Raspisani prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic juce je, na predlog Vlade Srbije, raspustila republicku skupstinu i raspisala prevremene parlamentarne izbore za 28. decembar ove godine.
Natasa Micic je novinarima u Predsednistvu Srbije izjavila da je sadasnji saziv Skupstine Srbije, posle tri godine, "iscrpeo svoj demokratski potencijal i reformski kapacitet" i da nije u stanju da nastavi sa usvajanjem reformskih zakona, niti da obavi ozbiljnu rekonstrukciju vlade.
"Za posao koji nas ceka potrebna je stabilna i slozna Srbija. U ovom trenutku to nam, na zalost, nedostaje. Stabilnost zavisi od institucija: od izabranog predsednika, Narodne Skupstine sa jasnom reformskom vecinom i vlade koja je odraz volje skupstinske vecine. Predsednika koji je garant stabilnosti institucija biramo vec u nedelju", rekla je Natasa Micic.
Prema njenim recima, raspisivanje predsednickih izbora pre vanrednih parlamentarnih je logican redosled poteza, jer Srbija je dobila prvi demokratski parlament i vladu, ali ne i predsednika.
"Poslednji je trenutak da ga dobije da bi nastavila dalje demokratskim putem. Uverena sam da ce i oni koji su ucesce na predsednickim izborima uslovljavali raspisivanjem parlamentarnih to shvatiti, i time pokazati da su odgovorni ljudi koji vode racuna o javnom i drzavnom interesu", navela je Natasa Micic.
Ona je navela da Srbija ulazi u svoj drugi demokratski izborni ciklus, i pozvala gradjane da ucestvuju u njemu.
"Sigurna sam da ce raspisivanje parlamentarnih izbora, uz izbor predsednika Republike u nedelju, doneti neophodnu slogu i razum, a zatim i novi parlament i vladu koji ce poneti odgovornost za teske odluke koje nas cekaju i nastaviti promene sistema i ubrzati ulazak Srbije u EU", navela je Natasa Micic.
Vecina stranaka pozdravila raspisivanje vanrednih izbora
Vecina stranaka u Srbiji pozdravila je juce raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za 28. decembar, a samostalan izlazak na te izbore, pored vise opozicionih stranaka, najavilo je i nekoliko clanica koalicije DOS.
Od stranaka DOS-a, samostalan izlazak na izbore najavili su za sada Liberali Srbije (LS) i Demohriscanska stranka Srbije (DHS), dok ce Demokratska alternativa (DA) i Gradjanski savez Srbije (GS) o nacinu izlaska na izbore odluciti narednih dana.
Portparol LS Dragana Jovanovic izjavila je na konferenciji za novinare da se ta stranka "dugo sprema za samostalan izlazak na izbore", te da je predlozila Predsednistvu DOS-a da sve clanice te koalicije na izbore izadju samostalno, a tek posle da razmisljaju o eventualnoj koaliciji.
Lider DHS i srpski ministar pravde Vladan Batic ocenio je juce da je DOS "ispunio svoju misiju" i ponovio spremnost svoje stranke za samostalan izlazak na izbore.
Potpredsednica Demokratsk alternative (DA) Nada Kolundzija rekla je da ce ta stranka "za koji dan" odluciti kako ce nastupiti na vanrednim izborima.
Predsednik DA Nebojsa Covic juce nije zeleo da precizira sa kojim bi partijama ta stranka usla u koaliciju za vanredne izbore, ali je rekao da nece saradjivati s nedemokratskim partijama i jednim delom opozicionog bloka.
"DA ne zeli da snosi odgovornost za dalju blokadu bilo koje od institucija. Prihvaticemo svaki termin i svaki cenzus (za parlamentarne izbore), ali necemo prihvatiti svako saveznistvo", rekao je Covic.
Visoki funkcioner Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Ivan Andric izjavio je da odluku o nacinu izlaska na izbore ne treba donositi sada, jer je najvazniji izbor predsednika Srbije.
"Nakon uspesnih predsednickih izbora, razgovaracemo sa programski slicnim i drugim strankama i nakon toga cemo doneti odluku", rekao je Andric, napominjuci da odluka GSS-a "zavisi od puno faktora", koje nije naveo.
