Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

VOJISLAV KOSTUNICA DEMANTUJE VESTI O HAPSENjU

Da li su uhapseni Radovan Karadzic i Ratko Mladic?

Predstavnici SAD, Velike Britanije i Haskog tribunala izjavili su sinoc da nemaju informacije o navodnom hapsenju bivsih lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica i Ratka Mladica, prenosi britanska agencija Rojters.
Portparol Bele kuce Ari Flajser kazao je novinarima da "prvi put" cuje za to i da "nista ne zna" o tim hapsenjima.
Britanski premijer Toni Bler je Bi-Bi-Si-ju (BBC) rekao da nema potvrdu te informacije. "Ali, da su Mladic ili Karadzic uhapseni, to bi bila fantasticna vest", dodao je on.
Portparol glavnog tuzioca Haskog tribunala Florans Artman kazala je agenciji Rojters da postoje "samo glasine", dodajuci da se ta informacija proverava i da jos nema potvrde. "Nadamo se da ce se to dogoditi, zato sto su oni odavno optuzeni (pred Tribunalom)", dodala je Artmanova.
Dopisnik ruske novinske agencije "Itar-tas" iz Rima preneo je juce da je navodno predsednik SRJ Vojislav Kostunica u intervjuu "kosovskoj informativnoj agenciji UPI" izjavio da su Karadzic i Mladic uhapseni.
"Itar-tas" je pod oznakom "hitno" naveo da je "Kostunica rekao da su vlasti u Beogradu pocele proceduru njihove predaje Haskom tribunalu".
Ruska agencija je prenela vest kosovske agencije da je jugoslovenski predsednik saopstio da su "civilne vlasti u Beogradu saradjivale sa Haskim tribunalom".
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica najodlucnije demantuje da je ikada dao izjave o hapsenju Radovana Karadzica i Ratka Mladica, receno je Beti veceras u njegovom kabinetu.
"Jugoslovenski predsednik najodlucnije demantuje takve informacije", naveo je Betin izvor u kabinetu.
Na Kosovu ne postoji novinska agencija "UPI" potvrdjeno je Beti u vise dobro obavestenih izvora u Pristini, koji navode da je taj naziv "izmisljen".
Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic rekao je sinoc da "nista ne zna" o navodnom hapsenju Radovana Karadzica i Ratka Mladica.
"Nemam nikakvih informacija o tome, a sigurno bih bio obavesten da se tako nesto desava", rekao je Zivkovic u telefonskoj izjavi za Frans pres.

Italija ima "poverenje u novu jugoslovensku federaciju"

Italijanski predsednik zavrsio posetu Jugoslaviji

Predsednik Italije Karlo Azeljo Campi zavrsio je sinoc jednodnevnu zvanicnu posetu SRJ tokom koje se sastao sa najvisim saveznim, srpskim i crnogorskim zvanicnicima, a u okviru posete, predstavnici dve vlade potpisali su sporazum o italijanskoj donaciji od 12,9 miliona evra.
Italijanski predsednik se najpre sastao sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom, u Palati federacije.
Nakon potpisivanja sporazuma o donaciji italijanske vlade od 12,9 miliona evra, koja predstavlja deo ukupnih sredstava koje je Italija obecala na Donatorskoj konferenciji za SRJ, Kostunica i Campi su izrazili zadovoljstvo ekonomskom saradnjom dve zemlje.
Kostunica je rekao da je Italija "jedan od vodecih ekonomskih partnera Jugoslavije", a Campi je precizirao da je njegova zemlja "drugi trgovinski partner SRJ" i da zbog toga podrzava razvoj njene trzisne privrede i posebno malih i srednjih preduzeca.
Italija ima "poverenje u novu, obnovljenu jugoslovensku federaciju", izjavio je Campi.
"Do dana danasnjeg Italija je pruzala cvrstu, jasnu podrsku teritorijalnom integritetu i suverenitetu nase drzave, i kad je rec o procesu reforme jugoslovenske federacije, dakle srpsko-crnogorskim odnosima, i kad je rec o Kosovu", kazao je Kostunica.
On je ocenio da Italija ima "jos jasniji stav od drugih evropskih drzava u prilog teritorijalnom integritetu i suverenitetu" SRJ.
Kostunica je jos kazao da bi "bilo lepo" da se sporazum o stabilizaciji i asocijaciji izmedju SRJ i EU potpise u drugoj polovini 2003. godine, kada ce Italija predsedavati unijom i ocenio da je taj rok "realan".
Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je posle susreta sa Campijem, u italijanskoj ambasadi u Beogradu, da je Italija podrzala koncept redukovane, ali efikasne federacije Srbije i Crne Gore.
DJindjic je rekao da je italijanski predsednik podrzao reforme u Srbiji i da je izrazio zadovoljstvo obnovom dijaloga izmedju Srbije i Crne Gore o buducnosti zajednicke drzave.
Na pitanje da li postoji odredjen rok u kojem treba da bude resena sudbina zajednice Srbije i Crne Gore, DJindjic je odgovorio da je ova godina odlucujuca za resavanje tog pitanja i da bi resenje moglo da se ocekuje izmedju marta i juna.
Premijer Crne Gore Filip Vujanovic, koji se u italijanskoj ambasadi odvojeno sastao sa Campijem i zamenikom sefa italijanske diplomatije Robertom Antonioneom, kazao je da je italijanskim zvanicnicima preneo "da krajnje realni razlozi, pragmatizam, a ne emocija opredeljuju Crnu Goru i njenu vlast" da se u dijalogu sa Srbijom zalaze za savez nezavisnih drzava.
Vujanovic je kazao da cilj Crne Gore savez dve nezavisne i medjunarodno priznate drzave, koji bi bio u "funkciji najboljih odnosa Beograda i Podgorice".
"Campi je saopstio stav Italije kao clanice Evropske unije. Zna se koji je to stav, i on ga je saopstio, naravno ukazujuci da dijalogom treba doci do resenja", kazao je Vujanovic.
Italijanski prdsednik sastao se i sa predsednikom Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta Dragoljubom Micunovicem. Prema saopstenju iz skupstine, ti razgovori bili su o daljem unapredjenju odnosa izmedju dve zemlje.
U saopstenju je navedeno da ce Italija i druge evropske zemlje "podrzati Jugoslaviju u teznji da postane clan Evropske unije, kada se za to ispune uslovi".
"Predsednik Campi je istakao da Italija podrzava procese demokratizacije i reformi u Jugoslaviji, pri cemu smatra da posebnu vaznost ima proces rekonstrukcije federacije", dodaje se u saopstenju.
Jugoslovenski premijer Dragisa Pesic razgovarao je sa Campijem o odnosima u federaciji, situaciji na Kosovu, i o bilateralnim odnosima SRJ i Italije.
Iz kabineta saveznog premijera je saopsteno da je Pesic istakao znacaj "uspostavljanja novih federalnih veza" izmedju Crne Gore i Srbije, kao i znacaj resavanja "otvorenih pitanja" Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244.
On je ocenio da je resavanje tih pitanja "od izuzetnog znacaja za stabilnost i prosperitet regiona", a predsednik Italije slozio se sa premijerovim ocenama, navedeno je u saopstenju.
Na kraju posete italijanskog predsednika, u Rektoratu beogradskog univerziteta uvece je odrzana svecanost, na kojoj je predsednik Kostunica izjavio da se jugoslovenska i italijanska vizija Evrope podudaraju skoro u svemu, bez obzira na to koliko SRJ, kao drzava, "objektivno zaostaje u ukljucivanju u evropske integrativne tokove".
Kostunica je rekao da je zajednicka vizija SRJ i Italije "Evropa mira, stabilnosti, ljudskih i gradjanskih prava, socijalne pravde i vladavine zakona, stvarnog i odrzivog razvoja" i Evropa u "kojoj se granice vise ne menjaju, vec polako postaju nevidljive".
Italijanski predsednik zalozio se za ubrzanje "priblizavanja zemalja i naroda jugoistocne Evrope demokratiji, uvazavanju dostojanstva ljudske licnosti i trzisnoj privredi" i naglasio da je "Balkan sastavni deo Evrope".
On je ocenio da je kriza na Balkanu 1992. godine zatekla Evropu i medjunarodnu zajednicu nepripremljene, i da je reakcije Evrope "bila oklevajuca i zakasnela", da bi tek potom ona "pronasla svoju ulogu i znala da govori jedinstvenim jezikom".
"Od trenutka kada su se Evropska unija i Atlantski savez angazovali, odlucno i sa zajednickim namerama, Balkan je otpoceo svoj mukotrpni hod ka normalizaciji", ocenio je italijanski predsednik.
Karlo Azeljo Campi je nakon svecanosti u Rektoratu otputovao u Italiju.

