BICE TO federacija posebnog tipa... - VOJISLAV KOSTUNICA:
Ocekujem da Momcilo Perisic podnese ostavku
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je juce da ocekuje da potpredsednik Vlade Srbije Momcilo Perisic podnese ostavku na tu funkciju, nakon sto je osumnjicen za spijunazu u korist Sjedinjenih Americkih Drzava.
Na konferenciji za novinare Kostunica je rekao da je "frapiran saznanjem da podaci iz Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) cure" i da je u slucaju Perisic rec o "konkretnim materijalima".
Ceo slucaj on je nazvao "spijunskom aferom neslucenih razmera koja potresa drzavu" i dodao da je "opasna teza da je briga o bezbednosti zemlje paranoja".
"Ocekujem i ima osnova za ta moja ocekivanja, da Perisic podnese ostavku i da stvar prepustimo pravosudnim organima. O tome se ne moze raspravljati na sednici Predsednistva DOS Drzava ne moze biti na prodaju i izlazak zemlje iz izolacije ne znaci da drzava prestaje da bude drzava", rekao je Kostunica.
Upitan da li stoji iza zahteva svoje partije - Demokratske stranke Srbije da premijer Srbije Zoran DJindjic podnese ostavku na funkciju predsednika vlade, Kostunica je rekao da "vlada mora da podnese neke konsekvence".
"Ako ne bi doslo do Perisiceve ostavke ili razresenja, onda se, naravno, otvara i pitanje cele vlade", rekao je Kostunica.
Na pitanje da li je bio obavesten da je Perisic bio pracen, Kostunica je odgovorio da je "znao da postoji nesto", i da je bio "frapiran saznanjem da podaci iz GS VJ cure".
Kostunica je rekao da su glavne primedbe upucene na to da drzavni funkcioneri nisu bili na vreme obavesteni, isticuci da ne zna za slucaj da organi bezbednosti obavestavaju javnost o svom operativnom radu.
"U najvecoj meri postupak (hapsenja) bio je korektan. Kada je rec o informisanju (drzavnih funkcionera) to je trebalo da ide brze", rekao je jugoslovenski predsednik.
On je priznao da je bilo propusta prilikom hapsenja Perisica i americkog diplomate Dzona Dejvida Nejbora. "Na zalost, u ovaj slucaj nepotrebno i neodgovorno ukljuceno je i ime stranog diplomate sa kojim je Perisic bio u konktatku. To je uradjeno pogresno i ja bih najvise voleo da se nije saopstilo ni ime tog diplomate, niti zemlje iz koje je", rekao je Kostunica.
Upitan da li ce neko iz Vojske Jugoslavije odgovarati zbog toga sto je objavljeno ime americkog diplomate, Kostunica je rekao da ce biti "ispitane jos neke okolnosti" i najavio sednicu Vrhovnog saveta odbrane za nekoliko dana.
O tome kako funkcionise sluzba bezbednosti VJ, Kostunica je rekao da je "sluzba bezbednosti VJ sistem u okviru sebe", ali i da nacelnik Generalstaba rukvovodi celom vojskom. Sluzbe imaju odredjeni stepen samostalnosti u svom radu, rekao je Kostunica.
On je podvukao da je Jugoslaviji "veoma stalo" da ima dobre odnose sa SAD i dodao da ce biti ucinjeno sve da se "ova afera ne odrazi na bilateralne odnose dve zemlje".
Prema dosadasnjim uveravanjima, uveren sam da nece biti implikacija na dosadasnje odnose, dodao je jugoslovenski predsednik.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je danas da ce se povuci sa te funkcije ako sporazum o novim odnosima Srbije i Crne Gore ne bude potvrdjen u parlamentima republika i u saveznoj skupstini.
"Sporazum nagovestava da je proces dezintegracije na podrucju bivse Jugoslavije i na Balkanu zaustavljen. On je doneo veliko olaksanje i u nasoj zemlji, posebno u Crnoj Gori, ali i na Balkanu i u Evropi", rekao je Kostunica na konferenciji za novinare.
On je rekao da ga na "potpisivanje sporazuma niko nije pritiskao" i porucio da ce se povuci sa funkcije "ukoliko predstavnici naroda budu imali drugaciji sud nego sto je to na papiru od 14. marta" (sporazum Srbije i Crne Gore).
Kostunica, koji je po struci pravnik, rekao je da ce buduca zajednicka drzava biti "federacija posebnog tipa".
"Izmedju zivota i smrti opredelili smo se za zivot. Izabrali smo kompromisno i jedino moguce resenje, koje ce smanjiti napetosti i harmonizovati nase odnose uz pomoc EU", rekao je jugoslovenski predsednik.
On je sporazum nazvao "vestinom moguceg".
Na pojedina misljenja da je rec o "drzavi-probi", Kostunica je rekao da je "bolja i drzava-proba, nego nedrzava ili razbijena drzava".
On je ocenio da Srbija i Crna Gora sada imaju "istorijsku" sansu da urede svoje odnose na potpuno nov nacin, izvlaceci pouke iz ranijih gresaka i zabluda.
IZBORI NA JUGU SRBIJE
Potpisan sporazum o principima odrzavanja izbora
Sporazum o osnovnim principima za odrzavanje prevremenih opstinskih izbora na jugu Srbije u junu ove godine potpisan je juce u zgradi Vlade Srbije u Beogradu.
Sporazum su potpisali potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic predsednik opstine Presevo Riza Halimi i sef Misije OEBS-a u SRJ Stefano Sanino.
Izbori ce biti odrzani "sredinom juna", rekao je Sanino.
Sporazum predvidja redefinisanje izbornih jedinica u opstinama na jugu Srbije, azuriranje birackih spiskova prema popisu stanovnistva koji ce biti odrzan od 1. do 15. aprila i puno ucesce lica sa pravom glasa, ukljucujuci raseljene.
"Ne moze biti ravnopravna izborna jedinica u kojoj imate 300 biraca sa izbornom jedinicom sa 2.000 biraca", objasnio je Nebojsa Covic.
"U sporazumu se priznaje potreba odrzavanja izbora radi uravnotezenije zastupljenosti albanske i romske zajednice u organima lokalne samouprave", kao i potreba redefinisanja granica izbornih jedinica, kako bi se bolje predstavio sastav lokalnog stanovnistva, rekao je Sanino.
On je najavio formiranje zajednicke radne grupe koja ce pomagati u procesu pripreme izbora, kao i da ce OEBS nadgledati proces izbora.
"To je veoma znacajan korak prema daljoj normalizaciji situacije u regionu, koji pokazuje spremnost Vlade Srbije da se postara za specificne potrebe i zahteve albanske zajednice i spremnost albanske zajednice da ucestvuje u politickim procesima u zemlji", kazao je Sanino.
Covic je najavio da ce se sporazum sprovesti u nekoliko faza, od kojih je prva provera i azuriranje birackih spiskova, sto je vec u toku.
On je kazao da ce uslediti i razgovori eksperata o granicama izbornih jedinica, kao i popis stanovnistva "u citavoj zemlji, a specificnosti su vezane za jug Srbije".
