Beograd- Njujork posle jedanaest godina
Sa surcinskog aerodroma juce je posle 11 godina pauze ponovo poleteo avion za Njujork cime je uspostavljena direktna avio veza izmedju Beograda i Njujorka.
"Ovaj let ce doprineti da Beograd postane jedan od vaznijih tranzitnih centara jugoistocne Evrope", rekla je ministar saobracaja i telekomunikacija Marija Raseta-Vukosavljevic na konferenciji za novinare pre poletanja aviona.
Americki ambasador u SCG Vilijem Montgomeri koji je bio prisutan na surcinskom aerodromu izjavio je da se ovim letom odnosi SCG i Amerike ucvrscuju i da je ovaj let samo dokaz toga.
Na aerodromu je bio prisutan i ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljevic koji je tom prilikom izjavio da je uspostavljanje direktne saobracajne veze izmedju Beograda i Njujorka preduslov za unapredjenje turizma, jer se stvaraju uslovi da americki turisti u vecem broju dolaza u SCG.
Medju putnicima na prvom direktnom letu za Njujork vidjeni su pomocnik ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimovic kosarkasi Vlade Divac i Marko Jaric, kao i mnoge druge licnosti iz javnog zivota.
Avion tipa "boing 767" je za Njujork trebao da poleti u 11.30 ali je poleteo sa pola sata zakasnjenja.
Avion ce iz Beograda polaziti svakog cetvrtka i nedelje u 11.30 a karta kosta od 390 do 690 dolara u jednom pravcu, zavisno od klase. Sve karte za septembar i oktobar vec su rasporedate u julu. Let u proseku traje osam i po sati.
Jat u avionu za Njujork ima zakupljenih 95 mesta, a avionom "boing 767-300" sa ukupno 204 sedista upravljace uzbekistanska posada, jer Jatovi piloti jos nemaju licencu za taj tip aviona, dok ce ketering biti Jatov.
Srpska aviokompanija Jat ervejz (Jat Airnjais) uspostavavila je direktanu saobracajnu liniju izmedju Beograda i Njujorka, u saradnji sa uzbekistanskom aviokompanijom.
Poslednji let za Njujork Jat je obavio 19. maja 1992. godine.
DA LI "VREDE" PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI
Predsednik Srbije samo do novog ustava
U slucaju da gradjani Srbije u novembru izaberu novog predsednika, njegov mandat, koji po vazecem Ustavu traje pet godina, trebalo bi da bude kraci, jer bi bilo logicno da pisci novog ustava utvrde diskontinuitet svih dotadasnjih funkcija i organa, ocenio je juce predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic raspisala je predsednicke izbore za 16. novembar. Ustavna komisija najavila je da ce novi Ustav Srbije biti proglasen u februaru (na Sretenje) naredne godine, a jedna od mogucih opcija u novom ustavu bice i da se predsednik drzave ubuduce bira u parlamentu.
"Cak i u slucaju da u novom ustavu bude utvrdjen neposredan izbor predsednika (da ga biraju gradjani), ili njegova ovlascenja budu bitno smanjena ili povecana, bilo bi logicno da i tada ustavotvorac proglasi dikontinuitet svih funkcija i organa, ukljucujuci predsednika, vladu, skupstinu. Sve ostalo bilo bi suprotno ustavnoj praksi", rekao je Vucetic novinarima.
Na inicijativu vladajuce koalicije DOS, Skupstina Srbije izmenila je 5. novembra prosle godine Zakon o izboru predsednika Republike, tako da je ukinuta odredba da je i u drugom krugu izbora potrebno da izadje najmanje 50 odsto biraca da bi izbori bili uspesni. Taj zakonski uslov ostao je, medjutim, za prvi krug izbora.
S obzirom na to da je Ustavni sud Srbije danas ocenio da je skupstina bila ovlascena da odredjuje koliki ce biti izborni cenzus, kao i koliko ce krugova predsednicki izbori imati, novinari su pitali Vucetica da li to znaci da Skupstina Srbije sada ne moze da menja zakon, odnosno da izbori 16. novembra moraju biti sprovedeni prema vazecem zakonu.
"Skupstina nije ogranicena u zakonodavnoj delatnosti, ali postoji demokratsko pravilo da se izborni zakon ne menja kad je izborni postupak poceo. Da je postojala politicka volja i zelja, zakona je mogao je da bude promenjen u prethodnih sest -sedam meseci", primetio je Vucetic.
Ustavni sud Srbije danas je jednoglasno ocenio kao neustavnu odredbu clana 5. Zakona o izboru predsednika Republike koja kaze da predsednik parlamenta odlucuje o izborima.
"Ustavno ovlascenje predsednika skupstine da raspise izbore istovremeno je i njegova obaveza, i kao takvo, ono znaci da predsednik skupstine, u okviru Ustavom i zakonom utvrdjenih rokova samo odredjuje datum odrzavanja izbora", rekla je na sednici suda sudija izvestilac Bosa Nenadic.