KOSOVO I METOHIJA

Politicki lideri i dalje bez dogovora

U sedistu Misije SAD u Pristini, juce je bez dogovora i naznake da su blizu postizanja kompromisa, zavrsen jos jedan u nizu susreta vodecih kosovskih politickih predstavnika u Skupstini Kosova.
U Pristini je objavljeno da su jos jednom na istom mestu bili stranacki lideri Ibrahim Rugova, Hasim Taci, Rada Trajkovic i Ramus Haradinaj i jos jednom se razisli bez ikakvog sporazuma o formiranju privremene vlasti u pokrajini.
Funkcioner Tacijeve Demokratske partije Kosova (DPK) Fatmir Ljimaj je potvrdjujuci da na skupu nije bilo nikakvog napretka, optuzio Rugovin Demokratski savez Kosova da blokira izbor kosovskih institucija vlasti, nudeci i dalje drugoj i trecoj stranci Albanaca po broju poslanika u Skupstini, samo mesta potpredsednika Vlade i pet ministarskih resora.
Alijansa za buducnost Kosova pozvala je Demokratski savez Kosova i Demokratsku Partiju Kosova i njihove lidere da se konacno dogovore i deblokiraju politicki proces u pokrajini i izbegnu dublju parlamentarnu krizu.
Susreti politickih lidera na Kosovu ucestali su u poslednje vreme, posto medjunarodne Misije u pokrajini koriste veci pritisak da se dogovor o izboru kosovskih institucija vlasti ipak postigne.
Politicka kriza na Kosovu traje od decembra meseca i tri neuspela pokusaja izbora predsednika pokrajine. Jedini i najozbiljniji kandidat za tu funkciju je predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova.