"Na tom prostoru imamo deo interno raseljenih lica koja se jos nisu vratila... i u nasoj tehnologiji popisa napravicemo pristup da se sva lica koja su zivela na tom prostoru, a nisu se vratila, takodje popisu", rekao je Covic.
Nakon popisa, "sledi konacni dogovor o izbornim jedinicama i svemu sto predstavlja predizborne aktivnosti", rekao je on.
Uz pomoc OEBS-ove registracije stanovnistva Kosova, proverice se da li su raseljena lica vec glasala na kosovskim izborima. "Ko je glasao na Kosovu, glasao je na Kosovu i ne moze dvaput da se glasa", rekao je Covic.
Izbori ce biti odrzani po dosadasnjem Zakonu o lokalnoj samoupravi, kazao je Covic. "To je mozda izazvalo odredjene nesporazume, kada je Vlada Srbije donela odluke o privremenim merama... kao mogucnosti da se obezbedi institucija prevremenih lokalnih izbora", rekao je on.
"Zato smo to uradili sa onakvim orocavanjem vremena i vezivanjem da to bude negde do 25. aprila, upravo zato sto nas je uhvatio period promene starog u novi izborni zakon", objasnio je Covic.
Riza Halimi je ocenio da ce sporazum omoguciti da "sa vecom uspesnoscu da resavamo ogromne probleme sa kojima se jos stanovnistvo na ovom prostoru suocava".
"Mislim da ce se konacno omoguciti Albancima u Bujanovcu i Medvedji da budu proporcionalno zastupljeni u lokalnim strukturama vlasti, a takodje smatram vaznim i popis stanovnistva jer u kratkom vremenu koje nam je preostalo moramo resiti problem povratka prilicnog broja ljudi koji jos borave na Kosovu, koji su raseljeni jos 1999. godine", kazao je Halimi, koji je to ocenio kao "vazno pitanje".
Na pitanje da li ce uci u Vladu Srbije, Halimi je odgovorio da je u razgovoru sa premijerom Zoranom DJindjicem planirano da se ovog meseca odrze dodatne konsultacije i izrazio uverenje da ce se, "shodno rezultatima koje cemo imati u resavanju i drugih problema koji su trenutno aktuelni, stvoriti potrebna politicka klimu da bi se i nas predstavnik ukljucio u rekonstruisanu vladu".
"Tada cemo verovatno razgovarati i oko licnosti koja bi eventualno obavljala tu funkciju", kazao je Halimi.
PREMIJER SRBIJE ZORAN DJINDJIC:
Trazim ostavku od Momcila Perisica
Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je juce da je od potpredsednika republicke Vlade Momcila Perisica zatrazio da podnese ostavku.
Zatrazio sam od njega ostavku da bi se njegova odgovornost utvrdila u pravosudnom postupku i istovremeno da ceo slucaj ne opterecuje Vladu Srbije, rekao je DJindjic na konferenciji za novinare.
Organi vojne bezbednosti privele su Perisica i jos dva jugoslovenska drzavljana i jednog americkog diplomatu 14. marta. Vojno pravosudje sumnjici Perisica za spijunazu u korist SAD.
DJindjic je rekao da ce Perisic saopstiti stav, a u slucaju da odbije zahtev, premijer Srbije je rekao: "Bice nam zao ali cemo predloziti skupstini razresenje".
On je zatrazio i da se utvrdi odgovornost za, kako je naveo, propuste u radu sluzbe bezbednosti Vojske Jugoslavije.
Na pitanje da li ce podneti ostavku, nakon sto je to od njega zatrazio premijer Srbije Zoran DJindjic, Perisic je samo kazao: "Videcemo". On nije zeleo nista vise da kaze o tome.
VOJNI SUD
Perisic se pozvao na imunitet
Vrhovni vojni tuzilac Nikola Petkovic izjavio je juce da se potpredsednik Vlade Srbije Momcilo Perisic pozvao na poslanicki imunitet, ali i da je dao izjavu istraznom vojnom sudiji.
Tuzilac je za Radio-televiziju Srbije (RTS) izjavio da je tuzilastvo 15. marta zatrazilo od vlade Srbije i jugoslovenske skupstine da se Perisicu ukine imunitet.
Petkovic je dodao je da odgovor na taj zahtev tuzilastvo jos nije dobilo.
BEOGRAD
Saopstenje sa sastanka drzavnog i vojnog rukovodstvo SRJ i Srbije
Drzavno i vojno rukovodstvo SR Jugoslavije i Srbije zakljucilo je sinoc na sastanku u Beogradu da treba detaljno ispitati i utvrditi sve aspekte slucaja privodjenja potpredsednika Vlade Srbije Momcila Perisica i da "pravosudni organi treba nesmetano i bez pritisaka da nastave rad na ovom slucaju".
"Treba ubrzati formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost kako bi se institucionalizovala saradnja svih sluzbi bezbednosti i unapredio njihov rad. U tom smislu potrebne su i odgovarajuce zakonodavne promene, koje valja sto pre inicirati", navodi se u saopstenju sa sastanka iz kabineta jugoslovenskog predsednika.
Zakljuceno je, takodje, da treba ispitati i utvrditi "funkcionisanje vojnih i civilnih organa bezbednosti" i da "javnost, u meri u kojoj je to moguce, treba upoznati sa njima".
Sastanak je poceo sinoc u 21 sat, a zavrsen je oko dva sata posle ponoci. Sastanak je inicirao jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.
U razgovoru su ucestvovali potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic, sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic, savezni ministar policije Zoran Zivkovic i savezni ministar odbrane Velimir Radojevic.
Sastanku su prisustvovali i nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojsa Pavkovic, sef resora Drzavne bezbednosti Andrija Savic, premijer Srbije Zoran DJindjic, ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic i potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic.
Na sastanku je bio i nacelnik Uprave bezbednosti VJ Aco Tomic, koga su pojedini predstavnici Vlade Srbije optuzili da je naredio privodjenje Perisica.
Pripadnici vojne bezbednosti priveli su Perisica u noci izmedju cetvrtka i petka, da bi ga, nakon saslusanja pred vojnim istraznim organima, oslobodili. Perisic je osumnjicen za spijunazu u korist Sjedinjenih Americkih Drzava.
Sa Perisicem je bio pritvoren i americki diplomata Dzon Dejvid Nejbor. Zbog 15-casovnog zadrzavannja Nejbora, ostro su protestovale americke vlasti.
Demokratska stranka Srbije - DRAGAN MARSICANIN:
DSS trazi da DJindjic podnese ostavku
Demokratska stranka Srbije (DSS) zatrazila je juce od republickog premijera Zorana DJindjica da podnese ostavku, povodom nedavnog hapsenja potpredsednika Vlade Srbije Momcila Perisica, koga vojno pravosudje sumnjici za spijunazu.
Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin rekao je, na konferenciji za novinare, da je DJindjic na sinocnjem sastanku drzavnog i vojnog vrha dobio "punu informaciju o opravdanosti sumnje" da je Perisic pocinio krivicno delo spijunaze i da je, kao odgovoran za rad vlade, DJindjic duzan da podnese ostavku.
Prema recima Marsicanina, ostavka bi bila DJindjiceva moralna i politicka obaveza.
