Nezavisne Novine

SVET

Uragan Izabel preti i Kanadi

Ocekuju se pljuskovi i jak vetar

Uragan Izabel slabi, ali strucnjaci kazu da ce ipak danas u Ontario i Kvebek doneti velike pljuskove i jake vetrove.
Ocekuje se da ce biti 30 do 50 milimetara padavina, sto znaci toliko litara kise po kvadratnom metru. U juznom Ontariju i jugozapadnom Kvebeku bice jos vise padavina, posebno u oblasti oko jezera Hjuron i zaliva Dzordzijan.
U biltenu Kanadskog centra za uragane prognozira se da ce u juznom delu Kvebeka i istocnom Ontariju vetrovi dostizati brzinu do osamdeset kilometara na sat.
Izdato je i upozorenje gradjanima Ontarija da za svaki slucaj pribave najnuznije namirnice, a posto se nagovestava da moze doci do nestanka struje, stanovnistvo bi trebalo da obezbedi sve sto moze trebati u takvim situacijama. Potrebno je takodje skloniti namestaj iz dvorista i basti da bi se sprecile moguce nesrece.
Toronto, Hamilton i Misisaga imaju razradjeni plan akcije za slucaj da se prognoze meteorologa obistine. U Hydro One svi zaposleni su ukljuceni u rezim vanrednog stanja.

Bez korupcije se zaista ne moze...

Bez podmicivanja se jednostavno ne moze, uvereni su Cesi iz svih slojeva drustva. Sa izuzetkom politicara koji listom poricu svaku vezu sa korupcijom.
U najnovijem istrazivanju javnog mnjenja za ceski dnevnik "Mlada fronta Dnes," 76 odsto Ceha tvrdi da se srelo sa korupcijom, a 52 odsto je reklo da su licno morali nekoga da podmite.
Anketare agencije SC&C je zanimalo gde Cesi moraju da plate da bi dobili blagovremeno ili uopste ono sto im po pravu pripada.
Najcesci primaoci mita su lekari, kod 26,5 posto ispitanih, zatim saobracajna policija, koju je podmitilo 14,8 odsto ucesnika ankete, Slede gradjevinski uredi sa 8,7 procenata, osiguravajacu zavodi sa 7,4, poreske vlasti sa 6 i zavodi za zastitu spomenika takodje sa 6 odsto.
"Mlada fronta Dnes" je napravila i svojevrsni cenovnik, po kome u Ceskoj prijem na fakultet preko veze kosta 568 evra, vestacki kuk na koji se ceka obicno vise od godinu dana, ugradjuje se u roku od nedelju dana za 320 evra.
Ubrzano izdavanje gradjevinske dozvole kosta 193 evra, upis nepokretnosti u katastar za 14 dana umesto za pola godine, otprilike isto toliko. Saobracajna policija ce zazmuriti i zaboraviti prekrsaj za 100 evra,
Iako bi u ceskoj privredi odavno trebalo da vladaju trzisni zakoni podmicuje se i u sektoru usluga. Recimo, brza i ne papreno skupa popravka kola u auto servisu kosta dodatnih stinak evra za dzep majstora.
Istrazivanje ceskog dnevnika tragalo je za takovnamom malom korupcijom, sa kojom se svakodnevno srecu gradjani. Mala korupcija buja na sve strane, sto potvrdjuju i politicari.
Medjutim, kada je dnevnik pokusao da medju pokiticarima napravi anketu, ispostavilo se da oni zive u nekom drugom svetu, gde njih niko nije pokusao da podmiti, niti oni nekoga.
I politicari i gradjani se ipak slazu da korupcija predstavlja jedan od osnovnih problema ceskog drustva u tranziciji. Za obicne Cehe ona je cak veca pretnja od nezaposlenosti, cija stopa dostize vec 10 posto.
Ceska podruznica medjunarodne organizacije Transparensi internesenl ima simpatija za vladu premijera Vladimira Spidle koja, za razliku od prethodnih vlada Vaclava Klausa i Milosa Zemana, pokusava da se protiv korupcije bori.
"Na zalost sve mere su neprestano u fazi rasprave", upozorava David Ondricek iz ceske TI. Signal da vlada zaista namerava da predje na dela mogla bi da bude i istraga najvece afere oko tendera za igradnju autoputa do Ostrave.
Posao je u vreme prethodne vlade premijera Zemana dobila izraelska firma, ali sadasnja vlada je zbog cene nazidane za desetine milijardi kruna od ugovora odustala.
Ceska policija pozvala je na saslusanje krajem septembra bivseg premijera Milosa Zemana, sadasnjeg Vladimira Spidlu i sve ministre koji su donosili odluku o spornom tenderu.