GSS je ranije najavila da ce izaci samostalno na izbore ako ne budu raspisani do kraja godine, a u suprotnom u koaliciji.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) izrazila je uverenje da ce na prevremene izbore izaci koalicija partija koje cine, kako je nazvao, "zdravo jezgro" DOS-a. Lider LSV Nenad Canak rekao je da ce DOS opstati u "nesto izmenjenom sastavu i kao takav ce izaci na izbore".
"Tu koaliciju cinice stranke koje predstavljaju zdravo jezgro DOS-a, a da li ce se koalicija zvati DOS ili drugacije, ostaje da se vidi", rekao je Canak, ne zeleci da precizira na koje stranke misli.
Reformisti Vojvodine izrazili su spremnost za predizbornu koaliciju, ali i za samostalan izlazak na izbore.
Lider te stranke Miodrag Isakov, ocenjujuci da su vanredni izbori raspisani prerano, izjavio je da ce Reformisti razgovarati o koaliciji s programski bliskim strankama, pre svega levog centra, poput Demokratskog centra, DA, Sandzacke demokratske partije i Socijaldemokratske partije (SDP).
Isakov je dodao da Reformisti sigurno nece ici u koalicije sa onim strankama koje su, kako je rekao, "uprljale ruke".
Lider Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa rekao je da ce ta stranka izaci na izbore u koaliciji sa onim snagama iz DOS-a koje zele da nastave reforme u Srbiji i koje Srbiju vode ka Evropi. Istovremeno, Kasa je izrazio nezadovoljstvo sto je izborni cenzus ostao pet odsto.
"Pet odsto znaci da nikako ne mozemo samostalno da izadjemo na izbore, cak i da sve madjarske stranke zajedno izadju na izbore. Zato idemo u koaliciju", kazao je Kasa.
Socijaldemokratska partija (SDP), clanica DOS-a koja je uskratila podrsku vladi, izrazila je spremnost za samostalan izlazak na izbore, ali je najavila da ce se dogovarati i o potencijalnim koalicijama.
Lider te stranke Slobodan Orlic rekao je agenciji Beta da je vec razgovarano sa strankom G17 Plus i da ce ti razgovori biti nastavljeni. On je naglasio da je za SDP centralno pitanje da bude sproveden socijalni program stranke i da ce potencijalni koalicioni partner morati da prihvati te odredbe.
Potpredsednik G17 Plus Mladjan Dinkic rekao je da ce ta stranka ici samostalno na izbore, a da je o postizbornim koalicijama rano govoriti.
"Krecemo sa ofanzivnom kampanjom za vracanje nade koja je potrosena od 5. oktobra", rekao je Dinkic i naglasio da ce se G17 Plus "boriti za prvo mesto", iako prvi put izlazi na izbore.
Zadovoljstvo raspisivanjem prevremenih izbora izrazila je i Demokratska stranka Srbije (DSS), ocenjujuci to kao svoju pobedu, buduci da je, odvojeno od radikala, bila pokrenula u parlamentu inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi
Potpredsednik DSS Aleksandar Popovic nije iskljucio mogucnost predizbornih koalicija, navodeci da ce o tome odluciti stranacki organi. On je naglasio i da unutar stranke postoji saglasnost da se o koalicijama raspravlja tek nakon izbora.
Od opozicionih stranaka, samostalan izlazak na izbore danas je najavila Stranka srpskog jedinstva (SSJ). Lider te stranke Borislav Pelevic rekao je da je SSJ spremna na postizbornu koaliciju sa "svima koji pripadaju nacionalno-demokratskoj opciji, jer ce posle izbora vladu morati da formira vise od tri stranke".
Socijalisticka narodna stranka (SNS) izrazila je spremnost i za samostalan izlazak na izbore, ali i u koaliciji sa "levicarskim partijama i narodnim politickim organizacijama".
Predsednicki kandidat te stranke Dragan s. Tomic rekao je agenciji Beta da je SNS spremna za izbore, bez obzira na cenzus, a da ce o eventualnoj koalicionoj saradnji odlucivati organi stranke.