On nije zeleo da kaze detalje iz dokumenata koji su, navodno, pronadjeni kod Perisica u trenutku hapsenja, jer nema odobrenje vojnog suda.
Potpredsednik DSS-a je kazao da je akcija obavestajne sluzbe Vojske Jugoslavije tokom privodjenja Perisica vodjena "strucno i profesionalno" uz "puno postovanje zakona i pravila sluzbe", dodajuci da je to "slucaj za udzbenike i koji ce svakako u udzbenike i uci".
"To je slucaj koji potvrdjuje snagu savezne drzave i njenih organa i koji potvrdjuje da se makar na ovom nivou vlasti vodi racuna i energicno deluje na zastiti drzavnih interesa. Sa te strane, gradjani Srbije mogu da budu u potpunosti mirni", kazao je Marsicanin, dodajuci da je opsti interes, i drzave i gradjana, da se otkrije puna istina o slucaju Perisic.
Prema Marsicaninovim recima, jedina odluka nadleznih organa trebalo bi da bude ukidanje imuniteta Perisicu, kako bi se nesmetano vodio postupak utvrdjivanja istine o tom slucaju.
Privodjenje Perisica, Marsicanin je nazvao "do sada najozbiljnijom aferom republicke vlade".
Na pitanje da li ce predstavnik DSS prisustvati sastanku Predsednistva DOS, Marsicanin je rekao da je DJindjic za temu najavio privredu, kao "neki vanzemaljac".
"Zelim mu srecu ako smatra da je gajenje krastavcica sada najvaznije u zemlji", kazao je Marsicanin.
Dragan Jocic, predsedednik Odbora za bezbednost Skupstine Srbije kazao je, na istoj konferenciji za novinare, da ce, ukoliko DJindjic ne podnese ostavku, a Perisic se pozove na imunitet, predloziti formiranje parlamentarne komisije koja ce raditi na utvrdjivanju odgovornosti Perisica, pa i cele Vlade.
"Sve zavisi od poteza vlade i samog Perisica. Ukoliko se on pozove na imunitet sazvacu sednicu Odbora za bezbednost da bismo utvrdili detalje", kazao je Jocic.
Povodom tvrdnji predstavnika republicke vlade da vojnu sluzbu bezbednosti niko ne kontrolise, Jocic je postavio pitanje ko kontrolise republicku sluzbu bezbednosti, navodeci da on, za 18 meseci, koliko se nalazi na celu Odbora za bezbednost, nije dobio nijedan izvestaj o radu te sluzbe.
"Neposredne reakcije celnika republicke vlade govore da je na delu duboka politicka kriza, koja se manistetuje kroz ostrascene izjave iz kojih se ne vidi zabrinutost za drzavu, njen suverenitet i bezbednost", kazao je Jocic, dodajuci da "zamena teza u izjavama predstavnika Vlade Srbije prosto vredja ljudski razum i gradjane".
U Srbiji danas Zivi oko 5.000 ljudi koji su bili u logorima
Logorasi - patnja i posle rata
U Srbiji danas zivi oko 5.000 ljudi koji su bili u logorima, osnovanim na teritoriji drzava nastalih posle raspada bivse SFRJ, za vreme ratova 1990-1999. godine. Preciznih podataka o broju logorasa, medjutim, nema, jer su izgubljeni tokom bombardovanja NATO 1999. godine.
Petina nekadasnjih logorasa, ukljucena je u program Centra za rehabilitaciju zrtava torture koji u Jugoslaviji postoji od septembra 2000. godine.
Taj Centar je osnovan kao ogranak Medjunarodne mreze pomoci, pod pokroviteljstvom Evropske komisije. Vrlo brzo Centar je u jugoslovenskoj prestonici dobio veliki broj klijenata.
Krajnji cilj rehabilitacije zrtava torture iz ratova u bivsoj Jugoslaviji je sprecavanje prenosenja trauma na naredne generacije, buduci da se kod 25 odsto ljudi izlozenih stresu razvijaju psihicki poremecaji.
Prema recima izvrsnog direktora Centra Gorana Knezevica, 248 ispitanika koji su preziveli torturu naveli su cak 82 vrste mucenja kojima su bili izlozeni.
Najcesce su to samaranje, sutiranje, udaranje, pretnje smrcu, ponizavajuci komentari i lisavanje spavanja. Vise od trecine iskusilo je sibanje, zatvaranje u samice duze od tri dana, skidanje do gola i prisiljavanje da posmatraju mucenje drugih.
Svaka sedma zrtva bila je podvrgnuta sakacenju ili lomljenju kostiju, a na spisku su i cupanje noktiju, zabadanje igala pod nokte, nanosenje opekotina otvorenim plamenom, rastezanje udova i tela i odsecanje delova tela.
Psihijatar Centra Vladimir Jovic, na molbu agencije Beta, omogucio je razgovor sa samo jednom zrtvom mucenja iz rata na prostorima bivse SFRJ, covekom koji je, kao bivsi vojnik, dovoljno sposoban da se suoci s prosloscu.
Oprez zaposlenih u Centru izazvao je nedavni intervju jedne francuske televizije sa bivsim logorasem koji je u toku razgovora doziveo srcani udar, prisecajuci se patnji koje je preziveo. Zbog toga, lekari ne dozvoljavaju kontakt novinara sa ostalim logorasima.
Doktor Jovic naglasava da je cilj Centra da zrtvama pomogne da sto vise zaborave pretrpljene patnje. Svaki povratak u proslost za njih je ponovno prezivljavanje strahota kojima su bili izlozeni.
Pocetkom februara 2002. u Centru za rehabilitaciju zrtava torture svoju pricu agenciji Beta ispricao je Petar Fjodorov, sin ruskog emigranta i penzionisani pukovnik jugoslovenske vojske.
Posle boravka u tri hrvatska logora tokom 1995. godine, Fjodorov je ostao 90 odsto invalid. Kapacitet pluca mu je smanjen na 38 procenata i ne funkcionise mu desni bubreg. Posle svega kroz sta je prosao ne seca se fizickog bola. Pamti samo zedj, krike mucenih i lica hrvatskih vojnika ciji je zatocenik bio.
Fjodorov je penzionisan 1991. godine, kada su i pocela ratna razaranja na podrucju bivse Jugoslavije, a 1995. godine, u toku hrvatske vojne akcije "Oluja", otisao je u Hrvatsku da bi izbavio tastu koja je zivela u toj drzavi.
Kao penzionisani pukovnik inzenjerije JNA Fjodorov je ucestvovao u izgradnji mosta na reci Korani, sto ce predstavljati njegov najveci greh u kasnijim izvestajima logorskih istrazitelja. Most je, po njihovoj oceni, gradjen za prevoz diverzanata.
Fjodorov je 8. avgusta 1995. godine dospeo u prvi hrvatski logor u motelu "1001. noc" u Vidusevcu. Zajedno sa 26 muskaraca i 72 zene, Fjodorov je cekao ishod razgovora izmedju hrvatskih vojnika koji su raspravljali o izvodjenju uhapsenih pred streljacki vod ili njihovom odvodjenju u Sisacku zeljezaru na spaljivanje. Fjodorov je pokusao da ih prekine pricom o pravima civila i Zenevskoj konvenciji.