Dasa Pavlovic
Prag

Izrael u teskoj borbi protiv Hamasa

Slabo opremljeni pobunjenici mozda jesu lak plen za projektile visoke tehnologije, ali ce se Izrael namuciti dok ne iskoreni radikalni palestinski islamisticki pokret Hamas.
Jedna od glavnih strategija Izraela u borbi protiv trogodisnje palestinske pobune bila je da se uniste regionalne pobunjenicke celije ubistvom ili hvatanjem komandanata u racijama u gradovima Zapadne obale.
Ali, palestinski i izraelski politicki analiticari smatraju da Hamas ima korene u narodu i da mu nije potrebno vodjstvo da bi nastavio da se bori. Nove lokalne celije sa novim komandantima pojavile su se iz rusevina i pocele novi talas samoubilackih bombaskih napada.
Ami Ajalon, koji je dosta naucio o Hamasu kao sef izraelske bezbednosne sluzbe Sin Bet tokom 90-ih, kaze da Izrael ne moze, u vojnom smislu, da pobedi Hamas.
"To je zbog toga sto Hamas nije sam po sebi organizacija, vec ideoloski pokret koji je u skladu sa aspiracijama brojnih Palestinaca koji su izgubili nadu u pregovaracki proces i zele prekid okupacije i bolji zivot", rekao je on Rojtersu.
Nakon sto je bombas samoubica Hamasa ubio 22 osobe u napadu u Jerusalimu 19. avgusta, Izrael je zapoceo kampanju ubijanja politicke hijerarhije Hamasa.
Do sada je ubijeno 12 lidera ili pomocnika vodja Hamasa. Hamas nedeljama nije odgovarao, a izraelski mediji i zvanicnici poverovali su da je Hamas napokon ukrocen.
Ali, dva Hamasova bombasa samoubica ubila su 15 Izraelaca u napadima 9. septembra. Oba napada proistekla su iz udaljene celije na Zapadnoj obali, daleko od Hamasovog gornjeg uporista. Napadi su samo naglasili ranjivost Izraela i policija je priznala da nema nacina da spreci svaki napad.
Hamasova poruka otpora odjeknula je medju istomisljenicima koji su razgnevljeni sirenjem izraelskih naselja u okupiranim palestinskim teritorijama i izgradnjom bezbednosnih barijera na Zapadnoj obali, na zemlji koja bi prema nacrtu mirovnog sporazuma trebalo da bude deo palestinske drzave.
Izraelski napori da uklone lidere Hamasa, ukljucujuci i nepokretnog duhovnog lidera seika Ahmeda Jasina, samo su osnazili ovaj palestinski pokret.
"Pokusaj ubistva Jasina znacio je prelazak crvene linije za mnoge Palestince", rekao je istrazivac palestinskih islamistickih pokreta Muhim al Navati.
Izrael smatra da su samoubilacki napadu Hamasa kao i raketni napadi bili isplanirani i da su ih odobrili lideri iz Gaze. Ali i pored upotrebe sile, Hamas nije ugasen.
"Kod Hamasa, mozete otkinuti glavu ali ce telo i dalje nastaviti da zivi", rekao je strucnjak za Bliski istok Kings koledza u Londonu, Dzordz Dzof.
Analiticari smatraju da Hamas ima svoje celije u vecini palestinskih oblasti i da mnoge i ne primaju naredjenja od vodja u Gazi kako bi organizovali napade, kao i da im za slanje bombasa saomubica nije potrebno mnogo sredstava.
"Kratkorocno, Izrael moze da umanji operativnu sposobnost Hamasa cistom vojnom nadmoci. Ali, se infrastruktura Hamasa zahvaljujuci lokalnoj pomoci vremenom oporavi", rekao je Dzof.
Odluka Izraela da ukloni palestinskog lidera Jasera Arafata mogla bi da doda jos ulja na vatru, smatraju palestinski analiticari.
"Neke palestinske frakcije su oklevale da zapocnu napade zbog prisustva Arafata, palestinske vlasti i politickog procesa. Ali ukoliko on bude deportovan, mozemo ocekivati sve i svasta. Stvari bi mogle da se preokrenu", kaze urednik muslimanskih opozicionih novina u Gazi, Gazi Hamad.
Izrael za nasilje krivi pre svega Arafata, tvrdnjom da je on planirao pobunu i da sabotira nacrt mirovnog sporazuma i da odbija da smiri pobunjenike.
Palestinski zvanicnici pak smatraju da Izrael potkopava mirovni plan svojim potragama za ekstremistima tokom perioda primirja i blokadama palestinskih gradova.

