Nezavisne Novine

SVET

SAD I IRAK

Amerikanci napadaju sredinom februara...?

Visoki funkcioner ruskog Generalstaba, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je agenciji Interfaks da rusko vojno rukovodstvo raspolaze informacijom da bi operacija protiv Iraka mogla zapoceti u drugoj polovini februara.Odluka o njenom sprovodjenju je doneta, ali jos nije obnarodovana", rekao je taj izvor u ruskom Generalstabu.
Zamenik drzavnog sekretara SAD Ricard Armitidz izjavio je radiju Eho Moskve da "nema informaciju" da ce SAD i saveznici napasti Irak u drugoj polovini februara.
Armitidz je rekao da predsednik SAD Dzordz Bus "jos nije doneo konacnu odluku da li da se protiv Iraka koristi vojna sila" i dodao da Bus vodi "odgovarajuce konsultacije sa saveznicima".

Francuska i NemaCka protiv rata

SAD sve usamljenije pred napad na Iraku

Vasington je sve vise izolovan u stavu prema Iraku posto su se mnoge znacajne sile udruzile u protivljenju ratu.
Stav koji su zauzele Francuska, Kina i Rusija znaci da se vecina stalnih clanica Saveta bezbednosti sa pravom veta protivi ratu. Ostale stalne clanice su SAD i Velika Britanija. Nemacka je ovog januara postala nestalna clanica Saveta, sa dvogodisnjim mandatom.
Medjutim, Vasington je saopstio da moze da krene u vojnu akciju i bez podrske Saveta bezbednosti, i dok SAD i Velika Britanija gomilaju trupe u Zalivu rasporedjujuci oko 150.000 vojnika u regionu, predstavnici bliskoistocnih zemalja sastali su se u Istanbulu kako bi razmotrili nacine za sprecavanje sukoba.
Francuska i Nemacka su ujedinile snage u pokusaju da sprece americki rat protiv Iraka, dok je NATO odlozio donosenje odluke o eventualnoj podrsci toj vojnoj akciji.
Francuski predsednik Zak Sirak izjavio je da je "jedino Savet bezbednosti UN merodavan da odluci o vojnoj operaciji protiv Iraka".
Sirak je u intervjuu drzavnoj televiziji Frans 2, u kojem je ucestvovao i nemacki kancelar Gerhard Sreder, rekao da Francuska i Nemacka "imaju isti stav" po pitanju iracke krize i da je potrebna nova rezolucija (Saveta bezbednosti) da bi se nesto ucinilo na vojnom planu" u Iraku.
Sreder je izjavio da "ne vidi kako bi to Nemacka mogla da glasa za vojnu intervenciju u Iraku". "Hocu da mobilisem sve nase snage kako ne bi doslo do rata. Ukoliko je inspektorima UN (za kontrolu naoruzanja u Iraku) potrebno jos vremena (da zavrse svoju misiju) onda im to treba i omoguciti", rekao je nemacki kancelar.
Te dve drzave su na debati ambasadora NATO-a blokirale odluku da treba pripremiti podrsku alijanse eventualnoj americkoj vojnoj intervenciji u Iraku.
Sjedinjene Drzave su juce otvoreno izrazile nezadovoljstvo zbog zajednickog stava Francuske i Nemacke da Irak ne treba napadati, a americki ministar odbrane Donald Ramsfeld nazvao je ove dve zemlje "starom Evropom".
Medju onima koji se protive americkom ratu u Iraku su Kina, Francuska, Nemacka, Rusija, Saudijska Arabija, Sirija i Turska.
Medju zemljama koje podrzavaju moguci americki rat protiv Iraka, nalaze se Australija, Velika Britanija, Kanada, Izrael, Italija, Japan i Kuvajt.
Medju neodlucnima, kada je rec o pruzanju podrske SAD, nalaze se NATO i Spanija. NATO je u sredu odlozio donosenje odluke o merama podrske americkom ratu protiv Iraka, dok je spanski premijer Hoze Marija Asnar kazao da za tu akciju nije potreban novi mandat UN, ali da je, medjutim, suvise rano reci da li ce okolnosti to ipak zahtevati.
Sef kineske diplomatije DJan DJiasuan se zalozio da se inspektorima UN za kontrolu naourazanja u Iraku pruzi jos vremena. Francuska i Nemacka su u sredu izrazile odlucnost da se izbegne sukob u Iraku.
Rusija je protiv americke akcije u Iraku, sve dok inspektori UN nastavljaju svoj rad.
Saudijska Arabija smatra da ne postoji velika potreba za ratom protiv Iraka i zalaze se za diplomatsko resavanje te krize. Princ Saud Al-Fejsal je kazao da arapske zemlje treba da pruze sansu za mirno resavanje krize, cak i u slucaju da UN odobre vojnu akciju.