"Nisam uspeo ni da zavrsim recenicu. Lupili su me kundakom po glavi i onesvestili. Odvojili su mene i dvojicu uniformisanih policajaca i rekli:'Vi nemate nikakve sanse'", kaze Fjodorov. Usledilo je sutiranje i batinjanje. "Skakali su sa stolova na mene, potom su mi vezali lisice i u sedecem polozaju postavili ispred zida. Svaki vojnik koji je prosao pored mene sutnuo bi me u ledja. Udarao sam glavom o zid".
Posle Vidusevca, dva policajca i Fjodorov u gepeku automobila prebaceni su u logor Graberje, izmedju hrvatskih gradova Glina i Petrinja. Tu ispitivanje nastavlja general hrvatske vojske Petar Stipetic, koji ne tuce zarobljene, ali ne veruje u njihovu nevinost.
U vreme dok je aktivno radio u jugoslovenskoj vojsci, Fjodorov je predavao u oficirskoj skoli u Karlovcima. Stipetic je bio njegov ucenik. U logoru Graberje, penzionisani pukovnik jugoslovenske vojske ocekivao je pomoc bivseg djaka, verujuci da Stipetic zna da optuzbe za ucesce u ratnim operacijama zbog kojih je postao Fjodorov zatocenik, nemaju osnova.
Ono sto ga ocekuje nije sloboda, vec deportacija u sledeci logor, u koji je prebacen preko vojnog staba u Petrinji. Usputna stanica u tom stabu za Fjodorova je, i pored svih logora kroz koje je prosao, najteze iskustvo.
"Kada sam izasao iz automobila ispred vojnog staba me je cekao spalir policajaca. Drzali su motke i pendreke. Jedan od njih mi je prisao i zavezao zicu oko vrata. Vukao me je kroz red policajaca dugacak 20 metara. Udarali su me po glavi i rukama. Prestao sam da osecam bol. Visoki ridji covek kratke kose i sitnih ociju sutnuo me je u grudni kos. Tada sam ostao bez svesti", priseca se, uz teske i duze pauze u govoru, Fjodorov.
Probudio se u lokvi krvi na ulici ispred staba. Prilazili su mu policajci koji su ulazili u zgradu. Umesto pozdrava, sutirali su ga u ledja, dok je lezao sklupcan na plocniku.
Od tog dana Fjodorov svake noci sanja ridjokosog coveka iz spalira u Petrinji. Sanjace ga i u sledecem logoru u koji je prebacen. Sala Sportskog centra u Sisku u ratu u Hrvatskoj dobila je drugu namenu. U njoj je Fjodorov zatekao 200 zakljucanih ljudi koji su cekali kaznu jer pripadaju drugom narodu.
Sledi jos jedno batinjanje, kojeg se Fjodorov jednostavno ne seca. Ostali logorasi su mu kasnije pricali da su ga u besvesnom stanju tukle zene policajci.
Fjodorov vise ne zeli da ceka. Trazi nacin da izvrsi samoubistvo, ali cuvari logora u Sisku su mislili i na takve pokusaje. Ispred svakog prozora prostorija za ispitivanje nalazila su se po dva strazara. Ocaj i spoznaja da vise ne moze ni da odlucuje o sopstvenoj smrti, lisili su ga svih emocija. Ono sto jedino i dalje oseca je zedj.
Danijela Jakovljevic
novinar Bete
Hrvatski oficir cije ime ne pamti, ispituje Fjodorova u sisackom logoru. Razlikuje se od svih vojnika koji su ga batinali. Fin je, ugladjen i spreman da saslusa. Odlucuje da ga prepusti organima hrvatske drzavne bezbednosti.
Posle razgovora sa pripadnicima hrvatske vojne i drzavne bezbednosti Fjodorov je prebacen u zatvor Remetinac u Zagrebu. Tu ceka sudjenje. Iznenadjuje ga to sto u sobi ima krevet i vodu. Ocekuje nastavak mucenja, ali mu ponasanje osoblja zatvora dokazuje da je patnji kraj.
Sudjenje Fjodorovu pocinje 13. decembra 1995. godine. Svedoci iz Vidusevca su potvrdili da u Hrvatsku nije dosao kao vojnik. Tuzilac posle svedocenja odustaje od svih optuzbi, a tadasnji ministar pravosudja Hrvatske Miroslav Separovic predlaze Fjodorovu da podnese zahtev za odstetu zbog pretrpljene dusevne i fizicke patnje.
Fjodorov je 26. januara 1996, kao drzavljanin SRJ, deportovan u Srbiju. Nije trazio odstetu od hrvatske drzave, ocekivao je svu pomoc od zemlje u kojoj je rodjen. Podrsku je, medjutim, jedino dobio u Centru za rehabilitaciju zrtava torture.
Suoceni sa egzistencijalnim problemima i liseni pomoci sunarodnika, bivsi logorasi zive u kolektivnim centrima, barakama i kolibama po Srbiji. Mahom nemaju drzavljanstvo SRJ, mali broj ih je zaposlen, a zbog nedostatka dokumenata vecina ih radi "na crno". Za sada nema nikakvih nagovestaja da ce biti ukljuceni u bilo koji psiho-socijalni program na nivou drzave.
AUSTRIJA - JIRZI DINSTBIR
Medjunarodna zajednica omogucila sirenje terorizma
Nedovoljna volja medjunarodne zajednice omogucila je da se sa Kosova upravljani savez izmedju terorizma i organizovanog kriminala prosiri, ocenio je bivsi izaslanik Ujedinjenih nacija za ljudska prava na prostoru bivse Jugoslavije Jirzi Dinstbir.
"Jedan mali, ali jako delotvorni deo u lancu (teroristicke mreze) nasilja jeste i terorizam na Balkanu, koji je aktivan i pred ocima NATO i UN", rekao je Disntbir beckom dnevniku "Standard".
Dinstbir je kazao da je Osama Bin Laden etablirao svoje prisustvo u regionu Balkana kroz niz takozvanih humanitarnih organizacija u Bosni i Hercegovini i Albaniji.
"Brojni borci u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji, tokom balkanskih ratova, bili su mudzahedini iz razlicitih zemalja, koji su obucavani u avganistanskim logorima. Lokalne teroristicke jedinice nisu manje vazne. Na privatnom posedu bivseg predsednika Albanije, Sali Berise, u blizini Tropoja obucavani su teroristi", rekao je Dinstbir dodajuci da su, pored podrske medjunarodnom terorizmu, te jedinice uspostavile i "ekonomsku" infrastrukturu.
"Dve tone heroina svakog meseca prolazile su kroz Kosovo na putu iz Azije ka Evropi dok je Milosevic bio na vlasti. Nakon pada tog diktatora, sverc drogom je doziveo porast. U 2001 kroz protektorat UN i NATO prosvercovano je pet tona heroina", navodi on prenoseci informaciju Interpola da albanska mafija kontrolise 70 odsto ilegalne trgovine heroina u Nemackoj, Austriji, Skandivaniji i Svajcarskoj.
Dinstbir, takodje, dodaje da je na Kosovu UNMIK-u, zajedno sa mirovnim snagama KFOR-om i u saradnji da lokalnim vlastima poslo za rukom da obuzda terorizam na jugu Srbije i u Makedoniji.