FINSKA STAMPA

Iza ubistva Stamobolica i Curuvije Sluzba bezbednosti

Sluzba bezbednosti Srbije i njen bivsi nacelnik Radomir Markovic odgovorni su za smrt novinara Slavka Curuvije i bivseg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica, pise finski nezavisni dnevnik "Helsingin sanomat".
Najveci finski dnevnik prenos izjavu Zorana Topancarevica, "beogradskog novinara koji sada u Finskoj trazi politicki azil" i koji tvrdi da je "od izvora bliskom samom vrhu Sluzbe bezbednosti" jos februara prosle godine dobio informaciju da je Ivan Stambolic nakon otmice ubijen "i zazidan u most u Novom Sadu".
Ivan Stambolic je poslednji put vidjen kako dzogira u Kosutnjaku 25. avgusta 2000. i od tada nije bilo nikakvih pouzdanih informacija o njegovoj sudbini.
Topencarevic tvrdi da je Stambolic bio kidnapovan, da su ga otmicari drzali sedam ili osam dana, a nakon toga su ga ubili i odneli njegovo telo severno od Beograda.
Zoran Topencarevic, koga list predstavlja i kao bivseg saradnika ubijenog beogradskog novinara Slavka Curuvije, nalazi se u Finskoj od decembra prosle godine.
Topencarevic tvrdi da je od istog izvora (vrh Sluzbe bezbednosti) dobio "detaljne informacije" o ubistvu svog kolege i sefa Slavka Curuvije, prema kojima je Curuviju ubila grupa koju je predvodio "agent sluzbe bezbednosti Mileta Pantelic".
"Pantelic je nestao iz Beograda 1998, ali njegova supruga i dvoje dece jos zive tamo", rekao je Topencarevic. "On je bio pozvan za ovaj zadatak zato sto je bilo tesko pronaci bilo koga drugog da ga obavi, jer je Curuvija imao mnogo prijatelja u sluzbi bezbednosti", dodao je on.
Topencarevic je ubedjen da iza oba ubistva stoje Sluzba bezbednosti Srbije i njen bivsi nacelnik Radomir Markovic, pise list i prenosi njegovu tvrdju da je "najverovatnije Miloseviceva supruga Mirjana Markovic izdala naredjenje za ubistvo Curuvije".
Na pitanje zasto je novinar poput Curuvije, koji je dugo kritikovao rukovodstvo zemlje, ubijen tek u aprilu 1999, a ne ranije, Topencarevic je odgovorio da je on bio "prijatelj Mire i Slobe" i da je "Mira smatrala da ih je izdao".
List takodje pise da je Topencarevic imao problema sa vlastima u proteklih 12 godina, da je vise puta bio hapsen i da je prilikom jednog hapsenja upoznao Miletu Pantelica koji ga je fizicki napao.
Topancarevic kaze da je Curuviju upoznao 1994, navodeci da on sam nikada nije radio za sluzbu bezbednosti.
"Finsko Ministarstvo inostranih poslova izgleda uzima njegovu pricu za ozbiljno. On je nekoliko puta posetio finsku ambasadu u Beogradu, a kada je uredjeno da dobije privatan poziv da poseti Finsku, na osnovu toga izdata mu je viza", pise list.
"Ministarstvo inostranih poslova nije potrosilo nikakav novac na to i takve informacije je nemoguce igde proveriti", kazao je ambasador Finske u Beogradu Hanu Mantivara. "Imamo, ipak, svaki razlog da verujemo da bi njegov zivot mogao biti ugrozen", kazao je on.
Topencarevic je u telefonskoj izjavi za Betu iz Helsinkija rekao da je o ubistvima Curuvije i Stambolica govorio u "Helsingin sanomatu" iako mu je "ponovo zivot ugrozen", ali da je "zbog Curuvije, njegove porodice i samog sebe" duzan da sve ucini da se pocinioci tog ubistva razotkriju".

anketa italijanskog sportskog dnevnika "Gazeta delo sport"

Stojakovic najbolji igrac Evrope u 2001. godini

Jugoslovenski kosarkas Predrag Stojakovic proglasen je za najboljeg igraca Evrope u anketi italijanskog sportskog dnevnika "Gazeta delo sport".
Kako pise beogradski nedeljnik "Vreme", za Stojakovica se opredelio ziri sastavljen od novinara, strucnjaka, igraca, kosarkaskih funkcionera i trenera iz citave Evrope, a rezultate te ankete "Gazeta" je objavila juce.
U intervjuu koji je tim povodom Stojakovic dao danasnjem izdanju "Vremena", Stojakovic se zahvalio svima koji su ocenli da je bio najbolji u Evropi tokom protekle godine, ali i saigracima iz reprezentacije Jugoslavije i Sakramento Kingsa.
"Kosarka je kolektivni sport i koliko god da vredis kao pojedinac bez pomoci ostalih igraca ne mozes napraviti velike rezultate", kazao je Stojakovic, koji je na proslogodisnjem Evropskom prvenstvu proglasen za najboljeg igraca (MVP titula).
On je izjavio da za sada najvise razmislja o NBA ligi i o timu Sakramenta, i da ce se na kraju NBA sezone razmisljati o Svetskom prvenstvu, koje ce se igrati u avgustu u Indijanopolisu.
"Prvo da zavrsimo NBA sezonu kako treba, posle cemo misliti na SP", kazao je Stojakovic, precizirajuci da pod "kao treba" podrazumeva ispunjenje cilja Sakramenta, a to je plasman u finale sa LA Lejkersima.
"Ako izdrzimo do kraja, a ne vidim zasto ne bismo... imacemo dobre sanse da udjemo bar u finale, ako ne i da prestignemo Lejkerse. A onda se zna, titulu ce osvojti prvak 'Zapada', jer se u Zapadnoj konferenciji igra neuporedivo bolja kosarka", kazao je Stojakovic.
Upitan na cemu zasniva optimizam, Stojakovic je rekao da su to pre svega rezultati, ambijent i kvalitet koji imaju Kingsi.
Podsetio je da je Sakramento odlicno igrao i bez Krisa Vebera, i izrazio ocekivanje da ce igrati jos bolje sada kada se Veber vratio u punu formu.
Stojakovic je rekao i da je drugi Jugosloven u redovima Sakramenta, Vlade Divac "izneo ekipu na svojim ledjima dok je Veber bio povredjen".
"Diki (Divac) je cudo od igraca, lider na terenu i van njega, ovde ga svi slusaju kao 'tatu'", dodao je Predrag Stojakovic.
Na pitanje da li ima neki licni cilj u ovoj sezoni, Stojakovic je odgovorio da zeli da zadrzi ili malo poboljsa prosek postignutih poena po utakmici.
"I naravno da stignemo sto dalje u 'plej-ofu'. Titula bi bila 'san snova'", kazao je on.
Stojakovicu je zelja, kako kaze, da igra na glavnom Ol-star (All-star) mecu, ali je naveo da je konkurencija za njegovo mesto izuzetno jaka.
"Ovde se ne pravi razlika izmedju krila i krilnog centra", pojasnio je Stojakovic, izrazivsi nadu da ce ga trener zapadne konferencije ipak pozvati da igra na Ol-star mecu, posto su Garnet, Dankan i Veber vec izabrani, a o jos jednom igracu odlucuje trener.
Prema njegovoj oceni, igraci iz Evrope koji igraju u NBA veoma su dobri pojedinacno, ali su Amerikanci neuporedivo jaci u timskoj igri.
"Vreme" je jos podsetilo da je Stojakovic proglasen za najboljeg igraca Evrope u prosloj godini i u anketi italijanskog mesecnika za kosarku "DJiganti del Basket".