Bus nema dokaza o umesanosti Sadama u napade 11. septembra

Americki predsednik Dzordz Bus izjavio je da nema dokaza o povezanosti svrgnutog rezima Sadama Huseina i atentata izvrsenih 11. septembra 2001. u Njujorku i Vasingtonu.
"Nemamo dokaze da je Sadam Husein bio umesan u atentate 11. septembra", rekao je sinoc Bus novinarima.
On je, medjutim, kazao da "nema sumnje" da je Sadam Husein bio povezan sa Al-Kaidom, teroristickom organizacijom odgovornom za atentate u SAD u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi.
Podpredsednik SAD Ricard Cejni ocenio je u nedelju da bi postizanje uspeha u stabilizaciji i demokratizaciji Iraka zadalo kljucni udarac "geografskoj bazi terorista koji su nas vise godina napadali, pre svega 11. septembra".
Prema istrazivanju objavljenom prosle subote, skoro 70 odsto Amerikanaca veruje da je bivsi iracki diktator, svrgnut u aprilu nakon vojne intervencije britansko-americke koalicije, bio povezan sa atentatima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zdanje Pentagona u Vasingtonu.
Na pitanje novinara da prokomentarise rezultate istrazivanja, Cejni je rekao da "nije bio iznenadjen sto ljudi povezuju" Irak i atentate iz septembra 2001. godine. On je ipak, kazao da "ne zna" da li je ta povezanost stvarno i postojala.
"Saznajemo sve vise podataka koji govore da su izmedju Iraka i al-Kaide postojale veze tokom 90-ih godina", dodao je on.
Americki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld rekao je ranije da on ne vidi dokaze koji bi govorili o povezanosti Sadam Huseina sa napadima od 11. septembra.
"Nisam video nikakve indikacije koje bi me uputile da u to poverujem", rekao je on.