"Medjutim, nije poslo za rukom unistavanje saveza izmedju organizovanog kriminala i terorizma", rekao je on.
"Tek kada UN i NATO uspeju da uniste bazu terorizma na Kosovu vratice se mir na Balkanu. Kriminalno-teroristicko jezgro OVK, koja je navodno rasformirana, prosiruje svoju zonu uticaja dalje na Makedoniju, jug Srbije i Crnu Goru. Neke manje oprezne vodje OVK govore cak i o 100.000 Albanaca u Grckoj, kao poslednji cilj procesa ujedninjenja, rekao je Dinstbir.
"Umesto da se vodi borba protiv terorista, oni su tretirani kao deo resenja. Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson nazvao je teroriste u Makedoniji 'gomilom ubica'. Te ubice pred ocima administracije UN ili KFOR u Pristini odrzavaju konferencije za stampu", rekao je Dinstbir i dodao da se pojedine drzave cak trude da izadju u susret zeljama terorista.
"Tako je predstavnik SAD u OEBS-u sa politicarima i sefovima terorista pregovarao i to ne u Skoplju ili Tetovu, vec u Prizrenu, gde su oni veoma uticajni", navodi Dinstbir.
On je ocenio da medjunarodne organizacije na Kosovu moraju najpre rasformirati sve organizacije koje se zalazu za nasilje kako bi bio preseceni izvori finansiranja terorizma.
"Poznati zlocinci ne bi trebalo da sede u parlamentu Kosova, vec u zatvoru, a najgori medju njima ne u vladi Kosova, vec zajedno sa Milosevicem na optuzenickoj klupi u Hagu. Iz straha od izazivanja naoruzanih terorista medjunarodne organizacije na Kosovu radije pokusavaju da ih smiruju", dodaje Dinstbir za "Standard".
"Frustrirani medjunarodni administratori naterali su cak albanske politicke partije da formiraju koaliciju. To ce mozda da minira vlast pocetkom meseca izabranog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, dok ce ekstremisticke partije, koje su nastale iz OVK, ucestvovati u vladi", kazao je Dinstbir.
KOSOVO
Stajner dobio podrsku za borbu protiv kriminala na Kosovu
Portparol UNMIK-a Suzan Manuel izjavila je juce da je sef civilne Misije UN-a na Kosovu Mihael Stajner tokom proslonedeljne posete vodecim zemljama sveta dobio neophodnu podrsku za nastavak misije u pokrajini, a posebno za borbu protiv organizovanog kriminala.
Manuel je na konferenciji za novinare u Pristini nagovestila da ce UNMIK usvojiti poseban program i pravilnik, kako bi borba protiv organizovanog kriminala bila sto efikasnija.
Orijentaciju UNMIK-a da sveopstem kriminalu stane na put, potvrdio je danas i novoimenovani komesar medjunarodne policije na Kosovu, Nemac Stevan Feler, ohrabrivsi gradjane pokrajine da ce borba protiv organizovanog kriminala biti u kontekstu povecavanja nivoa bezbednosti na Kosovu.
Feler je u prvom javnom kontaktu sa novinarima od preuzimanja duznosti prvog medjunarodnog policajca na Kosovu, najavio da ce njegov "glavni prioritet biti borba protiv organizovanog kriminala, ali i znacajnije ukljucivanje u proces kosovske policijske sluzbe, sto bi po njegovim najavama, "bila velika pomoc medjunarodnoj policiji, u borbi protiv kriminala".
Novi sef medjunarodne policije na Kosovu je upozorio da gradjani pokrajine ne mogu ziveti sa toliko visokim nivoom kriminala, rekavsi da organi bezbednosti treba da nastave svoj posao i da ucine sve da uspostave nivo bezbednosti kakav trenutno postoji u Evropi.
Portparol UN policije na Kosovu Derek Capel potvrdio je danasnje vesti da je sinoc u svom stanu u Pristini pronadjen ubijen 36-godisnji pripadnik medjunarodne policije.
Capel nije naveo okolnosti u kojima je taj policajac ubijen.
Izvori bliski UN policiji navode da se najverovatnije radi o samoubistvu.
Identitet i nacionalnost policajca pronadjenog mrtvog jos nije objavljen. Istraga je u toku.
KOSOVO
FHP i Covic o policijskoj proveri poslanika Povratka
Fond za humanitarno pravo (FHP) zatrazio je juce od Skupstine Srbije da otvori raspravu o radu Sluzbe drzavne bezbednosti i odgovornosti njenog nacelnika Andrije Savica, kao i potpredsednika Vlade Srbije Nebojse Covica, zbog provere srpskih poslanika u Skupstini Kosova koju je izvrsio Covic.
To je obavljeno "na nacin koji ekstremno ugrozava osnovna ljudska prava, nacionalnu bezbednost i vrednosti demokratskog drustva", ocenio je Fond u saopstenju.
"Provera srpskih poslanika u parlamentu Kosova, koju je Nebojsa Covic izvrsio na sastanku koalicije 'Povratak' 17. marta u Zvecanu na Kosovu, predocavanjem informacija policijskih organa o njihovom kretanju, sastancima sa predstavnicima medjunarodnih organizacija i kriminalnom delovanju pojedinih clanova, predstavlja nedopustiv nacin vodjenja politike i drzavnih poslova", naveo je Fond.
FHP jos navodi da je, "prihvatanjem da sluzi novoj vlasti mimo zakona i pravila rada, nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti Andrija Savic ispoljio opasnu nemoc da sluzi interesima drzave i zajednice".
Nebojsa Covic je u izjavi agenciji Beta ocenio da se "radi o dezinformisanosti ljudi u fondu".
"Da li ce neko traziti da se nesto stavlja na Skupstinu Srbije ili ne, to je pravo svakog gradjanina", rekao je Covic.
"Sto se tice provere srpskih poslanika u parlamentu Kosova, nisam tu proveru vrsio niti na sastanku u Zvecanu, niti smo citali bilo kakve informacije i svi koji tvrde da smo to radili govore neistinu", kazao je on.
Covic je naveo da je nakon dogovora sa poslanicima koalicije "Povratak" o tome, "od MUP-a zatrazena provera da li se neko bavio kriminalnim delatnostima i da li je neko ucestvovao u bilo kojim zlocinima, ukljucujuci i ratne".
"Priznacete da, ako je neko ucestvovao u kriminalu i zlocinima, ne moze da predstavlja srpsku nacionalnu zajednicu. Medjutim, problem je u tome sto je utvrdjeno da toga nema", kazao je on.
Covic je Beti rekao da "niko u ovom slucaju nije prekrsio nikakva ovlascenja, ovlascenja su prekrsili samo oni koji se bave klevetama, u smislu optuzivanja ljudi da su kriminalci i ratni zlocinci, a da za to ne postoje nikakvi dokazi".
"Zao mi je sto je gospodja (Natasa) Kandic u ovom slucaju lose informisana", kazao je on.
Covic je jos ocenio da je "sve to u funkciji kampanje" protiv njegovog rada na Kosovu i Metohiji, "a u cilju ostvarivanja interesa koji nisu u duhu smirivanja strasti i normalizacije stanja na Kosovu, a samim tim ni u duhu drzavne i nacionalne politike koju vodi Koordinacioni centar, uz maksimalna postovanja ljudskih prava i borbu za ljudska prava Srba i svih drugih gradjana na Kosovu".