KOSARKA - NBA

Stojakovic najefikasniji u pobedi Kingsa nad Denverom

Jugoslovenski kosarkas Predrag Stojakovic bio je najefikasniji igrac Sakramenta, u pobedi tog NBA tima nad Denverom od 112:107.
Stojakovic je igrao 43 minuta, postigao 29 poena, a zebelzio je i osam skokova. Pored njega, odlican je bio i Kris Veber koji je pobedi doprineo sa 21 poenom, 12 skokova i devet asistencija.
Drugi Jugosloven u Sakarmentu, Vlade Divac je za 20 minuta u igri postigao devet poena i u skor upisao tri skoka. Najefikasniji u mecu bio je igrac porazenog Denvera, Lafrenc, koji je postigao 30 poena.
Predrag Stojakovic ce drugu godinu zuastopno nastupiti u predigri "all star" meca NBA zvezda u Filadelfiji. As Sakramento Kingsa ce se takmiciti za titulu najboljeg trojkasa protiv Veslija Persona, Stiva Nesa, Kventina Ricardsona, Majka Milera i Stiva Smita. Prosle godine, Stojakovic je u takmicenju najboljih sutera trojki zauzeo drugo mesto iza Reja Alena.

SRJ - CESKA

Pesic i Zeman protiv promena granica u SRJ i na Balkanu

Jugoslovenski premijer Dragisa Pesic i predsednik ceske vlade Milos Zeman zajedno su juce konstatovali da bi promene granica SRJ, kao i druge promene granica na Balkanu, mogle da imaju dalekosezne negativne posledice, te da Ceska Republika (CR) podrzava ocuvanje celovitosti i teritorijalni integritet SRJ.
Na zajednickoj konferenciji za novinare u beogradskoj Palati Federacije, Pesic je rekao da se podrska CR ispoljava kroz primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i da ta zemlja smatra da su Kosovo i Metohija sastavni deo SRJ.
"Sva pitanja koja su u ovom momentu tamo neresena teba resavati shodno Rezoluciji 1244 i njenom doslednom primenom", rekao je Pesic prenoseci zajednicki stav.
Dvojica premijera su uvereni u uspesnost misije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane kada se radi o razgovorima izmedju Srbije i Crne Gore.
Jugoslovenski premijer je rekao da su odnosi SRJ i CR "u usponu ali da (jos uvek) nisu na onom nivou koliko pruzaju potencijali i privrede dveju zemalja".
"Dogovorili smo se da vrlo brzo resimo sve zakonske i institucionalne poslove koji su nuzan uslov za uspesniju i bolju privrednu saradnju izmedju dve zemlje", rekao je Pesic.
Prema njegovim recima, u danasnjim razgovorima pokazano je izuzetno interesovanje "za brzi, bolji i uspesniji privredni odnos izmedju Ceske Republike i SR Jugoslavije".
Jugoslovenski premijer je rekao da je veoma znacajno sto je danas dogovoreno da treba da budu otklonjene prepreke i poteskoce koje se pojavljuju u tekucim odnosima ekonomske saradnje izmedju privreda dve zemlje.
Ispoljena je i spremnost ceske vlade da ucestvuje u rekonstrukciji jugoslovenske privrede, bilo da se to odnosi kroz angazovanje u Paktu stabilnosti za jugoistocnu Evropu ili kroz direktno ucesce ceske privrede finansiranjem i realizacijom konkretnih projekata.
Pesic i Zeman su se slozili da protiv medjunarodnog terorizma najmocnije zemlje sveta treba da se bore na "sinhronizovan i koordiniran nacin", kao i da SRJ i CR vec daju pun doprinos toj borbi.
Izrazeno je i zalaganje dvojice premijera za "doslednost i ujednacavanje kriterijuma u tretiranju svih teroristickih akcija i njihovih pocinilaca, ma gde oni delovali i ma gde se takve akcije odigravale".
Zeman je izjavio da su u ceskoj delegaciji bili i ceski ministar industrije i trgovine, ministar saobracaja, telekomunikacija i veza i ministar poljoprivrede. "To ukazuje", rekao je on, "na oblasti u kojima bi poslovni ljudi iz Ceske mogli da ucestvuju kada je rec o rekonstrukciji Jugoslavije, a to su energetika, saobracaj i poljoprivreda".
Premijeri su potpisali sporazum o saradnji izmedju Ministarstava inostranih poslova SRJ i CR a potpisan je i ugovor izmedju dve zemlje o socijalnom osiguranju.
Razgovarano je i o osiguranju i garancijama ceskog izvoza u SRJ, rekao je Zeman i dodao da se bilateralni razgovori nastavljaju.