Anan zeli jasan mandat za UN u Iraku

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izrazio je nadu da ce buduca rezolucija Saveta bezbednosti o Iraku dati UN "jasan mandat koji ce moci dobro da se sprovede", izjavila je grupa diplomata.
Diplomate su nakon sastanka sa Ananom, rekle novinarima da se "i dalje ceka" nova verzija nacrta rezolucije koju su SAD objavile pocetkom meseca.
"Svi cekamo novu rezoluciju, podneli smo amandmane i cekamo", rekao je nemacki ambasador pri UN Ginter Plojger.
Njegov cileanski kolega Heraldo Munos insistirao je na cinjenici da je UN "neophodno dati jasan mandat koji ce moci dobro da se sprovede".
"Nema novog nacrta i svi cekamo", dodao je on.
Generalni sekretar UN primio je sinoc deset ambasadora zemalja koje su nestalne clanice Saveta bezbednosti kako bi sa njima razgovarao o Iraku.
SAD, koje se u Iraku susrecu sa nepredvidjenim okolnostima, podnele su 3. septembra javnosti na uvid tekst rezolucije ciji je cilj da se ojaca vojna i ekonomska pomoc medjunarodne zajednice Iraku.
Taj tekst su mnoge clanice Saveta bezbednosti prihvatile samo kao "radni dokument".
Nemacka, Francuska i Rusija podnele su prosle nedelje americkoj administraciji amandmane, koje je podrzala i Kina. Tim amandmanima se predvidja da se u sto skorije vreme vlast u Iraku preda irackoj vladi uz posredovanje UN.

CESKO Pravo O ALBANSKOJ PRETNjI BALKANU

Albanci otvaraju kosovskopitanje ratom u Makedoniji

Bezbednosno stanje u Makedoniji je stabilno i nema opasnosti kao u 2001. godini, izjavio je presednik Makedonije Boris Trajkovski nakon danasnjeg sastanka s ministrima odbrane i unutrasnjih poslova Vladimirom Buckovskim i Harijem Kostovim i premijerom Brankom Crvenkovskim.
Glavna tema sastanka bile su reforme u sistemu odbrane, kao i osnovni prioriteti i novac potreban za formiranje jedinica za specijalne operacije ciji ce prioritet biti unutrasnja stabilnost. Skupstina Makedonije je juce zapocela raspravu o bezbednosnoj situaciji o kojoj ce govoriti i ministar unutrasnjih poslova Hari Kostov.
Opoziciona partija VMRO DPMNE je Parlamentu dostavila informaciju u kojoj se izmedju ostalog navodi da "intenziviranje aktivnosti ANA na teritoriji Kosova i juzne Srbije imaju uticaja i na stanje u Makedoniji, a glavni je cilj stvranje Velike Albanije".
Na bezbednosno stanje u Makedoniji utice i "nepriznavanje granice republike Makedonije sa Srbijom i Crnom Gorom u delu Kosova", navodi VRMRO DPMNRE dodajuci da "ANA dobija finansijsku i logisticku podrsku od Albanaca u SAD i vise evropskih drzava."