STRAJK ZELEZNICARA
Strajkaci odbijajuponude vlade
Tri sindikata ZTP "Beograd" juce u podne zapocela su strajk uz postovanje obaveznog minimuma rada. Strajkuje 29.000 clanova Sindikata zeleznicara Srbije (SZS) i Asocijacije sindikata zeleznickog saobracaj Srbije koju sacinjavaju Nezavisni strukovni sindikat masinovodja i Nezavisni sindkata zeleznicara.
Poslovodstvo Zeleznicko - transportnog preduzeca (ZTP) "Beograd" saopstilo je juce da cini sve da se saobracaj odvija redovno i bezbedno i da putnici u sto manjoj meri osete posledice strajka zeleznicara Srbije, koji je poceo u podne. U saopstenju se istice da ce ZTP putnicima nadoknaditi novac za neiskoriscene karte u toku trajanja strajka.
Poslovodstvo ZTP-a je navelo da je u pregovorima sa strajkackim odborima Sindikata zeleznicara Srbije i Asocijacije sindikata zeleznickog saobracaja Srbije usaglasena vecina zahteva strajkaca, osim zahteva za povecanjem mase sredstava za zarade.
Sindikat zeleznicara Srbije trazi povecanje mase plata za devet odsto, dok Nezavisni strukovni sindikat masinovodja i Nezavisni sindkat zeleznicara misle da povecanje treba da bude izmedju 13 i 15 odsto. Vlada Srbije i poslovodstvo ZTP Beograd ponudili su strajkacima povecanje mase zarada u visini od tri plus jedan odsto u odnosu na masu isplacenu u januaru ove godine, ali su predstavnici strajkackih odbora odbili taj predlog.
"Ponudjeno povecanje je maksimum onoga sto je u ovom trenutku moguce, s obzirom na raspoloziva budzetska sredstva namenjena zeleznici", navodi se u saopstenju ZTP "Beograd"
Tokom strajka zleznicara Srbije saobracace svi medjunarodni putnicki vozovi i sest vozova u domacem saobracaju. Prema recima potpredsednika tog sindikata Miroslava Jeremica, u unutrasnjem saobracaju dnevno ce sigurno ici dva voza za Bar i po jedan za Nis, Suboticu i Sid.
Od ukupno oko 480 vozova koji dnevno saobracaju prugama Srbije, prema recima Jeremica, tokom strajka ce ici oko 50. On je dodao da za vreme strajka nece ici "Beovoz" i medjunarodni agencijski i teretni vozovi.
Jeremic je rekao da strajk tri sindikata zeleznicara Srbije dobija podrsku sindikata zeleznicara nekih susednih zemalja. Podrsku su, prema njegovim recima, izrazili sindikati zeleznicara Hrvatske, BiH, Republike Srpske (RS), Makedonije i Grcke, Sindikat saobracaja i veza RS, kao i sindikati "Zelvoza", "Sinvoza" i Naftne indistrije Srbije.
KOSOVO - POVRATAK
UNHCR se zalozio za povratak raseljenih na Kosovo
Koordinator Komesarijata OUN-a za izbeglice (UNHCR) za Jugoistocnu Evropu, Vener Blater, zalozio se juce, tokom posete Kosovu za pokretanje akcije povratka iseljenih sa Kosova, iskljucujuci mogucnost stvaranja novih enklava.
Blater je zalaganje za masovniji povratak raseljenih sa Kosova licno preneo zvanicnicima kosovske vlasti - predsedniku pokrajine Ibrahimu Rugovi, premijeru Bajramu Redzepiju i predsedniku Skupstine Nedzatu Daciju.
Zvanicnik UNHCR-a je novinarima u Pristini, po okoncanju tih susreta, rekao da je istaknuta potreba izrade projekata koji se ticu povratka iseljenih lica na Kosovo.
"Razgovarali smo o povratku iseljenih lica u naselja iz kojih su otisli. Saglasili smo se da se proces povratka iseljenih lica nastavi i da se na Kosovo vrate svi oni koji to zele", rekao je Blater.
"To nikako ne znaci da na Kosovu mogu da budu stvorene druge enklave. Svako lice treba da se vrati u svoje naselje", naveo je koordinator Visokog Komesaijata za Izbeglice OUN-a (UNHCR) za Jugoistocnu Evropu.
IN MEMORIAM
Umro Danilo Bata Stojkovic
Jedan od najpoznatijih jugoslovenskih filmskih i pozorisnih glumaca Danilo Bata Stojkovic preminuo je u subotu u Beogradu, u 68. godini.
Bata Stojkovic glumio je u gotovo svim najpoznatijim jugoslovenskim filmovima, a jedna od predstava kojima se proslavio je "Profesionalac" Dusana Kovacevica, koju je dugo godina igrao u beogradskom Zvezdara teatru.
Stojkovic je dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, Sterijine nagrade, Zlatne i Srebrne arene u Puli, nagrade na pozorisnom festivalu u Kvebeku, kao i mnogih drugih priznanja.
Neke od pozorisnih predstava u kojima je igrao su i "Razvojni put Bore Snajdera", "Radovan III", "Korespodencija", "Purpurno ostrvo", "Balkanski spijun", "Urnebesna tragedija", "DJeneral Milan Nedic"...
Danilo Bata Stojkovic ostao je upamcen i po filmovima "Varljivo leto 68", "Ko to tamo peva", "Maratonci trce pocasni krug", "Sabirni centar", kao i po mnogim televizijskim dramama i serijama. Stojkovic je bio clan Jugoslovenskog dramskog pozorista i Ateljea 212.
Nagrada "Zlatni curan" festivala "Dani komedije" u Jagodini, koja je dodeljena Danilu Bati Stojkovicu, o kojoj je Upravi odbor festivala odlucio pre nekoliko meseci, bice urucena na svecanoj festivalskoj veceri clanovima Stojkoviceve porodice
Danilo Bata Stojkovic je petostruki dobitnik statuete "Curan" za najbolju ulogu na festivalu "Dani komedije".
Bata Stojkovic ce biti sahranjen u sredu, 20. marta u 15 sati na beogradskom Novom groblju, saopstio je Zvezdara teatar.
Komemoracija ce, kako je saopsteno, biti odrzana takodje u sredu 20. marta u 12 sati u Zvezdara teatru.
CRNA GORA I SAD
Montgomeri danas s DJukanovicem i liderima stranaka
Americki ambasador u SRJ Vilijem Montgomeri razgovarace danas u Podgorici sa predsednikom Crne Gore Milom DJukanovicem i celnicima parlamentarnih stranaka, potvrdjeno je agenciji Beta u vladinim i opozicionim krugovima.
U Kabinetu crnogorskog predsednika receno je da je to uobicajena komunikacija ambasadora Montgomerija s drzavnim organima Crne Gore i predstavnicima politickog zivota. Montgomeri bi trebalo da razgovara s politickim liderom Liberalnog saveza (LS) Miodragom Zivkovicem u 13 sati.