CRNA GORA - SAD

DJukanovic razgovarao sa Montgomerijem

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic razgovarao je juce sa ambasadorom SAD u SR Jugoslaviji Vilijemom Montgomerijem o pregovorima Beograda i Podgorice o buducnosti odnosa Srbije i Crne Gore, saopsteno je iz DJukanovicevog kabineta.
DJukanovic je tom prilikom "konstatovao da su i razgovori na ekspertskom nivou za Crnu Goru bili korisni".
Ti razgovori su omogucili ne samo ravnopravan tretman crnogorske platforme "vec i prezentaciju argumenata znacajnih za gradjane Srbije i Crne Gore", kazao je DJukanovic.
Crnogorski predsednik je ponovio da se referendum u Crnoj Gori "namece kao neminiovnost i da bi bilo neracionalno prolongirati konacno resenje".
Sagovornici su konstatovali da je u tom procesu najvaznije eliminisati tenzije i obezbediti ucesce svih relevantnih subjekata.

CRNA GORA - Vilijam Montgomeri:

Uskoro nastavak razgovora o odnosima u SRJ

Americki ambasador u Jugoslaviji Vilijam ce razgovori najvisih zvanicnika Crne Gore, Srbije i savezne vlasti o preuredjenju odnosa u SRJ najverovatnije biti nastavljeni za nedelju dana.
"Sa Beogradom i predstavnicima Evropske unije vode se razgovori o buducnosti federacije. Ovi razgovori ce se nastaviti otprilike kroz nedelju dana", izjavio je Mongomeri novinarima po okoncanju razgovora sa crnogorskim zvanicnicima.
On je razgovarao sa crnogorskim predsednikom Milom DJukanovicem, liderima Socijalisticke narodne partije i Narodne stranke Predragom Bulatovicem i Draganom Socem, kao i sa politickim liderom Liberalnog saveza Miodragom Zivkovicem.
Americki ambasador je kazao da su ga interesovali "utisci politickih partija o napretku tih razgovora (o preuredjenju odnosa u SRJ) i njihove procene daljih koraka".
On je kazao da je s crnogorskim predsednikom razgovarao i o saradnji Crne Gore sa Haskim tribunalom. Naglasio je da SAD pridaju toj saradnji veliki znacaj.
Montgomeri je kazao da su to bile "manje vise rutinske konsultacije", kojima je prisustvovao i americki ambasador za ratne zlocine Pjer Prosper.
Americki ambasador rekao je da se interesovao i za situaciju u Crnoj Gori posle novogodisnjih i bozicnih praznika.
"Zeleo sam da se upoznam i sa raspolozenjem koje vlada u Crnoj Gori posle nedavne proslave Nove godine i kako ga politicke partije ocenjuju," naveo je Mongomeri.

CRNA GORA - PREDRAG BULATOVIC:

Pomoc SAD Crnoj Gori nije podrska za nezavisnost

Predsednik opozicione crnogorske Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic izjavio je danas da pomoc koju SAD pruza Crnoj Gori nije podrska nezavisnosti te republike.
Bulatovic je, nakon razgovora sa americkim ambasadorom u SRJ Vilijemom Montgomerijem u Podgorici, rekao da je stav SAD o preuredjenju odnosa u Jugoslaviji nepromenjen, a to je "demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji".
"To znaci da nema mesta nagadjanjima i spekulacijama, posebno nekih politickih krugova iz separatistickog bloka, da Amerika ima neki tajni plan i da se iz te americke pomoci moze izvuci takav zakljucak", rekao je lider SNP agenciji Beta.
On je kazao da je americka pomoc Crnoj Gori smanjena sa proslogodisnjih 89 na sadasnjih 60 miliona dolara.
Bulatovic je dodao da mu je "stavljeno na raspolaganje da pogleda strukturu te pomoci i da ce mu se omoguciti razgovor sa predstavnicima americke administracije o tome kako ce se ta pomoc koristiti".
Prema njegovim recima, eventualna rasprava o referendumu u Crnoj Gori moze se voditi samo uz ucesce medjunarodne zajednice.
Predsednik SNP je naveo da je zajednicki konstatovano da je stanje u crnogorskim medijima "izuzetno lose", jer su oni pristrasni i vecina je vezana za crnogorske vlasti.
"Obavestio sam gosta da se pod okriljem rezima stvara poseban medijski pul i da odredjeni ljudi iz rezima kontrolisu cak i pojedina strana glasila u Crnoj Gori", rekao je Bulatovic.

SLOBODAN KRAPOVI PODNEO OSTAVKU

Velimir Radojevicnovi ministar odbrane

Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore predlozila je Velimira Radojevica za novog ministra odbrane SRJ, umesto Slobodana Krapovica koji je podneo ostavku iz "zdravstvenih razloga".
Poslanici SNP-a u saveznom parlamentu negirali su juce u izjavi novinarima da je Krapoviceva ostavka usledila zbog neslaganja sa stavovima nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojse Pavkovica. Radojevic je bio ministar bez portfelja u vladi Zorana Zizica.