BIH-AFERA

U Federaciji BiH nije pripreman drzavni udar

Glavni federalni tuzilac Zdravko Knezevic saopstio je da nakon analize izvestaja i dokumentacije koju mu je dostavila Obavestajno-sigurnosna sluzba Federacije BiH (FOSS), nije mogao da utvrdi da je pripreman napad na ustavni poredak Federacije BiH.
Direktor FOSS-a Ivan Vuksic je nakon visemesecnog prisluskivanja svog bivseg kolege, nekadasnjeg direktora FOSS-a Munira Alibabica, obiman materijal predao javnom federalnom tuziocu u kojem je naveo da je Alibabic pripremao drzavni udar zajedno sa predsednikom Socijaldemokratske partije BIH (SDP) Zlatkom Lagumdzijom.
Knezevic je saopstio da "analizom sadrzaja izvestaja i dostavljene dokumentacije, koja je izvrsena iskljucivo sa krivicnopravnog stanovista, nije mogao utvrditi osnovanost, pravilnost i dokazanost o postojanju 'grupe ljudi' ili 'organizovane grupe ljudi' koji su pokusali da izvrse napad na ustavni poredak FBiH".
On je podsetio da napad na drzavni poredak pretpostavlja upotrebu fizicke sile ili pretnju upotrebe fizicke sile u pokusaju promene ustavnog poretka FBiH ili svrgavanja njenih najvisih institucija, ali da izvestaj i dostavljena dokumentacija FOSS-a ne sadrzi podatke, informacije i dokaze iz kojih bi proizilazila osnovna sumnja da je upotrebljena fizicka sila ili pretnja od osoba pomenutih u izvestaju.
Predsednik SDP BiH Zlatko Lagumdzija izjavio je za sarajevsko "Oslobodjenje" da je i bez saopstenja tuzitelja Knezevica znao da nije bilo ni govora o pripremanju drzavnog udara i izrazio nadu da ce nadlezni organi pokrenuti odgovornost onih koji su zloupotrebili svoja ovlastenja, "napravili nesagledivu stetu BiH i zbunili javnost, odvodeci je daleko od aktualnih tema, pricama o drzavnom udaru".
Lagumdzija smatra da sada treba nastaviti proces protiv onih koji su zloupotrebili rad FOS-a.
"I u Parlamentu BiH treba pokrenuti javnu istragu koja bi rezultirala primernim kaznjavanjem onih koji su kreirali i potpirivali nepostojecu aferu na kriminalan i primitivan nacin", dodao je on.
Bivsi direktor FOS-a i prvooptuzeni u ovoj aferi Munir Alibabic je izjavio da je poslednjih godinu dana tri puta bio pod udarom sadasnjeg direktora FOS-a Ivana Vuksica i Stranke demokratske akcije (SDA) BiH.
"Prvi put sam optuzen da uvodim policijsku drzavu u BiH, drugi put u prolece ove godine su me predstavnici SDA preko Vuksica optuzili da sam odavao drzavne tajne, a ja sam govorio o pocinjenim ratnim zlocinima, i na kraju, treci put su me optuzili za pripremanje drzavnoga udara, sto je ipak najteza optuzba", izjavio je Alibabic za "Oslobodjenje".
On ocekuje da ce federalni tuzitelj povodom poslednje dve optuzbe pokrenuti krivicni postupak - zbog neovlastenog snimanja i prisluskivanja, protiv Ivana Vuksica i medija koji su sluzili Vuksicu kao sredstvo i prenosili materijal koji im je davao.

BIH - SARAJEVO

Policija nece dozvoliti postavljanje spomen ploce

Ministarstvo unutrasnjih poslova Kantona Sarajevo saopstilo je juce da nece dozvoliti ulaz u krug Suda BiH, u bivsoj kasarni Viktor Bubanj, "osobama koje zele da postave bilo kakvu plocu, jer je zgrada Suda BiH, kao objekat od posebnog znacaja, osigurana".
Savez logorasa Republike Srpske najavio je da nece odustati od namere da danas postavi spomen plocu Srbima koji su tokom rata u BiH ubijani u bivsoj kasarni Viktor Bubanj, sada kasarni Ramiz Salcin i sedistu Suda BiH.
Bivsi logorasi iz RS i Srbi koji su se iselili iz Sarajeva pocetkom rata 1992 godine, okupice se danas u Lukavici, u RS, odakle ce krenuti prema Kantonu Sarajevo, u Federaciji BiH, s namerom da postave spomen plocu.
MUP Kantona Sarajevo je naveo da Savez logorasa RS, pre masovnog okupljanja nije na vreme zatrazio zvanicna odobrenja za to, kako je zakonom propisano.
Vlasti sarajevske opstine Novi Grad u kojoj se nalazi kasarna Ramiz Salcin, navode da Savez logorasa RS nije dobio gradjevinsku i urbanisticku dozvolu za postavljanje spomen ploce i zatrazile od clanova Saveza da cin postavljanja spomen ploce odloze do dobijanja potrebnih odobrenja.