OEBS

Rasprava o SAD i Ceceniji

Stalni savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) raspravljao je juce u Becu o zatvaranju misije te organizacije u Ceceniji i o krsenju gradjanskih sloboda u SAD.
Izaslanik za slobodu medija pri OEBS-u Frajmut Duve izrazio je zabrinutost, zbog toga sto u SAD ima slucajeva ugrozavanja gradjanskih sloboda tokom borbe protiv terorizma.
Duve je naveo da su agenti obavestajnih sluzbi, pre svega FBI, poceli sa praksom provere ko uzima odredjene knjige, ko su korisnici odredjene literature, navodeci da su mu se i pojedini knjizari javili sa tim primerima.
Predstavnik SAD je rekao da se u jacanju mera za borbu protiv terorizma, cvrsto ide na to da se ne povredjuju gradjanske slobode.
Ambasador EU je pozdravila stav Duvea da borba protiv terorizma ne sme da ide na racun gradjanskih sloboda.
Ambasadori SAD i EU izrazile su zaljenje zbog toga sto krajem prosle godine nije postignut sporazum o produzenju mandata misije OEBS-a u Ceceniji.
Predstavnici Rusije su istakli da su na vreme predlagali elemente za produzenje mandata ove misije i izrazili spremnost da i dalje saradjuju sa institucijama OEBS-a u Ceceniji, na primer Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

SAD I IRAK

Vise od polovine Amerikanaca protiv napada bez odluke UN

Dva od tri Amerikanca protive se vojnoj intervenciji protiv Iraka bez dozvole UN a vecina smatra da predsednik SAD Dzordz Bus pre upotrebe sile treba da pruzi dokaze da Bagdad poseduj oruzje za masovno unistenje, rezultat je juce objavljene ankete.
Istrazivanje lista "Vol strit dzornal" i televizije En-Bi-Si (NBC) pokazuje da 63 odsto ispitanika, u odnosu na 55 odsto proslog meseca, ne podrzava vojne akcije bez dozvole Saveta bezbednosti UN
61 odsto smatra da Bela kuca treba da da vise vremena inspektorima UN, dok 55 odsto veruje da ce rat povecati mogucnost teroristickih napada na SAD.
Broj onih koji se protive vojnoj akciji u Iraku porastao je sa 30 odsto koliko je bio proslog meseca na 36 odsto.
Njih 56 odsto veruje da Bus nije dovoljno pripremio Amerikance za vojne akcije a 73 odsto Amerikanaca smatra da treba da pruzi saveznicima i svom narodu dokaze da Sadam Husein poseduje oruzje za masovno unistenje ukoliko inspektori UN ne pronadju dokaze.
Situaciju u Iraku treba resiti sto pre koristeci sva sredstva, smatra 49 odsto Amerikanaca, dok 46 odsto njih veruje da prednost treba dati diplomatskim akcijama.
56 odsto Amerikanaca i dalje podrzava upotrebu sile u svrgavanju sa vlasti irackog predsednika Sadama Huseina, sto je nesto manje u odnosu na prosli mesec kada je 59 odsto podrzavalo vojnu akciju.
Situaciju u Iraku treba resiti sto pre koristeci sva sredstva, smatra 49 odsto Amerikanaca, dok 46 odsto njih veruje da prednost treba dati diplomatskim akcijama.
Manje od polovine Amerikanaca, njih 48 odsto, veruje da teroristicka organizacija Al Kaida predstavlja veliku opasnost po SAD, potom sledi Irak sa 24 odsto i Severna Koreja sa 16 odsto.

SAD - UN

Razlicite izjave Bele kuce i UN o ratnoj rezoluciji

Zvanicnik Bele kuce je juce kazao da postoji mogucnost da UN usvoje rezoluciju kojom bi bila odobrena upotrebu sile protiv Iraka, dok je predsedavajuci Saveta bezbednosti ocenio da je to malo verovatno.
"Nisam obavesten o mogucnosti druge rezolucije", izjavio je predsedavajuci Saveta bezbednosti UN Zan-Mark de la Sablijer.
"Nisam siguran da je vecina clanova Saveta spremna da usvoji drugu rezoluciju", dodao je francuski ambasador u UN.
Portparol Bele kuce Ari Flajser kazao je juce da postoji mogucnost da UN usvoje drugu rezoluciju kojom bi se odobrila upotreba sile protiv Iraka. "To jos nije jasno. Za sada je rano donositi sud. To je jedna mogucnost", dodao je on.
"Predsednik (SAD Dzordz Bus) je jasno kazao da je vazno tesno saradjivati sa nasim saveznicima kako bi Irak dobio sto je moguce manje dvosmislenih signala", kazao je Flajser.
Govoreci kao predstavnik Francuske, a ne kao predsedavajuci Saveta bezbednosti, Sablijer je kazao da Francuska smatra da za sada nije neophodna nova rezolucija, posto se nastavljaju inspekcije UN u Iraku.
Sef inspektora UN Hans Bliks i generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej u ponedeljak ce podneti izvestaj Savetu bezbednosti.
Sablijer je kazao da Bliks i El Baradej u svakom trenutku mogu da se obrate Savetu bezbednosti ako postoji neki problem i da ga o tome obaveste.

LETONIJA-SAD

Letonija daje vazdusni prostor SAD u slucaju rata u Iraku

Letonija je dozvolila SAD da u slucaju rata protiv Iraka koriste njen vazdusni prostor, pise danas letonski list "Liena" pozivajuci se na drzavnog sekretara Ministarstva inostranih poslova Letonije Marisa Riekstinisa.
Prema njegovim recima, "SAD su jos pre samita NATO u Pragu zamolile Letoniju da odluci kakvu bi prakticnu pomoc mogla pruziti u slucaju konflikta sa Irakom", javljaju "Ria novosti".
U novembru, izjavio je on, SAD su zamolile da se dozvoli koriscenje letonskog vazdusnog prostora i "takva dozvola je data". "Nikakva druga konkretna molba nije upucena Letoniji", precizirao je Riekstinis.
Ne zna se koja je drzavna struktura Letonije dala SAD takvu dozvolu niti ko je to zatrazio od letonskog rukovodstva.