AUTONOMIJA VOJVODINE - zoran DJinDJiC:

Omnibus zakon je prvi korak u vracanju autonomije

Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je da je omnibus zakon samo prvi korak u vracanju autonomije Vojvodini. "To je prvi korak, to je dobar pocetak, ali i ja mislim da to nije dovoljno. Testiranjem rezultata omnibus zakona videce se da su institucije u Vojvodini sposobne da autonomno obavljaju posao", rekao je DJindjc novosadskom "Gradjanskom listu".
On je kazao da ce za omnibus zakon u Skupstini Srbije glasati svi partneri Demokratske stranke u Vladi Srbije i izrazio uverenje da ce to biti dovoljno da zakon prodje.
"Ukoliko to ne bude dovoljno, sasvim sigurno za to nece biti odgovorna Vlada Srbije", rekao je DJindjic i odbacio pretnje predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Canka da ce vojvodjanske stranke, u slucaju da omnibus ne prodje, uskratiti podrsku republickoj vladi.
"To znaci da ce on (Canak) da ide sa radikalima, SPS-om i DSS-om. Ako to moze da objasni sebi i svojim biracima, neka tako uradi", kazao je DJindjic.
On je optuzio Canka i lidera Reformista Vojvodine Miodraga Isakova da pokusavaju da "polarizuju Vojvodinu kao Crnu Goru, na temu samostalnost ili okupacija".
"To je paradiranje, koje je prilicno neodgovorno. Vazni su rezultati, a ne scenografija, jer mi treba polako da uverimo javnost u Srbiji da autonomija Vojvodine nije nista lose za drzavu, vec naprotiv da ce drzava biti cvrsca kroz decentralizaciju", ocenio je DJindjic.
On je kao "komicnu" oznacio najavu pojedinih vojvodjanskih stranaka da ce raspisiati referendum o zastiti pokrajinske imovine i dodao da referendum o takvim pitanjima nije moguc.
DJindjic je odbacio optuzbe Nenada Canka da je postojala bolja ponuda za kupovinu Beocinske fabrike cementa (BFC) od ponude francuske kompanije "Lafarz", koja je pobedila na medjunarodnom tenderu.
"Od 'Lafarza' nije bilo boljeg ponudjaca. Slucajno je rec o najvecem i najuglednijem proizvodjacu cementa na svetu, a cinjenica da ste klevetali takvu kompaniju dovela je do obaranja cene BFC-a. Cena koju smo postigli na tenderu niza je od one koju smo dogovorili u junu, upravo zahvaljuuci neodgovornim izjavama politicara", ocenio je DJindjic.

NACIONALNA STEDIONICA - DinkiC:

Ne koristi se informacioni sistem ZOPa

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je da, prema njegovom saznanju, novoosnovana Nacionalna stedionica ne koristi informacioni sistem Zavoda za obracun i placanja, pa taj sistem i nije unet u njen kapital.
"Stedionica koristi potpuno novi softver kupljen pre Nove godine", rekao je Dinkic agenciji Beta.
On je dodao da je moguce da u nekoj kasnijoj fazi, ukoliko Stedionica bude koristila informacioni sistem ZOP-a, taj sistem dokapitalizacijom bude unet kao nenovcani deo kapitala Stedionice.
"Poslovni prostor ZOP-a u dve filijale, gde za sada radi Stedionica, iznajmljen je po trzisnoj ceni", rekao je guverner i dodao da postoji ideja da se poslovni prostor ZOP-a "kad bude i ukoliko bude koriscen u nekoj kasnijoj fazi" u Stedionicu unese kao nenovcani kapital.
Guverner je skrenuo paznju da je centrala ZOP-a u vlasnistvu savezne drzave, a neke filijale u vlasnistvu Republike Srbije.
"Medjutim, Stedionica nece koristiti samo poslovni prostor ZOPa nego ce iznajmljivati i poslovni prostor banaka u stecaju", rekao je Dinkic.
On je kazao da buduca vizija vlasnicke strukture Nacionalne stedionice izgleda ovako: Evropska banka za obnovu i razvoj i nemacka Sparkase, ako budu zainteresovane, 30 odsto, Vlada Srbije 30 odsto i ostali akcionari 30 odsto.
"Plan je da se akcije prepuste trzistu i to ne samo postojece nego i po osnovu dokapitalizacije", rekao je Dinkic.
Guverner je rekao da je Sparkase dosad Nacionalnoj stedionici pruzala konsultantske usluge u obuci kadrova, upravljanju rizikom, obuci personala na salterima, kreditiranju.
Nacionalna stedionica je otvorena u ponedeljak. Zasad radi u delu poslovnog prostora beogradskih filijala ZOP-a Palilula i Stari grad, a do kraja godine je najavljeno otvaranje filijala u 25 gradova Srbije.
Stedinica ima 13 osnivaca koji su, kako je saopsteno, obezbedili osnivacki kapital od 5,2 miliona dolara.

KOSOVSKA STAMPA - Zeri:

U Koaliciji Povratak formirane tri struje

Pristinski dnevnik na albanskom jeziku "Zeri" tvrdi da su se unutar srpske koalicije "Povratak", koja ima 22 poslanika u Skupstini Kosova, oformile tri struje koje imaju razlicite stavove o glasanju za predsednika Kosova u parlamentu.
List pise, pozivajuci se na "pouzdane izvore", da je formiranje tri grupacije unutar srpske koalicije primeceno i prilikom susreta poslanika "Povratka" sa jugoslovenskim i srpskim zvanicnicima u Beogradu.
Tri struje predvode tri vodeca srpska poslanika - Rada Trajkovic, Oliver Ivanovic i Gojko Savic, pise "Zeri".
Prva grupacija unutar "Povratka" je za to da poslanici te koalicije glasaju za predsednika Kosova bez vecih uslovljavanja, jer smatraju da u postizbornom procesu mogu postici politicki dogovori oko pitanja koja preokupiraju Srbe sa Kosova, navodi "Zeri".
Druga struja u koaliciji zalaze se za to da glasanje srpskih poslanika za predsednika bude uslovljeno prethodnim politickim sporazumom kojim bi "Povratak" mogao da opravda svoje ucesce u glasanju, pise list.
Treca grupa se, kako navodi "Zeri", protivi svakom ucescu srpskih poslanika u procesu izbora, zbog cinjenice da Beograd nikada nije podrzao instituciju predsednika Kosova koju smatra elementom drzavnosti.
Takve podele u "Povratku", tvrde izvori lista "Zeri", poticu od beogradskih politicara koji, kako pise dnevnik, imaju svoje kalkulacije.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica, pise list, ima podrsku najveceg broja poslanika "Povratka" koji se protive ucescu Srba u izboru predsednika.
"Zeri" ocenjuje da, "po svim izgledima", Kostunica ocekuje da za srpsku pomoc u prevazilazenju sadasnje parlamentarne blokade, zauzvrat od Zapada dobije odredjene ustupke.
"Bilo kako bilo, jasno je da za sada 'Povratak' ostaje na svojim pozicijama i da srpski poslanici nece podrzati kandidaturu Ibrahima Rugove za predsednika Kosova", pise "Zeri".