Uprkos zabrani, bivsi logorasi RS idu u sarajevsku kasarnu

Potpredsednik Saveza logorasa Republike Srpske Slavko Jovicic izjavio je juce da ce clanovi tog udruzenja danas pokusati da postave spomen plocu u krugu bivse kasarne "Viktor Bubanj" u Sarajevu, koja je u toku rata u Bosni i Hercegovini bila logor za Srbe iz tog grada.
Jovicic je potvrdio da su mu predstavnici policije sarajevskog kantona pre tri dana rekli da ce kolonu autobusa sa bivsim logorasima sacekati policijski kordon na medjuentitetskoj liniji razgranicenja.
Kantonalna policija je, kako tvrdi Jovicic, u medjuvremenu promenila odluku i saopstila juce da ce pustiti logorase do kasarne, ali iih nece pustiti unutra.
Na konferenciji za novinare Jovicic je najavio da ce predstavnici Saveza danas ponovo imati sastanak sa kantonalnom policijom, ali je izrazio sumnju da ce predstavnici te policije promeniti odluku.
Predsednik Udruzenja logorasa regije Birac, Spasoje Kovacevic, danas je rekao novinarima u Zvorniku da ce prema Sarajevu krenuti desetak autobusa sa oko 400 bivsih logorasa iz Zvornika, Bratunca, Vlasenice i Bijeljine.

Hrvatska nije u stanju da uhapsi Gotovinu

Potpredsednik hrvatske vlade Goran Granic izjavio je da ce Hrvatska morati da obavesti Haski sud da nije u stanju da uhapsi odbeglog haskog optuzenika generala Antu Gotovinu.
Granic je, u intervjuu "Vecernjem listu", rekao da ce Hrvatska morati da obavesti glavnog haskog tuzioca Karlu del Ponte da nece moci da ispuni svoje obaveze do kraja roka, 20. septembra.
"Takav odgovor proizlazi vec iz same cinjenice da u dve godine nismo dobili nijednu relevantnu informaciju o mestu boravka generala Gotovine ni od nasih sluzbi, a ni iz BiH, gde javno deluju razliciti obavestajni sastavi", objasnio je Granic.
Granic je odgovorio i da ne zna da li ce Karla del Ponte poverovati da je Gotovina u EU, kako je objavio nedeljnik "Nacional", i rekao da je teza kako je Gotovina u Hrvatskoj ili u BiH starija od intervjua sa Gotovinom objavljenog u "Nacionalu" u julu.
"Kad je intervju objavljen, otvorena su pitanja - gde ga je Gotovina dao, te kako to da novinar moze doci do njega, a tajne sluzbe ne mogu", rekao je Granic, i dodao da se i drugde u svetu dogadjalo da se "begunac takvog profila", kad nekoga izabere da bi poslao medijsku poruku, osigura i na svaki moguci nacin zastiti.
Na pitanje je li se vlada zbog slucaja Gotovine nasla u najdelikatnijoj situaciji kada je rec o priblizavanju EU, Granic je rekao da je glavni problem u ove cetiri godine bila verodostojnost hrvatskih institucija, ne samo kad je rec o saradnji s Hagom nego i u odnosu prema manjinama, povratku izbeglica i slicnim problemima.
"Posle tri i po godine ne mogu reci da smo uverili sve u medjunarodnoj zajednici da se ova vlada vrlo disciplinirano i odgovorno odnosila prema svakom od tih problema", ocenio je Granic.
Granic u intervjuu nije iskljucio mogucnost novih optuznica iz Haga jos u ovom vladinom mandatu.
"Istrage se sprovode, razgovara se sa sve vise ljudi. Pred tuzilastvom je nesto vise od godine dana za podizanje novih optuznica i moguce je ocekivati da ce Hag izaci s novima", rekao je Granic "Vecernjem listu".
Na pitanje da li je realno ocekivati smene u vrhu obavestajnih sluzbi zbog neefikasnosti u potrazi za Gotovinom, ali i navodnog curenja informacija vezanih uz njegov slucaj, o cemu se proteklih nedelja govorilo u javnosti, Granic je odgovorio kako to ne ocekuje, ali ako bi doslo do smena ako bi se pokazalo da je bilo tezih oblika zloupotrebe funkcija.
On je, medjutim, dodao da prema do sada raspolozivim izvestajima vezanim uz slucaj Gotovina, nema indicija da ljudi iz obavestajnih sluzbi nisu izvrsavali svoje obaveze.

