Zoran Lilic svedoci na sudjenju Milosevicu
Bivsi predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilic sutra ce zapoceti svedocenje na sudjenju Slobodanu Milosevicu u Haskom tribunalu, najavio je tuzilac Dzefri Najs.
Najs je, na kraju danasnje sednice, obavestio sudsko vece da vlada u Beogradu jos nije Tuzilastvu dostavila sve trazene dokumente koje je nameravalo da u dokazni materijal uvede kroz iskaz Lilica.
Prema Najsovim recima, vlada Srbije i Crne Gore oslobodila je Lilica obaveze cuvanja drzavne i vojne tajne, ali da se to odnosi na ograniceni broj tema navedenih na listi koju je Tuzilastvo ranije dostavilo vlastima u Beogradu, po nalogu sudskog veca.
Sugerisuci da ce Lilic moci da samo o tim temama svedoci bez straha od eventualnog krivicnog progona u zemlji, Najs je sudijama kazao da ogranicavanje iskaza nije bila svedokova zelja, vec namera vlade Srbije i Crne Gore. Najs je, medjutim, istovremeno priznao da se spisak tema za koje je vlada u Beogradu dala odobrenje ne razlikuje od liste Tuzilastva.
Tuzilac je podsetio i da je, po nalogu sudskog veca od proslog leta, zvanicni Beograd trebalo da Haski tribunal obavesti o temama Lilicevog svedocenja zbog kojih bi mogao biti zabrinut u interesu nacionalne sigurnosti, ali da do sada to nije ucinio.
Iz Najsovih reci moze se zakljuciti da ce Lilicevom iskazu u sudnici Haskog tribunala prisustvovati njegov advokat, kao i pravni zastupnik Srbije i Crne Gore.
Lilic ce svedociti po obavezujucem nalogu (subpoena) koji mu je uputilo sudsko vece. On se proslog leta, po identicnom nalogu, jednom vec pojavio pred sudijama, ali samo da bi objasnio da ne moze da svedoci zato sto ga Vrhovni savet odbrane SRJ nije oslobodio cuvanja drzavne i vojne tajne.
Tuzioci su, zbog toga, u sudnici dobili prekor sudskog veca, a sudija Patrik Robinson je cak rekao da ne bi potpisao obavezujuci nalog da je znao da ce se tako nesto dogoditi.
Ocekivana odluka SAD
Odobrena americka pomoc SCG od 110 miliona dolara
Visoki drzavni zvanicnici Srbije i Crne Gore pozdravili su odluku americke administracije da nastavi finansijsku pomoc drzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora i istakli da je to rezultat dobre saradnje sa SAD.
Premijer Srbije Zoran Zivkovic rekao je da je ocekivao odluku o nastavku americke finansijske pomoci drzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ocenjujuci da je ona plod dobrog rada srpskih vlasti u prethodnom periodu.
"Bio sam siguran da cemo dobiti sertfikaciiju, jer smo ucinili mnogo toga da dokazemo, pre svega sebi i svojim gradjanima, a onda i svima u svetu, da je nase opredeljenje da Srbija bude ozbiljna, demokratska, evropska drzava", rekao je Zivkovic.
"Zadovoljan sam odlukom i ona jeste ocekivana. To je rezultat saradnje koju smo ostvarali tokom poslednjih nekoliko meseci sa americkom administracijom u nastojanju da prevazidjemo razne prepreke", rekao je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic.
Ocenjujuci da je odluka Kolina Pauela "dobra vest za Srbiju", srpski ministar finansija Bozidar DJelic istakao je da to znaci i da ce stav americke administracije biti pozitivan u svim medjunarodnim organizacijama.
"Nadam se da ce odluka americke delegacije na sastanku Kordinacione grupe za pripremu donatorske konferencije, 19. juna, biti pozitivna tako da sada mozemo ocekivati podrsku SAD za odrzavanje donatorske konferencije za Srbiju i Crnu Goru na jesen", rekao je DJelic.
On je izrazio nadu da ce posle ovakve odluke biti ubrzana normalizaciju spoljnotrgovinskih odnosa Srbije i Crne Gore i SAD.
Predsednik Skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljub Micunovic smatra da je odluka americke admidnistracije dobar znak koji govori o dobrim odnosima sa SAD, i da je vazno da oni idu uzlaznom linijom.
Na pitanje da li je i koliko hapsenje haskog optuzenika, penzionisanog vojnog oficira Veselina Sljivancanina imalo uticaja, Micunovic je odgovorio da to nije bilo od uticaja na stav americkog drzavnog sekretara Kolina Pauela.
"Licno mislim da bi ta odluka bila doneta i bez toga (hapsenja Sljivancanina), zbog njihove orijentacije da pomognu stabilizaciji vlade i prilika u Srbiji. U svakom slucaju to (hapsenje) je Pauelu olaksalo poziciju pred Kongresom SAD", rekao je Micunovic.
Portparol Stejt dipartmenta Ricard Baucer rekao je na konferenciji za novinare u Vasingtonu, da "odluke sekretara (Pauela) nisu pokazatelj da je Srbija i Crna Gora u potpunosti ispunila svoje obaveze da uhapsi i izruci sve optuzene osobe Tribunalu".