On ce najverovatnije pokusati da uveri Zivkovica da bi LS trebalo i dalje da podrzava manjinsku crnogorsku vladu ili na neki drugi nacin omoguci da u Crnoj Gori ne dodje do politicke krize, koja bi bila stetna u trenutku kada treba realizovati sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, receno je Beti u vrhu LS.
Slicnu argumentaciju americki ambasador trebalo bi da ponudi i lideru Socijaldemokratske partije Ranku Krivokapicu, cija je stranka najavila istupanje iz republicke vlade ako parlament usvoji sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, potpisan u Beogradu.
Montgomeri bi trebalo da se sastane i s liderima opozocione koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" Draganom Socem i Predragom Bulatovicem.
CRNA GORA
Parlament u petak o sporazumu o uredjenju buduce drzave
Skupstina Crne Gore raspravljace u petak, 22. marta o sporazumu o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, saopstila je danas predsednica crnogorskog parlamenta Vesna Perovic.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da je vanrednu sednicu o toj temi zakazala posto ni od koga nije dobila predlog da skupstina razmotri sporazum, koji su prosle nedelje potpisali najvisi funkcioneri SRJ, Srbije i Crne Gore.
Peroviceva nije precizirala od koga je ocekivala da predlozi parlamentarnu raspravu o sporazumu, ali je ocenila da je rec o aktu koji "sustinski menja drzavni status Crne Gore".
Sednica parlamenta zakazana je za 15 sati, a kako je rekla Peroviceva, pozivi da prisustvuju parlamentarnoj raspravi bice upuceni crnogorskom predsedniku i premijeru Milu DJukanovicu i Filipu Vujanovicu, koji su u ime Crne Gore potpisali pomenuti sporazum.
Sporazumom o buducim odnosima Srbije i Crne Gore, koji je potpisan prosle nedelje, predvidjeno je da republike clanice posle tri godine imaju pravo da preispitaju svoj drzavni status, odnosno ostanak u zajednici.
Sporazum je jednoglasno podrzao Glavni odbor vladajuce Demokratske partije socijalista, dok su isti akt ostro kritikovale vladajuca Socijaldemokratska partija i Liberalni savez, koji pruza skupstinsku podrsku manjinskoj crnogorskoj vladi.
SKUPSTINA CRNE GORE
Sednica crnogorskog parlamenta 2. aprila
Skupstina Crne Gore razmatrace na sednici, koja je zakazana za 2. april, ponasanje Ministarstva unutrasnjih poslova u vezi sa odlukom da se na podgorickom glavnom trgu, 13. januara ove godine, zabrani proslava pravoslavne Nove godine.
Predvidjeno je, takodje, razmatranje predloga da se skupstinskoj komisiji za ispitivanje tacnosti navoda u zagrebackom listu "Nacional" o svercu duvana, produzi mandat.
Ta komisija je formirana krajem jula prosle godine, sa zadatkom da ispita da li je crnogorska vlast umesana u poslove "duvanske mafije", o cemu je pisao "Nacional".
Komisija jos nije dosla do prave istine o tome, iako je 10. marta zavrsen njen drugi mandat. Opoziciona koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" sada trazi novi, treci mandat za Komisiju, kako bi okoncala svoj posao.
Crnogorski parlament bi na aprilskoj sednici trebalo da se izjasni i o zahtevu da se odobri pokretanje krivicnog postupka protiv jednog broja poslanika i sudija.
Drzavni tuzilac ranije je trazio da se poslanicki imunitet oduzme poslanicima Socijalisticke narodne partije i Narodne stranke Momcilu Vuceticu i Draganu Socu, kako bi se protiv njih pokrenuo krivicni postupak.
Vucetic je osumnjicen da je pocinio krivicno delo klevete svojom izjavom u crnogorskom parlamentu da je predsednik Crne Gore Milo DJukanovic u vreme NATO bombardovanja putovao u zemlje Evropske unije da bi trazio da se bombarduje varosica Murino u plavskoj opstini.
Protiv Soca, ako to parlament odobri, trebalo bi da bude pokrenut krivicni postupak zbog afere "Koding".
Na dnevnom redu je i raniji zahtev za skidanje imuniteta poslaniku Zoranu Zizicu, zbog odredjenih izjava na mitinzima u februaru 1998. godine.
Zahtevi za skidanje imuniteta, od strane pojedinaca, podneseni su i za poslanika Liberalnog saveza Dejana Vucinica i poslanika SNP Branka Bujica. Trebalo bi, takodje, da bude razmotren i zahtev za pokretanje postupka protiv sudije Dragutina Colakovica.
Pored toga, na dnevnom redu Skupstine Crne Gore je i nekoliko zakonskih predloga, a najvazniji su Predlog zakona o pravednoj restituciji i Predlog za izmene i dopune Krivicnog zakona Crne Gore, kojim je predvidjeno ukidanje smrtne kazne.
Sednica parlamenta bice odrzana u Podgorici, iako je Poslovnikom Skupstine predvidjeno da prolecnja i jesenja zasedanja pocinju na Cetinju, koje po Ustavu Crne Gore ima status prestonice.
Medjutim, prema ranijim informacijama, posto jos nije zavrsena rekonstrukcija glavne sale u zgradi Skupstine opstine Cetinje, gde bi trebalo da zaseda i crnogorski parlament, poslanici ce sednicu odrzati u Podgorici.
CRNA GORA
Ocuvan ekonomski suverenitet Crne Gore
Crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic ocenio je da je sporazumom o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore "ocuvan ekonomski suverenitet Crne Gore".
U intervjuu danasnjoj podgorickoj "Pobjedi", Ivanisevic je rekao da je Crna Gora, u pregovarackom procesu sa Srbijom i Evropskom unijom, uspela da zadrzi evro, kao svoju monetu, niske carinske stope "i druge ekonomske prerogative".
Komentarisuci odredbu o harmonizaciji ekonomskih sistema Crne Gore i Srbije, Ivanisevic je rekao da je "svaka nasilna harmonizacija na kratki rok iluzorna i bila bi opasna".
On je, zato, porucio da nema razloga da se neko u Crnoj Gori plasi harmonizacije, ocenivsi da je ona moguca samo po modelu Evropske unije.
Crnogorski ministar finansija je kazao da ce Crna Gora i Srbija u medjunarodnim finansijskim institucijama biti predstavljene po principu pariteta, dodavsi da je to naglaseno i u sporazumu.
Ivanisevic je rekao da je bio nerealan predlog da se u Crnoj Gori uvede dvovalutni sistem, evro i dinar.
"Jednostavno koegzistencija jedne konvertibilne i jedne nekonvertibilne valute je nemoguca", ocenio je Ivanisevic. On je rekao da se "sva velika placanja izmedju Srbije i Crne Gore sada vrse u markama, odnosno, u eurima".
Ivanisevic je kazao i da postoji prostor za tehnicko unapredjenje platnog prometa.
REAGOVANjA O SPORAZUMU SRBIJE I CRNE GORE
Sporazumom najvise dobio DJukanovic
Sporazumom o zajednici Srbije i Crne Gore najvise je dobio crnogorski predsednik Milo DJukanovic jer je "uspeo da ostvari nezavisnost", ocenila je juce Ljiljana Bacevic iz Centra za politikoloska istrazivanja Instituta drustvenih nauka.