KOSOVO I METOHIJA

Ideja o tehnickoj vladi sve prihvatljivija

Pristinska stampa na albanskom jeziku pise da je tokom jucerasnjih razgovora sefa americke kancelarije u Pristini Dzona Menzisa i lidera parlamentarnih stranka bilo reci o svim mogucim modelima kosovske vlade - od koalicije stranka do tehnicke vlade.
Dnevnik "Koha Ditore" pise da su u sinocnjim razgovorima Menzisa i lidera Demokratskoga saveza Kosova Ibrahima Rugove, Demokratske partije Kosova Hasima Tacija, Alijanse za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja i sefa poslanickog kluba srpske koalcije "Povrartak" Rade Trajkovic, izneseni kontroverzni predlozi i pomenuta mnoga imena za najvise funkcije u pokrajini.
Prema pisanju lista, na tom sastanku je najvise potencirana cinjenica da Rugova i Taci treba da odustanu od kandidature za najvise funkcije na Kosovu.
Medjunarodni predstavnici su tokom sinocnjih razgovora, kao neutralno resenje, za premijera Kosova predlozili univerzitetskog profesora i istaknutog ekonomistu Muhameta Mustafu, ali je on, kako se saznaje, privremeno odbio takvu ponudu, navodi "Koha ditore".
Dnevnik "Zeri" pise da je medjunarodnim krugovima u Pristini ideja o formiranju tehnicke vlade na Kosovu sve prihvatljivija i navodi da su kandidati za predsednia takve vlade Muhamet Mustafa i Isa Mustafa. List navodi da ce se razgovori o formiranju kosovske vlade nastaviti u sedistu americke kancelarije u Pristini ali na nizem nivou.
Dnevnik "Bota sot" objavljuje ekskluzivan intervju sa vrsiocem duznosti sefa UNMIK-a Carlsom Brejsoom koji je rekao da je od vlade SAD dobio uveravanja da ce podrzati njegove napore na normalizaciji i obnovi Kosova.
On je, medjutim, upozorio na opasnost da narod Kosova izgubi simpatije i podrsku medjunarodne zajednice, ukoliko kosovski lideri ne uspeju da stvore koalicionu vladu.

KOSOVSKA Mitrovica:

Agonija jedine bolnice za Srbe na Kosovu

U jedinoj zdravstvenoj ustanovi na Kosmetu u kojoj mogu da se lece Srbi, zalihe lekova i sanitetskog materijala su na izmaku, vode za pice nema gotovo godinu dana, ceste su restrikcije struje i kvarovi na agregatu za napajanje elektricnom energijom.
Ziro racun bolnice blokiran je gotovo dva meseca.
U zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici vise od mesec dana traje agonija zbog promene rukovodeceg tima - direktora, dr. Milana Ivanovica, predsednika Upravnog i Nadzornog odbora, Marka Jaksica i Duske Ristic i svih clanova oba odbora.
Novi direktor treba da bude doktor Milan Jakovljevic, predsednik Upravnog odbora Nikola Kabasic, a predsednik Nadzornog odbora DJordje Karamarkovic.
"Necemo dozvoliti da nam kadrovsku politiku u bolnici vode pojedinci cije su namere lose", rekao je agenciji Beta Milan Ivanovic. On je dodao da nije dobio nikakvo resenje da je razresen duznosti direktora.
"I da sam dobio takav dokument smatrao bih ga nevazecim, jer odluku o postavljenju i smenjivanju direktora moze da donese samo ministar za zdravlje, a ne njegov zamenik," rekao je Ivanovic.
On je ocenio da je po sredi "revansizam pojedinaca koji su sebi dali pravo da kroje kadrovsku politiku i uticu da budu smenjeni ljudi koji imaju podrsku kolektiva, kolegijuma nacelnika, zasluzni su za opstanak bolnice i severne Kosovske Mitrovice, a jedini im je greh sto nisu prihvatili da glasaju na novembarskim izborima".
"Ovakva kadrovska politika vodi Srbe u dalje podele i sukobe, slabi bedem odbrane severnog Kosova, jer na funkcije dolaze poslusni, a ne sposobni," rekao je Marko Jaksic.
On je optuzio Olivera Ivanovica da se tako sveti za to sto je smenjen sa celnih funkcija u regionalnom i opstinskom odboru Srpskog nacionalnog veca.
Novoimenovani direktor, Milan Jakovljevic, smatra da je njegovo imenovanje legalno, ocekuje da ce preovladati razum i da ce uskoro moci da preuzme funkciju koja mu je poverena.
Nikola Kabasic takodje veruje da ce, bez obzira na pritiske, i on po odluci ministarstva preuzeti duznost predsednika Upravnog odbora i obavljati je u skladu sa zakonom.
I jedno i drugo rukovodstvo bolnice cesto putuju u Beograd i po povratku tvrde da su dobili podrsku najvisih jugoslovenskih i srpskih zvanicnika.
Gradjani i radnici zdravstvenog centra nemaju razloga da im ne veruju, ali tvrde da bi o tome trebalo da se razgovara tamo gde je i mesto za to - u samom Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici.
Slavica Radulovic
Kosovske Mitrovica