Pauel je svoju odluku preneo Kongresu, kao sto je predvidjeno zakonom o pitanju nastavka americke pomoci Srbiji i Crnoj Gori. Americka pomoc SCG, prema najavi americkih zvanicnika, ove godine bi trebalo da iznosi oko 110 miliona dolara.
Vrhovni sud odlucuje o Cecinom pritvoru
Folk pevacici Svetlani Raznatovic, protiv koje je podignuta krivicna prijava zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja, sutra istice tromesecni pritvor, pa ce Vrhovni sud Srbije odluciti da li ce se ona u daljem postupku braniti sa slobode, izjavio je juce njen advokat Rajko Danilovic.
U pritvoru se nalazi i njena sestra Lidija Velickovic, protiv koje je, takodje, podignuta krivicna prijava zbog zloupotreba prilikom prodaje fudbalera "Obilica".
Danilovic je oprecizirao da ce Vrhovni sud Srbije, 20. juna odlucivati i o ukidanju pritvora Lidiji Velickovic, jer joj tog dana istice pritvor, a istrazni postupak je pri kraju, posto je vestak finansijske struke prikupio potrebnu dokumentaciju.
Beogradska policija podnela je 13. maja krivicnu prijavu protiv Svetlane Raznatovic zbog sumnje da je, pri prodaji 15 fudbalera "Obilica", ostvarila imovinsku korist od oko 22,5 miliona maraka i pola miliona dolara, na stetu tog fudbalskog kluba, ciji je predsednik.
Svetlana Raznatovic nalazi se u pritvoru od 17. marta 2003. godine, kada je uhapsena u policijskoj akciji "Sablja", a policija je tada protiv nje podnela krivicnu prijavu zbog neovlascenog drzanja 11 pistolja.
Pritvor je sredinom maja odredjen i sestri Svetlane Raznatovic, Lidiji Velickovic, zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja pri prodaju igraca u fudbalskom klubu Obilic, a sud je 12. juna taj pritvor produzio za jos osam dana, do 20. juna.
CRNA GORA i StalnI savet OEBS-a
Tim medjunarodnih strucnjaka proverava trgovinu ljudima
Predlog vlade Crne Gore da se tim medjunarodnih strucnjaka uveri u ispravnost pravne procedure u slucaju moldavske drzavljanke, odnosno trgovine ljudima, naisao je na odobravanje Stalnog saveta OEBS-a, rekao je juce potpredsednik crnogorske vlade Dragan DJurovic.
"Radi otklanjanja sumnje da li su zakon i pravda ispostvani, ja sam u ime vlade ponovio predlog da tim medjunarodnih nezavisnih eksperata oceni pravni okvir u kojem je sproveden ovaj slucaj i da li su ispostovani medjunarodni pravni standardi. Naglasio sam spremnost vlade da ispostuje nalaze ekspertskog tima i da u delu koji je u njenoj nadleznosti preduzme odgovarajuce mere", rekao je DJurovic za Betu.
Taj predlog naisao je na opste prihvatanje i sadrzan je u zakljucku predsedavajuceg Stalnog saveta OEBS-a, holandskog ambasadora Justusa de Visera na kraju sednice, preneo je DJurovic.
Potpredsednik crnogorske vlade je naglasio da "vlast u Crnoj Gori ili bilo koji pojedinac nemaju interes da se bilo sta prikriva".
"Ponovio sam da vlada ni jednog trenutka nije bila ucesnik postupka i donosenja odluka pravosudnih organa i da je u svim fazama postovana nezavisnost suda i tuzioca", dodao je potpredsednik crnogorske vlade.
DJurovic je rekao da je u razgovorima predstavnika Evropske unije, SAD, Svajcarske, Moldavije, Kanade, Norveske i predsedavajuce Radne grupe za borbu protiv trgovine ljudima Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu Helge Konrad, posebna paznja bila je posvecena aktuelnom slucaju moldavske drzavljanke koji je vodjen pred pravosudnim organima Crne Gore.
Prema njegovim recima, ponovljeni su poznati stavovi i zabrinutost zbog odluke tuzioca da ne podigne optuznicu.
"Ja sam istakao da je vlada odgovoran partner medjunardone zajednice i da je interes Crne Gore da se slucaj rasvetli do kraja", naglasio je on.
DJurovic je, takodje, upoznao Stalni savet OEBS-a sa "reformama pravosudnog sistema i procesnog zakonodavstva, ciji je cilj stvaranje pravne drzave i po evropskim standardima uredjenog sistema za borbu protiv organizovanog kriminala".
"Takodje, izneo sam konkretne poteze koje crnogorska vlada preduzima u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno u vezi sa trgovinom ljudima. Delegacija evropskih zemalja i SAD izrazile su zadovoljstvo dinamikom planiranih reformi i dale su podrsku njihovom intenziviranju i implementaciji", kazao je DJurovic.
Nakon vanredne sednice Stalnog saveta delegacija Vlade Crne Gore sastala se i sa generalnim sekretarom OEBS-a Janom Kubisem.