"Ne vidim sta nije (DJukanovic) dobio, osim jednu stolicu u Ujedinjenim nacijama", kazala je Ljiljana Bacevic na pres klubu Medija centra o Polaznim osnovama za uredjenje odnosa Srbije i Crne Gore.
Sa tom ocenom slozio se i strucnjak za federalizam Ilija Vujacic, navodeci da je DJukanovic u poslednjih 1,5 godinu "bio svestan da od nezavisnosti (Crne Gore) nema nista".
Sporazumom o zajednici Srbije i Crne Gore legalizovana je fakticka situacija, ocenio je Vujacic, dodajuci da je to prelazni, kompromisni oblik koji je nametnula Evropska unija i koji nije ostvario ni jedan od postojecih predloga - federaciju ili nezavisne drzave.
Sporazum je olaksanje i za Srbiju jer svoje akte ne mora vise da usaglasava sa saveznim ustavom, sto je povoljno za sprovodjenje reformi, rekao je Vujacic.
On je kazao i da predvidjeni drzavni oblik "nije federacija", kao i da "ne moze" da definise sta je.
Prema Vujacicu, potpisani sporazum najslicniji je drzavnom obliku Bosne i Hercegovine i nekadasnjoj Zajednici nezavisnih drzava nakon raspada Sovjetskog saveza.
"Nacin dolazenja do resenja je samo jedna vrsta nalazenja bilo kakvog resenja u ovom trenutku", kazao je Vujacic, ocenjujuci da ce ono "mnoge razocarati" jer se odstupilo od oba ponudjena modela - federacije i nezavisne Crne Gore.
Vujacic je zamerio sto u procesu preuredjenja federacije nije ucestvovao siri okvir gradjanskog drustva, kao i sto sporazumom nisu predvidjeni efikasniji organi odlucivanja, sto bi, prema njegovim recima, moglo da doprinese kasnijim sukobima.
"Najveci nedostatak sporazuma je sto je napravljen po rekonstrukciji i interesima Evropske unije", kazao je Vujacic, dodajuci da prioritetan razlog drzavne rekonstrukcije ne bi trebalo da je prikljucenje medjunarodnoj zajednici.
Govoreci o ulozi Evropske unije, Jovan Teokarevic iz Instituta za evropske studije je ocenio da Brisel "nema generalan politicki stav" prema Balkanu i da je jedini kontekst resavanja regionalnih problema moguce u okviru evropskih integracija.
On je ocenio da je sporazum "iznudjen kompromis" iz Evropske unije, kao i da se predvidjena zajednica Crne Gore i Srbije nece integrisati u Evropu pre nego sto bi to ucinile nezavisne drzave ili federacija.
Dalja uloga EU je arbitriranje u procesu pridruzivanja, kao sto je nadgledanje trgovinske i carinske politike i slicno, jer ne postoji domaca institucija za arbitrazu, kazao je Teokarevic.
On je istakao da EU moze preka "dva instrumenta" da zahteva ponasanje Srbije i Crne Gore, a sto su Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju i predvidjena finansijska pomoc od 960 miliona evra.
Govoreci o uticaju na gradjane Ljiljana Bacevic je navela da oni nisu ni zadovoljni ni nezadovoljni sporazumom, kao i da bi veca negodovanja mogla da izazovu ekonomska nezadovoljstva u Crnoj Gori, koja bi mogla da se iskoriste na prebacivanje na politicki plan.
Uloga EU je u preuredjenju odnosa bila "fatalna" jer bi, da se odrzao referendum, pobedila federalisticka opcija, kazala je Ljiljana Bacevic.
Ona je podsetila da se februaru 46 odsto gradjana izjasnilo za federaciju, dok je 41 odsto bio za nezavisnu drzavu" a sto je posledica intervencije EU.
Vujacic je ocenio da se, nakon sto sporazum pocne da se primenjuje, nece bitno promeniti svakodnevni zivot gradjana. Jedino bi duze moglo da se ceka na carini u sezonskom periodu, kazao je Vujacic, dodajuci da ne veruje ni da ce se uskoro menjati licna dokumenta.
Komentarisuci mogucnost stranackih sukoba nakon sporazuma, Vujacic je pretpostavio da ce doci do raslojavanja unutar DJukanoviceve Demokratske partije socijalista, kao i da bi koalicioni partneri te stranke mogli da istupe iz koalicije zbog radikalnijih zahteva za nezavisnom drzavom.
"U Srbiji ne bi trebalo da dodje do ozbiljnijih prepirki jer su dve vodece struje, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije stale iza sporazuma i one u svakom momentu mogu da obezbede skupstinsku vecinu", kazao je Vujacic.
On je pretpostavio da ce se ustavno preuredjenje odnosa u Srbiji regulisati putem amandmana jer bi za novu ustavnu reviziju trebalo puno vremena.
Strucnjak za federalizam je rekao i da nakon sporazuma slede "dva pravca - potpuno odvajanje ili priblizavanje i cvrsce povezivanje" i dodao da ne veruje da ce to biti priblizavanje.
MUP BEOGRAD
Oduzeto vise od 240 pusaka i pistolja od gradjana
Beogradska policija oduzela je od pocetka godine u ugostiteljskim objektima u gradu vise od 240 pusaka i pistolja, 21 rucnu bombu i oko 30 kilograma eksploziva.
Prilikom stalnih kontrola nocnih klubova, splavova i kafica, kao i u drugim akcijama, oduzete su 163 automatske i poluautomatske, lovacke i malo-kalibarske puske, saopstila je danas policija. Oduzeto je i 79 pistolja i revolvera, navedeno je u saopstenju.
Policija je navela da je u toku revizija izdatih dozvola za nosenje i posedovanje oruzja za licnu bezbednost, kao i da je pocela reviziju oruzja i dozvola izdatih firmama i agencijama za fizicko-tehnicko obezbedjenje.
U saopstenju je navedeno i da je juce od Todora DJuricica iz Vrcina (Kragujevacki put 113) oduzet lovacki karabin - pumparica "vincester defender model 1300", za koji nije imao dozvolu.
Policija je saopstila i da je podnela krivicnu prijavu protiv Miodraga Stanica Mije (51) iz Zuca zbog sumnje da je prevario desetak osoba obecavajuci im odlazak u invalidsku penziju za naknadu od 2.000 do 3.000 maraka. Krivicna prijava podneta je i protiv Darinke Acimovic Dace iz Beograda (Vladimira Tomanovica 9), radnice Instituta za medicinu rada Klinickog centra Srbije.
Ona je osumnjicena da je Stanicu pribavaljala falsifikovanu dokumentaciju, koju je sama pisala u svom stanu i overavala falsifikovanim pecatima Klinickog centra i laznim faksimilom prof. dr Jovana Marica i drugih lekara sa Instituta.
Policija je navela da je Stanic tim prevarama prikupio vise od 10.000 maraka, a Darinki Acimovic dao je oko 3.000 maraka za usluge.
Policija sumnja da su njih dvoje prevarili mnogo vise ljudi nego sto je do sada utvrdjeno, a potencijalne prevarene gradjane pozvala je da se jave Odeljenju unutrasnjih poslova u Sopotu.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
