Micunovic predao kandidaturu za predsednika Srbije
Predsendik Demokratskog centra (DC) i predsednicki kandidat DOS-a Dragoljub Micunovic predao je juce kandidaturu Republickoj izbornoj komisiji sa oko 20.000 potpisa gradjana.
Predaji Micunoviceve kandidature prisustvovao je veliki broj clanova omladine DC-a, premijer Srbije Zoran Zivkovic, potpredsednici Vlade Srbije Nebojsa Covic i Miodrag Isakov, ministri Gaso Knezevic, Dragan Milovanovic, Gordana Matkovic, Aleksandar Vlahovic, Boris Tadic i drugi.
Micunovic prilikom predaje kandidature, kao i prilikom objavljivanja kandidature, nije zeleo da odgovara na novinarska pitanja, nego je samo uzviknuo "pobedicemo".
Republicka izborna komisija (RIK) potvrdila je ranije danas predsednicku kandidaturu generalnog sekretara Socijalisticke narodne stranke (SNS) Dragana S. Tomica.
Do sada je RIK potvrdila i predsednicke kandidature zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolica, lidera Narodne seljacke stranke Marijana Risticevica i predsednika Nove Srbije Velimira Ilica.
Komisija je danas saopstila da joj je dostavljeno Opste obavezujuce uputstvo u predizbornoj kampanji Saveta za radiodifuziju.
Uputstvom se obavezuju radio i TV stanice da primenjuju uputstva i odluke Republicke radiodifuzne agencije u vezi sa ravnomernim i besplatnim predstavljanjem kandidata, kao i placenim predizbornim oglasima, prilozima i spotovima predsednickih kandidata.
Ucesce na izborima 16. novembra najavio je jos i potpredsednik Narodne radikalne stranke Mirko Jovic.
Bojkot izbora najavile su Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Socijalisticka partija Srbije, Srpski pokret obnove i Stranka srpskog jedinstva. Te stranke imale su kandidate na izborima u septembru 2002. godine.
NOVE OPTUZNICE HASKOG TRIBUNALOptuzeni Pavkovic, Lukic, Lazarevic i DJordjevic
Haski tribunal obelodanio je sinoc optuznice protiv generala Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica i Vladimira Lazarevica i policijskih generala Sretena Lukica i Vlastimira DJordjevica.
Pavkovic, Lazarevic, Lukic i DJordjevic su u pet tacaka optuzeni za zlocine protiv covecnosti nad kosovskim Albancima i krsenje zakona i obicaja rata, tokom sukoba na Kosovu, u prolece i leto 1999.
Optuznica im na teret stavlja "nasilno premestanje i deportaciju oko 800.000 albanskih civila"; "ubistvo stotina albanskih civila koja su pocinile snage SRJ i Srbije"; "seksualne napade snaga SRJ i Srbije na kosovske Albance, narocito na zene" i "nasumicno unistavanje ili ostecivanje albanskih verskih objekata".
General Pavkovic je u vreme rata na Kosovu bio komandant trece armije VJ, general Lazarevic komandant Pristinskog korpusa VJ, general Lukic komandant staba policije na Kosovu, a general DJordjevic pomocnik ministra unutrasnjih poslova i nacelnik resora javne bezbednosti MUP Srbije.
General Lukic je trenutno pomocnik ministra unutrasnjih poslova Srbije i nacelnik Resora javne bezbednosti.
Generalima Pavkovicu, Lazarevicu, Lukicu i DJordjevicu prva tacka opsirne optuznice stavlja na teret deportaciju albanskog stanovnistva, kao zlocin protiv covecnosti, a druga tacka ih tereti za druga nehumana dela, odnosno nasilno premestanje stanovnistva, kao zlocin protiv covecnosti.
U trecoj i cetvrtoj tacki, oni su optuzeni za ubistva, sto je kvalifikovano kao zlocin protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja rata.
Peta i poslednja tacka optuznice tereti ih za progon Albanaca na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao zlocin protiv covecnosti. Tim krivicnim delom, Tuzilastvo Haskog tribunala obuhvatilo je navode prethodnih ostalih tacaka.
U optuznici se navodi da su snage SRJ i Srbije, od 1. januara do 20. juna 1999. sprovele akciju nasilne deportacije priblizno 800.000 Albanaca, "postupajuci po uputstvima, uz ohrabrenje i podrsku" generala Pavkovica, Lazarevica, Lukica i DJordjevica, ali i Slobodana Milosevica, Milana Milutinovica, Nikole Sainovica, Dragoljuba Ojdanica i Vlajka Stojiljkovica.
"Sirom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su granatirale gradove i sela, spaljivale kuce i farme, ostecivale i unistavale kulturne i verske institucije kosovskih Albanaca, ubijale albanske civile i seksualno napadale albanske zene", pise u optuznici, uz navodjenje pojedinosti napada u vise od deset kosovskih opstina.
Po navodima optuznice, jugoslovenske i srpske snage su pocinile vise masovnih ubistava kosovskih Albanaca, ukljucujuci ubistvo 45 mestana sela Racak, 15. januara 1999; usmrcivanje osamdesetak civila u Beloj Crkvi, streljanje i spaljivanje 105 muskaraca i decaka u Maloj Krusi, u martu iste godine i ubistvo najmanje 44 civila u kaficu u Suvoj Reci, cija su tela kasnije pronadjena u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda.