"Razgovarali smo o podizanju statusa kancelarije OEBS-a u Podgorici i skorom imenovanju sefa kancelarije, koji ce doci iz Austrije. On ce biti ujedno i zamenik sefa misije u Srbiji i Crnoj Gori", rekao je potpredsednik crnogorske vlade.
U beckom sedistu OEBS-a crnogorska delegacija sastala se i sa savetnikom za policijska pitanja OEBS-a Ricardom Monkom sa kojim su razmenjena misljenja o aktuelnim procesima reforme policije u Crnoj Gori.
"Zajednicki smo izrazili ocekivanje da ce te reforme biti sprovedene predvidjenom dinamikom", zakljucio je DJurovic koji je juce zavrsio posetu Becu, odnosno OEBS-u.
CRNA GORA
Bulatovic o sudbini koalicije za promene
Lider Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic ocenio je juce da "eventualni kraj" opozicione koalicije "Zajedno za promene" na republickom nivou "ne moze i ne sme" dovesti do krize u opstinama u kojima je ta koalicija na vlasti.
"Nesporazumi na republickom nivou, pa i eventualni kraj koalicije, ne mogu i ne smeju dovesti do krize vlasti u 13 opstina", rekao je Bulatovic u razgovoru sa ambasadorom Grcke u Beogradu Mihaelom Spinelisom, navodi u saopstenju SNP.
Bulatovic je rekao da SNP, Srpska narodna stranka (SNS) i Narodna stranka (NS), koje cine koaliciju "Za promene", treba da su i dalje jedinstvene u ocuvanju zajednicke drzave i politickoj borbi portiv rezima Mila DJukanovica.
On je ocenio da je "na transparentan nacin" i uz puno ucesce opozicije potrebno raditi na zakonima koji "tretiraju pitanje" lokalne samouprave, naglasivsi da se SNP zalaze za decentralizaciju reublicke vlasti i neposredne izbore gradonacelnika.
Predsednik SNP-a je preko ambasadora Spinelisa, cija je zemlja predsedavajuca Evropskom unijom, uputio zahtev da se "evropske strukture ukljuce u aktivnosti na promeni pomenute zakonske regulative" i da u tom procesu obezbede ucesce opozicije.
Bulatovic je ojenio da vlada crnogorskog premijera Mila DJukanovica izradu nekih znacajnih zakona "radi daleko iza ociju javnosti".
Predsednik SNP-a je informisao grckog diplomatu i o potrebi uskladjivanja Ustava Crne Gore sa Ustavnom poveljom drzavne zajednice.
Marku Milosevicu ce se suditi u odsustvuKrivicno vece Opstinskog suda u Pozarevcu donelo je odluku da se Marku Milosevicu, sinu bivseg predsednika Jugoslavije, sudi u odsustvu za krivicno delo prinude, izjavila je danas predsednica toga suda Milica Peric.
Vece kojim je predsedavala Milica Peric ovakvu odluku donelo je na zahtev Opstinskog drzavnog tuzioca Miroslava Vojinovica, jer poziv za sudjenje Marku Milosevicu nije bilo moguce dostaviti u roku od tri meseca na adresu u Moskvi koju su sudu dostavili njegovi advokati Branimir Gugl i Dragoslav Ognjanovic.
Opstinski sud je ranije doneo odluku da se za isto delo u odsustvu sudi i Vladislavu Asaninu (29), nekadasnjem zameniku direktora Preduzeca "Madona", ciji je vlasnik Marko Milosevic.
Na zahtev Opstinskog suda pre nekoliko meseci je za Markom Milosevicem i Vladislavom Asaninom raspisana medjunarodna, takozvana crvena Interpolova poternica i odredjen im je pritvor.
Po istom predmetu optuzeni su i bivsi radnici Madone, Zoran Ivanovic-Roleks (43), Aleksandar Asanin (24), Milan Bajic (29), Milan Lazic (23) i Bojan Tadic (27).
Oni su optuzeni jer su, kako se navodi u optuznici, 7. marta 2000. godine ispred pozarevackog video kluba "Faraon" oteli aktivistu Pozarevackog narodnog pokreta Otpor Zorana Milovanovica, tukli ga i maltretirali, a zatim ga odveli u diskoteku Madona gde mu je Marko Milosevic pretio upaljenom motornom testerom da ce ga iseci na komade i baciti u Veliku Moravu.
Tom prilikom od Milovanovica je trazeno da kaze ko su clanovi Otpora, ko ih finansira i za koga rade.
Zoran Milovanovic je ovih dana izjavama u stampi izrazio nezadovoljstvo zbog sporosti pravosudnih organa, jer je od njegovog premlacivanja proslo vise od tri godine i javno pitao premijera Srbije Zorana Zivkovica zasto cute policija i pravosudje.
"Pitao sam i potpredsednika Vlade Srbije Cedomira Jovanovica da li je istina da je 31. marta 2001. godine dao obecanje Slobodanu Milosevicu da ce Mira Markovic i Marko Milosevic biti zasticeni od pravosudnih organa", rekao je Zoran Milovanovic.
"Ko koci izrucenje Marka Milosevica i njegovo dovodjenje pred organe pravde".
