedostojne proizvode, na primer toalet papir.
U njihovoj kompaniji Maninouts, u saradnji sa holandskom firmom za stari papir iz Helsuma, mesavina isecenih novcanica i papira se tako preradjuje da se u krajnjem proizvodu na povrsini mogu videti delovi novcanica, sto je posebno vazno da bi se privukli kupci. U kompaniji ocekuju lepu buducnost jer kada se budu unistile dosadasnje nacionalne novcanice, centralne banke ce, po ugovoru, nastaviti da joj na preradu isporucuju iseckane dotrajale novcanice evra.