Predsednik suda Slobodan Vucetic rekao je da odredba Zakona koja je proglasena neustavnom nece vise biti u pravnom poretku, niti proizvoditi pravno dejstvo, cim bude objavljena u "Sluzbenom glasniku".
Ukazujuci na to da u pravnom poretku postoji praznina u vezi sa situacijom kada predsednik nije izabran, Vucetic je rekao da se u tom slucaju primenjuje analogija, jer Ustav propisuje da se novi izbori moraju odrzati u roku od 60 dana od dana kad su odrzani neuspeli.
"Situacija koja je nastala nije regulisana Ustavom. Zivot je bogatiji od normi i zakona. Zato bi trebalo primeniti analogno tumacenje, kao sto je to ucinjeno kada je imenovan vrsilac duznosti predsednika Srbije", rekao je Vucetic.
Upitan da li je time predsednica parlamenta Natasa Micic prekrsila Ustav, jer nije u tom roku raspisala ponovljene izbore, posle neuspelih u februaru, Vucetic je rekao da u pravnom poretku postoji pravna praznina i da ovakva situacija nije predvidjena.
"Ne bi se moglo reci da je u formalno-pravnom smislu ona prekrsila ustav, jer precizna norma u tom smislu ne postoji. Treba imati u vidu i da je ocenjeno da bi ponovljeni izbori takodje bili neuspesni, kao i da je u to vreme doneta Ustavna povelja koja predvidja usaglasavanje ustava drzava clanica u roku od sest meseci od donosenja Povelje", rekao je Vucetic.
On je dodao da je "sa stanovista duha ustava" izbore trebalo raspisati u roku od 60 dana od dana neuspelih izbora.
Na pitanje da li je DOS unapred znao da ce Ustavni sud doneti odluku da je cenzus za izbor predsednika stvar zakonodavca, Vucetic je rekao da se referati za sednicu suda ne salju nikome unapred, osim sudijama, savetnicima i saradnicima suda, koji ih dobijaju nedelju dana uoci sednice.
"Ja za sebe mogu reci da nikome unapred nisam dao referat", rekao je Vucetic.
Uhapsen urednik podgorickog lista
Nacelnik odeljenja kriminalisticke policije u Kragujevcu Goran Zivkovic potvrdio je da je direktor i glavni i odgovorni urednik podgoricnog lista "Dan" Dusan Jovanovic juce lisen slobode u Podgorici i sporoveden u Okruzni zatvor u Kragujevcu.
Zivkovic nije mogao da kaze zbog cega je Jovanovic uhapsen, navodeci samo da je policija "iskljucivo radila na osnovu naredbe Opstinsnog suda u Kragujevcu".
Marta prosle godine, protiv Dusana Jovanovica, bivseg predsednika Upravnog odbora Zastave Milana Beka i Petra Marinkovica, rukovodioca fabrike automobila "Zastava", podnet je zahtev za sprovodjenje istrage zbog krivicnog dela zloupotrebe u privredi iz clana 139, stav 1 Krivicnog zakona Republike Srbije.
U zahtevu je tada navedeno da je u aprilu 2000.godine "Zastava automobili" zakljucila ugovor (br 103/2000) sa vlasnikom privatnog preduzeca "Ju mont" Dusanom Jovanovicem o nabavci celika za potrebe Fabrike automobila, koji nikada nije isporucen.
Ugovor sa Jovanovicem u ime "Zastave" je potpisao zamenik direktora Fabrike automobila Petar Marinkovic, a novac je avansno uplacen u punom iznosu beogradskoj firmi, dok je ondasnji prvi covek "Zastave" Milan Beko osumnjicen da je nalozio sklapanje ovog stetnog ugovora.
Djukanovic najavio tuzbu protiv lista Dan
Crnogorski premijer Milo DJukanovic tuzice dnevni list "Dan" zbog teksta u kojem je doveden u vezu sa istragom o aferi trgovine zenama u Crnoj Gori.
DJukanovic ce tuziti "Dan", direktora i glavnog i odgovornog urednika tog lista Duska Jovanovica kao i autora spornog teksta pod naslovom "Dok je DJukanovic na vrhu, nema pravde za Moldavku", saopstila je sinoc vlada na svom sajtu.
Sporni tekst objavljen je juce u "Danu", kao pismo javnosti Nadezde Radovic iz Beogradskog zenskog lobija.
Autorka je u tom pismu javnosti ocenila, u vezi sa aferom trgovine ljudima, da je "vrh crnogorske valsti do guse u glibu" i da, "dok je Milo DJukanovic u tom vrhu, nema pravde za Moldavku" S.C, kljucnog svedoka u aferi.
DJukanovic ce podneti tuzbu preko svog ovlascenog advokata, navedeno je u saopstenju vladinog Biroa za odnose sa javnoscu.
Crnogorski premijer, kako je navedeno, nece javno reagovati, niti komentarisati "insinuacije lidera nekih minornih politickih partija", dok ne budu obelodanjeni izvestaji ekspertske grupe OEBS-a i Saveta Evrope o slucaju trgovine zenama u Crnoj Gori.