KOSOVO - UNMIK

Susret Brejsou sa Covicem

Vrsilac duznosti sefa civilne Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Carls Brejsou i drugi zvanicnici medjunarodnih misija u pokrajini sastace se pocetkom naredne nedelje u Beogradu sa potpredsednikom Vlade Srbije zaduzenim za Kosovo i Metohiju Nebojsom Covicem, najavljeno je danas u Pristini.
Portparol UNMIK-a Suzan Manuel je tim povodom izjavila da Brejsou i drugi zvanicnici medjunarodnih Misija na Kosovu u Beograd stizu u ponedeljak, kako bi sa predstavnicima vlasti Srbije i Jugoslavije razmatrali povratak raseljenih, rasvetljavanje sudbine nestalih, zatvorenika, funkcionisanje zeleznickog saobracaja i druga pitanja.
Komentarisuci najavljeni plan vlasti u Beogradu da ce formiranjem posebnog Fonda otkupljivati imovinu raseljenih Srba na Kosovu, Manuel je rekla da ne postoji zakon koji zabranjuje kupovinu imovine osoba ili sire etniteta.

KRIMINAL U BEOBANCI

Perucic dao aranzmanske kredite vredne 41 milion maraka

Beobanka je za vreme dok je na njenom celu bio Zlatan Perucic dodelila 602 aranzmanska kredita u ukupnom iznosu od 41 milion maraka, a svi krediti su dati mimo propisa o Poslovnoj politici banke, utvrdila je Unutrasnja kontrola te banke.
Unutrasnja kontrola je u izvestaju uradjenom pocetkom 2001. godine zatrazila od direktora Beobanke da pokrene krivicnu i materijalnu odgovornost Zlatana Perucica, Urosa Blazica i drugih direktora koji su ucestvovali u donosenju odluka koje su ostetile banku.

Na osnovu krivicne prijave koja je podneta Okruznom javnom tuzilastvu, pre nekoliko meseci stigao je odgovor da nema osnova za pokretanje krivicne odgovornosti po osnovu navedenih dela.
Aranzmanski stambeni kredit iz sredstava Beobanke dobio je Mihalj Kertes u iznosu od 600.000 dinara za adaptaciju stana po kursu 3,3 dinara za nemacku marku, Kontic Radoja Slobodan, sin bivseg premijera SRJ, u iznosu od 130.000 po kursu od 3,3 za nemacku marku, kao i bivsi ministar kulture Srbije Nada Popovic Perisic u iznosu od 200. 000 dinara za adaptaciju stana.
Vladan Kutlesic je dobio kredit u iznosu od 43.880 dinara po kursu od 3,3 za otkup stana, bivsi golman Partizana Ivan Curkovic dobio je gotovinski kredit 27. maja 1999. godine u iznosu od 1,86 miliona dinara, bez ucesca, ziranata i hipoteke.
Unkovic Aleksandra Slobodan dobio je kredit Beobanke 30. juna 1995. godine bez depozita vredan 236.000 dinara, sadasnji ekonomski savetnik predsednika SRJ Danijel Cvjeticanin dobio je kredit 10. jula 1995. godine za adaptaciju stana, bez hipoteke i depozita. Na drugi kredit koji je dodeljen Nadi Popovic Perisic 25. januara 1996. godine u iznosu od 380.230 dinara po kursu dinara za nemacku marku od 3,3 zirant je bio Borislav Milacic.
Kredite je dobio i veliki broj direktora Beobanke, njihovih sinova, vozaca direktora i drugi uglavnom bivsi funkcioneri Socijalisticke partije Srbije i Jugoslovenske udruzene levice. Aranzmanski kredit je, prema Poslovnoj politici Beobanke, kredit koji ima pravo da dodeli direktor banke u izuzetnim slucajevima i kada je to od posebnih interesa za Beobanku.
Unutrasnja kontrola je konstatovala da su svi krediti odobreni cak mimo uslova i u suprotnosti sa ovlascenjima iz dela Poslovne politike pod nazivom "Aranzmanski krediti".
Od svih partija kredita njih 73 procenta je isplaceno gotovinski "na ruke", sto je takodje mimo propisa banke, kao i cinjenica da je 96,6 procenata odobreno bez depozita, ili ucesca cime je ozbiljno ugrozen finansijski potencijal banke, pise u izvestaju.
"Iz odluka o odobravanju i iz dosijea kreditnih partija moze se zakljuciti da nisu u pitanju bile 'izuzetne' situacije i 'posebni' interesi Beobanke, vec naprotiv", navodi se u izvestaju Unutrasnje kontrole Beobanke.
Bivsi zaposleni Beobanke tvrde da su korisnici stambenih kredita imali mogucnost da otkupe marke na salteru banke po kursu Narodne banke Jugoslavije, koji je cesto po nekoliko puta bio nizi od realnog kursa koji se formirao na ulici.
U izvestaju kontrole pise da je Perucic vrsio niz "nezakonitosti i zloupotreba" polozaja jer je u nekim slucajevima doneo odluke koje su uslovile da fakticki Beobanka, iz svojih sredstava, odobri i otplacuje kredite.
Unutrasnja kontrola je zatrazila da se provere podaci navedeni u zahtevima za dobijanje kredita o visini licnih dohodaka i kreditnim sposobnostima zajmotrazioca i ziranata i ako se utvrdi da su podaci neistiniti sto je, prema misljenju kontrolora gotovo sigurno, da se zatrazi isplata kredita u celosti jer su time zajmotrazioci ucinili krivicno delo.