Masovna ubistva stotina albanskih civila, snage SRJ i Srbije su, prema optuznici, pocinile i u DJakovici, gde su u jednoj ulici ubile dvadesetak zena i dece, Vucitrnu, selima Padaliste, Izbica i drugima.
U optuznici je naveden spisak albanskih civila koje su ubile srpske i jugoslovenske snage pod komandom generala Pavkovica, Lazarevica, Lukica i DJordjevica.
Kako je Beti rekao portparol Tribunala Dzim Lendejl, optuznice protiv Pavkovica, Lazarevica, Lukica i DJordjevica podignute su 22. septembra, ali su do sada bile zapecacene. Danas popodne, nalog za njihovo objavljivanje dao je sudija O-Gon Knjon iz Juzne Koreje.
Beogradski mediji tvrdili su da je glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte pokusala da optuznice tokom poslednje posete Beogradu 6. oktobra preda premijeru Srbije Zoranu Zivkovicu, ali da je on odbio da ih primi.
Del Ponteova je odmah zatim u izvestaju UN i pred ministrima EU navela da Beograd ne saradjuje s Tribunalom i da je premijer Zivkovic cak zapretio da ce u potpunosti prekinuti saradnju, ako budu podignute nove optuznie.
Generali Pavkovic, Lazarevic i Lukic zive u Beogradu, a penzionisani policijski general Djordjevic je, nakon demokratskih promena u Srbiji 5. oktobra 2000, napustio zemlju i verovatno se nalazi u Rusiji.
Preminuo Miodrag Petrovic Ckalja
U Beogradu je sinoc u 80. godini preminuo poznati glumac Miodrag Petrovic-Ckalja, poznat po ulogama u brojnim pozorisnim predstavama, filmovima i pre svega humoristickim serijama.
Miodrag Petrovic-Ckalja rodjen je 1. aprila 1924. godine u Krusevcu, gde je zavrsio gimnaziju. Studirao je na veterinarskom fakultetu u Beogradu, ali se ipak opredeljuje za glumu i 1946. godine postaje clan Dramskog studija Radio Beograda.
Od 1951. do 1977. godine bio je clan Savremenog pozorista u Beogradu.
Igrao je u brojnim pozorisnim predstavama, vise od 25 filmova i 32 humoristicke televizijske serije, od kojih su najpoznatije serije Novaka Novaka i Radivoja Lole-DJukica "Muzej vostanih figura", "Servisna stanica", "Saculatac", i serije "Kamiondzije", "Vruc vetar" i "Bolji zivot".
Miodrag Petrovic-Ckalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977) i Nusiceve nagrade za zivotno delo (1991), kao i brojnih drugih nagrada i priznanja.
Mesto i datum sahrane Miodraga Petrovica-Ckalje bice saopsteni naknadno.
MUP SRBIJE O ATENTATU NA DJINDJICA
Nema razloga za sumnju da je istraga bila profesionalna
Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP) saopstilo je juce da ne postoji osnov za sumnju da je istraga ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica obavljena profesionalno.
U saopstenju dostavljenom medijima, navodi se da MUP Srbije "nije prikrio nijednu cinjenicu otkrivenu u istrazi" ubistva DJindjica.
"Istragu na licu mesta obavili su strucnjaci MUP-a u skladu za zakonom. Istraga je obavljena u saradnji sa ekspertima drugih evropskih policija, a sve cinjenice potvrdjene su od nemackih strucnjaka Kriminoloskog instituta u Visbadenu", navodi se u saopstenju.
Takodje se navodi da su ispitani i gradjani koji zive u blizini mesta ubistva, slucajni prolaznici i ostali relevantni sagovornici, i dodaje da je telohranitelj ubijenog premijera Milan Veruovic bio saslusan 12. marta, kao i kasnije u istrazi.
"Svi saslusani izjavili su da su culi - dva pucnja", saopstio je MUP.
Sef obezbedjenja ubijenog premijera Milan Veruovic, koji je i sam ranjen, izrazio je sumnju u zvanicnu verziju ubistva po kojoj je DJindjic ubijen snajperskim hicem sa zgrade u ulici Admirala Geprata.
On je, u intervjuu Radiju B92, ocenio da su u atentatu ucestvovala dvojica snajperista i da je DJindjic ubijen hicem iz pravca Bircaninove ulice.
Kako navodi Veruovic, kada je cuo premijerov jauk, okrenuo se i u istom trenutku je i sam pogodjen, ali ovoga puta cuo se jak prasak, posle koga je usledio i treci metak, koji je pogodio zgradu Vlade i koji je culo i ostalih sedam pripadnika DJindjicevog obezbedjenja.
"Odakle je dosao treci metak, mislim da je pitanje koje ce se tek postaviti... Zasto treci metak nije usao u neka ozbiljna razmatranja, to za mene nema objasnjenja', naglasio je on, ponavljajuci da je prvi metak imao 'totalno razlicit zvuk' od sledeca dva.
Prema njegovoj oceni, cela istraga je 'brzopleto uradjena', a kriminalisticki inspektori su uvidjaj napravili po izjavi okrivljenog Zvezdana Jovanovica.
Veruovic je izrazio cudjenje i sto nije uradjena rekonstrukcija ubistva.