Srpski pokret obnove (SPO) izrazio je organizacionu, kadrovsku i programsku spremnost za predstojece izbore.
"Siguran sam da cemo ostvariti dobar rezultat na izborima, kao i da ce SPO u novoj vladi i skupstini igrati onu ulogu koju zasluzuje", rekao je Beti lider SPO-a Vuk Draskovic.
SPO je jedna od nekadasnjih najvecih opozicionih stranaka, koja na poslednjim izborima nije osvojila nijedan poslanicki mandat, ali joj je u medjuvremenu prisao jedan poslanik DSS-a.
Predsednicki kandidat DOS-a i lider Demokratskog centra Dragoljub Micunovic izjavio je sinoc da je DOS raspisivanjem prevremenih parlamentarnih izbora zeleo da birackom telu pokaze da se ne plasi provere biracke volje i da je u svakom trenutku spreman da proveri volju biraca.
Premijer Srbije i zamenik predsednika demokratske stranke Zoran Zivkovic rekao je, na zajednickoj konferenciji za novinare sa Micunovicem i Natasom Micic, da su prevremeni parlamentarni izbori raspisani jer je "deo DOS-a koji je ostao na poziciji odgovornosti" svestan da svaki zastoj u sprovodjenju reformi moze biti poguban po Srbiju.
Prema njegovim recima, stranke koje su blokirale rad republicke skupstine su protiv reformi jer, kako naveo, one ne mogu politicki opstati u prosperitetnoj Srbiji.
ISTRAZIVANjE PRED IZBORE
Na izbore ce izaci skoro 50% glasaca
Izlaznost biraca na predstojece predsednicke izbore u Srbiji blizu je neophodnom procentu za uspeh izbora i svaki glas moze da odluci njihovu sudbinu, pokazuje najnovije istrazivanje javnog mnjenja, koje je obavio Institut drustvenih nauka.
Prema rezultatima istrazivanja na reprezentativnom uzorku od 1.580 gradjana, 50,2 odsto ispitanih izjasnilo se da ce sigurno glasati, dok je 20,7 odsto navelo da ce verovatno glasati.
Osam odsto ispitanika navelo je da verovatno nece glasati, 15,1 odsto da sigurno nece glasati, a neodlucnih je bilo sest odsto, izjavio je danas agenciji Beta naucni saradnik Instituta drustvenih nauka Zoran Lutovac.
Istovremeno, na pitanje da li ce glasati i za koga 18,2 odsto izjasnilo se da nece glasati, neodlucnih je 13,7 odsto, a 22,4 odsto navelo je da ce glasati, ali da su neodlucni za koga.
Za predsednickog kandidata DOS-a izjasnilo se 27 odsto ispitanih, a za kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolica 11,5 odsto.
Prema rezultatima istrazivanja, za predsednickog kandidata Nove Srbije Velimira Ilica glasalo bi 3,5 odsto biraca, za kandidata Narodne seljacke stranke Marijana Risticevica 1,8 procenata, dok bi za kandidata Socijalisticke narodne stranke Dragana S. Tomica glasalo 1,5 odsto, a za kandidata Demokratske stranke Otadzbina Radoslava Avlijasa 0,4 odsto biraca.
Lutovac je rekao da procenat sigurnih glasaca smanjuje cinjenica da velikom broju biraca, poput invalida, nije omoguceno da stignu do birackih mesta, ali da istrazivanje pokazuje da bi izlaznost bila blizu neophodnom procentu i u slucaju da na izbore ne izadje svaki treci ispitanik, koji je rekao da ce sigurno glasati.
"Zakljucak je, na osnovu nalaza istrazivanja, da je izlaznost blizu potrebne da bi izbori uspeli i da je svaki glas bitan, odnosno da moze da odluci sudbinu izbora", rekao je Lutovac.
Istrazivanje je obavljeno 9. i 10. novembra licnim intervjuom na uzorku od 1.580 ispitanika u 58 opstina u Srbiji bez Kosova. Uzorak reprezentuje punoletnu populaciju, sa greskom do najvise 2,5 odsto plus ili minus.
Predsednicki izbori u Srbiji bice odrzani 16. novembra. Izborna tisina je pocela sinoc u ponoc.