AUSTRIJA I BIH

Promena statusa Kosova negativno bi uticala na BiH

Promena statusa pokrajine Kosovo imala bi negativne posledice po Bosnu i Hercegovinu, ocenio je sef diplomatije BiH Mladen Ivanic.
"Sa odlukom o konacnom statusu Kosova treba jos sacekati", rekao je Ivanic austrijskim novinarima u Sarajevu.
U razgovoru koji objavljuje becki "Prese", Ivanic je naglasio da bi u slucaju da ta pokrajina, koja je vecinski naseljena albanskim stanovnistvom, postane nezavisna, to odmah otvorilo i pitanje statusa hrvatskoh i srpskog naroda u BiH.
"Tada bi se postavilo pitanje, a zasto oni mogu, a mi ne. Medju bosanskim Srbima i Hrvatima i dalje je prisutna ideja o otcepljenju od zajednicke drzave", upozorio je ministar spoljnih poslova BiH.
Ivanic je ocenio da bi najkasnije do 2005. godine trebalo da se okonca mandat visokog predstavnika medjunarodne zajednice.
"Najkasnije do 2005. godine BiH vise nece biti potreban visoki predstavnik medjunarodne zajednice u sadasnjem obliku i sa sadasnjim ovlascenjima", rekao je on.
Prema njegovim recima, lokalni politicari cesto nadleznosti visokog predstavnika koriste kao izgovor. Oni, kada visoki predstavnik nametne nepopularne mere, uvek govore da to nije njihova krivica. Ivanic je pozvao medjunarodnu zajednicu da na institucije BiH prenese veca ovlascenja.
"Iako su na proslim izborima ojacale pre svega nacionalisticke partije, stanje u Bosni je danas mnogo stabilnije nego sto se to ocekuje", kazao je on i dodao da su sve znacajne politicke snage jedinstvene u stavu da zemlja mora koracati putem ka EU.
Sef diplomatije BiH u odluci o neizrucivanju gradjana SAD Medjunarodnom krivicnom sudu ne vidi prepreku za dobre odnose sa Briselom. "Mi ovaj sporazum mozemo u roku od godinu dana da ponistimo", rekao je on.
Prema njegovim recima, Bosna i Hercegovina bi, ako bi se priblizila EU mogla lakse da zauzme stavove Unije, ali to sada, zbog angazovanja americkih snaga i uopste SAD u BiH, nije moguce. Ivanic se, takodje, usprotivio bilo kakvoj izmeni Dejtonskog sporazuma.
"Ja sam protiv vece diskusije o promeni Ustava, jer bi to dovelo sada da ponovnog otvaranja starih razdora", ocenio je Ivanic.

Cetvrti razvod Joske Fisera

Nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser razveo se po cetvrti put, pise list "Bild".

Prema navodima dnevnika sa petomilionskim tirazom, 55godisnji Fiser i 34-godisnja novinarka Nikola Lezke razveli su se sporazumno jos proslog ponedeljka pred sudom u Frankfurtu.
Kako dalje pise "Bild", ministar ima i novu partnerku, 25-godisnju studentkinju koja sa detetom vec stanuje u Fiserovom stanu u Berlinu.
Ministarstvo inostranih poslova je jos letos, nakon sto su u medijima ucestale spekulacije o tome da je propao i cetvrti brak sefa diplomatije, saopstilo da Fiser "ne daje nikakve izjave o privatnom zivotu".
Fiser se po cetvri put ozenio 1999. godine, tokom intervencije NATO u Jugoslaviji, a levicarski mediji nisu propustili da kritikuju ministra zbog trenutka koji je odabrao za svadbu.
Kad god se za to ukazala prilika, bulevarske novine nisu zaboravljale da podsete da su i savezni kancelar Gerhard Sreder i sef diplomatije Fiser ozenjeni po cetvrti put.